Чиста срца, душе и тела дочекајмо Богомладенца Христа - срећан почетак поста

[JESSY]

 

http://manastirglogovac.blogspot.rs/2015/01/blog-post_7.html

[Иван Ивковић]

 

Проповед јеромонаха Рафаила на бдењу уочи Ваведења

 

 

Преузми аудио>>>

 

Изузетно...

 

[JESSY]

Владика Атанасије (Јевтић): "Христос - једино ново под сунцем"

 

Емитујемо предавање Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа Захумско-херцеговачког Г. Атанасија (Јевтића) на тему "Христос - једино ново под сунцем", које је одржао 6. децембра ове године у Центру за културу у Бијељини. Предавање је одржано у оквиру новог Божићног циклуса "Рађање у светлу Христовог рођења", а доносимо га благодарећи Радију "Светигора" Митрополије црногорско-приморске.

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/79/15/12/17.12.15_zbor_-_vl._atanasije_jevtic_-_hristos_jedino_novo_pod_suncem.mp3

 

http://www.slovoljubve.com/emisije/zbor-zborila-gospoda-hriscanska-vladika-atanasije-jevtic-hristos-jedino-novo-pod-suncem

[JESSY]

[JESSY]

 

 

Хвала, Христе, хвала Теби,

Нико с неба сиш`о не би.

Тело наше да обуче,

палост људску да нам свуче.

Смерност чедна, витлејемска,

слама Твоја рођенданска.

Царске јасле тако уче,

скромности да нас науче.

Ти си Онај, Милостиви.

Правде творац, трпељиви.

Твоје самарјанско зове,

пример свима у векове.

Блудног сина свет је слика,

свакодневно палог лика.

Покајањем Ти нас чекаш,

„разбојнике“ да дочекаш.

Путеве си уске дао,

срца људска да би знао,

јер на силу Ти не желиш,

да са сваким Царство делиш.

Све си смрти уз`о наше,

горке капи плотске чаше.

Даров`о нам Васкрсење,

С Богом славље и сретење.

За све Теби, Христе хвала,

ал` је наша хвала мала.

Речи нема да Ти каже,

љубав Твоја све нас саже.

 

http://www.pravoslavniroditelj.org/rozdestvo-tvoje-hriste-boze-nas/

[JESSY]

Посебне недеље поводом празника Рођења Христовог – Детињци, Материце, Оци

 

У црквеним службама поводом празника Рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља Праотаца, Недеља Отаца и Недеља Богоотаца. У Недељу Праотаца (у српском народу познатoj као Материце) помињемо на богослужењима све родоначалнике Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. У Недељу Отаца (у нас познатој као Оци) прослављамо све Исусове претке по телу који се наводе у родослову у Јеванђељима од Матеја и Луке. У Недељу Богоотаца, после Празника Рођења Христовог, чинимо успомену на Праведног Јосифа, заручника Маријиног и на цара Давида као директног претка Исусовог.

Дочекујући празник насветијег Рођења на земљи, српски народ и Српска Црква у три недеље пред овај празник обележавају наше овоземаљске породице, а које су Цркве у малом и слике љубави Божје у Светој Тројици. Дакле, то је типично српско слављење, као што је и крсна слава типична српска светковина. У књизи Веронаука у кући из 1982. године пише: "Припреми овог најрадоснијег дана, искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић, за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оцеви, као и за дане уочи самог празника: Туциндан и Бадњидан.

У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. Најпре оци и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано "везују" своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се "дреше". Пошто је то увек недеља по Светом Николи, то обично "Свети Никола ујутру доноси деци поклоне".

У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца "везују" мајке (матере), а оне им се "дреше". У  недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца "везују" оце, а они им се "дреше". Ово узајамно "дрешење" је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног "везивања" и "дрешења" деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског - Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога. У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он - Божић - Љубав, која је "свеза савршенства", и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно "везујемо" и "дрешимо". То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.

И тако, искључиво српски народ је осмислио на свом сопственом искуству наш хришћанско-православни календар, који је уједно и српски народни календар. Детињци, Материце и Оци су, дакле, наши народни празници нанизани у предпразништву Рођења Христовог, тако да су у средини Материце, дан мајки, јер је мајка веза по којој "да није мајке, ни света не би било".

