Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[Bokisd]

1 hour ago, Avocado рече

Ne postoji norma da gepard ubija najsporiju antilopu, jer to nije norma, već opis. Nemoj da pišeš nebuloze... pogotovo nemoj da pišeš o tome da se "igramo frazama" kada tako nešto ti radiš...

Dobro. Ti, koliko vidim uzimas odredjene pretpostavke  i slazes logicni sled stvari. Ja kazem, po teoriji borbe za opstanak, brzi leopard ce lakse stici najsporiju antilopu od lava koji je sporiji od geparda.  To tako ispada, zajednicko i za lava i za geparda jeste stvar, da  postoji najsporija antilopa. U tom slucaju gepard je u prednosti u borbi za opstanak.  Kakva veza onda postoji , sa time, da li lav treba ili ne treba da ubije najsporiju antilopu, kao nekakva norma ?

1 hour ago, Avocado рече

TE i ne pretenduje da pruži objašnjenje stvari koje navodiš... pa je malo glupo pričati o takvoj prednosti...

Pa, idemo ka istom cilju kroz grad, ti imas kartu, ja imam GPS, zurimo da stignemo do naseg zajednickog cilja, svaki minut je bitan.......u prednosti sam. Prednost mi donosi odredjene beneficije. Sta da radimo, sto TE nema pretenzija ka' odredjenim prirodnim stvarima. Ako druga strana poseduje i teorisjke i prakticne prednosti, sagledavajuci te stvari,  to je veci benefit  i  dobitak za nju. 

 

[cloudking]

пре 5 минута, Bokisd рече

Dobro. Ti, koliko vidim uzimas odredjene pretpostavke  i slazes logicni sled stvari. Ja kazem, po teoriji borbe za opstanak, brzi leopard ce lakse stici najsporiju antilopu od lava koji je sporiji od geparda.  To tako ispada, zajednicko i za lava i za geparda jeste stvar, da  postoji najsporija antilopa. U tom slucaju gepard je u prednosti u borbi za opstanak.  Kakva veza onda postoji , sa time, da li lav treba ili ne treba da ubije najsporiju antilopu, kao nekakva norma ?

Pa, idemo ka istom cilju kroz grad, ti imas kartu, ja imam GPS, zurimo da stignemo do naseg zajednickog cilja, svaki minut je bitan.......u prednosti sam. Prednost mi donosi odredjene beneficije. Sta da radimo, sto TE nema pretenzija ka' odredjenim prirodnim stvarima. Ako druga strana poseduje i teorisjke i prakticne prednosti, sagledavajuci te stvari,  to je veci benefit  i  dobitak za nju. 

 

Ja zapravo ne kapiram sta hoces da kazes sa ovim primerom lava?

[Bokisd]

пре 25 минута, cloudking рече

Ja zapravo ne kapiram sta hoces da kazes sa ovim primerom lava?

Pa, Avokado je poceo pricu oko lavova.

Neka sustina rasprave jeste, da sam osporio tvrdnju da postoji  borba za opstanak, gde sledi da covek kao najjajci predator moze istrebiti sva ziva bica, ...pa, cak i samog sebe smatrati za legitiman cilj u toj borbi.

Onda je Avokado pokrenuo pricu o lavovima i antilopama, gde je kroz jedan zamrsen logicki primer, hteo da dokaze,.... valjda,...da nije borba za opstanak, takva kakve jeste po sintagmi ove fraze.

Pa, sam  uveo geparda u pricu i tako dobismo ovo zivotinjsko carstvo....lava, geparda i antilopu.

 

[Avocado]

пре 38 минута, Bokisd рече

Dobro. Ti, koliko vidim uzimas odredjene pretpostavke  i slazes logicni sled stvari. Ja kazem, po teoriji borbe za opstanak, brzi leopard ce lakse stici najsporiju antilopu od lava koji je sporiji od geparda.  To tako ispada, zajednicko i za lava i za geparda jeste stvar, da  postoji najsporija antilopa. U tom slucaju gepard je u prednosti u borbi za opstanak.  Kakva veza onda postoji , sa time, da li lav treba ili ne treba da ubije najsporiju antilopu, kao nekakva norma ?

Jao, ja sad ne znam da li se praviš glup ili zaista ne razumeš... ajmo ovako, jednostavna pitanja i molio bih jasne i nedvosmislene odgovore, dakle "da" ili "ne", a uz odgovor si naravno slobodan da kometarišeš šta god želiš.

