Експлоатација рада и раст неједнакости у капитализму

[Ronald]

Ok Justine, ali Kina je i izasla iz života u kojem su umirali od gladi zahvaljujući ekonomskoj liberalizaciji, a ne političkoj. Kapitalizam se u Kini počeo razvijati na selu kroz mala porodična preduzeća, što znači ako ljudima das ekonomsku slobodu oni će nešto početi da rade.

Kakav je odnos prema radnicima u Kini, Indiji, Bangladešu, često i u Dubaiu, Kuvajtu, itd.? Lošiji nego na zapadu, svakako, ali zašto odmah kriviti preduzetnike, a ne političare, odnosno ljude koji žive u tom sistemu, u Kini komunističkom sa ograničenom ekonomskom liberalizacijom? Pa zato što njihovim vlastima ne odgovara politička liberalizacija i uspostavljanje vladavine prava i ako oni znaju da će se to desiti kao što reče njihov predsednik u jednom intervju, potrebno je da srednja klasa naraste i izvrši pritisak na vlasti.

Ispod jednog teksta Bryana Caplan o odnosu radnika i preduzetnika u USA možemo vidjeti kako ljudi koji komentarisu, a vrhunski su preduzetnici kažu da im je bilo najteže kad su morali nekoga otpustiti jer su razvili mnogo dublje odnose, nego što nam to ljevicari govore o nekakvim hladnim kapitalistima.

Potrebne su institucije kako bi se odnos izmedju radnika i preduzetnika popravio, ugovorni odnosi koji se postuju itd.za a šta je potrebno vrijeme, osim Singapura, ali liberalni totalitarizam je rijetkost i popravljanje ljudi sa vrha, kad ispljunu zvaku na ulicu ili predju izvan pjesackog slede drakonske kazne, preko čega se ljudi civilizuju. To u Kini nije moguće, iz mnogo razloga

Gdje se najbolje poštuje vladavina prava i gdje su radnici najbolje poštovani? Vjerovatno u Skandinaviji, ali tamo postoji problem zbog smanjene ekonomske liberalizacije zadnje dvije, tri decenije, ali ovde ne raspravljamo o tome.

Drug koji je pokrenuo ovu temu preko Piketty-ovog teksta smatra da postoji problem nejednakosti i ako su mu podatke kritikovali i ljevicari. Ali i evo da postoji, sam Piketty u Zagreb u kaže da ne postoji nikakva mogućnost za global capital tax. I to nije Piketty-eva ideja već ekonomiste nobelovca Tobina.

Spomenuo si Bangladeš gdje je i stopa fertiliteta bila ogromna do prije tri, četiri decenije, veliki broj stanovnika, i ne znam što misliš da se nešto može popraviti tako brzo, jer na kraju i ljudi moraju znati šta zele i to i tražiti na izborima, medjutim i institucije moraju raditi na unapređenju i biti jednake za sve.

Evo i Indija sad raste upravo zbog kapitalizma uprkos svim nedostacima.

Kapitalizam ima svoje nedostatke, ali se oni mogu fino podesiti kvalitetnim institucionalnim rešenjima ili inkluzivnim institucijama koje dolaze od ljudi, ne moraju doći sa vrha, kao što u većini i nisu došle, jer su te ekstraktivne kontraproduktivne dosta često, kao što Acemoglu i Robinson lijepo objašnjavaju u knjizi Why nations fails.

 

 

 

 

[Tumaralo.]

пре 1 сат, εργασία рече

@Пеђа257, а зашто не 357? 

Kao Magnum .357 ? Razmotricu taj predlog xD

пре 1 сат, εργασία рече

Производи људског рада у капитализму постају роба и њихова најчуднија (ако ти одговара може се рећи демонска) особина је да имају облик вредности, облик вредности који је изражен у разменској вредности, без које се робе међусобно не би могле размењивати.