Материце су празник Светих српских мајки, Детињци су дан Свете српске деце, а Оци - дан Светих српских отаца, чији се број не може избројати (стр. 60-61).

протојереј-ставрофор Душан Колунџић

 

http://www.spc.rs/sr/posebne_nedelje_povodom_praznika_rodjenja_hristovog_detinjci_materice_oci_0

[JESSY]

Божићни пост – две лепте од душе и тела  Почиње Божићни пост. Намера освећује дело. Каква је корист од промене трпезе од месне на посну, или од других ствари, ако није Христос у центру намера? Ево, апостол Павле каже: „Да ли једете, или пијете, или нешто друго чините, све чините у славу Божију“ (1 Кор. 10, 31). Парафразирамо, не грешећи, Павлове речи: „Ако не једете, ако не пијете, или ако се нечега добровољно лишавате, уздржавајте се у славу Божију.“ Храна нас не приближава Богу и не удаљава нас од Њега, али нас намера приближава, и спољашње дело добија унутрашњу снагу од тога Коме је дело посвећено. Дакле, намеравајући да постимо, посветимо колико можемо, уздржање Ономе Ко је рођен од Дјеве у пећини недалеко од Витлејема. Уз такво посвећивање ни најскромније уздржање неће остати без плода, а уз лажне циљеве ће и велико испосништво бити или штетно, или бескорисно. На Западу се пост уочи Божића тако и зове – Адвент, што значи „посвећен доласку“. Зато је мало говорити људима: „Немојте јести месо. Немојте пити млеко.“ Треба говорити: „Припремајте се за дочек Христа. Пробудите помисли и идите у сусрет Господу. Имајте на уму због Кога поједностављујете живот и вежбате се у скромности.“ *** Прича се, кад се у Риму градила црква светог Петра, исто питање је постављено двојици различитих људи који су носили камен за грађевину. «Шта радите?» - упитали су их. «Ја сам се, - каже један, - погодио да носим камење да бих прехранио породицу.» «А ја, - рече други, - градим храм у част апостола Петра.» Очигледно је да су поред једнаког напора мишића и исте плате, обављали потпуно различит посао. И ако неки храм стоји вековима, то је захваљујући радницима друге, а нипошто не прве врсте. Хајде да и ми видимо какве су нам намере. *** - Шта радиш, докторе? – Преко болесника учим да служим Христу и олакшавам људске патње. - Шта радиш, учитељу? – Откривам деци врата у свет знања да би им било занимљиво да живе и да би касније могла бити од користи. - А шта ти радиш, испосниче? – Сећам се Господа и желим да Га дочекам с целом Црквом у дане Божића. - А можда просто желиш да смршаш, да поправиш здравље? – Не. То нису дани гладовања. То је жртва – колико ко може. То су и моје две лепте, од душе и од тела. *** Човек је незаштићен, као удовица, али и он треба да приноси жртву. Лепте које се приносе треба да буду управо две, као и што су била и два динара које је Добри Самарјанин дао власнику гостионице (в. Лк. 10, 35). У причи су два динара – Стари и Нови Завет из којих човек може да црпи и да лечи претученог човека (Адама) у гостионици (Цркви) док се Господ не врати. А две лепте у удовичиној жртви су знак наше двојности. По лепту на жртву треба принети и од душе, и од тела, и од унутрашњег скривеног човека, и од спољашњег. Од тела – уздржавање у храни. Од душе – гладовање очију, мировање језика затворени слух. Друга лепта је чак важнија од прве. Времена су информациона. И ко не једе кобасицу, али подмеће главу, било под телевизијски или под компјутерски ветар, сумњиво пости. Њему ће наведени ветрови „продувати главу“ док не добије духовни менингитис и док му не буде потребна хоспитализација. Али, потребна нам је слобода, пре свега – унутрашња, потребна нам је лакоћа помисли и чистота намера. Прозоре куће душе треба затварати тако да се не чују повици и бука вавилонских улица. *** Христово Рођење је припремано у току целе унутрашње историје Израиља и целе спољашње историје света. Заједничка праведност Аврамове деце је учинила да постане могуће, прво – рођење Дјеве-Мајке, а затим од Ње – Новог Адама. Али и спољашњи свет је, не размишљајући о томе, био увучен у велики посао. Тако је Августов попис приморао Марију и Јосифа да крену у Витлејем, како би се испунило древно Михејево пророчанство: „А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће Ми изаћи који ће бити Господар у Израиљу, коме су изласци од почетка, од вечних времена“ (Мих. 5, 2). Дакле, и свемогући ћесар, обоготворен због ропског улизивања, служио је Христовом циљу, ни сам то не схватајући. Треба мислити да је и данас, и до свршетка света, све што се дешава тајанствено повезано с Господом Исусом и Његовим Промислом. Само ми, помраченог разума, цепамо слику света, мртвим стихијама приписујемо власт и слободу деловања и не примећујемо Божанско присуство. Код таштог човека је и вера ташта. Код лажљивог човека су лажне наде. Пост нам је потребан управо да бисмо се уз помоћ Божију релативно довели у ред, да бисмо очистили око ума. Двојак је пост – душевни и телесни, - какав је и сам човек. Тешко је рећи колико ће људи одвезивати унутрашње чвориће и водити и тајну борбу за веру. По дефиницији нема много таквих људи. Али, чак и присуство малог број таквих људи чини историју живом и таквом да тежи Богу. Дакле, проверимо намере и – с Богом!