1. Da li razumeš razliku između:

a) opisa neke situacije (npr. Marko je ubio Peru),

b) pravne, moralne ili etičke norme povodom iste situacije (npr. Marko ne bi trebalo da ubije Peru ili Marko bi trebalo da ubije Peru... ili npr. Marko (ne) sme da ubija ili (Ne)poželjno je da Marko ubija...)

c) razloga za neku normu (npr. Marko ne bi trebalo da ubije Peru, jer je ubistvo drugog čoveka loše)?

Da li razumeš da su to tri različite stvari?

 

2. Da li razumeš da se biologija bavi isključivo opisima kako priroda funkcioniše, a ne bavi se etičkim i moralnim normama (kako je poželjno da priroda funkcioniše)?

 

3. Da li razumeš da iz opisa (kako jeste) ne može nikada da sledi norma (kako je poželjno da bude), bez razloga koji slede iz ideologije i vrednosti, a kojih u biologiji prosto nema?

 

Dakle, biolog može samo da zaključi da će lav najčešće ubiti najsporiju antilopu, ali ne i da je to dobro, loše, poželjno, nepoželjno, moralno, nemoralno...

 

Цитат

Pa, idemo ka istom cilju kroz grad, ti imas kartu, ja imam GPS, zurimo da stignemo do naseg zajednickog cilja, svaki minut je bitan.......u prednosti sam. Prednost mi donosi odredjene beneficije. Sta da radimo, sto TE nema pretenzija ka' odredjenim prirodnim stvarima. Ako druga strana poseduje i teorisjke i prakticne prednosti, sagledavajuci te stvari,  to je veci benefit  i  dobitak za nju.

Pa loš ti je primer, jer biologija i religija ne idu ka istom cilju, jer cilj biologije nije da objasni stvari koje si naveo. U onome gde je biologiji i kreacionizmu zajedniči cilj (opis prirode, opis onoga što jeste), biologija razbija kreacionizam uzduž i popreko... i to što kreacionizam "sanjari" o drugim stvarima, mu ne daje nikakvu prednost u odnosu na ono čime se biologija bavi...

 

[cloudking]

пре 17 минута, Bokisd рече

Pa, Avokado je poceo pricu oko lavova.

Neka sustina rasprave jeste, da sam osporio tvrdnju da postoji  borba za opstanak, gde sledi da covek kao najjajci predator moze istrebiti sva ziva bica, ...pa, cak i samog sebe smatrati za legitiman cilj u toj borbi.

Onda je Avokado pokrenuo pricu o lavovima i antilopama, gde je kroz jedan zamrsen logicki primer, hteo da dokaze,.... valjda,...da nije borba za opstanak, takva kakve jeste po sintagmi ove fraze.

Pa, sam  uveo geparda u pricu i tako dobismo ovo zivotinjsko carstvo....lava, geparda i antilopu.

 

Ranije sam bio siguran da si trol. Sad to vise ne mislim.

 

Za tebe je bilo bolje kad sam mislio da si trol.

[Bokisd]

пре 6 минута, cloudking рече

Ranije sam bio siguran da si trol. Sad to vise ne mislim.

 

Za tebe je bilo bolje kad sam mislio da si trol.

Pa, evo, sad je odgovorio Avokado i bas je ispalo tako kako sam i mislio, da je svojim postom, hteo da objasni da borba za veru nije ta neka norma.

Ako sam ti odgovorio sta tacno mislim povodom tog pitanja ( a, ispalo je tacno to neko moje misljenje ) , zbog cega je to trolovanje? Da li si ti onda mene , samo provocirao , da bi dobio priliku da me napadnes za nepostojece stvari ?

To je onda sa tvoje strane  trolovanje, ocigledno. 

 

[cloudking]

пре 28 минута, Bokisd рече

Pa, evo, sad je odgovorio Avokado i bas je ispalo tako kako sam i mislio, da je svojim postom, hteo da objasni da borba za veru nije ta neka norma.

Ako sam ti odgovorio sta tacno mislim povodom tog pitanja ( a, ispalo je tacno to neko moje misljenje ) , zbog cega je to trolovanje? Da li si ti onda mene , samo provocirao , da bi dobio priliku da me napadnes za nepostojece stvari ?

To je onda sa tvoje strane  trolovanje, ocigledno. 

 

Ne, ne, naprotiv... kazem ti da ne mislim vise da si trol.

Sad si mi nekako drag.

[cloudking]

пре 2 часа, Kratos рече

Oh yes.... it's overwhelming ....FREEEEEEEEEEEEEEEDOM 

Hehe, more pecen si ti. Stado ce dizgubi jos jednu ovcu, pazi sta ti klaud kaze!

