Jump to content

Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника


о.Горан

Препоручена порука

пре 11 минута, Матусал рече

Ево од Макарија Великог, тренутно њега читам

Питање: Може ли неко уз помоћ светлости да види своју душу, будући да неки одбацују откривење и говоре да виђење бива услед познања и осећања [развијено духовно чуло]?
Одговор: Постоји осећање, постоји виђење и постоји просветљење. Онај који има просветљење, већи је од онога који има осећање. Његов ум је просветљен, а то значи да је задобио неко преимућство над оним који има осећање, јер је у себи познао неку несумњивост виђења. Друго је, међутим, откривење, када души бивају откривена велика дела и Божије тајне.
 
Питање: Да ли неко, уз помоћ откривења и Божије светлости, може да види душу?
Одговор: Као што телесне очи виде сунце, тако и они, који су озарени Божијом светлошћу, виде обличје душе, али само неколицина хришћана достигне ово виђење.
 
Питање: Да ли душа има облик?
Одговор: Душа има и лик и обличје, који се уподобљују анђелу. Као што анђели имају и лик и обличје, и као што спољашњи човек има лик, тако и онај унутрашњи има лик сличан анђелу и обличје слично спољашњем човеку.
 
Питање: Да ли је једно ум, а друго душа?
Одговор: Као што је телесних делова много и сви се они именују као човек, тако и душа има много делова: ум, савест, вољу, помисли које осуђују и помисли које оправдавају; све је то, међутим, повезано у једну помисао, све су то само делови душе, а душа је једна и то је унутрашњи човек. Међутим, као што спољашње очи издалека виде трње, стрмине и провалије, тако и ум, услед брзине свога зрења, издалека види замке и наговоре непријатељске силе и, будући да је он нека врста душевног ока, успева да сачува душу. Због тога узнесимо славу Оцу и Сину и Светоме Духу у векове векова. Амин.

Mislim, kad već pričamo o teološkim postavkama ne bi trebalo da uvodimo tekstove koji su više duhovnog karaktera jer je tu sve poezija i leterarnog karaktera.

Može da odvede u pogrešnom pravcu.

Na žalost mnogi teologiju uče upravo iz tih duhovnih pouka i to mu dođe veoma loše.

Boksid je čist primer.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 14k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Ведран*

    1372

  • Zoran Đurović

    1565

  • о.Горан

    1423

  • Bokisd

    1174

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 27 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

A ti znas kakva su svojstva vaskrslog tela?

Ево о нашим тијелима која ће васкрснути: "Тело наше сад је грубо, тамно тешко, а онда ће бити танко, лако и светло".

Какво ће бити тело грешника? "Свакоме семену тело њему је својствено," вели свети апостол Павле. (1. Кор. 15, 38).

Каква душа такво ће бити и тело.

Из Вечне загробне Тајне

 

Петровић Станислава

„А ово је вјечни живот да познају Тебе јединога истинитог Бога кога си послао Исуса Христа“ Јн. (17, 3)

Бог створи прво Адама и Еву, а послије Стеву. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Матусал рече

На шта циљаш на Петрово исповедање што му Отац откри, може и тако. Али ова друга фраза је употребљивија у тренутном животу и пракси Цркве.

Pa na žalost jeste druga fraza u upotrebi kao što apostoli nikada nisu govorili o besmrtnosti duše ....

Ta duhovna literatura književna je danas teološki uđbenik a plodove svi vidimo...

Ništa ne dolazi od krvi i mesa a da nije dato Odozgo, tako Petar kad ispovedi Sina Božjeg Sin prepoznaje Oca.

Otac rađa Sina.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, timjančica рече

Ево о нашим тијелима која ће васкрснути: "Тело наше сад је грубо, тамно тешко, а онда ће бити танко, лако и светло".

Какво ће бити тело грешника? "Свакоме семену тело њему је својствено," вели свети апостол Павле.

(1. Кор. 15, 38). Каква душа такво ће бити и тело.

Из Вечне загробне Тајне

 

Molim te ne vadi iz konteksta ništa čitaj dalje poslanicu videćeš da Pavle u poslanici govori o potpuno novoj tvari o duhovnim telima.

 

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Ivan Marković 

Пошто Иван кроз решето пропушта моје речи, Ава ће његове! Јер, треба се сетити оне: Ко се решета лати, од решета ће погинути! Да се укратко подсетимо ко је шта рекао и одмах идем даље. Богонадахнуте Авине речи иду у црвено, Иванове у плаво.