[Sofija_]

Gospode Isuse Hriste, Sine Bozji, zeljno iscekujemo rozdestvo tvoje.

Spasi i pomiluj nas gresne Gospode!

[JESSY]

Слово у сурет Божићу духовника при КПЗ Ваљево

 

Божић је најрадоснији хришћански празник, који има снажан и слојевит смисао. Господ се оваплоћује, рађа у телу од Пречисте Дјеве Марије, страда и васкрсава да бисмо се ми обожили и Царство небеско стекли. Мноштво је примера Спаситељевих следбеника кроз историју, који су за веру страдали. Попут, рецимо, Светог ђакона Авакума Београдског, преподобног мученика кога су Турци свирепо погубили у време гушења Хаџи Проданове буне 1814. године, беседио је штићеницима Казнено-поправног завода свештеник Дејан Трипковић, духовник ове установе.

Двадесетогодишњи ђакон Авакум пример је свима нама да у вери останемо истрајни. Нарочито младима јер чврстом вером и љубављу стварамо велика дела. О томе нам сведоче и бројна чудеса светитеља, који се данас за нас молитвено заузимају код Господа. Када је реч о повратку у свет, који чека штићенике по одслужењу казне, важно је не посустати пред бројним искушењима.

- Уздајте се у помоћ Божју при осмишљавању својих живота. Неће бити лако, свима нам је то јасно. Али, када се вратите детету у себи и осетите радост вере какву познаје чистота дечје душе, могуће је пронаћи смисао и остварити живот. Јер, Христос је постао дете, човек, да бисмо се ми обожили и спасли – поручио је свештеник Дејан Трипковић, духовник Казнено- поправног завода Ваљево. У уметничком делу програма наступила је Музичка група "Лира поетика", употпунивши претпразнично сабрање својим духовним песмама.

 

Извор: Епархија ваљевска

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Ромејац]

Мисионарска писма: Једној усамљеници: О Јованкином Божићу

 

Жалиш се на усамљеност усред великог града. Толико народ око тебе ври као мравињак, а ти се ипак осећаш као у пустињи. Најтеже ти је о великом празницима. Свуда кипи радост, а тебе стеже туга. Божић и Васкрс долазе ти као неки празни судови, које ти испуњаваш сузама. Кад су ови свети празници далеко иза или испред тебе, осећаш се спокојнија. Али кад се приближе, и дођу, туга и пустота завладају душом твојом. Шта да ти радим? Да ти испричам причу о Јованкином Божићу; можда ће ти користити. Пустићу њу нека ти прича како је мени причала.

 