[Bokisd]

пре 1 сат, Avocado рече

a) opisa neke situacije (npr. Marko je ubio Peru),

Lav je ubio najsporiju antilopu.

пре 1 сат, Avocado рече

b) pravne, moralne ili etičke norme povodom iste situacije (npr. Marko ne bi trebalo da ubije Peru ili Marko bi trebalo da ubije Peru... ili npr. Marko (ne) sme da ubija ili (Ne)poželjno je da Marko ubija...)

Zasto uvodis ovde moralne norme ? To su druge pretpostavke i primese,  u odnosu na analogiju suda o lavu i antilopi. Em su drugacije pretpostavke, em vaze samo u slucaju ljudi.

Lav ne\treba da ubije najsporiju antilopu ?

Ovde ne vaze moralne pretpostavke, kako sto sam naveo razlog. Ovde vazi pravilo 'borba za opstanak', kao i za prvi slucaj......lav ubija sporiju antilopu. Za oba suda ista premisa.

пре 1 сат, Avocado рече

c) razloga za neku normu (npr. Marko ne bi trebalo da ubije Peru, jer je ubistvo drugog čoveka loše)?

Da li razumeš da su to tri različite stvari?

Ne mozes da uvodis razlog za normu, moralnost , koji ne vazi u slucaju lava, jer je borba za opstanak ovde ono o cemu govorimo.

Pa, ako imamo borbu za opstanak, gde je onda tu norma , da lav ne bi trebalo da ubije antilopu ? Gde je sada tu.....RAZLOG......da lav ne ubije antilopu ?

 Pogotovo sto je primesa celog suda borba za opstanak ?

U slucaju coveka, postoji razlog, jer si uveo nove norme Avokado, na vec ustaljenu normu .

Jer, Avokado, opis ti je pod  slovom a) Marko ubio Peru.

Pod b) ti je norma da Marko ne bi trebalo ili trebalo da ubije Peru.

I, sad uvodis novu normu, u vec formiranu normu pod b. I tu novu normu jos stavljasa kao razlog za staru normu. I naravno da sada vazi, nova norma. Moralnost.

пре 1 сат, Avocado рече

2. Da li razumeš da se biologija bavi isključivo opisima kako priroda funkcioniše, a ne bavi se etičkim i moralnim normama (kako je poželjno da priroda funkcioniše)?

 

3. Da li razumeš da iz opisa (kako jeste) ne može nikada da sledi norma (kako je poželjno da bude), bez razloga koji slede iz ideologije i vrednosti, a kojih u biologiji prosto nema?

 

Dakle, biolog može samo da zaključi da će lav najčešće ubiti najsporiju antilopu, ali ne i da je to dobro, loše, poželjno, nepoželjno, moralno, nemoralno...

Mislim, da nije problem u postavljanju stvari, da li je pozeljna neka stvar ili moralna. I, hriscanstvo kaze da je ovo danasnje stanje u kome je priroda , palo ( stanje ).

Ali, stvara se opis stvari, ( kako jeste ),  na osnovu pretpostavki i hipoteza u evoluciji, na temelju proslih opisa dogadjaja. I na taj nacin uvodimo sledecu stvar u pricu, pojam - razloga, zbog cega sva ova rasprava, a to je ,.... borba za opstanak.

Koju nismo videli u opisu danasnjih stvari, nego iz razmatranja hipoteza koje postoje u evoluciji. Znaci, ucitavanje nepostojecih  stvari.

Pogotovo da ne pominjem, da spajanjem zivotnjskog sveta i coveka, putem zajednickog pretka, uvodimo borbu za opstanak i u ljudsko postojanje.

пре 1 сат, Avocado рече

Pa loš ti je primer, jer biologija i religija ne idu ka istom cilju, jer cilj biologije nije da objasni stvari koje si naveo. U onome gde je biologiji i kreacionizmu zajedniči cilj (opis prirode, opis onoga što jeste), biologija razbija kreacionizam uzduž i popreko... i to što kreacionizam "sanjari" o drugim stvarima, mu ne daje nikakvu prednost u odnosu na ono čime se biologija bavi...

Slazem se. Naravno da ne idu ka istom cilju. Nisu im iste pretpostavke o  pocetku postojanja prirode i coveka, logicno je da i ne idu ka istom cilju. Konstatacija, ipak ostaje. Prednost, koju poseduje religija, je da teorija koju poseduje o pocetku, toku i kraju stvari, moze pretociti u prakticne postavke koje su, ono sto pominjes, ideologija i moralne vrednosti.

