Podjela ('tvrdi vs. pink' pravoslavci), 'guruizam' i dr. patologije crkvenosti u Srba...

[zuti car]

Meni ti tvrdostrujasi lice na sektase , ono , nesto kao jehovini svedoci , sudnji samo sto nije , djavo u svemu , plasi se , plasi se ako nisi uplasen do kranjih granica neces se spasiti, Od takvih bezim ko vampir od belog luka . Mekostrujasi i nisu sto posto vernici , vise agnostici ili imaju neku svoju verziju vere i viziju Boga a obicaje drze upravo zbog toga ,navike i nasledja . Elem , ovo nije kirtika vec konstatacija , prosto tako stvari stoje .  A sad , obzirom da je receno sta sve ne valja na vise tema da ja kazem sta valja . Moj pop ,inace odrsli smo u komsiluku on je neku godinu stariji je svestenik za primer u svakom pogledu . Kad mi se majka razbolela svako malo je dolazio da je poseti , donosio neprskano voce i povrce , pricescivao . I danas ne prodje pored kuce a da ne svrati . Covek umeren u svemu , miran , tih ,nasmejan , uvek ima pravi savet ali veoma jasnu liniju sta se moze a sta se ne moze , sa verom nema komrpomisa . I takakv kakav je imao je raznih neprijatnosti i od kolega i od svojih parohijana , mek covek a ljudi ko vukovi , pricaju svasta pa mu jednom prilikom prikacili da "preskace plotove" , ja rekoh ako , krakat je , u snazi ,sevap je pomoci zenama u nevolji , od tad ga vise ne ogovaraju kod mene .Kad je trbalo da se vencam , hteo sam da to obavim u jednom malom manastiru za koji sam jako vezan i pozoven monaha da mi kaze sta mi sve treba da pripremim ,on odmah proveri i kad mi je rekao ja za malo odustadoh, procedura komplikovanija od dobijanja drzavljanstva . Elem , pitam ja i svog popa , covek kaze povedi zenu i kuma i dodji da je prvo krstimo pa da vas vencamo o istom trosku , i tako i bi , nista  nije trebalo od dokumenata , nikakava procedura . E takvi nam trebaju , kako neko rece ,srednji put , covek koji zivi u svetu i svet poznaje ali kompromise sa istim ne pravi po pitanju vere a opet ima nacina kako da probleme resi i ljudima pomogne , uz to brine i zaista vodi racuna o svojim parohijanima , cak i kad oni to ne zele i protiv njega su

[florenntina]

On 8/31/2016 at 14:09, Дијана. рече

STA DA SE RADI DA STANJE NASE CRKVE I NASE CRKVENOSTI I DUHOVNOSTI U NARODU BUDE BOLJE? BRATSKI I HRISCANSKI, SLOVESNO I S LJUBAVLJU, STA SVAKO PONAOSOB I SVI ZAJENDO MOZEMO UCINITI DA SE STVARI POKRENU NA BOLJE?

Just do it!

U principu, po meni, to je vrlo jednostavno. Dosledno, primereno i neselektivno sankcionisanje za prekrsaj pravila je jedini nacin da se brzo i posteno promeni stanje u SPC i smanje mogucnosti za manipulacije bilo koje vrste. Ostalo su bajke.

Istina je da SPC nije Kacavenda (i hvala Bogu da je tako) ali je isto tako istina da SPC nije adekvatno sankcionisala Kacavendu ni po svetskim ni po crkvenim pravilima. To je problem i ne treba sada da se pravimo blesavi i da se ljutimo sto ljudi dobronamerno ili zlonamerno upiru prstom u to. I potpuno je nebitno iz kakvih pobuda to rade jer su, na nasu zalost, u pravu. Zato treba da prihvatimo da smo pogresili, platimo/ispravimo gresku i idemo dalje. Jednostavno je. Ako je neko slab da dosledno i neselektivno sprovede sankcije, treba taj posao da prepusti drugima a ne da kuka kada ga prozivaju zbog te slabosti. Svi mi stradamo zbog svojih slabosti bilo direktno (trpeci konkretne sankcije) ili indirektno (kao npr. ovaj medijski linc koji trpimo zbog zataskavanja prestupa raznih vrsta). Zato treba biti hrabar i priznati pad. To bi svima donelo olaksanje ali i motivaciju za novi uspon. 

[Дијана.]

10 hours ago, Јелена011 рече

A sto se fokusiras na strah? Pa sta ako je prejak, ne gledaj u njega. Kao kad skijas i cilj ti je da se spustis niz brdo, ako krenes ds gledas u svako drvo na putu plaseci ga se neces stici do cilja.

