Експлоатација рада и раст неједнакости у капитализму

[Ћириличар]

On 13/01/2017 at 17:00, εργασία рече

Када ти конобар мазне 500 динџи у кафани онда би правио проблем, а да те неко две године за исти квалитет рада плати 20 % мање ти би био срећан? 

Tržišna vrijednost rada je promenljiva jer se ponuda i tražnja za proizvodom (a time i za radnom snagom koja ga proizvodi) mijenjaju. U svakom slučaju ne bunim se nikako nego ubuduće izbjegavam konobara (500 dinara dođe kao cijena za podatak da je konobar govedo)  ili potražim drugi posao (što je u Srbiji još fantazija ali na Zapadu realnost zbog konkurencije koju kapitalizam obezbjeđuje ) ili nešto dodatno radim. 

 

[εργασία]

пре 23 часа, Ronald рече

Ne znam da li ti je poznato koliko se USA novca protraci za socijalnu pomoc dok pocetni iznos ne prodje kroz sve hijerarhijske nivoe i stigne do onih kojima je potreban ili koliko je taj iznos veci od skromne socijalne pomoci.

Dobro je nedavno rekao Newt Gringrinch Trampov glasnogovornik u kampanji, a on nije ni libertarijanac ni klasicni liberal, ni trzisni monetarist itd., da u Wasingtonu radi 288 000 federal workers i 35% do 40% njih su idioti koji ne znaju nista.

Kako ti se cini kad drzava uzima 50% ( u Srbiji skoro 60%) zarade od preduzetnika da bi finansirala ogroman broj neradnika i idiota? Nisu krivi preduzetnici, sto moraju posle toga da traze sumnjive nacine kako bi opstali na trzistu. Svakako da ima losih preduzetnika, koji krse dogovore, to ne soporim, ali sa otimacinom politicara preko drzave se nista ne moze mjeriti u istoriji homo sapiensa.

Мислим да си помало неправедан када кажеш да држава узима 50 % БДП-а. Држава купује од капиталиста медицинске препарате за болнице, наоуружање од приватних фабрика за војску, плаћа гориво, енергенте, мора да исплати зараде за наставнике по школама и полицију, судство, јавне тужиоце, мора да плати приватним фирмама за материјална средства која се користе у одржавању зграда и јавних установа. Капиталисти имају од тога користи. Да, бирократија мора стално да се држи под контролом, јер је склона забушавању и навртању воде на своју воденицу, али то не значи да треба препустити хаотичном тржишту да буде маћеха када су социјална давања у питању.

Цитат

Kapitalizam ima svoje mane, ali upravo taj sistem je omogucio populacioni skok od 2 do skoro 8 milijardi i ako nije bilo nekog velikog kresanja javne potrosnje u 20. vijeku, u stvari ona samo raste i nije mi jasno kako se niko ne boji toga ili zasto su stope rasta tako male, kad ima mnogo prostora da one porastu.

 А ја наивно мислио да су за то криви необуздани сексуални односи! 

[εργασία]

пре 15 часа, Ћириличар рече

Tržišna vrijednost rada je promenljiva jer se ponuda i tražnja za proizvodom (a time i za radnom snagom koja ga proizvodi) mijenjaju. U svakom slučaju ne bunim se nikako nego ubuduće izbjegavam konobara (500 dinara dođe kao cijena za podatak da je konobar govedo)  ili potražim drugi posao (što je u Srbiji još fantazija ali na Zapadu realnost zbog konkurencije koju kapitalizam obezbjeđuje ) ili nešto dodatno radim. 

 

Када би тако било онда би са стално колебљивом ценом роба на тржишту и исплата радника ишла горе-доле. Међутим, то баш није случај. Потребне су дуготрајније дискрепанце да би ово што ти причаш дошло до изражаја. Даље, имамо ситуацију са економијом обима, када због високе продуктивности рада и капитала, цена по јединици производа пада, што доводи до веће куповине јер је потражња већа за јефитнијим артиклом. Приходи су због тога већи, па има простора за исплату већих зарада. Дакле, пад цене роба не изазива пад плате радника који их производе. Мораш да пазиш на контекст када потежеш тај аргумент. 

Даље, ако због поремећаја на тржишту (за које су већим делом криви капиталисти), као у доба рецесије када то добија масовни облик,  расте незапосленост онда људи из жеље да што пре нађу посао нагрну у твоју браншу чиме обарају вештачки цену радне снаге што је мизерна околност коју капиталисти употребљавају да би себи подигли ренбалитност пословања. Има ли лепшег примера ирационалности капитализма?

