Отац Зоран Ђуровић о Посту

[-Владимир-]

где нађе брате да су ти пилећи филе и ослић бљутави???    чиме се 'раниш ти?

 

Он можда пости на тартуфима . 

[Ronald]

На ово не могу да ти одговорим из свог искуства (да тако кажем), из простог разлога јер у време поста и када је разрешено на рибу не једем је, зато што изузетно волим рибу и она ми је специјалитет, самим тим уживам у њој сваки пут.

А зашто је генерално риба дозвољена у време поста, немам појма, то би и ја волео да чујем од неког компетентног (може и о.Зоран). Једино што сам једном давно чуо од неких монахиња у једном манастиру је да се не подразумевају све врсте риба под дозвољене када је разрешено на њу. И за ово бих молио потврду од неког (исто може о.Зоран).

 

п.с.

где нађе брате да су ти пилећи филе и ослић бљутави???    чиме се 'раниш ти?

 

 

 

едит:

''Једино што сам једном давно чуо од неких монахиња у једном манастиру је да се не подразумевају све врсте риба под дозвољене када је разрешено на њу''

сад се нешто присећам, чини ми се да разлог има везе са крвљу 

Ja sam ti naveo da riba ili piletina  moze biti ukusna kad je spremis na odredjen nacin, ali isto tako i neukusna ako je spremis na vodi bez ikakvih, ikakvih zacina. Koja je razlika izmedju ribe i piletine tada ako jedes vrlo, vrlo malu kolicinu, ne punis stomak, ne mamis se ukusom. Nemoj da ti mama ili djevojka spremaju, vec probaj da spremis samo skuvano u vodi, i tako jedi dva tri dana sa povrecem i vidjeces da nema razlike. Pa cak je i povrce kao prokulice, karfiol dosta ne jestivo ako ih skuvas samo na vodi. ne jedem ja nista od navedenog ali nisam ja ovde u pitanj vec post i njegov smisao i znacaj.

[Кратос]

Hristos kaže da čoveka ne pogani ono što ulazi na usta nego što iz usta izlazi tako da za mene post jeste uzdržanje,straženje,trezvenost i pažnja nad svojim mislima a hrana je samo u funkciji toga.Džaba ako neko i ne jede i ne pije  ništa,ne seksa se a iz usta mu izlazi samo zloba,mržnja,zavist,gordost etc....

[Ronald]

Он можда пости на тартуфима . 

Pa ako te iskreno zanima, ja sam godinama gladan, heheheheheh, pa ti izvuci zakljucak, medjutim to je manje bitno, nisam ja u pitanju. Ali ovde se raspravlja o pravilima koja guse ljude i opterecuju, i u vecini slucajeva iz prakse imaju primat nad ljubavlju.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Tvrda monaška struja, je stvorila vojsku koja je oterala barem 45% vernika koji su odlučili, da posle komunističko socijalističkog mraka prema Crkvi, krene u jedan Liturgijski životni poduhvat.  (bez ikakvog predznanja o veri, dogmama i kanonima a kamoli saznanja života unutar SPC)

 

Ovo je moje iskreno mišljenje i biće mi drago da je pogrešno ali....

[Ronald]

Tvrda monaška struja, je stvorila vojsku koja je oterala barem 45% vernika koji su odlučili, da posle komunističko socijalističkog mraka prema Crkvi, krene u jedan Liturgijski životni poduhvat.  (bez ikakvog predznanja o veri, dogmama i kanonima a kamoli saznanja života unutar SPC)

 

Ovo je moje iskreno mišljenje i biće mi drago da je pogrešno ali....

Pa to, ali vecina te monaske struje se ne pridrzava toga i u tome ne vide nikakav problem

[Zoran Đurović]

Ево да вас још мало саблазним, односно да вам покажем како смо ми, као и католици држали „бели пост“ (јели јаја и млечне производе). Текст се налази у Владимир Вукашиновић, „Српски литургијски рукописи 13. века“, у Српско Богослужење, Студије из литургијске теологије и праксе код Срба, Врњци - Требиње 2012, стр. 13-40, овде стр. 27. Наиме, пишући о једном рукопису Пређеосвећене, прота Вукашиновић наводи: „ Литургија светог поста почиње од сирне среде па до Великог Петка. Среда сирне седмице била је литургијски дан у који се служила Пређеосвећена Служба у традицији цариградског катедралног поретка богослужења. То нам касније потврђује и Свети Симеон Солунски. Студитски монаси су служили Пређеосвећену у овај дан а потом јели јаја и сир. То ће почети да се мења [у ноти 74: Године 1276. на Патријарашком сабору у Царграду донесена је одлука да се са том праксом престане, али се та пракса одржала код Словена све до 14. века (Афанасьева, op.cit., 32)] са доласком саваитских монаха којима је оваква пракса била страна.