Dusevne potrebe su drugacije od duhovnih sta ce se desiti jednog dana kad shvatis da ne mozes da ih zadovoljis u Crkvi, da nije to to?

Jelo, rekla sam da mi je strah inace blizak i po tipu licnosti. Da sad ne smaramo sa mojom pshoanalizom, htjela sam reci da je nas 'tip' shvatanja i zivljenja vjere odredjen i tipom licnosti, i zato introvert treba da radi vise na odnosu s drugima, OK tip da shvati da je covjek vazniji od subote, ekstravert-sangvinik da se posveti malo i introspekciji i podvigu, i tako...Ono sto je po prirodi nekom datost, nije mu ni zasluga a ni krivica.  Dusevne potrebe su podloga za duhovnu nadogradnju. Uticaj covjekove prirode i psiholoske  zakonitosti motivacije moraju se odslikati u svemu sto covjek jeste, dozivljava i cini, pa tako i u vjeri i crkvenosti. Sto se mene licno tice, prevazisla sam mogucnost da bilo sta u crkvi, od ljudi ili udarac sudbine moze da poljulja moju vjeru.

Rece ti da je podjela nastala zbog slabosti shvatanja i karakternoj tvrdolinijasa, i maloprije, 'ti uporno kao svi tvrdolinijasi ne kontas'. Otprilike je svrha ove teme, bar za mene, da prevazidjemo te stereotipe, a narocito da ne koristimo uvredljive forme JA-TI komunikacije. Jer ako me neko pita, koji su najbolji ljudi, najboljeg srca, na forumu, Drasko mi je prva asocijacija, moj rodjeni brat je po temperamentu i karakteru susta suprotnost meni i time 'light/cool' pravoslavac.

Obe ideje (cuvanja ucenja i etosa pravoslavlja i ne njihovog transformisanja, vec prilagodjavanja metoda rada s ljudima vremenu) su dobre i smislene, i u ljudima koji ih zastupaju i sprovode ima prvenstveno mnogo toga dobrog sto ima veze sa tim nekim nastrojenjem. Crkva treba da mijenja neke metode misionarenja i pastirskog rada, i ona to radi, u hodu. NIje nista u rijeci Gospodnjoj ni crkvenom predanju zastarjelo, ali drustvene okolnosti su se uveliko promijenile, npr. ne mozemo svaku rijec ap.Pavla striktno primijeniti na svakog covjeka i svaku zivotnu situaciju. U radu s ljudima danas treba mnogo vise stvari uzeti u obzir, sva znanja i dometi pedagogije, psihologije i sociologije su korisno pomagalo.

[Bokisha]

нико да спомене,да је свака особа  за себе непоновљива,јединствена личност и ако као таква стреми ка Богу са њим има јединствени непоновљиви однос дат ширином Његове очинске љубави,тако да сви клишеи проистекли из разума не могу бити примењени на све,нити кроз исту призму се могу сви посматрати.

Са приступом у посматрању јединствености тј уникатности сваког Божјег лика међу нама иде и јединствен однос са Богом,јединствени духовни лекови дати од Бога или духовника,јединствене границе суздржања, јединствене границе снисходљивости Оца нашег и очева-духовника цркве наше.

Колико сам испратио кроз разне теме верујући  се слажу по овоме.

А са таквим приступом требало би се запитати и колико смо ми као несавршени способни да завиримо у нечију душу и да знамо шта је за њу добро, лоше,исправно,погрешно,страшно и у каквом је она тачно стању. Иоле свестна  наведеног особа би крајње сусдржано доносила закључке па стога не би долазило до подела.

[Н И Н Е]

Питање је колико ми уопште можемо да проценимо особу на форуму. Не изражавају се сви добро и не разумевају сви добро. Чак и кад упознаш неког уживо не можеш знати какав је док не проведеш дуже време с њим/њом.

Најлакше је стрпати неког у кош. Мислим да у свакој новој теми треба кренути испочетка са особом и оставити могућност да можда њен став није стереотипан. Неки људи можда имају конзервативан став по једном питању а либералан по другом.

[Драшко]

1 hour ago, Suncokret54 рече

... можда ово помогне да се разумемо, кроз живот ништа нисам стекао изузев брда греха и приче о њима, да једино вредно пажње што имам су приче...