ἐρχόμενον part sg pres mp masc acc. Дакле, имамо партицип презента: долазећи, који долази. Он је тај који нам стално долази у евхаристији и ван ње да суди. Овде је суд. Тек у некој другој линији, односно изведено може да се говори као будућем догађају. Али, ово је примарни смисао. 

 

U originalu nije uopšte vreme, prijatelju, već particip prezenta glagola erhomai, koji gle čuda, nema svoj oblik za buduće vereme, već koristi glagol eimi (ne biti) , koji je opet od glagola eleusomai, koji se izgleda javlja samo kod Homera.  Na sve to, particip prezenta u principu služi da se njime izrazi zavisna rečenica, koja označava istovremenost radnje sa glavnom rečenicom, ukoliko je u pitanju zavisna rečenica, jer u jelinskom nemamo slaganje vremena već slaganje načina, ali i to bez nekog jasnog pravila, tj. bez stroge primene istih, kao u latinskom. Ukoliko je u pitanju nezavisna a mi ovde imamo nezavisnu sastavnu "i Koji će opet doći sa slavom da sudi živima i mrtvima" e onda prevod zavisi od značenja samog participa u širem kontekstu... Ukoliko je to značenje rezultativno, ili pak svrhovito "teleološko", onda se može prevesti i budućim vremenom, nezavisno od samog aspekta (vida) originalnog oblika. Dakle, pošto vidim kuda ovo vodi i da opet može da završi u "sinodalci pogrešno prevode jer...(prepustite mašti na volju)," dužan sam da ovde reagujem.

Одговорићу ти сутра више. Словенски (грјадушчаго) одговара грчком оригиналу. Тако је задржано и у руском. Латинска перифрастика активна (venturus est) може да означава: 1) намеру, интенцију, како си ти добро превео, али и 2) да се та ствар догађа за неки минут: ево га долази, 3) предестинација: предодређен да дође. Латински је футур.

Палин је јак аргумент јер значи опет, поново. Иако може да иде уз футур природније, једнако може да иде уз партицип презента, како га преводи црквенословенски, али не и латински, како ти преферираш јер си крипто-католик!:)) Наравно да се шалим, јер сам преуморан.

Dobro. Ali opet ne možeš da tvrdiš da je ova Džastin Votersova interpretacija jedina nužno ispravna. Po meni je u najmanju ruku veoma nategnuta. Potpuno prirodnije zvuči ova tradicionalna kakvom je izgovaramo. Ja ostajem pri njoj. Pri njoj je i Crkva. Ako smatraš da je pogrešna, slobodan si da pišeš Patrijaršiji.

Da, kako god okreneš, futur je. A ovaj jelinski je particip prezenta glagola koji inače nema svoj futur, a part prezenta može da označava i futur. Slov je samo prevod sa grčkog.

Овде имамо суплетивизам, ако Иван мисли на то. Никакве фрке овде нема. Јер ἔρχομαι, одакле је наше из Вјерују ἐρχόμενον има свој облик за футур, иако позајмљен, тако да је погрешно рећи да нема футура, а изгледа да Иван хоће да импресионира своје следбенике и да овде направи ерминевтичку маглу. То код Аве не пролази. Футур од ἔρχομαι је ἐλεύσομαι, тако да су никејци ладно могли да га искористе, али нису. Имамо и партиципе ἐλευσόμενος, ἐλευσομένη и ἐλευσόμενον. Дакле, ладно су могли да се изразе прецизно али нису. И то намерно, како ћу показати. Потпуно је погрешна Иванова тврдња да ἐλεύσομαι практично имамо само код Хомера. Довољно је да наведем само једно место из нашег Јустина да бих разбио ову колосалну брљотину - Iustini Martyris Dialogus cum Tryphone, 36, 2: Ὡς βούλει, ὦ Τρύφων, ἐλεύσομαι πρὸς ἃς βούλει ταύτας ἀποδείξεις ἐν τῷ ἁρμόζοντι τόπῳ, ἔφην (ed. Miroslav Marcovich, Walter de Gruyter, 2005, стр. 130). Дакле, ἐρχόμενον је парт. презента и тако га треба превести а не тумачити.

