Председник Америке, Доналд Џ Трамп

[florenntina]

Evo, podigli su Ameri kamatnu stopu koliko vidim za .25 bas kao sto je berza i predvidela.

http://www.theglobeandmail.com/report-on-business/economy/all-eyes-on-the-fed-three-things-to-watch-for-today/article34308552/

[Ћириличар]

пре 20 часа, RYLAH рече

А шта је цисџендер, за нас са јефтинијим улазницама?

Када си "транс" ( латински "преко" ) не идентификујеш се са својим биолошким полом ,него са неким другим - па зато превазилазиш свој биолошки пол ( дакле "транс" ). Цис је када се идентификујеш са својим биолошким полом ( латински, то је буквално "овдје" ).

Но то није проблем. Проблем је када се у рачуницу убаци "небинарни", па ти сад чеши главу шта је то

[Grizzly Adams]

Оно што ми необразовани сељаци зовемо "нормалан чо`ек"... 

[Paradoksologija]

пре 13 часа, Ћириличар рече

Када си "транс" ( латински "преко" ) не идентификујеш се са својим биолошким полом ,него са неким другим - па зато превазилазиш свој биолошки пол ( дакле "транс" ). Цис је када се идентификујеш са својим биолошким полом ( латински, то је буквално "овдје" ).

Но то није проблем. Проблем је када се у рачуницу убаци "небинарни", па ти сад чеши главу шта је то

Ma di bi nam bio kraj da je to i dalje tako; jok, sad se 'cis' identifikuju sa svojim 'rodom', a telo i pol su socijalni konstrukti...

[Crveni Baron]

Ovo sto prica Trump da ce da uvodi carine firmama koje otvaraju pogone van SAD je sjajna stvar. Najzad malo liberalizma posle komunisticke diktature u SAD ...

 

 

Ovo je prava "nevidljiva ruka" ...

[Ћириличар]

пре 12 минута, Paradoksologija рече

Ma di bi nam bio kraj da je to i dalje tako; jok, sad se 'cis' identifikuju sa svojim 'rodom', a telo i pol su socijalni konstrukti...

Па, када друштво репресивно псотавља немогуће стандарде љепоте... Пих.

[Crveni Baron]

Da li je moguce da je to ludilo sa teorijama zevere i finansiranjem opozicije po stranim drzvama od strane Sorosa ( cega u Srbiji naravno nije bilo to smo utvrdili na forumu odavno, Srbi su sve to sami organizovali, i 5. oktobar i Otpor i zene u crnom ... )   stiglo i do amerikog senata i senatora pa su i oni odlepili i uhvatila ih paranoja?

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/376283/Americki-senatori-Zaustavite-Dzordza-Sorosa

 

http://www.foxnews.com/politics/2017/03/15/gop-senators-ask-tillerson-to-probe-us-funding-soros-groups-abroad.html

 

[Tumaralo.]

[uros]

 

[uros]

 

[uros]

Opet pobeda! 

 

[uros]

 

[florenntina]

Najbolja je ova " The Overseas Private Investment Corporation"

Btw. Nikada mi nije bilo jasno busanje u prsa svih tih agencija u Srbiji (kao npr. one za pomorski saobracaj ako nije u medjuvremenu ukinuta a verovatno nije) kako su nezavisne i neprofitne.  Direktore drzavnih agencija najcesce direktno bira vlast a nevladine agencije se velikim delom finansiraju i iz budzeta.

Sta je tu konkretno nezavisno, nevladino i neprofitno nikada mi nece biti jasno. 

 

[Juanito]

пре 2 часа, uros рече

 

Сара Абдалах

[Avocado]

пре 3 часа, florenntina рече

Najbolja je ova " The Overseas Private Investment Corporation"

Btw. Nikada mi nije bilo jasno busanje u prsa svih tih agencija u Srbiji (kao npr. one za pomorski saobracaj ako nije u medjuvremenu ukinuta a verovatno nije) kako su nezavisne i neprofitne.  Direktore drzavnih agencija najcesce direktno bira vlast a nevladine agencije se velikim delom finansiraju i iz budzeta.

