Jump to content

Туциндан? Зашто је битно да то буде у Црквеном календару?


Препоручена порука

  • Гости

Заиста ми није јасно зашто баш мора да се наглашава да је тог дана Туциндан и да се тада коље стога за припрему за божићну трпезу?

Какве то везе има са литургијским животом и какве то последице има на есхатолошку стварност?

 

Замисли, Туциндан...

prica-o-bozicu-2-638.jpg?cb=1397618604

Link to comment
Подели на овим сајтовима

:smeh2: Pitanje ti je pravo!

Odgovor treba traziti verovatno u "Narodna verovanja" , paganski obicaji, a znamo da su se neki zadrzali I po primanju Hriscanstva. Mozda bi se mogli pozabaviti erminevtikom tradicije (obicaja) i  hriscanske Tradicije

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
пре 5 минута, "Tamo daleko" рече

:smeh2: Pitanje ti je pravo!

Odgovor treba traziti verovatno u "Narodna verovanja" , paganski obicaji, a znamo da su se neki zadrzali I po primanju Hriscanstva. Mozda bi se mogli pozabaviti erminevtikom tradicije (obicaja) i  hriscanske Tradicije

Ја заиста не видим никакав верски смисао да уносимо у Календар некакав Туциндан. Мислим, то нарочито данас губи било какав смисао... испада да је највећа фора припреме за Божић да се бравче утуца некаквим ступцем у вугла...

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

smejurija.... mozda i sujeverje , ko  zna; medjutim te pripreme za Praznik uopste, su od znacaja, u smislu anticipacije, paznje, izdvajanja tog dana kao posebnog itd. Na zalost, mozda se kod nas jos uvek zadrzala ta neizostavna potreba da dajemo prednost jelu i picu, a sve drugo (najznacajnije) intimno cuvamo da drugi ne vidi i ne cuje,, a zasto? Da li posledica turske i komunisticke okupacije, ili jednostavno psihologija slabog coveka... ne znam; samo znam da ne treba ici u krajnosti, ma kakve one bile, vec svojim licnim primerom svedociti veru, proslavljanje, zivot!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
пре 4 минута, "Tamo daleko" рече

 

smejurija.... mozda i sujeverje , ko  zna; medjutim te pripreme za Praznik uopste, su od znacaja, u smislu anticipacije, paznje, izdvajanja tog dana kao posebnog itd. Na zalost, mozda se kod nas jos uvek zadrzala ta neizostavna potreba da dajemo prednost jelu i picu, a sve drugo (najznacajnije) intimno cuvamo da drugi ne vidi i ne cuje,, a zasto? Da li posledica turske i komunisticke okupacije, ili jednostavno psihologija slabog coveka... ne znam; samo znam da ne treba ici u krajnosti, ma kakve one bile, vec svojim licnim primerom svedociti veru, proslavljanje, zivot!

Храна и пиће, мислим, заузимају свакако значајно место у прослави празника, спремању агапе итд...Али сам назив "Туциндан" и да то пише у календару ми је потпуно безвезе. Зашто то мора да се наглашава? Хајдемо онда да умесо св. Вартоломеја пишемо Вратоломија, па онда уместо св. Прокопија да напишемо Прокопље који боде с копље...

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Управо сада, verum est in beer рече

Ту има скроз разумно објашњење.

Коље се у време поста, да би после могло да се исповеди.

Друго, то клање је право клање, пошто се иде стомаком. Најбоље се коље гладног стомака.

Треће, у есхатону прво улазе месари.

Е, тако брате... да чујем једном неко објашњење :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је део српске народне божићне традиције. А српске народна традиција је сељачка и земљорадничка. А где је село ту су и прасићи. Ред је да се после дугог поста људи омрсе. Некада су црквени и народни календар били толико испреплетани и органски сједињени да се тешко правила разлика између црквених и народних обичаја.

Понешто се задржало и данас (више као сећање) јер већина Срба не живи на селу, већ у граду и по неком сасвим другом животном ритму, сасвим другачијем од оног по ком су нам живели преци.

%D0%A2%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%

 

 

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Хришћанство је увек била вера градова. Зато су и посланице (на пример ап. Павла) слате хришћанима у градовима. Чак, реч паганин потиче од латинске речи pagus што значи село.

Наравно, ми јесмо земља сељака, хвала Богу, није то проблем. Мени је, као хришћанину потпуно небитно да читам у црквеном календару за Туциндан, и то још подвучено оном јаком црном бојом...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 49 минута, R2D2 рече

да се бравче утуца некаквим ступцем у вугла...

Их, немаш појма... па није баш тако једноставно ;)

Тога дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница „тукла“ – убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда убијено или ошамућено прасе и јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан. За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то и неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош.

Тако. Кољидан...

Ево и објашњење (са Фејсбука, наравно) - Обичај везан за клање печенице остао је вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме. 7896634

Шта ћемо ми што не кољемо, нигде се не каже...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А шта је „крупица соли“? :)

На помош и за многу години да ни е свети Наум, охридскиот просветител и голем чудотворец!

Ти ме волиш, ал ја не осећам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 часа, R2D2 рече

 

Заиста ми није јасно зашто баш мора да се наглашава да је тог дана Туциндан и да се тада коље стога за припрему за божићну трпезу?

Какве то везе има са литургијским животом и какве то последице има на есхатолошку стварност?

 

Знајући српски карактер, Црква је благословила да се на тај дан кољу прасићи, да би људи бар Бадњи дан испоштовали. Нажалост није много помогло.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Orthophill рече

А шта је „крупица соли“? :)

15037956_600.jpg

Prema rečima etnologa Dragomira Antonića - Pečenica se ubija do podne, dok dan napreduje, a na mesto gde će je ubiti položi se slama. Pečenica se u većini slučajeva kolje nožem, a negde se pak ubija tako što se na pečenicu stavi krupica soli i onda udarcem sekirom ubije - objasnio je Antonić.

Time je, po narodnom verovanju, onaj ko je ubio pečenicu skinuo odgovornost sa sebe i prenosi je na so, jer ona ima izrazitu demonsku snagu.

Крупица или крушак је већи комад камене соли. Повељом књегиње Милице у 16. веку је рецимо српски средњевековни град Бован био у обавези да сваке године даје по 500 крупица соли манастиру Св. Пантелеимона на Светој Гори.

Крупице соли се помињу и у Поп Ћири и поп Спири Стевана Сремца. :mahmah:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...