Proizvodi ljudskog rada i jesu roba, to je normalno. Problem je to sto kapitalizam tretira sam ljudski rad kao robu. Suprotno od toga- jedno od osnovnih nacela radnog prava je "rad nije roba". Na temelju tog i ostalih nacela radnog prava propisuje se radno zakonodavstvo koje sankcionise Drzava (babaroga svakog liberaša). Bez drzave i sindikata radnik je putpnuo nemocan pred demonijom ekonomije. Bukvalno nema ni jedno jedino sredstvo da zastiti svoj rad nasuprot kapitala. Cena rada neprestano pada. Bez politikog uticaja radnika, administrativnih zabrana i usmerenja kapitalizam podstice trku do dna.

Naravno usled dekadencije i korupcije, citava konstrukcija se izopacava. Tako da danas status radnika ide u pravcu onoga od pre 150 godina. Samo sto je u to vreme propadao u rudnicima i fabrikama a danas se javlja na telefon i krivi pred racunarom (na Zapadu). Status isti, komfor visi. Medjutim, upravo ga taj komfor anestezira te ga sprecava da se angazuje u pravcu poboljsanja svog polozaja. Bez nade u bolju buducnost zivi se od danas do sutra, natalitet pada, razgradnja drustva uzima maha.

Sve ovo pre svega je samo jedna od projava dubljih, duhovnih, metafizickih promena, nego neka drustvena situacija po sebi. Upravo zato je ireverzibilna.

Stigli smo (progresom) do dna Evoline piramide. Ovo je momenat u istoriji kada stara civilizacija propada a druga zauzima njen prostor. Ona koja je organistickog karaktera, prozeta duhovnom vertikalom i pravilnom hijerarhijom. Kada na Zapadu zadje sunce pogodite sta se desava? Uzdize se Polumesec.

[εργασία]

Роналд,

нико не спори да некакав напредак остварују земље капиталистичке периферије. Не треба то да доказујете. То је јасно. Привредна историја САД и западне Европе је довољна за вашу идеолошку позицију. Међутим, као што сам написао у посту који је био одговор Мурамаси, имате озбиљан проблем са софистиком када сваки пут чим се покрене критика цикличне репродукције капитализма тврдите попут чете либертаријанаца: да, али земље попут Кине и Бангладеша од када су увеле капитализам напредују. То није никакав одговор у економском смислу. Ако већ тврдите да капитализам води у напредак, који се огледа у све већим платама радника, онда постаје нејасно откуд потреба за што јефтинијом радном снагом? Или другачије речено, када капиталист хоће да покрене производњу у још већој размери, он купује прескупу опрему и машине, и не одлази код Сименса и Боша да се жали што су им пумпе, стругови и остала чудеса са високом ценом, која у себи носи масне профите, и не каже: хајде, одрекните се вашег луксуза и комфора који потиче из ваших профита, него шири економију обима и остварује профит за себе. Међутим, кад је радна снага у питању, чим капиталу крене лоше, онда су радници ти који морају да поднесу цех за проширену акумулацију.

Да се сажето изразим: ви не одговарате економским аргументима, него скрећете тему на политичко-филозофску раван. Прочитао сам не само ваше, него постове многих других корисника овог форума, за које не знам да ли су либертаријанци, али образац је сличан: покрене се критика капитализма на неком конкретном примеру, истроши се време на искричаву расправу о свему и свачему и онда се заврши са стандардним тврдњама политичке филозофије либерализма: држава да се не меша и све ће бити уреду. Мислим да је то стерилно. 

[florenntina]

Evo citam i ja sve tvoje postove i ne nalazim nijedan ekonomski argument u korist planske privrede koju negde implicitno propagiras samo malo nasminkanu u neke savremene matematicke modele.

[Tumaralo.]

@Muramasa

Hint: ratovi ne izbijaju iz moralnih razloga vec zbog sukoba (ekonomskih) interesa.

Nemacka je bila socijalisticka...

[εργασία]

пре 32 минута, florenntina рече

Evo citam i ja sve tvoje postove i ne nalazim nijedan ekonomski argument u korist planske privrede koju negde implicitno propagiras samo malo nasminkanu u neke savremene matematicke modele.

Ако у два кратка пасуса у свега два поста од укупно 28 порука, са овом коју сада пишем, јесте довољно да се представи једна много сложена тема онда преузимам одговорност што сам вас узнемирио својим економским несташлуком.

