"Đaci me gledaju bledo, pitaju me što ih smaram"

[Нифада]

9 hours ago, Bokisha рече

нисам тренутно баш у току,и задњих 4-5 година,али ако се осврнем на период од пре 10-20 година ,када сам активно пратио рад тј учење моје деце ,не бих баш похвалио школство,па ни многе учитеље наставнике.Не знам колко се ситуација променила у скорије време.свака част ретким изузецима у наставничком кадру са педагошким приступом.

Неквалитетан програм од старта тј 1ог разреда ОШ .Преобиман без довољно времена за разраде по мом утиску по стандарду за напредније ученике,а не просечне...и да подразумевање да за полазак у 1.разред ОШ ученик мора већ да чита....

а да не помињем пример одређених наставника који се у вишим разредима ОШ нису придржавали наставног програма,у стилу лектира по избору,па кад је дошао пријемни за средњу катастрофа.

Узмемо наставницу за припрему из Српког језика за пријемни и кроз блиц проверу пред почетак рада ,моје дете не зна о којој приповетци се ради на основу одломка и ко је писац.А је после тридесетак година касније знам одговор....као двојкаш.

Између остало разговарајући са наставницима о тадашњим школским програмима,углавном су и они изражавали незадовољство истим,са одговором да њих нико не пита.А на моје питање како они не улажу примедбе предлоге министарству одговора није било

Генерално мој утисак је да нема педагога међу просветним кадром,осим усамљених појединаца...Нисам од родитеља који покрива нерад дечији и понашање ван норми али просветари би требали да размишљају о својој одговорности по овим питањима ...

Моја искуства су да утицај окружења и стања у школи су итекакав изазов родитељима у васпитању деце. скоро трећину дана нам деца проводе у школи и осим наставе имају прилике и да виде примере  наставника,који баш нису у складу са усмеравањима родитеља. 

Свака част даровитој деци која освојише награде и остало,али су они ипак мањина и по мени не могу бити репрезентативан пример образовног система....да чине можда 40% одшколованих па да кажемо, овако они су само група даровитих

Od 24 sata deca su u školi oko 5 sati.Takođe,deca u školu stižu sa već stečenim  navikama u ponašanju,komunikaciji,radu ...Nastavnik koji ima jeda čas sedmično,provodi u jednom razredu 45 minuta,gde je oko 25 učenika,a neretko i više.U odeljenju sa maksimalno 20 učenika bilo bi moguće postići bolje rezultate.U nekim evropskim zemljama u razredima gde ima dece koja rade po prilagođenom programu,postoji asistent na času,koji se individualno bavi takvim učenicima.Ima raznih rešenja koja bi pružila nastavniku,učitelju mogućnosti za bolja postignuća,međutim,neke stavri su daleko od nas.

[Тања1]

1 hour ago, Биљана 1234 рече

 Nedostaje danas sposobnost da se sasluša sagovornik. Možda bi odrasli malo više trebali da slušaju sagovornika. jer..dete stoji tu, pored vas.I u početku svega veoma posmatra, zapaža svaku sitnicu..i ne razume mnoge stvari..

Свака част за поруку!

 

Слушање је први корак у процесу одлучивања, најсигурнији и најефикаснији начин да се направи избор и информише, али већина нас је чула  да можемо постати бољи у слушању. Ја често знам некоме рећи или написати чујеш само самог/саму себе. Добри наставници/професори истражују, прикупљају и оспоравају информације других, да би побољшали квалитет и квантитет.  Ја овде на форуму често могу да видим последице одређеног писања и радим свесно са психолошким ефектима, учим да слушам, тако да разумем шта је речено. Такође мислим да се губи све више и више способност да слушамо и морамо бити јако пажљиви да не постанемо хендикепирани за слушање. 60% комуникације је слушање - али родитељи, наставници ухватили само 25 % на жалост, па изгубили сте велике количине нијанси, детаља и информација, јер вам је тако тешко да слушате дете што стоји ту, поред вас!  Само да знате да једног дана може да буде касно. Нисте свесни да имамо неколико филтера који замагљују добро слушање и избегавање важних информација и разумевања онога шта је речено...кроз културу (оба окружење и народ) , језик, вредности (оно што доживљавамо као важно), веровања (мисли које ометају наше разумевање, став (отвореност, затвореност), очекивања, намере...Сви ови филтери могу довести до неспоразума и лошег слушања. Конкретно, наша веровања и начин на који доживљавамо свет су разлог зашто често губимо међусобно разумевање! Данас смо бомбардовани звуком са свих страна (звук аутомобила, људи, интернет, радио и телевизија), тешко је пронаћи тишину или можда само мало ТИШИНЕ.   Недостаје нам вредно слушање и на тај начин разумевање и емпатија.  Ниво буке и стимуланси су толико високи да је тешко задобити нашу пажњу. Наслови на чланцима буду зато бучнији, на пример, СВЕ ЈЕ ГОТОВО, СТИЖЕ СМАК СВЕТА - готово...итд и тако даље. Три минута дневно за ресетовање ушију!  Морамо живети да би слушали. На тај начин ћемо живети у потпуности, тако да можда неће бити толико неспоразума, сукоба и недосљедности у свакодневном животу и у нашем свету, школским установама, породицама...Ресетуј уши! Четворо очи мораш отворити.

