Podjela ('tvrdi vs. pink' pravoslavci), 'guruizam' i dr. patologije crkvenosti u Srba...

[Џуманџи]

Пазите да се не истребите.

[Дијана.]

1 hour ago, Џуманџи рече

Пазите да се не истребите.

OOOOO!  Ju is back!

Ali možemo da se grizemo?

[Grizzly Adams]

2 minutes ago, Дијана. рече

Ali možemo da se grizemo?

Само где је благословено...

[Дијана.]

 

13 minutes ago, Grizzly Adams рече

Само где је благословено...

Ne gde, nego ako je... 

Brate, ako nisam dobro parafrazirala apostola, ti me ispravi. 

[Џуманџи]

18 minutes ago, Дијана. рече

OOOOO!  Ju is back!

Ali možemo da se grizemo?

То морамо, док не дође ЦН

[Grizzly Adams]

Управо сада, Дијана. рече

Brate, ako nisam dobro parafrazirala apostola, ti me ispravi. 

А где је то апостол реко да је секс и размножавање последица пада у грех?

[Дијана.]

Ama, nadovezala sam se na Džu, to je apostolovo 'a kad se gložite (grizete), pazite da se ne istrijebite'.

 

[александар живаљев]

Ође, изгледа, више треба неки сексолог, но психолог-еклесиолог.

Баш ме је заинтересовала тема коју је примарно поставила Дијана о патологији наше црквености (оцкрвењености) и гуризму, и само као насумичан примјер, наводим оно што мени највише смета:

Одсуство духа саборности и некакава "екслузивна парохијалност" ("идем на службу само у "свој" храм, манастир, и то код "мог" свештеника или калуђера)

Разумљиво, у комунизму, нијесмо имали могућност за изградњу парохијских заједница и сада је тај посао преважан у вријеме доминације антилитургијских шопинг молова,

али мора да постоји и осјећај када се одазивамо на позив Мајке Цркве на свеопшту молитву. Ми, међутим, то чинимо (осим сахране Светог Патријарха Павла) само као помодари.

Да наведем конкретне примјере: послије "Бљеска" 1. маја 1995. када је пала западна Славонија, патријарх Павле је, по свједочењу академика Дејана Медаковића, први пут изгубио своју сталоженост и унутрашњи мир, осјећао се беспомоћно, није га држало мјесто нити је могао да смири унервожене руке. Као хришћанин, разумије се, једино што је могао да уради било је да позове на молебан у Храму Светог Саве. Скупило нас се тада око пет хиљада. Да је "изашао цео Београд" порука моћницима би била сасвим другачија. Сила Бога не моли, велики би урадили своје, али би начин морао да буде другачији - пад Војне и Босанске Крајине не би имао тако страшно обиљежје хуманитарне катастрофе, јер би то значило, оно што је морало да значи - пад власти у Београду.

"Изашао је цео Београд", међутим, готово милион људи на Светосавски плато на Божић 1996/97, (карневалски протести опозиције и студената). Атмосфера је стварно била дивна, али ја рекох тадашњој ђевојци, сада жени: "Бјежимо одавде!" - "Зашто?" -"Ово је увод у бомбардовање и рат на Косову", рекох и насилно је изведох из масе.

Признајем, овај примјер дјелује и јесте исполитизован. Али, присјетимо се недавне 2013, толико рекламиране годишњице Миланског едикта, када је у Саборној цркви у Београду петорицу патријараха дочекало само нас укупно 200 људи: свештеника (по задатку) и вјерника.

Изгубили смо појам патријарашког благослова, сви ми, од епископа "наниже" и од духовника неуротски правимо идоле за којима слијепо трчимо.

[Дијана.]

7 hours ago, александар живаљев рече

Ође, изгледа, више треба неки сексолог, но психолог-еклесиолог.

Баш ме је заинтересовала тема коју је примарно поставила Дијана о патологији наше црквености (оцкрвењености) и гуризму,

Ova tema je nastala kao split teme o ocu Rafailu, jer sam htjela, da, pošto se njemu pripisuje da je oličenje tih nekih pojava koje se mogu okarakterisati kao patološko u našoj crkvenosti, da razgovaramo o samim pojavama, a ne više o bilo čijoj konkretnoj ličnosti. Da potencijalno dođemo i do nekih konstruktivnih zaključaka. 

