Експлоатација рада и раст неједнакости у капитализму

[εργασία]

пре 13 минута, Ronald рече

Ali postoji problem sa informacijama na koji je ukazao Hayek, jer da nije tako, mi bismo mogli da organizujemo idealan sitem, ali vidim da nismo niti mozemo, pitam tebe zasto nije tako na nivou privrede?

Истина. Незгодан проблем. Али са појавом кибернетике и њене млађе сестре информатике страховито смо напредовали у процесорској снази обраде информација. Данас имаш супер-компјутере са паралелним процесирањем који се користе у метерологији, војци, софистицираној физици и астрономији и који могу да обраде страховито велики број једначина. Ту је и телекомуникациона опрема са великим пропусним опсегом за количину информација. Као што видиш окружени смо вајрлесима, модемима, преносним сигналима и осталим џиџа биџама. У економији постоји техника инпут-оутпут таблица, која се некада много више користила у истраживањима, њиховом адаптацијом могли би смо у реалном времену да добијемо распоред потребних инпута готово за сваку производну браншу.  

Кибернетички гледано, ништа нам не стоји на путу да би смо организовали економски систем у реалном времену с обизром на променљиво понашање потрошача. Хајеков аргуемнт је драстично ослабљен. И не треба га кривити. У његово време он није ни могао да зна колико ће напредовати информациона теорија и сама конкретна информатичка технологија.

  

[εργασία]

пре 7 минута, Ronald рече

Pa evo ovo o cemu ti pricas, imas i kod Boze Stojanovica u knjigama Nadnica 1 i Nadnica 2, imas i u Osnovama Austrijske ekonomije, gdje on pokusava da objasni koliko je znacajno da se matematikom i teorijom igara prosiri austrijska ekonomska teorija, on predaje i teoriju cijena itd.

Ок. Хвала на прилогу. Потражићу да прочитам.

[Ronald]

пре 10 минута, εργασία рече

Истина. Незгодан проблем. Али са појавом кибернетике и њене млађе сестре информатике страховито смо напредовали у процесорској снази обраде информација. Данас имаш супер-компјутере са паралелним процесирањем који се користе у метерологији, војци, софистицираној физици и астрономији и који могу да обраде страховито велики број једначина. Ту је и телекомуникациона опрема са великим пропусним опсегом за количину информација. Као што видиш окружени смо вајрлесима, модемима, преносним сигналима и осталим џиџа биџама. У економији постоји техника инпут-оутпут таблица, која се некада много више користила у истраживањима, њиховом адаптацијом могли би смо у реалном времену да добијемо распоред потребних инпута готово за сваку производну браншу.  

Кибернетички гледано, ништа нам не стоји на путу да би смо организовали економски систем у реалном времену с обизром на променљиво понашање потрошача. Хајеков аргуемнт је драстично ослабљен. И не треба га кривити. У његово време он није ни могао да зна колико напредовати информациона теорија и сама конкретна технологија.

  

Ali evo da znamo na primer sve moguce informacije na trzistu, koje ubacimo u racunar i dobijemo najbolji input, sta bi bilo sa kreativnoscu i slobodom pojedinca i ko bi nam odredjivao koliko cega da proizvodimo, racunar? Resursi jesu ograniceni, ali postoji jedan veci problem, a to je broj ljudi na planeti i njihov strah od novih tehnologija, GMO hrane, farmi buducnosti ili staklenika, medjutim sa nano i biotehnologijom ukoliko prevazidjemo sve to, odnosno eko probleme, mi bismo mogli da dodjemo veoma blizu  jedne utopije i onda bi tvoji argumenti imali smisla u okviru ovakvog sistema kao sto je The Culture, M. Benksa, baci pogled

https://en.wikipedia.org/wiki/The_Culture

 

[florenntina]

пре 1 сат, εργασία рече

Ако у два кратка пасуса у свега два поста од укупно 28 порука, са овом коју сада пишем, јесте довољно да се представи једна много сложена тема онда преузимам одговорност што сам вас узнемирио својим економским несташлуком.

Али опет, управо овај ваш одговор, није чак ни покушај да се размотри проблем рецесионих циклуса капитализма. 

Nema potrebe za mistifikacijom. Tema uopste nije toliko slozena i komplikovana.