Дакле, у најзначајнијем манастиру у Цариграду (св. Теродор Студит био из њега), јели су се јаја и млечни производи, иако имамо јасну канонску одлуку да то не треба чинити Трула, 56), али одлука није спроведена у дело. Јермени су за викенд тако јели. 

[Фидер]

Ja sam ti naveo da riba ili piletina  moze biti ukusna kad je spremis na odredjen nacin, ali isto tako i neukusna ako je spremis na vodi bez ikakvih, ikakvih zacina. Koja je razlika izmedju ribe i piletine tada ako jedes malu kolicinu, ne punis stomak, ne mamis se ukusom. Nemoj da ti mama ili supruga spremaju, vec probaj da spremis samo skuvano u vodi, i tako jedi dva tri dana sa povrecem i vidjeces da nema razlike. Pa cak je i povrce kao prokulice, karfiol dosta ne jestivo ako ih skuvas samo na vodi. ne jedem ja nista od navedenog ali nisam ja ovde u pitanj vec post i njegov smisao i znacaj.

Прво брате ко још спрема рибу на води? Ако ти је разрешено на риби значи да је и на уљу, па самими тим пржиш је на уљу.

Као друго, не да спремам сам рибу, већ је прво уловим, очистим и спремим. А кад је спремам користим само со и брашно због поховања и никакве друге зачине ,и буде 

А као треће, и по пет дана једем те прокулице, карфиол обарене у води.

 

 

Hristos kaže da čoveka ne pogani ono što ulazi na usta nego što iz usta izlazi tako da za mene post jeste uzdržanje,straženje,trezvenost i pažnja nad svojim mislima a hrana je samo u funkciji toga.Džaba ako neko i ne jede i ne pije  ništa,ne seksa se a iz usta mu izlazi samo zloba,mržnja,zavist,gordost etc....

И ево га, у мојој претходној поруци описан... Hristos kaže da čoveka ne pogani ono što ulazi na usta nego što iz usta izlazi као одговор фарисејима на питање зашто ученици његови нису опрали руке пре јела, нема апсолутно никакве везе са постом. Тако да мењај филозофију поста, ако ти је базирана на тој реченици истргнутој из контекста.

[Ronald]

Прво брате ко још спрема рибу на води? Ако ти је разрешено на риби значи да је и на уљу, па самими тим пржиш је на уљу.

Као друго, не да спремам сам рибу, већ је прво уловим, очистим и спремим. А кад је спремам користим само со и брашно због поховања и никакве друге зачине ,и буде 

А као треће, и по пет дана једем те прокулице, карфиол обарене у води.

 

 

И ево га, у мојој претходној поруци описан... Hristos kaže da čoveka ne pogani ono što ulazi na usta nego što iz usta izlazi као одговор фарисејима на питање зашто ученици његови нису опрали руке пре јела, нема апсолутно никакве везе са постом. Тако да мењај филозофију поста, ако ти је базирана на тој реченици истргнутој из контекста.

To me je zanimalo za ribu, ulje i brasno jer znam kako to mijenja ukus, ok jedi kako volis, to je tvoja licna stvar   Medjutim hocu da ti kazem da ukoliko spremis i jedno i drugo na vodi bez ikakvog zacina, razlika izmedju ribe i piletine nestaje, nema je, ne postoji ovo ti govori neko ko ima iskustva u jedenju hrane bez ikakvog ukusa, ali i poznaje takve ljude, medjutim nisam bitan ja  Ovo je bitno jer se tada gubi smisao zasto da jednu hranu, a ne drugu, a nema nikakve razlike, to je sustina ovoga sto pricam. Ako neko uvijek jede malo i ne prejeda se, za njega nije bitno je li piletina ili riba, sir ili tofu itd.

 

Slazem se sa ovim drugim dijelom, ja ovde govorim o mirjanima koji su sludjeni hranom i optereceni monaskim pravilima, a dobar dio monaha se ne hrane po pravilima. Nema veze sa mojim postom i zivotom vec smislom posta u Crkvi. Sve najbolje

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ево да вас још мало саблазним, односно да вам покажем како смо ми, као и католици држали „бели пост“ (јели јаја и млечне производе). Текст се налази у Владимир Вукашиновић, „Српски литургијски рукописи 13. века“, у Српско Богослужење, Студије из литургијске теологије и праксе код Срба, Врњци - Требиње 2012, стр. 13-40, овде стр. 27. Наиме, пишући о једном рукопису Пређеосвећене, прота Вукашиновић наводи: „ Литургија светог поста почиње од сирне среде па до Великог Петка. Среда сирне седмице била је литургијски дан у који се служила Пређеосвећена Служба у традицији цариградског катедралног поретка богослужења. То нам касније потврђује и Свети Симеон Солунски. Студитски монаси су служили Пређеосвећену у овај дан а потом јели јаја и сир. То ће почети да се мења [у ноти 74: Године 1276. на Патријарашком сабору у Царграду донесена је одлука да се са том праксом престане, али се та пракса одржала код Словена све до 14. века (Афанасьева, op.cit., 32)] са доласком саваитских монаха којима је оваква пракса била страна.