... пре шездесет две године ме у породичну кућу, коју је начинио, донео човек, тада педесетогодишњак, човек сирове снаге, леп, интелигентан, уважаван од свих, мили мој декица... био је то почетак наше љубави која траје и данас...тада је био у четвртом браку, роб тешке страсти блуда која га није напуштала до уочи смрти, силно је, истина врло вешто скривено патио због тога, а други, његови ближњи, су делили његову патњу, патећи јавно... били смо блиски и слични, крв није вода... већ са двадесет сам знао да четврта, званична супруга, није стигла зато што су претходне три биле рђаве, знао сам да је проблем у њему, а не у те три потпуно различите жене... био је ћутолог, никоме се није поверавао, изузев свом вољеном унуку, тада са мојих двадесет били смо другари, делили цигаре, сркали кафицу, и чаврљали... остали су ме готово мрзели због те привилегије, то се показало најјаче пред његов одлазак одавде, посетили су га у болници, он се обрадовао, а онда обазревши се, сетно упитао:"Где ми је Миркић?"... месец дана уочи смрти седимо и пијемо кафицу, тада је већ био за мене дете, очи превучене жућкастом копреном, осећам га, осећам његово унтрашње врпољење и погледом му кажем :"Реци"... још мало ме гледао, као мој петогодишњи син Иван, и онда проговори : "Миркићу, како ти изгледам... знам да ћеш ми ти једино искрено рећи?"... надам се да није видео камен, који сам због његовог питања прогутао... "Не изгледаш ми баш најбоље." рекох гледајући те мени драге очи, "Знам, знам, тако сам и мислио... хвала ти."... ту ноћ око два, лупа неко у зид, устајем облачим се и журим, око куће, на њихов улаз... упаљено светло, његова супруга шета пометено по соби, видевши ме покаже ка купатилу "Деда...изгледа да није у реду... тамо."... тело, испуњено водом, тешко преко стотину килограма, на моју срећу одевено, лежало је на леденом поду, отишао је вршећи нужду... без исповести, без причешћа... ваљало је стегнути срце, да се ко не узнемири преко мере, да се не повреди... ни данас не знам како сам изнео тело до отомана, надљудска снага, било је још топло под мишкама, положио сам га на лежај, тешећи удовицу која је тихо јецала... када сам био сигуран да могу да је оставим пошао сам ка родитељима да их обавестим... изашавши на улицу пустио сам уставу, и непрекидно плачући стигао пред зграду. у којој су ми тата и мама, стајао сам док се потпуно нисам смирио, и позвонио на вратима њиховог стана... осим што је плакао, мој тата, тежак срчани болесник, се добро понео, ипак сам гледао да му не додајем муку, чинећи се хладан...  један час, када је болније заплакао, рекох нешто да га утешим, бојећи се за његово срце, а он :" Не могу ја тако, не знаш ти сине како је мени..." и би ми, баш ми би тешко, где је тај кантар на коме се мери чији је бол већи...ћутао сам...испратили смо Благоја...

... рекох, знам, силно је боловао због окова којима је био окован, лепи мој дека... увек, када би јој удовољио, се осећао као живинче, а хтео је да буде изнад тога, изнад тог ропства краткотрајним сладуњавим, и варљивим, задовољствима, у њему су се рвали човек и нечовек, до смрти, ко је победио не знам, Бог зна... а тај исти је шездесетих славио Славу, тај исти је милован Јустином Ћелиским, тај исти је сеоског комесара, који је бануо у цркву, са качкетом на глави и цигаром у зубима, зграбио за врат и тур и поневши, као куглаши куглу, избацио низ степенице храма, тај исти никада није правдао грехе...

..."тврди православац", онај који греши је још увек човек, а где ко правда грех ту човека више нема, можемо то звати било којим именом, али ту човека више нема... док не васкрсне, дај Боже...

...да љубитељу тајни, рођени мој брате, Благоје Митровић је знао шта је грех, извршавајући га није га правдао, напротив, патио је тајно, и никога није позивао на њега, зато ће га, верујем, оправдати Бог...

Da li neko ovde pravda greh?

[Драшко]

22 minutes ago, Suncokret54 рече

...у православној Цркви постоји институција пастир- духовник, која је мерило, преко које се не може... без сагласности са духовником, у послушању, ми нисмо православни, нисмо чак ни хришћани...

U kom kontekstu si boldovao i komentirao?

Da li ce svaki duhovnik svakom  čedu da "propiše" isto?

Da li se oko svega moramo savetovati sa duhovnikom?

Kakvo je tvoje mišljenje?

[Ronald]

16 hours ago, 3 тарабе рече

 

@RYLAH Роналдов глупи заједљиви коментар (који притом нема везе с темом) лајкујеш умјесто да њему кажеш Не мораш да пишеш само да би написао макар шта, и да тако затрпаваш тему. Ако немаш шта конкретно, нема потребе за таквим циничним упадицама. Ах, та недоследност и двоструки аршини...Одвратан форум.