Svaki covek zna da casa vode ne moze isto vredeti coveku na plazi na 40C i onom koji je seo pored izvora da se odmori. Nije to nikakav socijalni konstrukt (sta god to znacilo) vec aksiom.

Dakle, vrednost je subjektivna. Na trzistu se izrazava preko toga koliko je neko spreman da plati za odredjenu robu. Promenljiva je. Ako ovaj sa plaze predje u hlad, a ovaj kraj izvora sedne u avion i ode u pustinju, promenice im se vrednost vode i cena koju su spremni da plate. 

Da zakljucim, ne postoji niti moze postojati matematicki model koji ce organizovati, isplanirati I smisliti koliko ce meni u sledecem trenutku trebati vode i koliko cu biti spremna za nju da platim.

[εργασία]

1 hour ago, Ronald рече

Ali evo da znamo na primer sve moguce informacije na trzistu, koje ubacimo u racunar i dobijemo najbolji input, sta bi bilo sa kreativnoscu i slobodom pojedinca i ko bi nam odredjivao koliko cega da proizvodimo, racunar? Resursi jesu ograniceni, ali postoji jedan veci problem, a to je broj ljudi na planeti i njihov strah od novih tehnologija, GMO hrane, farmi buducnosti ili staklenika, medjutim sa nano i biotehnologijom ukoliko prevazidjemo sve to, odnosno eko probleme, mi bismo mogli da dodjemo veoma blizu  jedne utopije i onda bi tvoji argumenti imali smisla u okviru ovakvog sistema kao sto je The Culture, M. Benksa, baci pogled

https://en.wikipedia.org/wiki/The_Culture

 

Не одређује количине роба информациони систем него променљиви обрасци потрошача који се региструју и преносе у вектор циља. И то у реалном времену. На основу овог вектора циља препрачунава се инпут-оутпут матрица са оптималним распоредом фактора прозводње . За неких 15 до 30 минута. То не може ни један индивидуални, ни олигополни, ни картелни ни монополистички капиталист, нити група капиталиста, нити добро организована држава са разгранатом бирократијом, а ни тржиште са својим термодинамичким тумбањем тамо амо. 

Ево погледајте колико се расипа индустријски производни потенцијал у Сједињеним Државама од 48` до 85`. Сви ти рециосиони падови капитализма, затим тумбање на тржишту изазвано сељењем капитала из гране у грану, у јурњави за већом профитном стопом, банкроти, резови у производњи итд  изазивају бесмислене несташице и скокове цена на једном месту или грани привреде, а у другој доводе до пренатрпаности, бацају радну снагу у незапосленост или пак шетају по разним пословима где се вештина радника никада добро не научи и где читаво друштво губи у задовољењу својих потреба због смањене продуктивности и рада и капитала. Једном речју хаос. Али хаос за све нас, а профит за "заслужне".

 

[εργασία]

пре 19 минута, florenntina рече

Svaki covek zna da casa vode ne moze isto vredeti coveku na plazi na 40C i onom koji je seo pored izvora da se odmori. Nije to nikakav socijalni konstrukt (sta god to znacilo) vec aksiom.

Dakle, vrednost je subjektivna. Na trzistu se izrazava preko toga koliko je neko spreman da plati za odredjenu robu. Promenljiva je. Ako ovaj sa plaze predje u hlad, a ovaj kraj izvora sedne u avion i ode u pustinju, promenice im se vrednost vode i cena koju su spremni da plate. 

Све и да је тако неко мора да произведе робу да би она могла бити од стране особа А, Б, Ц, Д итд. различито субјективно вреднована. Дакле, опет неко мора да уложи радне часове да би се та одређена врсте робе произвела. Када уђем у продавницу код мог пријатеља, њему пиво кошта 55 динара, а свуда 50 или чак може да се нађе и мање, и нисам пожелео да то пиво платим толико. Он је морао да фискира тако цену да би могао да исплати ренту за локал који се налази у центру. Трошкови производње, уопште трошкови пословања капитала, одређују доњу границу колико ће потрошачи моћи ићи у својој преференци. Даље, сви занмо из уџбеника економије криву тражње која се одређеном техником изводи из тзв. маргиналних корисности. Ок. Али цену не одређује само потражња него и понуда иза које се крије трошковна структура производа. Ако капиталист уложи нову производну опрему и повећа себи продуктивност производње пива, њему ће због економије обима пасти цена једне флаше на 42 динара. Структура тражње није се променила, а цена је пала. Према томе, неће бити да цена зависи само и једно од маргиналне корисности. 