 

[о.Горан]

Један занимљив а кратак видео запис:

 

 

[Ћириличар]

пре 1 минут, о.Горан рече

Један занимљив а кратак видео запис:

 

 

I ovo je bitno za raspravu o krracionizmu zbog...?  

[о.Горан]

Јадно је твоје учешће на овој теми кад још питаш такво питање.

[Ћириличар]

пре 16 часа, Bokisd рече

Verujem da si rekao ovo, onako, na prvu loptu. Jer, na nastanak zivog bica i  'zivota' i evolucija nema odgovora.

TE se i ne bavi nastankom života, nego njegovim razvojem dok postoji.  Svaka argumentacija u smislu da je nedostatak što TE nema odgovor na nastanak života je besmislena stoga. To je kao da mehaničara kritikuješ jer ne zna napraviti tamburu od javora.

Ove rasprave bi bile zanimljive da se ne ponavljaju stalno jedne te iste stvari i greške. Sve je šablonski majku mu. 

[о.Горан]

Још превара којима се неупућени индоктринирају:

 

 

У претходним поглављима испитали смо погрешност теорије еволуције у смислу физичких доказа нађених у фосилима, као и са гледишта молекуларне биологије. У овом поглављу ћемо говорити о једном броју биолошких феномена и концепата који су од стране еволуциониста представљени као теоретски докази. Ове теме су посебно важне зато што оне доказују да нема научних налаза који подржавају еволуцију и што, чак, супротно томе, откривају степен извртања и преваре којима се користе еволуционисти.

 

Непремостиве границе између варијација и врста Варијација је један термин који се користи у генетици, а односи се на догађај који узрокује да индивидуе или групе одређеног типа неке врсте развију различите карактеристике од других типова исте врсте. На пример, сви људи на Земљи носе у основи исте генетске информације, а ипак неки имају косе очи, неки црвену косу, неки имају дуге носеве, а неки кратке, зависно од мере варијационог потенцијала ове генетичке информације.

Еволуционисти узимају варијације унутар једне врсте као доказ за своју теорију. Међутим,  варијација не представља доказ за еволуцију зато што варијације нису ништа друго до резултат различитих комбинација већ постојећих генетских информација и оне не додају нове карактеристике генетским информацијама.

Варијација се увек одиграва унутар граница генетске информације. У генетици, ова граница је названа генетски басен. Све карактеристике присутне у генетском басену једне врсте могу доћи у обзир, могу се испољити услед варијације. На пример, као резултат варијације у једној гмизавачкој врсти могу се појавити варијетети који имају релативно дуже репове или краће ноге. За обоје, и за дуге и за кратке ноге, информација већ постоји у генетском басену гмизаваца. Међутим, варијације не трансформишу гмизавце у птице, додајући им крила или неке друге карактеристике, или мењајући њихов метаболизам. Такве промене захтевају повећање у генетичкој информацији живих организама, што никако није могуће приликом варијација.

Дарвин није био свестан ове чињенице када је формулисао своју теорију. Он је мислио да варијацијама нема границе. У чланку који је написао 1844. године изјавио је да “многи аутори претпостављају да постоји граница за варијације у природи, иако ја нисам у стању да откријем ниједну чињеницу на којој ово веровање почива”.  У књизи Порекло врста он је навео различите примере варијација као најважнији доказ за своју теорију.

На пример, према Дарвину, узгајивачи животиња који су спарили различите варијетете стоке да би добили нове варијетете који дају више млека, били су на путу да их на крају трансформишу у једну другачију врсту. Дарвинова представа о “неограниченој варијацији” најбоље се види у следећој реченици из књиге Порекло врста: “Ја не видим потешкоће да једна раса медведа природном селекцијом не поприми карактеристике у складу са животом у води, да поприми велика уста и да се, на крају, преобрати у једног огромног кита.”

Разлог што је Дарвин навео пример који иде исувише далеко је последица примитивног разумевања науке у његово доба. Од тада, у 20. веку, наука је на основу резултата експеримената изведених на живим организмима поставила принцип “генетске стабилности” (генетске хомеостазе). Принцип налаже да су сви покушаји спаривања који су изведени да произведу нове варијације били неубедљиви и да постоје стриктне баријере између различитих врста живих организама. Ово значи да је апсолутно немогуће да узгајивачи животиња претворе стоку у другачију врсту, спарујући њене различите варијације, као што је постулирао Дарвин.