Иначе, по радној теорији вредности, чак и у нормланим околностима, капиталистичка производња је заснована на експлоатацији радне снаге. Радни часови које радник троши за своје издржавање су довољни да се надоканди новчани капитал који је дат за његову плату. Остатак рмбања иде капиталисти у прилог, како би он могао да оствари профит. Колебања понуде и потражње како на нивоу произовда, као и на нивоу цене радне снаге, могу само да деформишу ове односе, било да иду у прилог раднику било да иду на његову штету, али сама репродукција и даље остаје заснована на чињеници утрошенога људскога рада с обзиром на тренутну техничку структуру продуктивности унутар бранше о којој је реч. Већ сада је прича доста сложена, и изазива спорења и расправке, али да набацим и нови елемент, када у причу уведемо и траснфер вредности путем механизма цена због изједнечавања профитних стопа на нивоу целе привреде, онда тек видимо колико тржишна цена на коју се ти позиваш, представља маску испод које се одиграва експлоатација рада заснована на оплођавању вредности. Али о томе неком другом приликом. 

[Ћириличар]

On 14/01/2017 at 9:09, εργασία рече

Када би тако било онда би са стално колебљивом ценом роба на тржишту и исплата радника ишла горе-доле. Међутим, то баш није случај. Потребне су дуготрајније дискрепанце да би ово што ти причаш дошло до изражаја. Даље, имамо ситуацију са економијом обима, када због високе продуктивности рада и капитала, цена по јединици производа пада, што доводи до веће куповине јер је потражња већа за јефитнијим артиклом. Приходи су због тога већи, па има простора за исплату већих зарада. Дакле, пад цене роба не изазива пад плате радника који их производе. Мораш да пазиш на контекст када потежеш тај аргумент. 

Даље, ако због поремећаја на тржишту (за које су већим делом криви капиталисти), као у доба рецесије када то добија масовни облик,  расте незапосленост онда људи из жеље да што пре нађу посао нагрну у твоју браншу чиме обарају вештачки цену радне снаге што је мизерна околност коју капиталисти употребљавају да би себи подигли ренбалитност пословања. Има ли лепшег примера ирационалности капитализма?

Иначе, по радној теорији вредности, чак и у нормланим околностима, капиталистичка производња је заснована на експлоатацији радне снаге. Радни часови које радник троши за своје издржавање су довољни да се надоканди новчани капитал који је дат за његову плату. Остатак рмбања иде капиталисти у прилог, како би он могао да оствари профит. Колебања понуде и потражње како на нивоу произовда, као и на нивоу цене радне снаге, могу само да деформишу ове односе, било да иду у прилог раднику било да иду на његову штету, али сама репродукција и даље остаје заснована на чињеници утрошенога људскога рада с обзиром на тренутну техничку структуру продуктивности унутар бранше о којој је реч. Већ сада је прича доста сложена, и изазива спорења и расправке, али да набацим и нови елемент, када у причу уведемо и траснфер вредности путем механизма цена због изједнечавања профитних стопа на нивоу целе привреде, онда тек видимо колико тржишна цена на коју се ти позиваш, представља маску испод које се одиграва експлоатација рада заснована на оплођавању вредности. Али о томе неком другом приликом. 

Pa cijene rada se i mijenjaju. Zato kompanije se sele iz jedne države u drugu. Aman čovječe pričaš kao da je u pitanju berza gdje sve oscilira u minutima. Tržište radne snage sporije oscilira, što je očevidno kada imaš trend iseljavanja kompanija zarad jeftinije radne snage koju obezbeđuju zemlje u razvoju. Eto ti oscilacije. A to da pad cijene proizvoda ne smanjuje vrijednost rada -  evo ti obične logike = prihodi se smanje i onda možeš ili svim radnicima smanjiti plate ili ih par otpustiti. Naravno to ako cijene padnu daleko ispod održivog nivoa. Ti spominješ samo mehanizam cijene i tražnje bez uzimanja u obzir da li je pad cijene toliki da raste tražnja ili toliki da je proizvodnja neodrživa na trenutnom nivou. Kada cijene padnu toliko dolazi do umanjenja vrijednosti rada jer tržište očigledno ne vrjednuje taj proizvod više. 

Nagrtanjeljudi u tvoju branšu od svoje volje je po tebi nekako vještački o. O Jednostavno je netačno. 

