Отац Зоран Ђуровић о Посту

[Дејан]

Ja za ta razrešenja i ne pitam, trenirao sam i dva puta na dan, nema toga ko će da mi zabrani ribu da jedem.

[Макрина]

Ja kad vidim trudnicu da posti Boze me prosti meni dodje da se samoubijem. Ispada kao da se kaje sto je zacela, i kao eto posto je gresna, prljava i svi znamo kako se prave deca, ona ce ipak da posti, da se "ocisti" ili ti podvizavanje trazenjem leba preko pogace.

Sama trudnoca kao takva je svojevrstan post i tad zena treba da pazi na sopstveno dete, a ne na svoje religiozne poglede na cistocu i prljavstinu, na gresnost i manje gresnost, jer tad treba da joj zdravlje i dobrobit deteta bude vaznija od sopstvene gresnosti.

Ko posti kad je Zenik tu?

Za moj ukus je isuvise preterano, ima dana za megdana, a vala ako do tad nije postila nece se ni tad napostiti.

Не знам шта бих рекла...никад нисам постила зато што сам грешна и прљава  или да се очистим

Моја доктрока је лудела од мене али ето,Хвала Богу,све је било добро увек.Вера је чудесна ствар

Каже отац Јустин преподобни: О,колико је тајни у мени о мени!

Управо те велике тајне у нама,чине,да ми у нашем хришћанском животу живимо различите животе.

Мени само остаје нејасна ствар,зашто увек са великим жаром бранимо пост или не-пост?

Ако ја постим,шта ме се тиче што неко тамо не пости или ако он не пости,што се руга мени што постим?

[Pancakes]

rimokatolici imaju odličan tipik za post. uglavnom kad je strogi post pred veće praznike jedu manje obroka, jedan u toku dana (sa tim što jedu - mliječne proizvode, jaja) i ne jedu meso. u manje strožijim jedu normalno dva ili tri obroka dnevno, samo ne jedu meso.

[Јелена011]

Ne branim ja ni post ni mrs, niti sam ikada pricala o tome da li, kako i koliko ja postim, jer mislim da upravo to nije merilo bilo cega.

Ja cak ni ne napdam, samo kazem da ne vidim poentu posta kod trudnica.

I iskreno sve one koje poznajem postile su zbog nekog sujeverja i magije, kao da ce time Bogu vise ugoditi, pa eto da ce Bog dati da sve bude u redu i tsl, a one su kada mnogo u razgovoru zakopas, a to sam mogla jer sam ih poznavala, se itekako gordile time jer eto "ako ja mogu da postim svako moze". E cim neko kaze tako - a kako ja mogu, a onda moze svako to je gordost, i ja tu zavrsavam, dakle tu nema ni p od posta.

 

Glede posta, ne vidim puno mistifikacije, posti se kad je post, mrsi se kad je mrs i gotovo. Ko moze kako moze i koliko moze i ukoliko hoce naravno.

I onos to je glavno, posti se sa blagoslovom sopstvenog duhovnika. Kojeg si izabrao, i u kojeg imas bezgranicno poverenje.

U post ne spada samo hrana, a ponekad nema nikakve veze sa hranom. Sve zavisi.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da eto ide prica.

 

Avva mi se sve vise svidja,odlicno je on to ocenio, da se ovde posti na vodi a ne od strasti.

 

Ako uzmes u obzir vodu i vatru (strast) dobijes nista drugo do gasenje olova i pravljenje amajlije(post), kako bi bio lazno opravdan pred Bogom.

 

Ava je odlicno rekao da ne ukida post ali vidim sta ukida i bravo avo.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Amajlirani  isposnici

[Кратос]

Da eto ide prica.

 

Avva mi se sve vise svidja,odlicno je on to ocenio, da se ovde posti na vodi a ne od strasti.

 

Ako uzmes u obzir vodu i vatru (strast) dobijes nista drugo do gasenje olova i pravljenje amajlije(post), kako bi bio lazno opravdan pred Bogom.

 

Ava je odlicno rekao da ne ukida post ali vidim sta ukida i bravo avo.

Ovo mi tvoje više zvuči alhemijski.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ovo mi tvoje više zvuči alhemijski.

Razumevam rad.

[Фидер]

Шта ту који мој млатимо о посту, ко оће нек пости ко неће нек се ождерава и облокава, ко хоће нека се уздржава од секса ко неће нека наскаче на фрајле (што више то боље, нормално), шта га боли столе.