Али опет, управо овај ваш одговор, није чак ни покушај да се размотри проблем рецесионих циклуса капитализма. 

[Ronald]

 εργασία,

Ali praksa govori u korist kapitalizma. Ja ne znam sta si se uhvatio strugova i masina kao da si procitao juce Kapital i dosao da raspravljas ili statistickih podataka koje evo sam Piketty iskrivljuje u svoju korist, sto nije strano ekonomistima. Danas u japanu radi ogroman broj robota, a ti raspravljas o strugovima i cekicima.

Ekonomija nije matematicka nauka, jer su matematicki modeli imali krajnje ogranicenu primjenu u ekonomiji, zatim i statisticki podaci nam ne govore nista za razliku od fizike, odnosno ne omogucavaju nam da iz njih izvedemo konkretne zakljucke. Teorija nam je mnogo vise dala u ekonomiji nego i jedna matematicka i statisticka metoda, jer se radi o nauci koja se bavi kompleksnim feniomenima.

Ti ne mozes ekonomiju odvojeno da posmatras od politike, prava, antropologije, psihologije biologije itd, jer ceteris paribus se koristi u mikroekonomskim i makroekonomskim primerima koji nam ne govore mnogo toga preko matematike vec iz jednostavnog logickog zakljucivanja koje se onda formalizuje. I Hal Varijanova Mikroekonomija je puna matematicke formalizacije, ali tek kao pojednostavljenje onoga sto nam je jasno samo ograniceno dato iz teorije.

Tako je Pol Samuelson koristio matematicke modele rasta i predvidio da ce SSSR do kraja osamdesetih prestici USA po rastu, a zatim to uklonio iz knjige kad je vidio da se raspao. Hajek i Mizes su predvidjeli raspad komndne ekonomije tridesetih godina proslog vijeka, e sezdeset godina prije, zbog problema privatne svojine i informacija koje su ogranicene u tom sistemu i to bez i jedne formule.

U tehnickim stvarima matematika ima dosta primjene ali u teorijskoj ekonomiji i ne bas.

Nije niko rekao da se drzava ne mjesa nego ti nikad nisi ni procitao nista izvan marksistickih knjiga, da jesi, vidio bih da sam govorio argumentima Nove Institucionalne ekonomije, Stiv Pejovic, Acemoglu, Robinson, Bjekenen, Ostrom, Koaz, jesi cuo za njih, mnogi su nobelovci, Angus Deaton itd.

 

[Ronald]

пре 2 минута, εργασία рече

Ако у два кратка пасуса у свега два поста од укупно 28 порука, са овом коју сада пишем, јесте довољно да се представи једна много сложена тема онда преузимам одговорност што сам вас узнемирио својим економским несташлуком.

Али опет, управо овај ваш одговор, није чак ни покушај да се размотри проблем рецесионих циклуса капитализма. 

Kriza je sastavni dio kapitalizma, druga je stvar sto ih drzave jos pogorsavaju ili dodatno stvaraju. Marks je rekao da je kapitalizam samo prelazni stadijum, ali do cega evo ti mi reci, zasto ne prelazi ili evoluira u neki bolji sistem?

[εργασία]

пре 2 минута, Ronald рече

 εργασία,

Ali praksa govori u korist kapitalizma. Ja ne znam sta si se uhvatio strugova i masina kao da si procitao juce Kapital i dosao da raspravljas ili statistickih podataka koje evo sam Piketty iskrivljuje u svoju korist, sto nije strano ekonomistima. Danas u japanu radi ogroman broj robota, a ti raspravljas o strugovima i cekicima.

 

Ирелевантно за нашу расправу. Да роботи, чекићи, алати, пумпе, машине, шрафови, лимови, композитни материјали, процесори, вајрелси, бушалице, шпер плоче, објективи, микроскопи, осцилатори, магнети, лепак, куглични лежајеви, мазива, препарати, каблови, пресе, ласери да наравно све су то средства за прозиводњу. Кад већ морам да будем циничан. 