[Ronald]

εργασία

Ne ja govorim o informacijama koje ni jedan um, niti racunar ne moze obuhvatiti jer bi to znacilo da on mora da zna sve informacije u svakom mogucem trenutku koje imaju svi ljudi na trzistu, ali i tim racunarima bi neko morao da upravlja. Kako bi neko mogao od mene bolje da zna sta je dobro za moj biznis danas, sutra ili u odredjenom trenutku? Jedino da ukines sva trzista i zabranis pojednicima da se bave ekonomijom i biznisom, ali sta bi tada bilo? Zamisli sad koliko ima relacija na trzistu, zamisli koliko ima ideja u glavama ljudi koje mogu postati inovacije ako se svide potrosacima koji i odredjuju sta ce se proizvoditi. Kako jedan racunar moze da predvidi sve to, kada imamo plavi gen koji je jos daleko da simulira u potpunosti mozak misa.

https://en.wikipedia.org/wiki/Blue_Gene

Slazem se da se rasipa dosta resursa, ali nano i biotehnologija bi nam mogle obezbjediti mnogo vise resursa.

[εργασία]

пре 33 минута, florenntina рече

Da zakljucim, ne postoji niti moze postojati matematicki model koji ce organizovati, isplanirati I smisliti koliko ce meni u sledecem trenutku trebati vode i koliko cu biti spremna za nju da platim.

Тачно. Али ја то нигде нисам ни тврдио. Не одређује математички модел ничију кориност него информациони систем на основу преобликованог вектора циља који се саставља од отркивених преференција потрошача у реалном времену прерачунава структуру прозиводње по гранама привреде.

[Ronald]

пре 6 минута, εργασία рече

Све и да је тако неко мора да произведе робу да би она могла бити од стране особа А, Б, Ц, Д итд. различито субјективно вреднована. Дакле, опет неко мора да уложи радне часове да би се та одређена врсте робе произвела. Када уђем у продавницу код мог пријатеља, њему пиво кошта 55 динара, а свуда 50 или чак може да се нађе и мање, и нисам пожелео да то пиво платим толико. Он је морао да фискира тако цену да би могао да исплати ренту за локал који се налази у центру. Трошкови производње, уопште трошкови пословања капитала, одређују доњу границу колико ће потрошачи моћи ићи у својој преференци. Даље, сви занмо из уџбеника економије криву тражње која се одређеном техником изводи из тзв. маргиналних корисности. Ок. Али цену не одређује само потражња него и понуда иза које се крије трошковна структура производа. Ако капиталист уложи нову производну опрему и повећа себи продуктивност производње пива, њему ће због економије обима пасти цена једне флаше на 42 динара. Структура тражње није се променила, а цена је пала. Према томе, неће бити да цена зависи само и једно од маргиналне корисности. 

Ali sta je sa konkurencijom, koja itekako moze da poremeti traznju odnosno da je poveca ili umanji bez obzira da li je neko ulozio u opremu.  Nije preduzetnik sam na trzistu, osim ako nije monopolista, ali da jeste, prirodni monopoli su prolazni.

[εργασία]

пре 7 минута, Ronald рече

εργασία

Ne ja govorim o informacijama koje ni jedan um, niti racunar ne moze obuhvatiti jer bi to znacilo da on mora da zna sve informacije u svakom mogucem trenutku koje imaju svi ljudi na trzistu, ali i tim racunarima bi neko morao da upravlja. Kako bi neko mogao od mene bolje da zna sta je dobro za moj biznis danas, sutra ili u odredjenom trenutku? Jedino da ukines sva trzista i zabranis pojednicima da se bave ekonomijom i biznisom, ali sta bi tada bilo? Zamisli sad koliko ima relacija na trzistu, zamisli koliko ima ideja u glavama ljudi koje mogu postati inovacije ako se svide potrosacima koji i odredjuju sta ce se proizvoditi. Kako jedan racunar moze da predvidi sve to, kada imamo plavi gen koji je jos daleko da simulira u potpunosti mozak misa.

https://en.wikipedia.org/wiki/Blue_Gene

Slazem se da se rasipa dosta resursa, ali nano i biotehnologija bi nam mogle obezbjediti mnogo vise resursa.

Дозволи да приметим да ни Хајеков систем плутајућих тржишних цена не преноси све информације о свим људима у сваком могућем тренутку.