I jopet nebitno je je li to eksploatacija kada to radi i daje najbolje rezultate od svih alternativa, a pride i najhumanije. Ako je rezultat te eksploatacije bogato i razvijeno društvo zašto je ona loša i zašto je uopšte bitna u kritici kapitalizma? Odgovor je da je apsolutno nebitna. Možeš se pozivati da je nepravedna jer kapitalista prisvaja vrijednost radnika za sebe ali i to je netačno.  Poslodavac i radnik koriste jedan drugog jer jedan bez drugog ne može proizvoditi što hoće. Da nije tako ne bi bilo potrebe za kapitalistima ali evo, ima potrebe jer za poduhvat trebaju novac od kapitaliste i rad od radnika. Nema tu krađe.  Jedan drugog koriste. 

[εργασία]

пре 1 сат, Ћириличар рече

Pa cijene rada se i mijenjaju.

Не мења се цена рада него радне снаге.

Цитат

Zato kompanije se sele iz jedne države u drugu. Aman čovječe pričaš kao da je u pitanju berza gdje sve oscilira u minutima. Tržište radne snage sporije oscilira, što je očevidno kada imaš trend iseljavanja kompanija zarad jeftinije radne snage koju obezbeđuju zemlje u razvoju. Eto ti oscilacije.

Не селе се само због тога, већ зато што су им трошкови пословања генерално тамо мањи, затим не морају да испуне еколошке стандарде, затим због проширивања производње и освајање иностраних тржишта, ради смањења транспортних трошкова у зависности од намере где се планира пласман, ради престизања конкуренције, ради запоседања рудника и сировина итд. што све провоцира империјалну спољну политику. Да не буде после да држава сама од себе као из вакума води политику. Капиталисти су преко својих ангентура поприлично умешани у креирање политичких процеса.

Иначе, компаније не селе запосленост него већ претходно акумулисани капитал. Да није тако, онда не би америчке фирме држале 150 милиона радника у самој Америци, који су дефинитивно скупљи, и то им не смета да послују. Много већи проблем за америчку незапосленост је раст органског састава капитала који је појачан ефектом технолошког напретка са аутоматизацијом која истискује раднике из производње. Пол Кругман је показао да је САД од 1999. до 2011. године, због конкуренције са Кином изгубила 985.000 радних места у индустријској производњи, што је свега петина од укупно истераних на улицу.

Цитат

Nagrtanjeljudi u tvoju branšu od svoje volje je po tebi nekako vještački o. O Jednostavno je netačno. 

То је изнудица. Нису радници криви што капиталистички механизам периодично упада у рецесију због хиперакумулисаности и тенденцијског пада профитне стопе. То би исто било као када би рекао да је сељак крив што једе проју јер му је суша спржила пшеницу. С тим што је ово много горе, капитал је облик друштвене производње, а суша је просто виша природна сила, мада је са савременом технологијом наводњавања можемо отклонити.

Цитат

I jopet nebitno je je li to eksploatacija kada to radi i daje najbolje rezultate od svih alternativa, a pride i najhumanije. Ako je rezultat te eksploatacije bogato i razvijeno društvo zašto je ona loša i zašto je uopšte bitna u kritici kapitalizma?

Лепо то реци радницима који су остали без посла. То је она стара либертеријанска прича, па што се буните имате сони плејстејшене, пре само петанес`, дваес` година они нису постојали. Само не знам да ли се исплати играти игрице, јер тако можеш да постанеш кенгур. Да мало изалудирам на наш домаћи филм. Гурање све већег броја људи на слабије плаћене послове, због аутоматизације рада (а и због хиперакумулисаности капитала, тај ћу аргумент користити упорно и стално) па затим све више забрињавајућа прекаризација рада, када радиш три месеца, па два месеца блејиш, па опет као три месеца радиш, па четири месеца блејиш, па опет два радиш, па месец седиш кући, води у озбиљне класне разлике и незадовољаства. После немојмо да се чудимо откуд испаде Доналд Трамп. А могу много гори да се појаве.  

П.С. Заборавио сам горе да наведем један од најбитнијих фактора сељења инвестиција у друге земље. Због хиперакумулисаности настаје плетора капитала, која мора негде да се одлије. 

[Ћириличар]

пре 6 часа, εργασία рече

Не мења се цена рада него радне снаге.

Не селе се само због тога, већ зато што су им трошкови пословања генерално тамо мањи, затим не морају да испуне еколошке стандарде, затим због проширивања производње и освајање иностраних тржишта, ради смањења транспортних трошкова у зависности од намере где се планира пласман, ради престизања конкуренције, ради запоседања рудника и сировина итд. што све провоцира империјалну спољну политику. Да не буде после да држава сама од себе као из вакума води политику. Капиталисти су преко својих ангентура поприлично умешани у креирање политичких процеса.