Дакле, у најзначајнијем манастиру у Цариграду (св. Теродор Студит био из њега), јели су се јаја и млечни производи, иако имамо јасну канонску одлуку да то не треба чинити Трула, 56), али одлука није спроведена у дело. Јермени су за викенд тако јели. 

Znaš avo mili oče šta ja mislim?

 

Ja mislim, da je tragedija vremena, koji je promenjiva kategorija naravno, dakle tragedija vremena je u tome, što danas i ako neko smogne snage da uključi mozak, za promenu kanona, mora tražiti podršku u istoriji Crkve, kao da smo mi operisani od pravljenja istorije u skladu sa vremenom u kojem živimo i donesemo kanone koje su u duhu današnjeg vremena. Pa ovo je stvarno za neverovati, jerbo šta će mi kanon koji je već bio i obeležio jedno davno vreme.

 

Tuga.

[Кратос]

И ево га, у мојој претходној поруци описан... Hristos kaže da čoveka ne pogani ono što ulazi na usta nego što iz usta izlazi као одговор фарисејима на питање зашто ученици његови нису опрали руке пре јела, нема апсолутно никакве везе са постом. Тако да мењај филозофију поста, ако ти је базирана на тој реченици истргнутој из контекста.

Pa ako se kroz post i uzdržanje od svojih zadovoljstava ne menjaš kao ličnost,ne ohristovljuješ se šta će ti takav post?Za mene itekako ima veze jer i post,poput pranja ruku može da se pretvori i vrlo često i jeste ritual kojeg se vernici pridržavaju u propisanom vremenskom periodu.

[Ronald]

Znaš avo mili oče šta ja mislim?

 

Ja mislim, da je tragedija vremena, koji je promenjiva kategorija naravno, dakle tragedija vremena je u tome, što danas i ako neko smogne snage da uključi mozak, za promenu kanona, mora tražiti podršku u istoriji Crkve, kao da smo mi operisani od pravljenja istorije u skladu sa vremenom u kojem živimo i donesemo kanone koje su u duhu današnjeg vremena. Pa ovo je stvarno za neverovati, jerbo šta će mi kanon koji je već bio i obeležio jedno davno vreme.

 

Tuga.

Problem je sto se forsira jedna struja( monaska) i to uopste ne daje rezultate u praksi.

[Justin Waters]

Danasnja posna pravila su pecat monaskog uticaja u Crkvi. Mirajni su natjerani da primjenjuju monaska pravila. Ima ih previse, opterecuju covjeka i stvaraju zabunu i obesmisljavaju smisao posta. 99% ljudi ne posti da bi olaksalo tijelo ili dusu, vec da bi ispostovalo pravilo.

 

Patrijarh Pavle je imao dobre prijedloge o reformi posta, samo je steta to to nije uzeto za ozbiljno. 

[Ronald]

Danasnja posna pravila su pecat monaskog uticaja u Crkvi. Mirajni su natjerani da primjenjuju monaska pravila. Ima ih previse, opterecuju covjeka i stvaraju zabunu i obesmisljavaju smisao posta. 99% ljudi ne posti da bi olaksalo tijelo ili dusu, vec da bi ispostovalo pravilo.

 

Patrijarh Pavle je imao dobre prijedloge o reformi posta, samo je steta to to nije uzeto za ozbiljno. 

Tacno upravo zbog toga dolazi do kolektivne pravoslavne sizofrenije.

[Srdjan]

Danasnja posna pravila su pecat monaskog uticaja u Crkvi. Mirajni su natjerani da primjenjuju monaska pravila. Ima ih previse, opterecuju covjeka i stvaraju zabunu i obesmisljavaju smisao posta. 99% ljudi ne posti da bi olaksalo tijelo ili dusu, vec da bi ispostovalo pravilo.

 

Patrijarh Pavle je imao dobre prijedloge o reformi posta, samo je steta to to nije uzeto za ozbiljno. 

 

Ајде убаци ове предлоге на форум или дај линк ако ти није тешко.