Цитат

Ekonomija nije matematicka nauka, jer su matematicki modeli imali krajnje ogranicenu primjenu u ekonomiji, zatim i statisticki podaci nam ne govore nista za razliku od fizike, odnosno ne omogucavaju nam da iz njih izvedemo konkretne zakljucke. Teorija nam je mnogo vise dala u ekonomiji nego i jedna matematicka i statisticka metoda, jer se radi o nauci koja se bavi kompleksnim feniomenima.

Тачно. Није математичка наука. Када би била учила би се на Математичком факултету и бавила би се комплексним бројевима, дедуктивним системима, теоријом скупова итд. Али све науке користе математику у фомрулацији својих теорија. Познато је то вама све али просто скрећете тему разговора.

Цитат

Ti ne mozes ekonomiju odvojeno da posmatras od politike, prava, antropologije, psihologije biologije itd, jer ceteris paribus koji se koristi u mikroekonomskim i makroekonomskim primerima nam ne govori mnogo toga preko matematike vec iz jednostavnog logickog zakljucivanja koje se onda formalizuje. I Hal Varijanova Mikroekonomija je puna matematicke formalizacije, ali tek kao pojednostavljenje onoga sto nam je jasno samo ograniceno dato iz teorije.

Тачно. Не може. И у интелектуланом смислу и не треба. Али када хоћемо да утврдимо образац косог хитца, онда не разматрамо проблем јачине ветра и атмосферског притиска, него испитујемо битне факторе који утичу на лет тела. У артиљерији онда уводимо доданте параметре и услове. Али артиљерија није физика. Артиљерија није наука. Она се заснива на науци и њеним теоријским принципима и постулатима. 

Ако имамо 90 јединица сталног капитала и 10 јединица променљивог капитала и имате стопу експлоатације радне снаге од 100 % онда добијамо вишак вредности од 10 јединица. Ако због акумулације капитала, да би се увећала продуктивност и смањиле сопствене цене и тиме постигла конкурентна предност, нарасте на 95 јединица, варијаблни капитал спадне на свега 5, уз исту стопу експлоатације добија се свега 5 јединица вишка вредности. Капитал у наредном потезу мора или да обезвреди стални капитал или да повећа стопу експлоатације радне снаге. И то је тако и у САД, и у Бангладешу, и у Кини, и у Србији, и у савременој Британији, и у Британији викторијанског доба, и у Русији, и у Венецуели, и у Чилеу, и у Мадагаскару, тако је било и тако ће и бити. Можемо да разматрамо утицај државне политике, можемо да разматрамо антрополошке особине радника и капиталиста, можемо да се бавимо и гравитационим утицајем Јупитера али за тему раста органског састава капитала и тенденцијског пада прфотине стопе то нису релеванти утицаји. Капитал периодично наилази на препреке за проширену репродукцију, препреке које су инхеренте оплодњи вредности кроз акумулацију капитала и ту не помаже никакво позивање на некакве утицаје споља, јер проблем није настао због спољних околности. Оне могу само да модулирају основни проблем - или да га ублаже или да га отежају, не могу да га отклоне.

Цитат

Hajek i Mizes su predvidjeli raspad komndne ekonomije tridesetih godina proslog vijeka, e sezdeset godina prije, zbog problema privatne svojine i informacija koje su ogranicene u tom sistemu i to bez i jedne formule.

Али нису предвидели да ће Канторович (добитник нобелове награде) усавршити технике линеарног програмирања и тиме у принципу оборити Мизесове тврдње о неопходности монетарне јединице за рационални економски рачун у расподели производних фактора. 

Цитат

Nije niko rekao da se drzava ne mjesa nego ti nikad nisi ni procitao nista izvan marksistickih knjiga, da jesi, vidio bih da sam govorio argumentima Nove Institucionalne ekonomije, Stiv Pejovic, Acemoglu, Robinson, Bjekenen, Ostrom, Koaz, jesi cuo za njih, mnogi su nobelovci, Angus Deaton itd.

Веома радо читам економску литературу разних аутора и теоријских праваца. И често немам с ким да разговарам о тим темама. Раст науке иде кроз критичко пропитивање и судар теорија али софистичко моралисање о кинеском  и индијском напретку не доводи до нових теоријских спознаја. 

