Jump to content

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника


о.Горан

Препоручена порука

Или се вратите на тему или да закључавамо. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 14k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Ведран*

    1372

  • Zoran Đurović

    1565

  • о.Горан

    1423

  • Bokisd

    1174

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 8 часа, Матусал рече

Свакако да има разлике. Христос је пре васкрсења имао непорочне слабости људске природе: најзад огладње када је постио, умарао се, спавао, осећао бол, плакао.... Овде би мислим требало наћи спону између релације време-безвреме која би била битна за наше деловање. Значи има неког преображаја, на путу за Емаус говори им сам Господ ,, није ли требало да Христос то претрпи и уђе у славу своју,, Тако и нама нема преображаја и реалног учешћа у Есхатону са телом пре смрти и васкрсења.

Da slažem se da ima razlike zato mi je atemporalno vaskrsenje veoma prihvatljivo.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako se ne izbrišu poruke Ivana Markovića dužnost mi je da napomenem, da ako se tvrdi da je neko od učesnika na temi pod farmako terapijom, da pije lekove za svoje psihičko stanje, mora imati podlogu u stvarnosti i jasano obrazloženje zašto je to Ivan Marković rekao.

Jer ako je rekao to zato što zna da neko nije u okviru koji mu omogućava psihičko stanje bez lekova i pri tom piše i takve tekstove onda je to bitan podatak i voleo bi da ga iznese. Ko je taj što pije lekove i čiji se postovi imaju čitati sa dozom opreznosti zbog toga.

I najbitnije od svega opravdanje za ovakav potez Ivana Markovića.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Da slažem se da ima razlike zato mi je atemporalno vaskrsenje veoma prihvatljivo.

Да ипак будемо до краја прецизни, не само атемпорално него и темпорално, тј. једно исто васкрсење.

Да ови не флипну читајући само "атемпорално васкрсење".

Мада ни ово није гаранција да неће спремити пушке :kriminalac:

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

I najbitnije od svega opravdanje za ovakav potez Ivana Markovića.

Па то је рекао ваљда да докаже да има ЧАК и оних који су на лековима. 

Као оно кад деца кажу "нисам ја" и пре него што их питаш да ли су.... нешто. :)

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

Temporalno se podrazumeva desilo se u vremenu.

Како коме. Некима се не подразумева ниједно јер мисле да га није ни било (исповедају да није ни умро :) ) 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Vedran рече

Како коме. Некима се не подразумева ниједно јер мисле да га није ни било (исповедају да није ни умро :) ) 

Što bi značilo da je Isus Logosov hologram.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Što bi značilo da je Isus Logosov hologram.

Има и друга опција која ми се чини ближа размишљању оних који негирају смрт на Крсту. А то је да има два Христа. Један што носи Божанску природу а други човечанску. С тим што они негирају да их има два, када им се на то укаже. Просто дају природи својства носиоца те природе, и то чине за сваку природу посебно, практично исповедајући две ипостаси.  

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Vedran рече

Има и друга опција која ми се чини ближа размишљању оних који негирају смрт на Крсту. А то је да има два Христа. Један што носи Божанску природу а други човечанску. С тим што они негирају да их има два, када им се на то укаже. Просто дају природи својства носиоца те природе, и то чине за сваку природу посебно, практично исповедајући две ипостаси.  

Još nešto mi je bitno čovekova priroda na Krstu je svršila, slila se u ništavilo.

Dakle Vaskrsli Hristos više nema ništa sa čovekovom prirodom, koja je postojala pre svoje končine.

 

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Još nešto mi je bitno

Мислиш "им је битно"?

Да али заборавио си душу. Душа је исто природа. Дакле тело у ништавило душа у Царство. :)

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Vedran рече

Мислиш "им је битно"?

Да али заборавио си душу. Душа је исто природа. Дакле тело у ништавило душа у Царство. :)

Da zato su izmislili besmrtnu dušu jer negiraju da je ljudska priroda na Krstu svršila.

Zato Sin Čovečji na Krstu kaže svrši se.

Sve što je stvoreno ide u ništavilo i ništa nije besmrtno.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да разумем о чему говориш.

Али мислим да када говоримо о овим стварима морамо одржавати баланс. Ако кажемо да се враћа у ништавило зато што није бесмртно, да, тачно, по својој природи, "упориште" свему, односно понор, је управо у ништавилу. Јер "на ничему" је све створено, и постоји једино Речју Божијом. Кад, хипотетички, Бог не би све одржавао, кад би се предомислио о стварању света и човека, то ништавило би се моментално остварило. Међутим, будући да је Бог све створио, Он то није створио за ништавило, то јест, зато да се врати томе ништавилу, него да постоји, то јест да живи. И то да живи вечно, у заједници с Њим, по своме слободном избору. 