Норман Макбет , који је оповргнуо дарвинизам у својој књизи Поновно суђење Дарвину, изјављује: “Срж проблема је да ли живи организми доиста варирају у неограниченом опсегу… Врсте су заувек постојане. Ми смо сви чули о разочараним узгајивач има који су извели свој рад до одређене тачке, једино да би увидели да су се животиње и биљке вратиле на место са кога су и пошле. Упркос напорним покушајима током два или три века, никада није било могуће произвести плаву ружу или црни тулипан.”

Лутер Бурбанк ,  који је сматран најкомпетентнијим узгајивач ем животиња свих времена, изразио је ову чињеницу када је рекао да “постоје границе могућем развитку, а ове границе следе један закон”. Говорећи о овој теми, дански научник Јохансен  прокоментарисао је:

“Варијације на које су Дарвин и Валас ставили свој нагласак не могу бити селективно потиснуте преко одређене тачке, а то је, да једна таква променљивост не садржи тајну 'неограниченог одступања - удаљавања'.”

Отпорност на антибиотике и имунитет на ДДТ нису докази у корист еволуције

Еволуционисти тврде да су отпорност коју бактерије развијају против антибиотика и имунитет који неки инсекти развијају на ДДТ, докази за еволуцију. (ДДТ је средство за уништавање инсеката.) Они кажу да су ово примери стечене отпорности и имунитета који су постигнути мутацијама које су се десиле у живим организмима, који су били изложени овим супстанцама. У оба случаја, и код бактерија, и код инсеката, ове карактеристике нису особине које су биле постепено стечене против ДДТ-а или антибиотика као резултат мутација. Неке од варијација ових живих организама поседовале су ове карактеристике пре него што је популација као целина била изложена антибиотицима или ДДТ-у. Часопис Scientific American, мада је један прави еволуционистички часопис, доноси следеће признање у свом мартовском броју из 1988:

“Многе бактерије поседовале су гене за отпорност чак и пре него што су комерцијални антибиотици ушли у употребу. Научници не знају тачно зашто су ови гени били развијени и одржавани.”

Као што се може видети, генетске информације које доносе отпорност и које су постојале пре излагања антибиотицима не могу бити објашњене од стране еволуциониста и то доказује да је тврдња њихове теорије погрешна. Чињеница да су отпорне бактерије биле присутне годинама пре открића антибиотика изражена је у часопису Medical tribune, једној изванредној научној публикацији, у децембарском броју из 1998. године. Чланак се бави једним интересантним догађајем: у студији која је изведена 1986, тела неких морнара, који су се разболели и умрли за време поларне експедиције 1845. године, нађена су очувана у леду. У њиховим телима нађени су неки типови бактерија карактеристични за 19. век, а када су тестирани, истраживачи су били изненађени налазима да су ове бактерије биле отпорне на многе савремене антибиотике који нису били произведени све до 20. века.

У медицинским круговима је добро позната чињеница да је ова врста отпорности била присутна код многих популација бактерија и пре открића пеницилина. Због тога је апсолутно обмањиво сматрати ову отпорност бактерија једним еволуционим развитком. Како се онда одиграо процес такозваног “бактеријског стицања имунитета”?

Отпорност бактерија на антибиотике

Бактерије имају бројне варијације унутар својих типова. Неке од ових варијација поседују генетску информацију да буду отпорне на различите лекове, хемикалије или неке друге супстанце. Када се бактерије подвргну одређеном типу лека, оне бактерије које нису отпорне на тај лек бивају уништене, док оне које су отпорне преживе и добију шансу да се још размножавају. Неотпорне бактерије ускоро нестају из популације и бивају замењене онима које су отпорне, а које се тада брзо размножавају. На крају, завршавамо са бактеријском колонијом која је сачињена једино од индивидуа које су отпорне на одређени антибиотик и, од тада па надаље, тај антибиотик постаје неефикасан против овог типа бактерија. Кључна ствар је да је бактерија још увек она иста бактерија и да је врста још увек она иста.

Овде је важно истаћи да се, супротно тврдњама еволуциониста, није одиграо еволуциони процес у коме би неотпорне бактерије мутирале и прешле у род отпорних бактерија након што су биле изложене антибиотицима и тако стекле нову генетску информацију. Оно што се одигравало је била елиминација одређене варијације бактерија из укупне популације отпорних и неотпорних бактерија које су постојале од самог почетка. Ово не значи појаву нове врсте бактерија: то није “еволуција”. Насупрот томе, једна или више постојећих варијација је ишчезла, што је сасвим супротан процес, будући да је генетска информација изгубљена.