Kako ti znas da je Ronaldov komentar zajedljiv? Hoces u lice da popricas sa Ronaldom, pa da vidimo sta ti nije jasno, sve mozemo razjasniti mirnim razgovorom? Prvo meni je  Rapsodijino pisanje i lijepljenje citata i tekstova neozbiljno i ja stojim iza svojih rijeci pred svim mogucim ljudima na svijetu. Mada ona je i Boska Obradovivca velicala po forumu, a to ipak tesko moze da prodje kroz moj racionalni i objektivni filter kada su takve i slicne rasprave u pitanju, jer se ja se ne vodim emocijama. Medjutim to nema nikakve veze sa njom kao osobom, ja mislim da je ona dobra, bar koliko mogu sa foruma zakljuciti, drago mi je da se udala i zelim joj sve najbolje. naravno i njenom suprugu. Zasto ti je forum odvratan ili se ti mozda ne osjecas komforno kada kritika udje u komfornu zonu tvojih emocija i uzburka ti onu udobnost i idealnu sliku koju vecina pravoslavaca zeli da vidi bas tamo gdje je nema?

[Broken]

1 hour ago, Suncokret54 рече

у њему су се рвали човек и нечовек, до смрти, ко је победио не знам, Бог зна...

Свиђа ми се ово. Лепо написано и истинито. чини ми се.

Са друге стране, оно што кажеш да се без духовника не може бити хришћанин ми делује као јако екстреман став. Никако се не могу сложити са тим. Или можда под "духовником" не подразумевамо исту појаву ?

[Ronald]

7 minutes ago, verum est in beer рече

Постоје и духовници који ослањајући се на свој ум и искуство, не разликују зло и добро, бар не онолико колико се то очекује од њих... ето то пише и у медијима... то нисам написао ја, а они на жалост нису погрешили.

Ispade kao da se duhovnici ne oslanjaju na svoj um vec svaki odgovor proizilazi kroz djelovanje blagodati Bozje. E ovo je stvarno smijesno, pa vecina njih ne moze da se smiri pola sata, rastrzani su do maksimuma.

[Драшко]

12 minutes ago, Suncokret54 рече

... болдовано је правдање греха блуда, на коме је био нагласак, коментар је упућивање на оне који боље знају од нас... стадо је разноврсно, пастири такође... не око свега, само око онога што не знамо... ето мог мишљења...

Tvoj zaključak je ....ja pravdam greh bluda

(Blud sa rodjenom ženom....??)

Znao sam sa ćeš da okategorišeš ovako moj post

Pomislio sam da treba da ga pojasnim bolje ali...

 

Hvala

 

[Broken]

1 minute ago, Suncokret54 рече

... наведи ми једнога светог који није уважавао духовника, на пример, мислиш да је то Марија Египћанка...

Ne znam brate. Morao bih jako dobro poznavati živote tih ljudi koji su kanonizovani da bih nešto pisao o tome. Verujem da ima mnogo svetih koji su nam nepoznati i da medju njima ima i onih koji se nisu u različitim životnim situacijama savetovali sa duhovnikom. Lično sam ubedjen da imati duhovnika nije nezaobilazan uslov za nečiju svetost...ali može biti i da grešim.

Mada, može biti problem i u različitom razumevanju ko je to duhovnik ? Kakva je njegova uloga ?

[Драшко]

1 minute ago, Suncokret54 рече

...да не идемо даље, полно општење у дане поста је грех, то је став, не мој него Цркве...какав је твој став по том питању, читајући оно што сам цитирао и подебљао, мој став је да прихватам став Цркве, са свим последицама по себе... јел треба да цртам да те не осуђем, напротив желим ти добро...

Ja sam čuo da to nije stav crkve

Od teologa i sveštenika sam čuo

Ima i tema davnašnja o tome

Kanonski nema prekršaja u tom slučaju...čitao sam od jednog teologa koji je proučava kanonsko pravo

Vl Atanasije je skočio na sveštenika koji je rekao mladencima kako eto kreće post i treba da se suzdrže

Troje naših vrhunskih vladika od kojih je jedan svetac su rodjeni u januaru oko Božića

I šta ćemo ako su napravljeni u toku posta?

 

 

[Драшко]

9 minutes ago, Suncokret54 рече

... да, блуд "са рођеном женом" је најчешће чињен, и исповедан, грех блуда...

Kako?

Šta je blud sa rodjenom ženom?

Objasni molim te ove navodnike?

 

[Justin Waters]

1 minute ago, Suncokret54 рече

...  и ја сам чињен у Божићном посту, то није мој грех, и то што сам рођен не значи да је Бог задовољан избором мојих родитеља... Драшко, и сам покушавам да се оправдам јер сам слаб, али ваљаног оправдања нема...

To nije niciji grijeh, i Bog nije ne zadovoljan.