Љубав која васкрсава

[Дијана.]

Ево једне изузетно занимљиве и животно значајне теме за размишљање. Љубав - васкрсење (личности, не душе). За почетак, копија дијалога на Ронијевом статусу:

Ronald

Jer za zenu se u ljubavi i sastoji vaskrsenje i spasenje od svake propasti, i do preporoda drugacije uopste  ne moze ni doci do samo preko ljubavi.

F.M. Dostojevski

•  пре 14 hours 1   Амин!

1. 

   Дијана.

   "Jer Bog je iz ljubavi prema ženi poslao na nju histeriju". FMD. Nešto se ne sjećam tog citata. Jel' mislio bukvalno na erotsku ljubav, ili šire, porodičnu i sl.? Žena je najveća kad daje ljubav, ako zavisi od primljene ljubavi, ništa od ličnosti i vaskrsenja...

   • пре 13 hours
2. 

   Ronald

   Recinica je iz romana "Zapisi iz podzemlja, skroz na kraju. Nije mislio na erotsku ljubav, jer izmedju Lize i lika koga je opisivao nije ni bilo erotske ljubavi, vec nesto mnogo uzvisenije,  to je onaj razgovor kada rijeci nekog muskarca mogu jednu djevojku da okrenu na pravi put, kad preuzimas njena iskusenja ( bukvalno kao da istrgnes sve ono sto je muci i  i vidis kako ona polako vaskrsava, sto se kasnije moze manifestovati u mnogo jacoj ljubavi koju od nje primas). Pa iskreno, ne slazem se sa tobom jer ovo ispitivanje ljubavnog opita koje je on ovde opisivao i gdje se on bori izmedju svoje licemjernosti i polako prelazi u stanje kada voli, mada ne moze da vjeruje da je iskren prema Lizi, posto snaga ljubavi nadjacava njegov ego je fascinantan. Nesto takvo se samo moze dozivljeti ili mnogo ispravnije nego sto je on opisao, ali tu drugog moras staviti na svoje mjesto i njegove tegobe uzeti kao svoje, biti spreman na bol i krckanje svoga ega, poceti razmisljati o njegovim problemima kao svojim, analizirati ih i zapisivati sve sto si cuo od te osobe, naravno pokazati ogromnu volju jer ukoliko volis, ti trazis da ti se prica, propitujes i razmisljas u molitvi sa Gospodom, medjutim to je mnogo, mnogo slozenije od ovog sto je napisao Dostojevski, on je samo natuknuo nesto od toga i opisao borbu izmedju ega ovog lika i ljubavi koju je imao u sebi i ako je zivio parazitskim zivotom. Diki svi su najveci kada daju ali zenama podrska koja se manifestuje kroz iskrenu ljubav, kontinuirano slusanje, razmisljanje i razumijevanje daje toliku snagu da ih moze " vaskrsnuti", jer sjeti se od zena ces mnogo vise cuti kako su usamljene i kako ih niko ne razumije, naravno nije nista univerzalno, ali zene svojim emocijama i emotivnom stanju mnogo vise paznje posvecuju i to detaljno, pa i ako neki muskarac to ne moze razumjeti, onda moze slusati i vremenom ukoliko joj je toliko blizak cak i predvidjeti ono sto je muci iz iskustva. Dostojevski je to odlicno opisao jer je lik kojeg opisuje takodje nesrecan kao Liza, ali je ipak pronasao snagu ljubavi u sebi da utice na nju.

   • пре 12 hours 1   Не свиђа ми се
3. 

   Дијана.

   Mislila sam na ženinu tragičnu sudbinu kad svoj identitet i ostvarenje ličnosti veže za erotsku ljubav, i ne ostvari se kao ličnost bez obzira na talenat (primjer Silvija Plat). Ih, Dostojevski. Podzemlje ću morati da čitam. Češće su njegove junakinje bile smrvljene i zdrobljene kao ličnosti a i bukvalno, od tih ljubavi... Meni se čini iz tvoje priče da je taj podzemni čovjek kroz tu ljubav vaskrsao kao ličnost. Čini mi se da davanje vaskrsava obe strane, čak davaoca i više. Naravno to je uzajamno, sinergija. 

   • пре 11 hours 1
4. 

   Ronald

   Liza je bila smrvljena na kraju i otisla, ali taj prvi njihov razgovor je odličan. Ma ovaj njegov lik je ostao u podzemlju jer se zadovoljio svojom licemjerstinom, medjutim ja sam to povezao sa hrišćanskom vjerom u odgovoru i izvukao najbolje iz tog razgovora, pošto Hristovom ljubavlju svako ko teži da voli mora pokušati da izadje iz podzemlja i voli nekoga. Dostojevski je mracio ovde i na momente pokazivao moć ljubavi u drugom dijelu romana, ali u Zločinu i kazni je uzdigao ljubav koja oprašta i voli, jer sjeti se da je Sonja otišla za Raskoljnikovim i čekala ga. Tacno, davanje vaskrsava davaoca, ali kasnije osjeti to, u trenutku mu je mnogo teže, jer oporavak primatelja zahtjeva mnogo više ljubavi. Sjeti se koliko je svetiteljima teško kad im neko svali probleme, a ne običnom čoveku koji i sa svojim ne zna šta ce

   • пре 11 hours 1   Не свиђа ми се
5. 