 

Имунитет инсеката на ДДТ

Још један феномен који су еволуционисти настојали да искриве и понуде као доказ за еволуцију је наизглед “стечени” имунитет инсеката на ДДТ, који смо споменули на почетку овога поглавља. Овај имунитет развија се на исти начин као бактеријска отпорност на антибиотике. За имунитет на ДДТ никако се не може рећи да је “стечен” од стране појединих инивидуа популације инсеката.

Неки инсекти већ су били отпорни на ДДТ. Након открића ДДТ-а, они инстекти који су били изложени овој хемикалији, а нису имали овај наследни имунитет, били су елиминисани из популације, изумрли су. Они који су били имуни, а њих је од почетка било само неколико у популацији, временом су повећали бројност. Најзад, цела врста инсеката постала је популација чији су сви чланови били имуни. Када се то десило, ДДТ је престао да буде ефикасан против ове врсте инсеката. Овај феномен је уопште, али обмањујуће, био сматран као “стицање имунитета на ДДТ код инсеката”. Еволуциониста, биолог Франциско Ајала  признаје ову чињеницу казавши: “Генетске варијанте потребне за отпорност на најразличитије врсте пестицида очигледно су биле присутне у свакој од популација изложених овим једињењима направљеним од стране човека.”

Будући да су добро свесни да већина људи нема прилику да учи о микробиологији или да спроводи истраживања на том пољу, еволуционисти су се у овом случају (резистенције и имунитета) послужили чистом обманом. Они стално наводе ове примере као важан доказ за еволуцију. Како би до сада требало да буде веома јасно, ни резистенција бактерија на антибиотике, а ни имунитет инсеката на ДДТ не пружају доказе за еволуцију. Оно што они пружају, јесу добри примери извртања и метода обмањивања којим еволуционисти прибегавају у намери да оправдају своју теорију.

Заблуда о дегенерисаним (непотребним) органима Дуго времена се концепт “непотребних органа” учестало појављивао у еволуционистичкој литератури као “доказ” еволуције. На крају је тај концепт, када је доказано да је неважећи, сасвим тихо остављен по страни. Али неки еволуционисти још увек верују у њега и, с времена на време, неко покуша да промовише “дегенерисане органе” као важан доказ еволуције. Појам “дегенерисани органи” је први пут употребљен пре једног века. Како би рекли еволуционисти, у телима неких бића постоји један број нефункционалних органа. Ови органи наслеђени су од предака и због тога што нису били коришћени, постепено су постали “дегенерисани”.

Цела претпоставка је сасвим ненаучна и потпуно је базирана на недостатку знања. Ови “нефункционални органи” били су, у ствари, органи чија “функција још није била откривена”. Најбољи показатељ овога је било постепено, а ипак знатно смањење дуге листе органа које су еволуционисти држали за “дегенерисане органе”. Скадинг, и сам еволуциониста, сложио се са овом чињеницом у чланку под названом “Могу ли дегенерисани органи бити доказ за еволуцију?” објављеном у магазину Еволуциона теорија:

“Будући да није могуће недвосмислено идентификовати бескорисне структуре и будући да структура аргумената која је употребљена није научно пуноважна, закључио сам да 'дегенерисани органи' не осигуравају неки посебан доказ за теорију еволуције.”

Листа дегенерисаних органа коју је направио немачки анатом Вајдершајм 1985. године, садржавала је отприлике око 100 органа, укључујући слепо црево и тртичну кост. Са напретком који је направила наука, откривено је да ови органи са Вајдершајмове листе, у ствари, имају врло важне функције у телу. На пример, откривено је да је слепо црево, за које се претпостављало да је дегенерисан (непотребан) орган, у ствари, лимфоидни орган који се бори против инфекције у телу. Ова чињеница је постала јасна 1997. године: “Други телесни органи и ткива - тимус, јетра, слезина, слепо црево, коштана срж и мале накупине лимфног ткива, као што су крајници у грлу и Пејерове плоче у танком цреву - такође су део лимфног система. Они, такође, помажу телу у борбипротив инфекције.”

Такође је откривено да крајници, који су били укључени у исту листу дегенерисаних органа, имају значајну улогу у заштити грла од инфекције, поготово до доба адолесценције. Пронађено је да тртична кост, која се налази на доњем крају кичменог стуба, подржава кости око карлице и да је она тачка конвергенције неких малих мишића. У 0годинама које су следиле, схватило се да тимус (грудна жлезда) подстиче одбрамбени систем у људском телу активирајућ и Т-ћелије, да епифиза брине о лучењу неких важних хормона, да је штитна жлезда ефикасна у осигуравању сталног раста беба и деце, и да хипофиза контролиш е коректно функционисање многих хормоналних жлезда. Сви они су некада били сматрани дегенерисаним органима. Полумесечасти набор у оку, који је сматран дегенерисаним органом од стране Дарвина, има, у ствари, функцију чишћења и подмазивања очне јабучице.