[Ronald]

Procitao sam sta je Kantorovic rekao ali daleko da je on osporio Mizesov kalkulativni racun. Hajde reci ti meni da li spekulisanje dovodi do novih teorijskih spoznaja? I znaci li to da iracionalno ne mozemo doci do novih teorijskih pravaca?

Ovo sa jedninicama od 90 i 10 je samo teorijski, jer u praksi nema " eksploatisanja" 100%, niti idealne produktivnosti ili savrsene ravnoteze na trzistu. I sta ti na kraju podrazumjevas pod eksploatacijom kad danas skoro svako moze pokrenuti svoj biznis u zemljama kao sto je USA?

Hajde ti meni objasni kako rijesiti taj problem izmedju radnika i preduzetnika, posto tvrdis da postoji nekakva eksploatacaija?

[Ronald]

Ne znam kako nemas s kim raspravljati kad ima toliko ekonomskih blogova, evo raspravljaj na blogu Tko je John Galt, on ce rado docekati da se raspravlja sa tobom.

[εργασία]

пре 1 минут, Ronald рече

Procitao sam sta je Kantorovic rekao ali daleko da je on osporio Mizesov kalkulativni racun. Hajde reci ti meni da li spekulisanje dovodi do novih teorijskih spoznaja? I znaci li to da iracionalno ne mozemo doci do novih teorijskih pravaca?

Оспорио је и то потуно. Имаш на нету компјутерске програме, убациш једначине и услове за неки вектор циља и добијеш занимљиве резултате како треба распоредити разне факторе продуктивности, како би се на оптимални начин постигао резултат. И то без икаквих монетарних јединица. Тржишни хаос понуде и потражње то не може да постигне ни у сну, а камоли практично.

Што се тиче спекулисања: да она може бити извор инспирације и подстрекач да се поставе неочекивани постулати из којих се вуку одређене занимљиве последице али теорија да би била "знање" мора кроз критику и провере да покаже своју резистентност. Барем за неко време.

Цитат

Ovo sa jedninicama od 90 i 10 je samo teorijski, jer u praksi nema " eksploatisanja" 100%, niti 100% produktivnosti. I sta ti na kraju podrazumjevas pod eksploatacijom kad danas skoro svako moze pokrenuti svoj biznis u zemljama kao sto je USA?

Стопу вишка вредности сам навео као илустрацију. То све зависи од конкретних околности и она варира од земље до земље, региона до региона па и од предузећа до предузећа. Иначе, експлоатација постоји и она је основни фундаментални закон капитализма. Нову вредност ствара радна снага, ако она ради 4 сата за себе, да би се репродуковао варијабилни капитал, осталих 4 радних часова иде капиталисти за вишак вредности на кога се окомљују банкараи са својим каматама, поседници са њиховим пресветлим рентама, наранво и држава са својим порезима. Сви су они заједно на леђима производног радника.  

[εργασία]

пре 7 минута, Ronald рече

Ne znam kako nemas s kim raspravljati kad ima toliko ekonomskih blogova, evo raspravljaj na blogu Tko je John Galt, on ce rado docekati da se raspravlja sa tobom.

Више волим живе људе преко пута себе.

[Ronald]

Ali postoji problem sa informacijama na koji je ukazao Hayek, jer da nije tako, mi bismo mogli da organizujemo idealan sitem, ali vidim da nismo niti mozemo, pitam tebe zasto nije tako na nivou privrede?

Pa banke su starije od kapitalizma, mnogo mnogo starije.

Hajde mi malo objasni kako ti mislis da sistem treba da funkcionise i kako bi izgledao u okviru tvoje teorije?

[Ronald]

пре 5 минута, εργασία рече

Више волим живе људе преко пута себе.

Pa evo ovo o cemu ti pricas, imas i kod Boze Stojanovica u knjigama Nadnica 1 i Nadnica 2, imas i u Osnovama Austrijske ekonomije, gdje on pokusava da objasni koliko je znacajno da se matematikom i teorijom igara prosiri austrijska ekonomska teorija, on predaje i teoriju cijena itd.