"Четрдесет и неколико година гледам ја овај свет као девојка. Никад никакве радости, осим оно мало као дете у родитељској кући. Али пред светом нисам се показивала нерадосна. Пред људима правила сам се весела, а у самоћи сам плакала. Сви су ме сматрали за срећно створење, јер таква сам се показивала. Слушам, сви се око мене жале, и брачни и небрачни, и богати и бедни, сви. Па мислим, зашто бих се и ја жалила несрећнима на своју несрећу, и само повећавала жалост око себе? Боже да се правим весела; тако ћу бити кориснија жалосноме свету, а своју тајну скриваћу у себи и оплакивати је у самоћи. Молила сам се Богу, да ми се некако јави; макар само један прст Његов где год да осетим. Молила сам се тако, да не би пресвисла од скривене туге. Од свих прихода чинила сам милостињу гдегод ми се дала прилика. Обилазила сам болесне и сиротне, и уносила радост својом привидном радошћу. Ја Те верујем, Боже благи, говорила сам често, али молим Ти се, јави ми се некако, да Те још више верујем. Верујем, Господе, помози моме неверовању, понављала сам ове речи из Јеванђеља. И заиста, доживела сам, да ми се Господ јави. Најмучнији су ми били велики празници. После службе Божије ја бих се затварала у собу и преплакала би цео мој Божић и Васкрс. Но прошлог Божића јавио ми се Бог. То је било овако. Приближује се тај велики дан. Ја се решим да спремим све онако како је моја мајка спремала: и печеницу, и чесницу, и колаче, и све остало. Прострем сламу по кући, бацим по три ораха у сваки ћошак од собе - нека је Света Тројица милостива на све четири стране света. И радећи све то непрестано се молим: Господе, пошаљи ми госте; али сасвим гладне и бедне! Молим Ти се, јави ми се на тај начин! Понекад ми је долазила помисао: луда Јованка, какве госте ти очекујеш о Божићу! На тај свети дан свак је код своје куће; ко би теби могао бити гост? И ја бих плакала и плакала. Но опет сам понављала ону молитву и спремала, спремала. Кад сам се на Божић вратила из Цркве, ја запалим свећу, поставим ручак, изнесем све на сто, па онда почнем шетати тамо амо по соби. Боже, не остави ме! опет сам се молила. Улицом је мало ко пролазио. Божић је, а и наша улица је забачена. Но чим би снег зашкрипао под нечијим ногама, ја на капију! Да то није мој гост? Није. Ено, прође. Подне дође и прође, а ја сама. Заплачем се и викнем: сад видим, Господе, да си ме сасвим оставио! Плакала сам тако и јецала, док - на једанпут! На једанпут лупи неко у капију, и ја чух плачевне гласове: даруј брате, даруј сестро! Брзо истрчим и отворим капију. Предамном слепац и његов вођ, обоје погурени, дроњави, прозебли. Христос се роди, господо моја! викнух ја радосно. Ваистину се роди! процвокоташе они дрхтећи. Смилуј се, сестро, на нас! Не тражимо ти паре. Од јутрос - нико нам не понуди хлеба; по неку пару или чашу ракије, а хлеба - нико. Гладни смо много. - Ја као на небесима. Уведох их у кућу и поставих за пуну трпезу. ? ја им служим све плачући од радости. Они ме зачуђено питају: зашто плачеш, госпођо? Од радости, господо моја, од чисте и светле радости! Оно што сам Бога молила Бог ми је дао. Неколико дана ја Му се молим, да ми пошаље баш такве госте као ви, и ево Он ми је послао. Нисте ви тек онако дошли, него вас је благи Господ мој послао. Он ми се данас јавио кроз вас. Ово је најрадоснији Божић у мом животу. Сад знам, да је жив Бог наш. Слава Му и хвала! Амин - одговорише моји драги гости. Задржала сам их до увече, напунила им торбе и испратила."

 

Такав је био прошли Јованкин Божић. Дај Боже, да јој ове године буде још радоснији. Помоли се и ти, кћери, да ти се Отац небески јави на неки начин - а у Бога је много начина - па ћеш доживети чудо. Не спремај се за тугу у тај велики дан, него се спремај за радост. И Свевидећи, Свемилостиви, учиниће ти радост.

 

Извор

[Иван ♪♫]

lep tekst zaista...

ne treba očajavati, sve prođe, sve se menja na ovom svetu

[JESSY]

Како може утроба примити Онога који се нигде не може сместити?
Како може остати у наручју свога Оца, а почивати у наручју своје мајке?
То што се догодило – Његова је добра воља...
(Божићна песма на Јутрењу)

 

[JESSY]

Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа у Недељу Светих Отаца (пред Божић)

 

Данас је Недеља, Света Недеља хришћана пре Христа. Света Недеља Светих хришћана пре доласка Господа Христа у овај свет. Они живели у далеким надама, у паклу смрти и греха, велики праведници: Свети Аврам, Свети Исак, Свети пророци Исаија и Јеремија, велики Свети цареви: Давид, велики славни првосвештеници: Самуило, Арон. Све праведник до праведника, сви они испуњују Еванђеље Господа Христа пре него што се Господ објавио овоме свету. Еванђеље пре Христа, да!