 

Е проблем је управо у томе што се ствари не називају правим именом већ се све релативизује из субјективних разлога, то је оно што ме највише иритира од свега. Ово нема везе само са постом, већ генерално са свим што прожима живот једног декларисаног православца. Нико од нас није ни безгрешан ни преподобан, ни шта ти ја знам већ, сви грешимо константно и свакодневно, али смо позвани да се боримо против тога, свако са својим моћима. Проблем је када се ствари, уместо да се назову правим именом, релативизују и тражи се оправдање за такве поступке. Тако у посту, Црква има типик (какав је такав док се не промени, ако се промени уопште), свако коме је такав тежак, из разноразних разлога, добиће разрешење на лакше и у томе нема никакве срамоте нит је то некакав табу. Међутим смешно је када неко, зато што нешто неће из неког свог разлога, почиње да обесмишљава такав пост и заговара другачији, а тај другачији је управо онакав каквим га упражњава тај исти. Па тако, дани када је прописана вода су безвезе тако написани, то је глупост, беспотребно је постити свих 6 недеља, уздржавање од мрса је потпуно маргинална ствар ''битно је чинити добра дела'' (као да то неко спори, или као да је чињење добрих дела резервисано само за пост, после њега ниси обавезан)... Колико год да се држим типика током вишедневних постова, ван њих, средом и петком не постим увек на води када је тако прописано, али то не називам глупошћу, небитном и беспотребном ствари јер ја то нисам тако урадио - већ је довољно баш овако како сам урадио у датом тренутку... На крају крајева, зашто се такви увек јављају и заговарају неваљаност актуелног типика, шта их брига ко шта мисли ако су они чисти пред собом или ако их не гризе савест, или је супротно...? На крају крајева, и ако мислиш да имаш оправдане разлога да такав типик назовеш погрешним - покажи смирење и покори се црквеној одлуци, док не буде другачије, једино што можеш да изгубиш је круна с главе.

Тако исто и са грешним стварима, страстима... ако их тај неко чини, спреман је до безмисла да иде да би их оправдао и представио као нешто бенигно. Ако чиним блуд, нећу то релативизовати и од тога правити здравствену потребу, заповест коју је време појело, већ ћу је назвати онако како јесте - грешном ствари, промашајем... Ако имам страст према коцкању, тако ћу је и назвати - страшћу која ме поробљава, нећу тражити оправдање и то представљати као бенигну занимацију, коју ето понекад чиним... и још милион разних примера. Против свега тога се треба борити онолико колико смо способни, не треба очајавати и падати у депресију, али најмање треба такве ствари правдати зарад своје мирне савести.

 

Имам и један пример, који сам смислио, па морам да поделим са широким аудиторијумом 

Нек је овај наш православни живот, један маратон на који смо сви позвани да учествујемо. Сви знамо да је маратон 42км, постоји и полумаратон од 21км, постоји и дечији, дупли...  У њему нема победника, битно је учествовати и истрчати свој максимум. Исте ловорике купи онај који је могао и истрчао цео, као и онај ко је могао само 3километра и толико је истрчао. Да би могао да даш свој максимум, константно тренираш, и полазиш од малих дистанци ка све већим и већим... и тако... па колико успеш. Али проблем настаје када почиње замена, и свесно називање полумаратона маратоном или када пре трчања изађеш увече, пушиш, ождереш се и ујутру на маратону претрчиш једва 500метара и кажеш - ма то је то, то је прави маратон, каква 42 километра, то су будалаштине... ко још назива маратоном толику дистанцу... битно је да знаш како маратон изгледа...

[Pancakes]

Sveštenici najbolje osjećaju situaciju. Taj posni asketizam na vodi ili ulju, u određene dane, mjesece, stvara neku vrstu poremećaja, patologije, opesesivnsoti kod ljudi koji žive i rade u gradovima. Ne bi meni moj duhovni otac i savjetnik rekao da, pošto studiram, u menzi a i kod kuće (pošto moji ne poste) jedem šta se postavi i da ćutim. 

 

Posebno kad ljudi načuju da je počeo post, a nemaju nikakvog dodira sa liturgijskim ritmom (barem nedeljom), pa ih sretneš a oni ti se "požale" kako poste, čitava rodbina zna da je ta konrketna individua počela da posti, žena mu se odra od muke jer pored svega mora njemu posebno da sprema. Ne znaš kako da pojasniš tipu, a da ga ne uvrijediš, da on ne posti, nešto je umislio, gladuje za ništa, ma koliko plemenite njegove namjere bile.

 

Nešto tu debelo nije u redu.