Написано се не односи на тебе лично.

[JESSY]

1 hour ago, Нифада рече

deca u školu stižu sa već stečenim  navikama u ponašanju,komunikaciji,radu

 

[Нифада]

Када би одељења имала мањи број ученика,нпр.18-20,било би више прилике не да слушаш,него да саслушаш.Знам колегу који ради у таквим разредима,јер нема већи број ученика,па су дозволили да се формирају таква одељења,и ту зиста наставник може да посвети више времена ученику.

Неко је помињао раније у оквиру ове теме нови,реформисани приступ школству,који би укључивао све релевантне параметре.

 

 

[Биљана 1234]

Ви сте у праву...Што сам старија, једноставно не дозвољавам да ме шумови у комуникацији омету..Трудим се да поједноставим израз,,да унесем искуствену ноту..не може другачије...тако може наша комуникација бити једноставна ако само помислимо да и тај други има неко своје јутро у коме се буди, неки свој доручак и зев на дан који предстоји...Кад сам почињала да радим још увек је било те једноставности, и тог времена...После су почели метежи и то свашта ..али увек је било да је некако било

Већ сам једном споменула недавну ситуацију кад ми је ученик рекао да нисам строга, Замерили су ми што нисам треснула о сто, што нисам учинила као неки јунаци из савременог доба...

Одрастање је некако тимски рад...и сетим се како сам од моје друге баке научила да волим животиње, да садим биљке, да видим како су људи различити..и да не осуђујем никог, Она је на пример, била неписмена, и кад сам научила да читам, мој задатак је био да јој читам породичну Библију...чак је знала које Јеванђеље..Волела је оно по Марку

И често се питам колико деце поред себе има те неке старије од којих се може научити колико живот значи једну пуноћу, једну лепоту и колико је јединсвен

[Нифада]

1 minute ago, Aleksandar Stojkovic рече

Ljudi, da li je vama jasno da učenik više nije obavezan da ima udžbenik iz bilo kojeg predmeta? I još jedna stvar - po zakonu, šta god da učenik u osnovnoj školi uradi, ne može se izbaciti iz škole???

Може да учи на разне друге начине,уџбеници се ионако мењају.Или избацивање ученика из школе,то су екстремни примери.Већи је број ученика који су заинтересовани за школу,али би требало да се направи такав концепт где би наставник могао да се више посвети раду са ученицима.Зашто ученици узимају приватне часове из математике?Не зато што наставник који му предаје не зна да објашњава,него зато што ради у одељењима са великим бројем ученика,у којем су и они који лакше  разумеју,а  и они којима је потребно више времена.Школа је веома комплексна тема,и нема једноставних решења,него се морају укључити сви фактори,да бисмо дошли до правих решења.

[JESSY]

2 minutes ago, Нифада рече

Може да учи на разне друге начине,уџбеници се ионако мењају.

roditelji debelo placaju knjige, pa onda je bolje koristiti ih...

 

3 minutes ago, Нифада рече

зато што ради у одељењима са великим бројем ученика,у којем су и они који лакше  разумеју,а  и они којима је потребно више времена.

ili veoma cesto ne mogu da cuju i oni koji zele da uce od velike buke i nediscipline...

[Нифада]

Управо сада, Aleksandar Stojkovic рече

Zato sto se vise ne boje tog nastavnika i smatraju ga za dvorsku ludu.

Зар треба да се боје'?

[Нифада]

1 minute ago, Aleksandar Stojkovic рече

Naravno da treba da se boje. Naravno, to ne treba da bude bolestan strah, nego strahopostovanje. Ako se deca nicega ne boje, gde im je kraj???