Одакле долази ἐρχόμενον из Вјерују? Из Писма. Mт 16, 28: ἀμὴν λέγω ὑμῖν ὅτι εἰσίν τινες τῶν ὧδε ἑστώτων οἵτινες οὐ μὴ γεύσωνται θανάτου ἕως ἂν ἴδωσιν τὸν Υἱὸν τοῦ ἀνθρώπου ἐρχόμενον ἐν τῇ βασιλείᾳ αὐτοῦ. Гле чуда, Синод исту ствар сада исправно преводи, као Ава: Заиста вам кажем: Има неких међу вама што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Сина Човјечијега гдје долази у Царству своме. Нажалост, ја сумњам да је овај исправан превод последица поштовања граматике; пре верујем да им је била фрка да укапирају кад су то апостоли видели Сина Човечијег да ће доћи у Царству своме. А то је сасвим јасно: у Преображењу. Али су га видели као долазећег, јер он стално постоји у тој димензији Царства које није од овог света и века.

Погледајмо и Mт 26, 64:  πλὴν λέγω ὑμῖν, ἀπ’ ἄρτι ὄψεσθε τὸν Υἱὸν τοῦ ἀνθρώπου καθήμενον ἐκ δεξιῶν τῆς δυνάμεως καὶ ἐρχόμενον ἐπὶ τῶν νεφελῶν τοῦ οὐρανοῦ. Опет у исправном синодском преводу: Али ја вам кажем: од сада ћете видјети Сина Човјечијега гдје сједи с десне стране Силе и долази на облацима небеским. Питам: Кад је Кајафа видео да Овај седи са десне и долази на облацима небеским? Кад је то ико икад видео? Нико никад, односно, сви по смрти, како ћу објаснити после. Али је овде битно запазити трајну радњу. Зато Кајафа цепа одећу. Јер би могао рећи: Овај је нека будала која каже да ће доћи једног лепог дана, да га пустим.

Mт 3, 16 καὶ ἰδοὺ ἠνεῴχθησαν οἱ οὐρανοί, καὶ εἶδεν Πνεῦμα Θεοῦ καταβαῖνον ὡσεὶ περιστερὰν ἐρχόμενον ἐπ’ αὐτόν· Опет исправан Синод: и гле, отворише му се небеса, и видје Духа Божијега гдје силази као голуб и долази на њега. Не да ће доћи, како би било када би се апсолутизовало Иваново правило, него исправно долази, што значи да су неодвојиви Син и Дух, који ће га мало затим ишутирати у пустињу (погрешан је синодски превод „одвести“, јер је реч о насилној акцији, изагнао га је у пустињу, али да се народ не би збуњивао...).

Галактичких је пак размера погрешан Синодов превод 2Jн 1, 7: ὅτι πολλοὶ πλάνοι ἐξῆλθον εἰς τὸν κόσμον, οἱ μὴ ὁμολογοῦντες Ἰησοῦν Χριστὸν ἐρχόμενον ἐν σαρκί· οὗτός ἐστιν ὁ πλάνος καὶ ὁ ἀντίχριστος. Јер многе варалице изиђоше у свијет, који не признају Исуса Христа да је дошао у тијелу; такав је варалица и антихрист. Исправан превод је који долази, тако да би и Иван (Инквизитор Марковић - да се подсетимо лепих времена кад сам те тако називао, али сада само од милоште) лично спалио овакав превод. Налазимо штавише у отаца да Јн не вели да је дошао (ἐλθόντα), него који долази (ἐρχόμενον), јер они негирају да је Хр у телу, и да ће у телу доћи, као и да је телесно присутан у евхаристији. Не ради се овде о докетима (како Синод погрешно мисли и зато погрешно преводи текст), него некој другој гностичкој скупини која негира материјално тело Ис после васкрсења.

Да сада стиснем око долазећег. Mк 13, 26: καὶ τότε ὄψονται τὸν Υἱὸν τοῦ ἀνθρώπου ἐρχόμενον ἐν νεφέλαις μετὰ δυνάμεως πολλῆς καὶ δόξης. И тада ће угледати Сина Човјечијега гдје долази на облацима са силом и славом великом (исправан Синод). Реч је о ткз. „Другом доласку“. Али се користи ово проклето ἐρχόμενον. Онда Ис свима каже да стражаре, јер не знају кад ће то да се збуде. Али се све разрешава у Mк 13, 30: ἀμὴν λέγω ὑμῖν ὅτι οὐ μὴ παρέλθῃ ἡ γενεὰ αὕτη μέχρις οὗ ταῦτα πάντα γένηται. Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде (Синод преводи тачно кад нема фрке). Како, Ис погрешио у пророштву, помрли су сви из тог нараштаја? Неки, не баш украшени интелигенцијом, покушали су да ово реше тако што се као Ис односи на људски род. То би од Ис направило кретена, јер свако зна да се људска историја завршава са крајем исте. Но, од Вазнесења Ис је стално на облацима и овде као славни Судија. Кроз Евхаристију, кроз Јеванђеље, кроз сведочење Речи. Дакле, све се то збило а да та генерација није помрла. Нема другог тумачења које би пило воду.