Odmah se u temu upleo i seks i kontroverzna tema bluda u braku. Otud i drugi split, i jako plodna tema, jer zaista, najviše energije su forumaši spremni da potroše na rasprave o polnosti (psihološki i razumljivo).

Postoje tu mnoge floskule koje se vrte, 'relativizacija učenja otaca' vs. 'slijeđenje autoriteta bez sklonosti razmišljanju', 'prevaga monaške duhovnosti, strana izvornom hrišćanstvu',vs. 'guruizam,tj.veličanje monaha-duhovnika' i kruti pokušaji nametanja monaških principa življenja ljudima u svijetu. Pri tome izostaje posmatranje pojava iz više perspektiva, recimo, a šta je izazvalo guruizam, odgovornost parohijskog sveštenika, nezadovoljene duhovne potrebe ljudi. Sigurno ne možemo i ne treba monaška pravila primjenjivati na nas koji smo u svijetu, ali ne treba ni obezvređivati njihovu ulogu u Crkvi i službu svijetu. Mislim da je sv.Jovan Zlatoust rekao svjetovnjaku da je njemu dovoljno da ne vara ženu i bude čestit i pošten čovjek i da će se spasiti. Bitno je da o svemu promišljamo, ali da ne zaboravimo na zakone umne duhovne borbe, potrebna je  ikonomija, da se ljudi ne bi otjerali od crkve, ali ne može se relativizovati grijeh i 'pomiriti' hrišćanstvo sa 'progresom i slobodama modernog svijeta', jer sam Gospod kaže da se carstvo s mukom zadobija, da je to uzak put, da su hrišćani odbačeni od većine itd., a nikad nije bilo očiglednije da je svijet vrlo različit od onog čemu hrišćani teže. 

Potrebno je Crkvvi prilagođavanje radi misionarenja, u metodama i pristupima ljudima, a ne prilagođavanje predanja, i potrebno je svima nama osvješćenje o našoj hrišćanskoj odgovornosti, da ne iscrpljujemo energiju tražeći krivce i osuđujući one koji po našem viđenju odgovorni za slabo stanje crkvenosti kod nas, pošto svi uviđamo da ono jeste takvo, nego da mijenjamo nešto, počevši od sebe i svog odnosa prema drugome, pa makar i na forumu.  

[Натан]

 

[Desiderius Erasmus]

On 10.9.2016. at 10:18, RYLAH рече

Ништа, сем што је рекао да су истетовирани људи запоседнути од демона, као што су ђавоимани сви они који раде било шта што он не одобрава - играње Покемона, одлазак на плажу, слушање рок музике...

Његове приче нису "тврђа храна". Тврђа храна у Православљу је нешто сасвим друго, што обично нема везе са свакодневним животом. Његове проповеди, које он лично снима и качи на сајт Манастира, јесу безразложно плашење врника који су одавно већ слуђени разним "монашким литературама" и сличним стварима, које служе не да направе човека слободног, који би могао бити обожен и као такав Божји пријатељ, него човека застрашеног и послушног, који би могао бити само једно неслободно биће, које служи разним људима и интересима. И он то сигурно не ради ни плански ни злонамерно, али је ефекат тога такав. А заобићи га не можеш, као ни оца Јоила, ако хоћеш да причаш са било ким ко има било какавих питања везаних за Православље, јер је по целом Јутјубу, и кроз његове проповеди људи гледају Православље (говорим пре свега о оним људима који би можда постали и активнији у Цркви, дежурни пљувачи Цркве ме не интересују).

Православље није ни забавно ни лагано, али није ни ово. Ово НИЈЕ ПРАВОСЛАВЉЕ. Ово је мишљење једног човека, који би да своје мишљење наметне као опште правило, што на жалост није ни ретка појава у СПЦ.

А гуруизам је огроман проблем, јер сам лично видео шта ради људима, и колико је, пре свега младих и некада квалитетних, људи претворио у пасивне ликове са упропаштеним животима који за сваку најмању ситницу зову "духовнике" и који све своје поразе звог неактивности и недостатка борбе правдају "православљем" или "трпљењем". Понављам, они су емпиријски примери шта овакво схватање Православља ради - направи неактивног и уплашеног човека, који се труди да буде без било какве животне радости, који на крају потпуно застрани и одвоји се у неке парацркве и прави и штету својој Цркви.