[εργασία]

пре 3 минута, Ronald рече

Ali sta je sa konkurencijom, koja itekako moze da poremeti traznju odnosno da je poveca ili umanji bez obzira da li je neko ulozio u opremu.  Nije preduzetnik sam na trzistu, osim ako nije monopolista, ali da jeste, prirodni monopoli su prolazni.

Ирелеванто за проблем теорије субјективне корисности. Ти сада овде покрећеш тему супститута за један производ али када се разматра корисност, методолошки се узима овакав поједностављен случај. Опет хоћеш да коси хитац испитујеш са утицајем брзине ветра. Прво мора да се постави принцип лета тела са почетном брзином и јачином гравитационог поља, зато што су то једино битни фактори који објашњавају кретање тела по оваквој путањи. Не може магнетна сила или појава земљотреса да се укључи у објашњавалачки скуп принципа. Реч је о кинематици. Тек када се утврди закони косог хитца, онда можемо да убацимо у игру брзину ветра, његов правац кретања, препрачун на основу висинских разлика између положаја катапулта и положаја циља итд. итд. 

[Ronald]

пре 23 минута, εργασία рече

Дозволи да приметим да ни Хајеков систем плутајућих тржишних цена не преноси све информације о свим људима у сваком могућем тренутку.

Naravno, ali sveznajuci racunar koga kontrolise par ljudi moze da vodi u totalitarizam.

[εργασία]

Управо сада, Ronald рече

Naravno, ali sveznajuci racunar koga kontrolise par ljudi moze da vodi u totalitarizam.

Па сад ако изражене жеље потрошача за различитом структуром роба на тржишту воде у тоталитаризам онда и ове моје скаламерије воде у зиг-зајл.  

[florenntina]

пре 30 минута, εργασία рече

Све и да је тако неко мора да произведе робу да би она могла бити од стране особа А, Б, Ц, Д итд. различито субјективно вреднована. Дакле, опет неко мора да уложи радне часове да би се та одређена врсте робе произвела. Када уђем у продавницу код мог пријатеља, њему пиво кошта 55 динара, а свуда 50 или чак може да се нађе и мање, и нисам пожелео да то пиво платим толико. Он је морао да фискира тако цену да би могао да исплати ренту за локал који се налази у центру. Трошкови производње, уопште трошкови пословања капитала, одређују доњу границу колико ће потрошачи моћи ићи у својој преференци. Даље, сви занмо из уџбеника економије криву тражње која се одређеном техником изводи из тзв. маргиналних корисности. Ок. Али цену не одређује само потражња него и понуда иза које се крије трошковна структура производа. Ако капиталист уложи нову производну опрему и повећа себи продуктивност производње пива, њему ће због економије обима пасти цена једне флаше на 42 динара. Структура тражње није се променила, а цена је пала. Према томе, неће бити да цена зависи само и једно од маргиналне корисности. 

Nisam pricala o ceni nego o vrednosti. Ona je subjektivna ili dzaba ti proizvodis pivo i po 20 dinara ako meni treba sir

[Ronald]

пре 21 минута, εργασία рече

Ирелеванто за проблем теорије субјективне корисности. Ти сада овде покрећеш тему супститута за један производ али када се разматра корисност, методолошки се узима овакав поједностављен случај. Опет хоћеш да коси хитац испитујеш са утицајем брзине ветра. Прво мора да се постави принцип лета тела са почетном брзином и јачином гравитационог поља, зато што су то једино битни фактори који објашњавају кретање тела по оваквој путањи. Не може магнетна сила или појава земљотреса да се укључи у објашњавалачки скуп принципа. Реч је о кинематици. Тек када се утврди закони косог хитца, онда можемо да убацимо у игру брзину ветра, његов правац кретања, препрачун на основу висинских разлика између положаја катапулта и положаја циља итд. итд. 

Problem i jeste zato sto se u ekonomiji uzima sve pojednsotavljeno, odnosno nije moguce obuhvatiti sve promjenljive, zbog cega lako moze da se omasi u predvidjanju. U ekonomiji ne mozes da obuhvatis sve promjeljive jer sve i da hoces to bi znacilo da se uspio funkcionisanje ljudskog moga da svedes na fiziku, sto je daleko od moguceg jer i fenomeni u fizici postaju na mikronivou sve kompleksniji.