   Дијана.

   Aha, nije vaskrsao i izabrao je da ostane u podzemlju. To već zvuči realnije i više u dostojevskijanskom duhu. Uh što je ovo zanimljivo za raspravu, mogli smo temu napraviti 

   • пре 11 hours
6. 

   *Jелена*

   Da za ovo bolje tema da je otvorena nego status 

[Џуманџи]

Поента васкрсења.

 

"Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се." Лк 15:24

[Дијана.]

Tu ga je vaskrsla očeva ljubav...

[Џуманџи]

Па, то је то, нема другог, ни другачијег начина.

[Дијана.]

Šta mislite o ovome?

Ronald: Ovo ispitivanje ljubavnog opita .. gdje se on bori izmedju svoje licemjernosti i polako prelazi u stanje kada voli, mada ne moze da vjeruje.., posto snaga ljubavi nadjacava njegov ego je fascinantan. .. ali tu drugog moras staviti na svoje mjesto i njegove tegobe uzeti kao svoje, biti spreman na bol i krckanje svoga ega, poceti razmisljati o njegovim problemima kao svojim,.. propitujes i razmisljas u molitvi sa Gospodom, .. opisao borbu izmedju ega ovog lika i ljubavi koju je imao u sebi iako je zivio parazitskim zivotom. ... jer je lik kojeg opisuje takodje nesrecan kao Liza, ali je ipak pronasao snagu ljubavi u sebi da utice na nju...

Dijana: Žena je najveća kad daje ljubav, ako zavisi od primljene ljubavi, ništa od ličnosti i vaskrsenja... Meni se čini iz tvoje priče da je taj podzemni čovjek kroz tu ljubav vaskrsao kao ličnost. Čini mi se da davanje vaskrsava obe strane, čak davaoca i više. Naravno to je uzajamno, sinergija. 

Ronald:   Tacno, davanje vaskrsava davaoca, ali kasnije osjeti to, u trenutku mu je mnogo teže, jer oporavak primatelja zahtjeva mnogo više ljubavi. Sjeti se koliko je svetiteljima teško kad im neko svali probleme, a ne običnom čoveku koji i sa svojim ne zna šta ce. Ovaj njegov lik je ostao u podzemlju jer se zadovoljio svojom licemjerstinom, medjutim ja sam to povezao sa hrišćanskom vjerom u odgovoru i izvukao najbolje iz tog razgovora..

[Јелена011]

Ima jedna romanticarska zamka u tome, neko vidjenje zene kao slabijeg bica, smrvljenog, neznog, ovakvog onakvog i onda dolazi muskarac koji je ozivljava svojom ljubavlju, paznjom cime sve ne.

A ljubav vaskrsava, samo sto nije ljubav uvek u formi u kojoj mi zelimo da bude.

Ne mora da dodje muskarac da bi "spasio zenu", samo Bog spasava, sve ostalo je iluzija. Svako od nas moze pomoci samom sebi, nije mu potreban drugi da bude srecan, ispunjen. Drugi nam jesu neophodni da delimo srecu,al deljenje podrazumeva da je vec imamo. Covek mora nauciti da sam sebi pomogne, ne da ocekuje spas od nekog coveka ma kog pola bio.

Ljubav se vidi i u zivotu, prostom, u novom danu, u nekom oblaku, zivotinji travcici, cemu sve ne. Na raznim mestima mozemo videti tragove ljubavi, nije potrebno cekati princa na belom konju.

Nisam nikad razumela zasto vecina zena pada na tu foru, cekanja nekog da je spasi, ne moze nas niko voleti dok ne naucimo da volimo sami sebe.

 

[Дијана.]

Šta mislite o iskoraku od sebične ljubavi zadovoljenja potreba do žrtvene ljubavi koja daje i prašta, na šta je ukazao Ronald:

Svako ko teži da voli Hristovom ljubavlju mora pokušati da izadje iz podzemlja i voli nekoga. Dostojevski je mracio ovde i na momente pokazivao moć ljubavi, ali u Zločinu i kazni je uzdigao ljubav koja oprašta i voli, jer sjeti se da je Sonja otišla za Raskoljnikovim i čekala ga.

[Јелена011]

Управо сада, Дијана. рече

Šta mislite o iskoraku od sebične ljubavi zadovoljenja potreba do žrtvene ljubavi koja daje i prašta, na šta je ukazao Ronald:

Hristovom ljubavlju svako ko teži da voli mora pokušati da izadje iz podzemlja i voli nekoga. Dostojevski je mracio ovde i na momente pokazivao moć ljubavi u drugom dijelu romana, ali u Zločinu i kazni je uzdigao ljubav koja oprašta i voli, jer sjeti se da je Sonja otišla za Raskoljnikovim i čekala ga.