Тако да то потенцијално ништавило се у ствари не реализује јер је оно противно Божијој вољи и плану, али га се дотичемо. И да Христос не Васкрсе у њему би завршили. Умирање и смрт, није ништавило само по себи. Оно је горе од ништавила. Да злочинац одмах иде у ништавило то би била победа над Божијим планом. Исто тако да злочинац вечно живи и злотвори, и то би била победа над Божијим планом. Зато је нама смрт уједно и благослов и клетва. Благослов је јер кроз њу улазимо у вечни живот, као кроз врата, али и клетва јер њоме страдамо. Овај живот јесте продужена и постепена смрт, распадање, распрачавање, разграђивање, трулеж, процес који нам показује шта смо "по природи" и чију кончину доживљавамо последњим земаљским часом и дотичемо само дно, готово то ништавило из којега смо изведени.  

На Крсту се није завршила људска природа, јер би тако Ад надвладао, него се остварила Тајна Спасења и Њоме Ад би разрушен. Хипотетички, да је Бог умро на Крсту и да није Васкрсао, што је ђаво мислио да ће бити видећи га у тело обученог и закованог на Крст како умире, ништавило би се моментално остварило и то би била коначна Адова победа. Јер да је и Бог заувек умро на Крсту, ђаво би остварио своју замисао, а то би био коначни крај, Богопротивно ништавило. Победа над Богом, тиме би се нечастиви у својој гордости показао већи од Њега. 

Али Аде, Христос Васкрсе и ти се распаде! Човек када умире дотиче оно ништавило које му је својствено по природи, али васкрсава силом Христовом "они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда". А природа људска се преображава само и једино васкрсењем. И само и једино због Васкрсења Христовог ми не нестајемо у ништавилу које нам је својствено. 

Зато се на Крсту све сврши, јер на Крсту престаде Адска власт, престаде процес труљења, распадања и нашег умирања, туге, бола, злочињења. На Крсту се оствари Божија замисао, а не Адски наум за свет и човека. Заустави се кретање ка ништавилу, и Живот Царује у све векове и сву вечност и у свима световима.  

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Vedran рече

На Крсту се није завршила људска природа, јер би тако Ад надвладао, него се остварила Тајна Спасења и Њоме Ад би разрушен. Хипотетички, да је Бог умро на Крсту и да није Васкрсао, што је ђаво мислио да ће бити видећи га у тело обученог и закованог на Крст како умире, ништавило би се моментално остварило и то би била коначна Адова победа. Јер да је и Бог заувек умро на Крсту, ђаво би остварио своју замисао, а то би био коначни крај, Богопротивно ништавило. Победа Бога, тиме би се у својој гордости показао већи од Њега. 

Da namerno sam potencirao sve ovo upravo zbog ovakvih dijaloga.

Sa većinom tvog odgovora se slažem osim sa ovim delom.

Na Krstu nije ubijan Bog, govorio sam o Čoveku.

Čovek je svršio na Krstu i otiša u ništavilo, priroda čoveka se slila, jer je priroda čoveka smrtnost (to je za biće jednako što i ništavilo).

Vaskrsla je nova tvar, priroda čoveka se vaskrsenjem menja postaje eshatološko nebesko biće, to se desilo i sa Isusom Hristom po njegovoj čovečanskoj prirodi.

Ali Isus Hristos za razliku od nas se nikada nije odvajao od svoje Božanske prirode, to je dokazao preobraženjem.

Hoću reći da ako se mi menjamo vaskrsenjem a nesumnjivo da se menjamo to se ima onda odnositi i na Isusa Hrista.

Smrt je za smrtno biće jednako ništavilu i tu nema spora.

Bog niti je umro niti je djavdjav imao plan da ubije Boga jer on je svestan da postoji i da je zavisan od Boga. On je hteo da ubije Bogočoveka jer je mislio da će i Bogočovek otići u ništavilo i tako ga osloboditi da nesmetano vlada kao knez ovoga sveta.

Hristos Isus je svojim vaskrsenjem tako svezao Ad svezao je djavdjava i doneo nam veru i nadu u nova tvarna sada već Hristom Isusom nebeska tela, gde poslednji žalac smrti ništavila nestaje i djavdjav prestaje biti knez ovoga sveta jer je upravo smrtnošću našom vladao nad živim ljudima,porobljavajući im dušu za večnost. (i duša odlazi u ništavilo)

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

Da slažem se da ima razlike zato mi je atemporalno vaskrsenje veoma prihvatljivo.

Ја верујем у то да је Христос одмах по смрти био са Оцем на престолу, са разбојником у рају, у аду душом као Бог. Као Логос свуда присутан као човек телом у гробу на неисказан начин повезан са њим кушајући стварну смрт и не губећи ни једног тренутка везу са њим. Васкрсење као да се догађа на свим сферама постојања и Господ као да је прожет кроз све у свакоме васкрсавајући по природи постојања те стварности. Као да се све дешава паралелно возглављено у једној личности. Тело очигледно захтева процес који изискује време, то видимо у писму, Марији трећега дана каже ,,не дотичи ме се,, а Томи осмога ,, стави прст у ране моје,,. Четрдесет дана се јављаше и потом се вазнесе и ми дајемо четрдесетодневни помен упокојенима као најбитнији. Не знам брате велике су то тајне Неба и земље. Велики Јован Богослов каже ,, Још не знамо шта ћемо бити, знамо само када се јави да ћемо бити слични Њему,,

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...