Око Суда који збуњује Ивана, а за који ја велим да је већ сада. Јн 5, 21. Јер као што Отац подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће оживљава. 22. Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину [зато он долази да суди]. 24. Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот [Суд значи да си угасио. Јасно се вели да нема прекида живота, односно неког чекања да се душе обуку у тела, као ни дремања у гробовима]. 25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће [Зашто неко говори да ће тај час тек настати? Зашто се одбија да се потпише јасна Хр реч?]. 26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; 27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији [Било би ван памети да му Отац накалеми и уцепи у биће неког кретена. Суди, односно прима или одбија у себе зато што има нашуу природу која се преко његове људске сједињује са божанском]. 28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, 29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда [Сасвим јасно се вели да он сада суди живима и мртвима].

Ја сам више пута поновио, али залдо, да ће свет имати свој крај у једној временској тачки. Дакле, неки ће бити срећни да дочекају тог кретена од антихриста, неки ће бити још живи када Хр по Други пут дође. Оно што се теже капира је да ја велим да када заклопиш окице, идеш одмах на тај Дан, па ћеш видети да ли си васкрсао са Хр или си јајара па те је одбацио. Нећеш блејати по небу неко време. Јер је Час настао. Све лепо ти каже молитва анамнезе: „Сећајући се дакле ове спасоносне заповести [да се причешћујемо], и свега што се нас ради збило: крста, гроба, тридневнога васкрсења, узласка на небеса, седења с десне стране, и другог и славног доласка“... Видиш ли, добри мој, да се све већ збило и да је Литургија одозго, а не одоздо? И после тога у Епиклези молимо да тај есхатолошки Христос буде ту под видом хлеба и вина. Јер само са пуним и оствареним Ис Хс се можемо причестити. Не постоји други. Ми нисмо митраисти па да ждеремо месо и крв као неке свете ствари него једемо тело које у себи садржи све свете од века. Учествујемо у трпези за којом су Аврам, Исак, Јаков јер Бог није Бог мртвих него живих. А ови сада једу, како рече Ис.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Molim te ne vadi iz konteksta ništa čitaj dalje poslanicu videćeš da Pavle u poslanici govori o potpuno novoj tvari o duhovnim telima.

 

Ако мислиш на нову нетрулежну твар, да.

Петровић Станислава

„А ово је вјечни живот да познају Тебе јединога истинитог Бога кога си послао Исуса Христа“ Јн. (17, 3)

Бог створи прво Адама и Еву, а послије Стеву. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Na žalost mnogi teologiju uče upravo iz tih duhovnih pouka i to mu dođe veoma loše.

То твоје "веома лоше" је било темељ већине Светих. Они се нису препирали међу собом, него су једни од других, кроз поуке, учили како да победе свог највећег непријатеља, СЕБЕ!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, timjančica рече

Ако мислиш на нову нетрулежну твар, јесте.

Da.

Pošto si meni replicirala moj komentar na koji si replicirala se na to odnosio. Odnosno pitanje koje sma postavio Ivanu.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pavle opste nigde ne govori o dusi ili duhu van oblika tela.

Pa kaze dusa dusevno telo to je stari adam.

Duhovno telo to je Isus Hristos.

Dusevno telo umire I vaskrsava u Hristu kao nebesko duhovno telo.

Dusevno telo sa sve energijama ima umreti a duhovno telo u Hristu vaskrsnuti.

Rode ljudski ako su I dusevne energije besmrtne kako li ce onda one lose I zle energije umreti? Kako li ce nas Hristos ocistiti ako ne smrcu dela duse I tela nasih da bi nam oprostio I vaskrsnuo nasu licnost kao duhovno cistu novu tvar?