Иначе, компаније не селе запосленост него већ претходно акумулисани капитал. Да није тако, онда не би америчке фирме држале 150 милиона радника у самој Америци, који су дефинитивно скупљи, и то им не смета да послују. Много већи проблем за америчку незапосленост је раст органског састава капитала који је појачан ефектом технолошког напретка са аутоматизацијом која истискује раднике из производње. Пол Кругман је показао да је САД од 1999. до 2011. године, због конкуренције са Кином изгубила 985.000 радних места у индустријској производњи, што је свега петина од укупно истераних на улицу.

То је изнудица. Нису радници криви што капиталистички механизам периодично упада у рецесију због хиперакумулисаности и тенденцијског пада профитне стопе. То би исто било као када би рекао да је сељак крив што једе проју јер му је суша спржила пшеницу. С тим што је ово много горе, капитал је облик друштвене производње, а суша је просто виша природна сила, мада је са савременом технологијом наводњавања можемо отклонити.

Лепо то реци радницима који су остали без посла. То је она стара либертеријанска прича, па што се буните имате сони плејстејшене, пре само петанес`, дваес` година они нису постојали. Само не знам да ли се исплати играти игрице, јер тако можеш да постанеш кенгур. Да мало изалудирам на наш домаћи филм. Гурање све већег броја људи на слабије плаћене послове, због аутоматизације рада (а и због хиперакумулисаности капитала, тај ћу аргумент користити упорно и стално) па затим све више забрињавајућа прекаризација рада, када радиш три месеца, па два месеца блејиш, па опет као три месеца радиш, па четири месеца блејиш, па опет два радиш, па месец седиш кући, води у озбиљне класне разлике и незадовољаства. После немојмо да се чудимо откуд испаде Доналд Трамп. А могу много гори да се појаве.  

П.С. Заборавио сам горе да наведем један од најбитнијих фактора сељења инвестиција у друге земље. Због хиперакумулисаности настаје плетора капитала, која мора негде да се одлије. 

Isto ti dođe rad ili radna snaga. Efekat je isti na iste aktere. 

Da sele se i iz tih razloga od kojih jedni utiču i na cijenu radne snage ili rada (poput nivoa regulativa glede osiguranja ili nekih drugih troškova).  Cijena rada i radne snage varira i to je neizbježno. Isti procesi se odvijaju i unutar jedne države (kao kada su svi ljudi nagrnuli u gradove iz nužde jer se rad u gradu više isplaćivao zbog promjene u tehnološkim i ekonomskim uslovima).  Bilo je dobitnika i bilo je gubitnika u toj tranziciji ali tako se jednostavno stvari odvijaju kod tehnološkog napretka.  Nikakav antikapitalizam to neće ispraviti.  

Iznudica je takođe tjerati poslodavce da daju radniku i šakom i kapom jer je tako "pravedno".  Samo zavisi od ugla gledanja no na kraju krajeva u ekonomiji sve skoro je stvar nekakve iznude,  direktne ili indirektne.  Ili će te država prinuđavati svojim regulativama ili će te samo tržište proizvoda /rada ili neko drugo relevantno tržište iznuđavati.  I najlakše je reći da su za sve krivi prokleti komunisti ili zli kapitalisti.  Iznudica koja tjera ljude da se pomjeraju ka novom poslu nije nužno sama po sebi loša,  nepravedna itd.  Često je to samo promena (koja za mnoge zna bit traumatična ako se ne prilagode) na koju je teže uticati.  Isto kao na sušu ali eto i protiv nje su nađena sredstva da se smanje gubici od nje,  pa opet niko ne tuži sušu ako dođe do katastrofe već vlasti ili koga već ko je trebao da se time bavi.  Isto tako kapitalisti po zakonu tražnje profita rade šta je za njih najbolje i nisu oni krivi ako vlast jedne zemlje ne zna da uredi sistem iz kojeg oni odlaze.  Upireš prst na pogrešnog.  

Bez problema sve ovo se može reći radnicima.  Problem nastaje ako se nema rješenje da se najugroženiji slučajevi amortiziju od loših posljedica ili ako se makar ne ponudi dugoročna reforma.  A nekad niko ne zna sigurno u kom pravcu se reformisati. Najlakše je uperiti prstom u jednoga i okriviti ga (prokleti Amerikanci,  Dosmanlije, Srbi ili Hrvati,  Putin itd.),  a problemi su često kompleksni i potrebno im je pristupiti na iznijansiran (nuanced) način. 

Recimo tu je Varufakis jak realista i tako pristupa čitavoj problematici.