Sta je tu konkretno nezavisno, nevladino i neprofitno nikada mi nece biti jasno.

Da probam da objasnim.

Nezavisnost pojedinih agencija

U teoriji: Postoje stručne oblasti u delovanju države u kojima ne postoji tj. ne bi smeo da postoji nikakav uticaj politike. Ni jedna stranka nema niti može da ima bilo kakav smisleni politički program za praktično delovanje npr. Komisije za zaštitu konkurencije, Obudsmana, Poverenika za informacije, Regulatornog tela za elektronske medije, Komisije za hartije od vrednosti itd. Partije mogu da imaju različite ideje o propisima koji regulišu tu materiju, ali ne i o praktičnom funkcionisanju ovih tela. To je stvar struke i dosledne primene propisa, a osetljivo je na političke uticaje, pa se smatra da nije ni opravdano da vladajuća partija tu postavi svog čoveka da sprovodi program partije. Nezavisnost se obezbeđuje time što se propisuju posebni uslovi za rukovodioca ili sve članove ovakvog tela, koje najčešće postavlja skupština, a ne izvršna vlast i to na određeni mandat. U pitanju su poslovi koje bi država svakako radila i ukidanje ovih nezavisnih tela ne pravi nikakve ozbiljne uštede jer se ukidanje sastoji u tome da se zaposleni prebace u novo-otvoren poseban sektor nekog ministarstva... jedina razlika je u tome što nakon toga ministar (tj. njegov šef stranke) direktno upravlja ovim stvarima.

Izvitoperenje u praksi Srbije: Ova tela kod nas najčešće nisu nezavisna, kako iz razloga što se na njihovo čelo u startu postave lojalni ljudi, tako i zbog toga što mi nemamo kritički nastrojeno javno mnjenje koje će sprečiti političare da utiču na nezavisnost. Najbolji primer je to da je SNS kada je došao na vlast zamenio članove Komisije za zaštitu konkurencije lex specialis-om tj. odlukom skupštine kojom je određeno da im prestaje mandat iako su imali godinu i nešto dana do isteka mandata... i niko nije ništa pisnuo o tome.

Nevladine (neprofitne) organizacije

U teoriji: Nevladine organizacije (tj. udruženja i fondacije u našem pravnom sistemu) nemaju veze sa prethodno navedenim nezavisnim državnim institucijama. Neprofitne su jer sav novac koji prihoduju moraju da potroše na ostvarivanje ciljeva udruženja... dakle, za razliku od kompanija koje razliku između prihoda i troškova tj. dobit raspodele svojim članovima-vlasnicima, udruženja to ne smeju da rade. Novac iz budžeta dobijaju ne za opšte finansiranje, već za određene projekte od javnog interesa tj. stvari koje bi inače država trebalo da uradi ali se proceni da će udruženje to uraditi bolje, efikasnije i jeftinije. U tom smislu se "finansiraju iz budžeta" isto koliko i npr. privatna fabrika koja pravi uniforme za vojsku ili proizvođač automobila koji državi proda automobile ili advokati koji rade službene odbrane. U tom smilsu libertarijancima ne bi trebalo da budu problematične, jer libertarijanci i tvrde da većinu stvari koje radi država privatnici mogu da urade bolje i jeftinije. Sasvim druga stvar je to što za mnoge od tih stvari libertarijanci smatraju da država time uopšte ne bi trebalo da se bavi, ali to nema veze sa nevladinim organizacijama. 

Izvitoperenje u praksi Srbije: Postoji u više vidova... finansiraju se projekti koji nisu od javnog interesa i ne spadaju u nešto čime bi država trebalo da se bavi i po srpskim shvatanjima uloge države... finansiraju se projekti koji lepo izgledaju na papiru ali ne rešavaju problem kojim se navodno bave, već su sami sebi svrha... takođe, osnivači i zaposleni uzimaju "profit" kroz fiktivne i/ili napumpane račune.