Kako ocistiti energiju kad ona nije materija? Isprazniti je sasvim jer je ne mozes odvajati deo po deo, dakle isprazniti, energija mora umreti kao sto umire I telo.

Vaskrsnuti kao nova tvar kao nebeska tvar a kao licnosti koje postojimo.

Zato su nasa dobra dela u Hristu a ne u nama, Hristos ih zapisuje u sebi nasim imenom.

Recimo ako ja Marko Mikic VSB spasim nekome zivot to Hristos pise u sebi kao moje ime a delo je barem sto se mene tice I Istine radi potpuno Hristovo.

Tako sam ja sav smrtan sto I jesam I dusom I telom a vera I nada mi je u Hristu I vaskrsenju kada ce od mene naciniti Marko Mikic VSB novu tvar duhovno potpuno novo I cisto vaskrslo eshatolosko telo u Cartvu Bozjem .

Smrt je zaista strašna , umiremo potpuno i dušom i tijelom, a zašo?  Zato da ne bi pomislio neko da će  jedan dio spasiti ili sačuvati sebi ili za sebe ( u ovome se skriva naša grješna narav) nego potpuno nemam ništa svoje da bi nakon toga dobio Sve .  Sva ovo Bog za nas učini želeći samo jedno , sinovski odnos da nas učini baštinicima i stavlja nam prsten na ruku i uzima kao sinove . Sve ili ništa.

Ali naša griješna narav se opire ovome i mi bi da duše naše " besmrtne" nekako sačuvamo i preživimo smrt a da nam Bog onda da našu nagradu ( odnos sluga - gospodar ) i da nas ostavi na miru. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, kopitar рече

Smrt je zaista strašna , umiremo potpuno i dušom i tijelom, a zašo?  Zato da ne bi pomislio neko da će  jedan dio spasiti ili sačuvati sebi ili za sebe ( u ovome se skriva naša grješna narav) nego potpuno nemam ništa svoje da bi nakon toga dobio Sve .  Sva ovo Bog za nas učini želeći samo jedno , sinovski odnos da nas učini baštinicima i stavlja nam prsten na ruku i uzima kao sinove . Sve ili ništa.

Ali naša griješna narav se opire ovome i mi bi da duše naše " besmrtne" nekako sačuvamo i preživimo smrt a da nam Bog onda da našu nagradu ( odnos sluga - gospodar ) i da nas ostavi na miru. 

 

Tako je novo vino u nove mehove.

Posle smrti vaskrsavamo kao nova tvar.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 39 минута, Ivan Marković рече

Ovo poslednje pitanje "Čemu to" nije pitanje za mene. Ja nisam prava adresa.

Сви учесници теме су права адреса, од мене до Јелене11. Ово што ми радимо је препирка, а препирке воде у крв. Оци Цркве се нису бавили препиркама, бавили су се собом и Богом. Теби сам се обратио не ради личне критике, већ ради позива на разум, да или истерамо духа кафане, или је напустимо. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, kopitar рече

Smrt je zaista strašna , umiremo potpuno i dušom i tijelom, a zašo?  Zato da ne bi pomislio neko da će  jedan dio spasiti ili sačuvati sebi ili za sebe ( u ovome se skriva naša grješna narav) nego potpuno nemam ništa svoje da bi nakon toga dobio Sve .  Sva ovo Bog za nas učini želeći samo jedno , sinovski odnos da nas učini baštinicima i stavlja nam prsten na ruku i uzima kao sinove . Sve ili ništa.

Ali naša griješna narav se opire ovome i mi bi da duše naše " besmrtne" nekako sačuvamo i preživimo smrt a da nam Bog onda da našu nagradu ( odnos sluga - gospodar ) i da nas ostavi na miru. 

 

Read more  

:skidamkapu:

 

paradoks_zpsjpf2fhnf.jpg

Lilies that fester smell far worse than weeds.

Shakespeare

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 минута, елТорнеро рече

То твоје "веома лоше" је било темељ већине Светих. Они се нису препирали међу собом, него су једни од других, кроз поуке, учили како да победе свог највећег непријатеља, СЕБЕ!

A ti bi sebe u sebi besmrtnome?

 Ne moze.

To moze samo ako umres I pokopas vaistinu sebe u grob bez ikakvog prava na nastavak. Miloscu vaskrsavas I nikada neces ni umreti ni vaskrsnuti ako zadrzis sebe.

To sveti oci ne govore ti ih falsifikujes.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...