 

Još kad se razglasi po trgovima (kod nas u CG preko medija, vjernici su počeli božućni, vaskršnji post) da je počeo POST (velikim slovima) ej, oni poste, oni su pobožni...zna levica vaša šta daje desnica, očigledno. Ideš ulicom sa etiketom posred čela - postim. Maži ti glavu uljem do preksjutra, tvoja zajednica je razglasila p-o-s-t-i-m-o, a to znači = ne jedemo mlijeko, jaja i meso, "podvizavamo se",  nikako ne znači da je trpeza samo simbol one duševne, ne, to nije slučaj...možda jeste kod 0,1% individua. Pošto u CG ima i muslimana dosta, jedino oni sa ramazanskim i sličnim postovima uživaju veće divljenje jer jelte, ne jedu po čitav dan do zalaska sunca...

 

Post treba izgurati iz obaveznosti, iz tih kalendarčića, tipika, ukinuti ga, svesti ga na konkretne mjere liturgijskog života, mjeru konkretnih individua u okviru tog malog stada, jer da je malo - malo je. Tako je uvjek bilo. Jer dok ti objasniš da je nije sve u tragovima obranog mlijeka u prahu i dok dođe on do Rimlj 14, osušiti se grlo i prođe voz...a u tom objašnjavanju, budimo iskreni ima dosta nemogućnsosti da se stvari postave na svoje mjesto.

[Човек Жоја]

@@Фидер, Надам се само да си у том мом посту схватио иронују у покушају да направим једну слику онога што си ти отприлике објаснио у горњем коментару. 

[Фидер]

@@Фидер, Надам се само да си у том мом посту схватио иронују у покушају да направим једну слику онога што си ти отприлике објаснио у горњем коментару. 

 

Јесам, него сам се само надовезао како ја то видим из мог неког угла.

[Zoran Đurović]

@MiroslavJ

 

Ево да ти Ава одговори per rime, како кажу Италијанци. И да те духовно назида, ако хоћеш да чујеш. Релативизација из субјективних разлога, је оно што те највише иритира. Ради греха се релативизује; да би се оправдали греси. «Тако у посту, Црква има типик (какав је такав док се не промени, ако се промени уопште), свако коме је такав тежак, из разноразних разлога, добиће разрешење на лакше и у томе нема никакве срамоте нит је то некакав табу. Међутим смешно је када неко, зато што нешто неће из неког свог разлога, почиње да обесмишљава такав пост и заговара другачији, а тај другачији је управо онакав каквим га упражњава тај исти». Онда и приговараш: «На крају крајева, зашто се такви увек јављају и заговарају неваљаност актуелног типика, шта их брига ко шта мисли ако су они чисти пред собом или ако их не гризе савест, или је супротно...? На крају крајева, и ако мислиш да имаш оправдане разлога да такав типик назовеш погрешним - покажи смирење и покори се црквеној одлуци, док не буде другачије, једино што можеш да изгубиш је круна с главе.»

 

Ти видиш цркву као савршену. Као што фарисеји нису имали никаквог проблема са својом црквом. Говорим о препознатој организацији. Она је увек иста. Мислиш да је наша црква боља од Јеврејске? Благо теби, ти си праведан, ако тако мислиш... Ја то не верујем. Зато што сам грешан.

Исти пак Исус, када направи неко чудо, као и ава, каже: «Иди и принеси жртву у храму». Апостоли су ишли и молили се по синагогама. А Исус је рекао да су на Мојсијеву столицу сели недостојни... И опет каже да се иде у цркву. Каже им да су Божију реч заменили људским предањима. А шта раде ти његови ученици? Не поштују пост. И осуђује ли он своје ученике? Не. А опет иде и он и његови у Храм. Да ли је рекао он својим ученицима: Чекајте да се састави васељенски сабор, да се ово људско предање промени, и тада ћете моћи легално да кршите ово? Не, апостоли су кршили актуелни Закон!

Ја знам да ти верујеш и клањаш пред Исусом. И њему се може да мења шта год хоће. Али не и мени, перверзном ави Зорану. Јер, ко сам ја. А ти Исуса знаш. И то боље него мене... и такође знаш да он кроз грешног човека, какав је ава Зоран, не може да говори. То што је Исус рекао, је казано, мрак. Тај Дух Свети кога ће нам послати је небитан. Он не упућује у никакву истину.

Знам да је само Павле имао задатак да исправља цркве. Јеврејски извори говоре да је био демонизован. И, замисли, како сам хулан што позивам да се црква врати Павловој пракси? На, крају, шта то се булазни у Откривењу да цркве треба да се покају? Па оне су безгрешне! - Но, ја се питам, како неке отпадну? И то отпадну од СПЦ!? Римска... Како да прва црква отпадне? Како да Цариградска анатемише српску? Тада се нико од српчића није спасио? Јер, ако си анатемисан, нема спаса. А анатема се скиде када случајно премину цариградски патријарх код нас на вечери...

Видиш ли колико непослушности? А и себи си запушио уста. Јер велиш да не постиш на води среду и петак. Од кога си добио разрешење? Од попа. И то је једнако индивидуално. А овамо као прави фарисеј товариш бремена на леђа људима... Па зар не треба да сачекаш да се састане неки Васељенски сабор?