Нек је нама о. Рафаило жив и здрав (верујем и да је заиста добар човек и калуђер и да мисли да ради најбоље, стварно ми тако делује), ал већ једном треба да се уведе ред у СПЦ, и да нико не качи никакве проповеди самостално без експлицитне дозволе надлежног епископа, јер је овако нешто врло често отров за оне који у вери нису утврђени, и који стварно мисле да је свака ситница коју свакодневно раде одраз ђавоиманости.

Sve što kažeš stoji... Nevolja nastaje kad čovek ima neki duhovni/moralni/životni problem kojim parohijski popovi prosto neće ili nemaju vremena da se bave, i onda čovek ode u neki namastir, gde iguman/starac/monah pokaže interesovanje i pomogne čoveku da to prebrodi. E, od tog trenutka nastaje "stareštvo", jer od tog momenta čovek tog starca kreće da pita maltene koliko puta dnevno sme da pr'ne. E, sad, pravi starac će da krene tu osobu da "odbija od sise" jer je cilj da hrišćanin bude samostalna i zrela osoba, koja će da preuzima odgovornost za svoje postupke. Ali, mnogi "starci" to ne rade, nego propisuju mirjanima kaluđerska pravila za život, valjda ne razumevajući da su to dva različita priziva. 

Ili, najveći biser, kad svojim "čadima" odrede da smeju da se pričešćuju samo nekoliko puta godišnje! I tako uskrate (odnosno, ograniče) ljudima ono najdragocenije što Crkva ima da im da - Hrista.

[sanja84]

On 9.9.2016. at 16:49, Ronald рече

 

Ali jeste čudno kad odeš u manastir i čuješ mnogo gluposti od onih koji bi trebali Ipak malo strpljiviji da budu i da biraju rijeci kad besjede. Njihov trening je molitva i strpljenje u istoj, međutim svi se zanesu, pogotovo kad ih ljudi pitaju. Ne bi trebali previše pričati o temama koje ne poznaju. Ja sam bio u mnogo manastira i stvarno sam čuo baš smijesne stvari.

Ma ja ne znam zašto postoji taj manastrirski turizam. Treba pustiti te ljude na miru, ionako ih ne zanima ni ko smo, ni sto smo tu. Jeste lepo otići na sveto mesto, ispovediti se, pričestiti...ali te sirote monahe samo muka uhvati kad dođe par biliona ljudi i pita za neke savete, za koje odgovore nemaju. Ja sam bila u tom fazonu nekad...ali mi je jedan monah lepo rekao..tu molitva pomaže. Znači moli se Bogu i živi kako živiš, koliko možeš se ispravljaš i ne prebacuj odgovornost na druge ljude, pogotovu one koji te ne poznaju. Vidim ja da postoji taj odnos blagoslova i poštovanja prema sveštenim licima...rekao vladika, pa aminuje se, rekao monah pa se aminuje...možda vladika ili monah nemaju pojma sa životom i pričaju da bi pričali. Nije crkva kao što je nekad bila. Ne znam ja koliko još ima svetosti i u kliru i među nama.

Meni jesu pomogli mnogi sveštenici na ispovesti, rekli nešto što je baš trebalo i otreznilo, jedan je čak "preuzeo " moje grehe, kad sam bila baš pala- tako je rekao, i verujem da je stvarno tako bilo. Volela bih da mu kako god to povratim. Mogu saamo molitvom- ali i tu sam lenja.

Samo hoću da kažem...svi smo mi ljudi. Gopod nam pomaže i savetuje preko koga može i uređuje nam život-ako mu dozvolimo, sam lično. Ne treba da obijamo pragove i smaramo stare i bolesne duhovnike, koji primaju po milion ljudi odjednom.

 

MOžda bi trebalo da probam da stupim u kontakt sa tim sveštenikom, da vidim da li mu nešto treba ili mu mogu nekako pomoći...ako ima neko iz Bg-a Zvezdare, nek mi se javi.