 

Постојала је једна веома важна логичка грешка у еволуционистичкој тврдњи о дегенерисаним органима. Као што је управо објашњено, тврдња еволуциониста била је да су дегенерисани органи наслеђени од предака. Међутим, неки од наводно “дегенерисаних” органа нису нађени код живих врста за које се тврдило да су преци људских бића! На пример, слепо црево не постоји код неких мајмунских врста за које се говорило да су преци човека. Познати биолог Енох, који је упутио изазов теорији дегенерисаних органа, изразио је ову логичку грешку следећим речима:

“Мајмуни поседују слепо црево, док га њихови мање напредни рођаци, нижи мајмуни, не поседују. Слепо црево се опет појављује код сисара више грађе, као што је опосум. Како ово еволуционисти могу да објасне?”

Једноставно речено, сценарио дегенерисаних органа, промовисан од стране еволуциониста, садржи известан број озбиљних логичких дефеката и тај сценарио је, у сваком случају, доказан као научно нетачан. Не постоји ниједан наслеђени дегенерисани орган у људском телу будући да људска бића нису, као резултат случаја, еволуирала од других бића, него су створена у својој садашњој, комплетној и савршеној форми.

Сличност код живих организама не може бити доказ за еволуцију Сличности у грађи међу различитим врстама у биологији називају се “хомологија”.  eволуционисти покушавају да представе ове сличности као доказ за еволуцију.

Дарвин је мислио да су бића са сличним (хомологим) органима имала еволуциону повезаност и да ови органи морају бити наслеђени од заједничког претка. С обзиром да и голубови и орлови имају крила, они, а и све остале птице са крилима, према његовој тврдњи, еволуирали су од једног заједничког претка. Хомологија је варљив аргумент постављен једино на бази појавне физичке сличности и ничему другом. Овај аргумент никада није био проверен ни на једном једином конкретном открићу током свих ових година још од Дарвиновог доба. Нико ни у једном слоју Земље није пронашао фосил замишљеног заједничког претка, бића са хомологим структурама. Штавише, чињенице које ћемо сада навести јасно показују да хомологија не осигурава доказ да се еволуција догодила:

1. Нађени су слични органи код бића потпуно различитих врста, међу којима еволуционисти нису у могућности да успоставе било какву врсту еволуционог односа.

2. Генетске шифре неких бића која имају сличне органе потпуно су различите.

3. Ембриолошки развитак сличних органа код различитих бића је потпуно другачији.

Да сада испитамо сваку од ових тачака, једну по једну.

Слични органи код потпуно различитих живих врста

 

Постоји један број сличних органа који поседују различите врсте, а међу којима еволуционисти не могу да установе било какву врсту еволуционе повезаности. Крила су један пример. Поред птица, крила налазимо и код слепих мишева, који су сисари, и код инсеката, и чак код неких диносауруса, који представљају изумрле гмизавце. Нико од еволуциониста није успоставио повезаност или сродство између ове четири различите класе животиња. Још један упадљив пример је зачуђујућа сличност и структурална истоветност пронађена код очију различитих бића. На пример, хоботница и човек су две веома различите врсте међу којима није могуће успоставити никакву еволуциону сродност, а ипак су очи, и код једног и код другог, веома сличне у погледу њихове грађе и функције. Чак ни еволуционисти не тврде да су човек и хоботница имали заједничког претка на рачун њихових сличних очију. Ови и бројни други примери потврђују да еволуционистичка тврдња да “слични органи доказују да су живе врсте еволуирале од њиховог заједничког претка” нема научну основу. У ствари, слични органи требали би изазвати велику збуњеност код еволуциониста. Признања чувеног еволуционисте Френка Салсбурија изречена у његовом осврту о теми “како се десило да екстремно различите врсте имају врло сличне очи”, наглашавају ћорсокак хомологије: “Чак се такав орган, који је сложен као што је око, појавио неколико пута, на пример код лигње, кичмењака и зглавакара. За синтетичку (нео-дарвинистичку) теорију довољан проблем представљало је објашњење за случајни постанак тог органа само једном, али ми се заврти у глави од помисли на њихово одвојено појављивање код неколико различитих бића.”