Твоја порука је: Липши магарче до зелене траве, а моја: Приђите сви који сте оптерећени, јер јарам је мој благ...

Чекајте ви на тај сабор, током поста или пред литургију немојте да се «јашете», како би рекао Јустин Савински, тако да ћете изумрети, а ми, који фабрикујемо децу ћемо направити тај сабор.

[Човек Жоја]

@@Zoran Đurović,

 

Омашио си попе у обраћању, оћу рећи погрешио си човека, ја сам те питао нешто друго, нисам те питао за форму већ за суштину. А кад си ме већ поменуо, да додам. Изиритирао си ме са оном првом реченицом "Рим 14 је закон", па још на то додајеш "Не у интерпретацији већ у слову". Закон у слову. Шта је сад то, јел то неки нови тренд у цариградској патријаршији па се полако прелази на "само Писмо"? А сад у овом тексту који се односи на Фидеров пост причаш о фарисејима. Па још прозиваш црквене фарисеје (ко да ја не знам за њих). Немој молим те, ајде уозбиљи се, не приличи ти тај дилентатизам. Иза те жеље за ослобађањем од фарисејских букагија може се указати једно друго робовање, врло перфидно и неприметно склизавање у наличије јарма. И ти то врло добро знаш. Није Христос позивао да му приђемо ради скидања фарисејског јарма већ ради јарма који намиче онај отпали анђелски нитков а који нас одваја једне од других а тиме и од Царства које је у и међу нама. А ради скидања тих букагија постоје неке технике, неке методе којима се то постиже. Е за тај сегмент сам те питао. Зато нам Христос и вели да узмемо његов јарам, а то значи да мора бити неке самоконтроле и одрицања ради кроткости и смирења, мора бити ма каквог шпарила кроз који ћемо проћи како би се кориговали и били спремни једни за друге и за Царство, јер и Христос је постио, и кад на послетку огладне тад тек приступи кушач. Е ај тад да се погледамо лицем у Лице, ајде чик тад да се не машиш за плод. А примамљиво је то што се нуди, јел да попе? Није баш смештено у она три Христова искушења, ал је слично. Знам да знаш да је тако. 

 

И још нешто ми је сад пало на памет а што сам заборавио у прошлом коментару а тиче се разбојника. Знаш, попе, та прича о разбојнику не важи за сваког. Важи само за оне који на крају схвате, који су били слепи код очију и глуви код ушију па су тек на крсној кончини схватили и покајали се, онда кад су видели Христа и схватили величину промашаја. А за нас који смо грешни, као што смо ти и ја, и који смо већ схватили и исповедамо Христа распетог важи исто што и за заблуделу ђевојку, иди и немој више грешити, јер у ономе у чему те затекнем у томе ћу ти судити.

 

Што се овог сад текста тренутно тиче, ево само ћу да ти цитирам последњу реченицу...

 

Чекајте ви на тај сабор, током поста или пред литургију немојте да се «јашете», како би рекао Јустин Савински, тако да ћете изумрети, а ми, који фабрикујемо децу ћемо направити тај сабор.

 

...и да те питам, јел ти то заговараш секс само ради остављања потомства, ради штанцовања бројног стања за саборе и Литургије? И шта ћемо онда у тој ситуацији са онима који не могу имати потомства? Не даде им добри Бог децу, ону исту радост живота за коју Син каже да им не бранимо долазити код Њега, ону исту што их Фјодор описа у Положајнику. И откад је то рађање за хришћане смисао кад Христос вели да има оних који су ушкопљени из утробе мајчине, има оних које су људи ушкопили а има и оних који су сами себе ушкопили Царства ради? И како у целу ту твоју интерпретацију Рим 14 уклапаш оно Павлово "а ја хоћи да сте безбрижни...."...? Док истовремено тај исти Павле, а што си и сам помињао, вели да се не бранимо једно другом, а и то нам је на договор остављено.

 

Немој попе да се љутиш, ја ти нисам зурлот што реко Таса, ал не може се тек тако са неким ФБ објавама духовно надздати људи. Мораш да прецизираш. Чекам.

[-Владимир-]

Zoran Đurović, on 04 Jan 2016 - 21:18, каже:

Чекајте ви на тај сабор, током поста или пред литургију немојте да се «јашете», како би рекао Јустин Савински, тако да ћете изумрети, а ми, који фабрикујемо децу ћемо направити тај сабор.

Испаде да у Србији влада бела куга зато што су Срби побожни преко сваке мере па од силног поста немају кад да праве децу . Е па онда, стварно треба смањити пост док нас није нестало .