 

Поштовање да,страхопоштовање?!

Децу и треба учити да поштују и воле,а не да се боје.

[Нифада]

5 minutes ago, JESSY рече

roditelji debelo placaju knjige, pa onda je bolje koristiti ih...

 

ili veoma cesto ne mogu da cuju i oni koji zele da uce od velike buke i nediscipline...

Ја сам прочитала у коментару да деца нису у обавези да имају књиге,а не да носе.Но,вероватно сви имамо различита искуства,деца углавном имају уџбенике,јер су им потребни,па их и носе.

Селективно приступање неким темама и доводи до тога да се не виде битне ствари,него само неки исечци,па се онда долази до закључка да нико није заинтересован за школу.

Има и на микро плану тога,неких који мисле да ће омаловажавајући други себе афирмисати,па карикирају,конструишу.Људи понекад виде ствари веома тенденциозно,лако се препознају.

[Џуманџи]

6 minutes ago, Aleksandar Stojkovic рече

Naravno da treba da se boje. Naravno, to ne treba da bude bolestan strah, nego strahopostovanje. Ako se deca nicega ne boje, gde im je kraj???

Мало познајем психологију, али сам читала да у принципу постоје само 2 ауторитета: ауторитет супериорнијег и ауторитет учитеља. Овај други није само за учитеље, наравно, већ подразумева то да неко (у овом случају дете) подражава другог јер жели да се угледа на ту особу.

Страхопоштовање је апсурд.

Измењено Октобар 5, 2016 од Џуманџи

[Тања1]

38 minutes ago, Aleksandar Stojkovic рече

Ja sam nastavnik u osnovnoj školi. Radi se o tome da je sistem obrazovanja razbijen. Deca, jednostavno, više ne osećaju da su dužna da nastavnicima odaju poštovanje.

Сами сте криви, треба да будете бољи у стварању поштовања своје личности и између деце у учионици. На жалост, искусили сте недостатак природног ауторитета у учионици. Неопходно је да вам неко пренесе професионалне вештине, да би ојачали и мотивисали ученика образовни и друштвени развој.  Да би постигли овај циљ, прво морате да изградите поверење код ученика, а оно долази из познавања тих бића. То значи да ће млади створити поверење у вас који познајете себе и можете да се организујете. Морате бити у стању да се понашате на одговарајући начин, будете искрени и покажете ученицима кредибилитет. Морате да научите да водите себе како би водили друге. Није битно колико сте добри у послу и колико сте успешни и као наставник образовани, то није предуслов да водите. Да би ученици осетили поверење и сигурност наставнка то захтева респект за наставника. Пре свега важно је да родитељи негативно не говоре  о наставнику  код куће за столом, јер то уништава поштовање наставнка у школи. То је управо фински модел школе, поштовање наставника, између осталог. Финска школа је названа у свету најбољом од више истраживача, њихова мишљења су подржани од стране међународних студија и у самом су врху у свим образовним категоријама. Основна разлика је у томе што су наставници увек смирени и имају преглед учионице у финској школи.

[Нифада]

3 minutes ago, Aleksandar Stojkovic рече

Ostaću pri terminu strahopoštovanje. Ako se dete ne boji kazne, bilo u porodičnom, bilo u školskom vaspitanju, od njega moze samo da postane patetični snob.

Питање је шта се подразумева под казном.Но,пре казне,треба испробати боља ,могућа,решења.

Сећам се приче о одељењу где су ученици сами креирали атмосферу,и опомињали своје другаре да им не сметају на часу.Има заиста дивних решења и концепата.

[Тања1]

9 minutes ago, Aleksandar Stojkovic рече

Ostaću pri terminu strahopoštovanje. Ako se dete ne boji kazne, bilo u porodičnom, bilo u školskom vaspitanju, od njega moze samo da postane patetični snob.

Дужни сте и ви да ученицима одате поштовање  а не да похађају црну школу у којој наставник мисли да је увек у праву, кажњава...ученици желе да се отарасе тога...старомодној дисциплини нема места у модерној школи. Школа не треба да буде место где се ученици плаше. Дисциплина мора да се заснива на разумевању и поштовању.

[Нифада]

Има она ефикасна прича о чаши напуњеној до пола водом,заиста неки виде да је до пола празна,а неки да је пуна.Људи виде исту ствар на различите начине.