Zrtvena ljubav opet ima stotine lica, prema samom sebi kad recimo radimo nesto sto je zdravo i dobro za nas ma koliko ne voleli to, za roditelje, decu, prijatelje, komsije, za zivotinje, ma ceo svet. Ne moramo osetiti ljubav u romanticnom smislu muskozenskih odnosa da bismo vaskrsli.

 

[Дијана.]

1 minute ago, Јелена011 рече

 Ne moramo osetiti ljubav u romanticnom smislu muskozenskih odnosa da bismo vaskrsli.

 

Ово је поента! Рони је указао да и еросна љубав може стићи дотле, заправо то јој је племенита сврха...

А жртвена не у смислу мазохизма, већ одрицања од ега... Ту свака љубав, па и еросна прелази у виши облик - филија, агапе...

[Дијана.]

21 minutes ago, Јелена011 рече

neko vidjenje zene kao slabijeg bica, smrvljenog, neznog, ovakvog onakvog i onda dolazi muskarac koji je ozivljava svojom ljubavlju, paznjom cime sve ne.

Проблем је што већина жена управо овако себе види и своју снагу пројектује ван, мушкарцу, у замјену за задовољење душевне (и тјелесне) потребе...

[Џуманџи]

Умео је Достојевски да лупи за све паре кад је ерос у питању што не мења почетну идеју теме - једино љубав мења човека и то акко и сåм човек то жели.

24 minutes ago, Дијана. рече

Šta mislite o iskoraku od sebične ljubavi zadovoljenja potreba do žrtvene ljubavi koja daje i prašta, na šta je ukazao Ronald:

Svako ko teži da voli Hristovom ljubavlju mora pokušati da izadje iz podzemlja i voli nekoga. 

Љубав је и покушавати изаћи, а други могу да нам буду 'мамац' за то (као и ми њима). Нигде се никада није десило да човек одједном почне да воли безусловно, зато с људима треба само лагано, без процењивања унапред ко је пријемчив, а ко не.

[Ronald]

49 minutes ago, Јелена011 рече

Ima jedna romanticarska zamka u tome, neko vidjenje zene kao slabijeg bica, smrvljenog, neznog, ovakvog onakvog i onda dolazi muskarac koji je ozivljava svojom ljubavlju, paznjom cime sve ne.

A ljubav vaskrsava, samo sto nije ljubav uvek u formi u kojoj mi zelimo da bude.

Ne mora da dodje muskarac da bi "spasio zenu", samo Bog spasava, sve ostalo je iluzija. Svako od nas moze pomoci samom sebi, nije mu potreban drugi da bude srecan, ispunjen. Drugi nam jesu neophodni da delimo srecu,al deljenje podrazumeva da je vec imamo. Covek mora nauciti da sam sebi pomogne, ne da ocekuje spas od nekog coveka ma kog pola bio.

Ljubav se vidi i u zivotu, prostom, u novom danu, u nekom oblaku, zivotinji travcici, cemu sve ne. Na raznim mestima mozemo videti tragove ljubavi, nije potrebno cekati princa na belom konju.

Nisam nikad razumela zasto vecina zena pada na tu foru, cekanja nekog da je spasi, ne moze nas niko voleti dok ne naucimo da volimo sami sebe.

 

Ali nije to bila poenta u cemu se vidi ljubav ja sam konkretno samo nastavio ono sto Dostojevski pise u Zapisima iz podzemlja, niti je univerzalno od muskarca ka zeni, moze i obrnuto naravno jer su mnoge zene ljubavlju promijenile muskarce, pa cak i Dostojevski je zbog ljubavi vaskrnuo i ostavio kocku Poenta je kako odredjena osoba moze da djeluje u trenutku toliko jako na drugu osobu koja se nalazi u teskim iskusenjima. Niko tu nije iskljucio Hrista, mnogi djeluju i ne pozivajuci se na Boga,oni ga vole jer vole i ljude. Ne mora niko nikoga ni spasavati, moze se naci za njega tu kad je najpotrebnije, dan, sedmicu, mjesec i ljubavlju uticati da druga osoba preokrene svoj zivot, ozivi i nastavi dalje bez da ima ista sa tom osobom kasnije.

[Лапис Лазули]

1 hour ago, Дијана. рече

Ово је поента! Рони је указао да и еросна љубав може стићи дотле, заправо то јој је племенита сврха...

А жртвена не у смислу мазохизма, већ одрицања од ега... Ту свака љубав, па и еросна прелази у виши облик - филија, агапе...

to je to-poenta.

[Џуманџи]

Опет ништа од теме.

Бај д веј, не верујем у прелазе, транформације и мутације љубави из ове у ону, некако нема смисла...

[Дијана.]

Što? mi imamo samo jednu riječ, eto Grci imaju četiri termina, to su ipak različiti pojmovi...

N'umem da napravim zanimljivu temu, pa to ti je . Lijepo rekoh Ronu da on pokrene .