Генетски и ембриолошки ћорсокак хомологије

Да би еволуционистичку тврдњу, која се тиче њихових ставова о питању хомологије, узели озбиљно, пре свега слични (хомологи) органи код различитих бића требали би, у исто време, да буду шифровани са сличним (хомологим) ДНК шифрама. Међутим, они то нису. У већини случајева генетско шифровање је сасвим различито. Штавише, сличне генетске шифре у ДНК молекулима различитих бића често су повезане са веома различитим органима.

Мајкл Дентон, аустралијски професор биохемије, у својој књизи Еволуција: Теорија у кризи описује генетски ћорокак еволуционистичке интерпретације хомологије: “Темељи еволуције су вероватно најозбиљније уздрмани када се установило да су, наизглед, хомологе структуре често специфициране са нехомологим генетичким системима.”

Поред тога, да би тврдња о хомологији била сматрана ваљаном, онда би ембриолошки развој (развојни стадијуми у јајету или материци) код врсте са хомологим органима требао бити паралелан један другом. У ствари, ембриолошки развој таквих органа је потпуно другачији код сваке живе врсте.

Да закључимо. Можемо рећи да су генетска и ембриолошка истраживања доказала да концепт хомологије, дефинисан од стране Дарвина као “доказ за еволуцију живих организама од заједничког претка”, ама баш никако не може бити сматран као било какав доказ. У овом погледу, за науку се може рећи да је, по ко зна који пут, побила дарвинистичку тезу.

Погрешност тврдње о молекуларној хомологији

Еволуционистичко промовисање хомологије као доказа за еволуцију је ништавно не само на нивоу органа, него исто тако и на молекуларном нивоу. Еволуционисти кажу да су ДНК шифре или протеинске структуре различитих живих организама сличне и да је та сличност доказ да су ове живе врсте еволуирале од заједничких предака или једне од других. На пример, редовно се у еволуционистичкој штампи изјављује да “постоји велика сличност између људске и мајмунске ДНК” и ова сличност је представљена као доказ за еволуционистичку тврдњу да постоји еволуциона повезаност између човека и мајмуна.

Најочитији пример ове врсте аргумената је постојање 46 хромозома код човека и 48 хромозома код неких мајмуна, на пример код шимпанзи. Еволуционисти сматрају блискост броја хромозома међу различитим врстама као доказ за еволуциону повезаност. Међутим, ако је ово тачно, онда је човек још ближи сродник кромпиру, него што је то мајмуну. Број хромозома код кромпира је много ближи броју хромозома код човека, него броју хромозома код горила или шимпанзи: он износи тачно 46! Другим речима, људско биће и кромпири имају исти број хромозома! Ово је фрапантан пример који показује да сличности код ДНК не могу бити доказ за еволуциону повезаност. Са друге стране, постоје огромне молекуларне разлике између бића која изгледају веома слична и сродна. На пример, структура цитохрома-ц, једног протеина који је од виталног значаја за дисање, невероватно је различита код живих организама исте класе. Према истраживању извршеном на овом подручју, разлика између две врсте гмизаваца је већа него разлика између птице и рибе, или рибе и сисара. Једна друга студија је показала да је молекуларна разлика између неких птица већа него разлика између тих истих птица и сисара. Такође је откривено да је молекуларна разлика између бактерија, које су изгледале веома слично, већа него разлика између сисара и водоземаца или инсеката.

Слична упоређења су начињена и у случајевима хемоглобина, миоглобина, хормона и гена, и извучени су слични закључци.

У вези са овим и другим сродним налазима, др Мајкл Дентон изјављује: “Свака класа на молекуларном нивоу је јединствена, изолована и неповезана са посредницима. Према томе, молекули су, као и фосили, показали да не постоје прелази који су дуго времена тражени од стране еволуционе биологије... На молекуларном нивоу ниједан организам није 'праотац' то јест 'примитиван', а, такође, није ни 'напредан' у односу на друге организме… Да су ови молекуларни докази били установљени пре једног века… идеја органске еволуције можда не би никада била ни прихваћена...

[о.Горан]

пре 11 минута, Ћириличар рече

TE se i ne bavi nastankom života, nego njegovim razvojem dok postoji.  Svaka argumentacija u smislu da je nedostatak što TE nema odgovor na nastanak života je besmislena stoga. To je kao da mehaničara kritikuješ jer ne zna napraviti tamburu od javora.

Ove rasprave bi bile zanimljive da se ne ponavljaju stalno jedne te iste stvari i greške. Sve je šablonski majku mu. 

То је прича за ђаке прваке. А ни за њих у ствари...