Данас ми прослављамо те велике и свете људе. У њима можете наћи све врлине еванђелске: и веру, и љубав, и молитву, и пост, и кротост, и смиреност. Сваки од њих, пун је тих еванђелских сила, пун пре доласка Господа Христа у овај свет. Они су осећали сви, од првог до последњег, да је овај свет страшно царство смрти и греха. А иза смрти и греха, шта стоји? Ђаво. Јер, ђаво влада светом кроз грех и кроз смрт. Старозаветни Праведници нису могли да се боре и изборе са смрћу, нико од њих. Рвали се са смрћу, али нико није могао да победи смрт. Сви су они одлазили, пролазили преко овог света, одлазили у царство смрти. Цео Стари Завет и сви Старозаветни Праведници били су чежња за Спаситељем света. Давили се у мору греха и смрти, сваки се од њих молио Господу: Господе, избави нас! Пошљи нам Спаситеља, дај нам Спаситеља од греха и смрти! И тако, пролазе и одлазе са овог света са надом и очекивањем, са надом у великог и славног Спаситеља света. Векови су и векови пролазили, хиљаде и хиљаде година чекајући Њега. Они су са том вером живели ради Њега, и кроз ту веру испуњавали се силом божанском, да проживе овај свет у светости и правди, да проживе цео овај живот такорећи у Еванђељу, пре него што је објављено свето Еванђеље.

[JESSY]

Разлог да будемо радосни (припрема за Божић 1. део)

                                                          

”Јер Бог тако заволе свет да је Сина својега Јединороднога дао да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни.” (Јеванђеље по Јовану 3, 16)

Прошле године сам била у нашем главном граду у време Божићних празника. Многи људи су изгледали потиштено, изморено и нервозно. Такав не треба да буде Божић!

Божић доноси најзначајнију Вест за све векове. Наша припрема за Божић и његова прослава требало би да буду испуњени само радошћу, а ни мало тугом.

Шта је анђео Гаврило рекао пастирима, најавивши рођење бебе Исуса? ”Јављам вам радост велику која ће бити свему народу” Али каква је то Радосна Вест? И шта је то што би требало да прослављамо?

Као прво, то ШТО ТЕ БОГ ВОЛИ. Познати стих у Светом Писму нам каже; ”Јер Бог тако заволе свет да је Сина својега Јединороднога дао да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни.” Зато је послао Господа Исуса на овај свет. Он је био у мисији љубави.

Библија нас учи да је Бог Љубав. Љубав је у Његовој природи. Бог је створио читав величанствени универзум, само да би могао створити људски род, да би могао створити и тебе, да би те волео. И Његова љубав није заснована на ономе шта ти радиш и како се понашаш. Његова љубав је заснована на ономе ко је Он, а Он је чиста Љубав.

Као друго, БОГ ЈЕ СА ТОБОМ. Ти можда не осећаш Његово присуство. али то не умањује реалну чињеницу да Он јесте уз тебе. У Светом Писму пише да се Исус треба назвати Емануел, што значи ”Бог је са нама”. И Он је са нама и данас, и сваки дан.

Кад је Бог близу, твој страх се топи. Уопште више не мораш да бринеш шта ће се следеће десити у твом животу.

Као треће, БОГ ЈЕ НА ТВОЈОЈ СТРАНИ. Он жели да ти успеш. У Библији пише; ”Јер не посла Бог Сина својега на свет да суди свету, него да се свет спасе кроз Њега.” (Јован 3, 17) Многи људи се плаше Бога, због осећаја кривице због грехова. Али Господ Исус није дошао да проклиње свет већ да га спасе. То је Добра Вест!

Потребно је славити Божић. Господње рођење је огромна и веома радосна вест за цео људски род, јер Бог сваком од нас  каже; ”Волим те, са тобом сам и на твојој сам страни.”

[JESSY]

”А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим…” (Јеванђеље по Матеју 2, 1)

Трагање за истином није парт – тајм активност. Та потрага захтева жртвовање свега што имате, ако је потребно.

Мудраци од Истока нас уче томе у Божићној причи. Мудраци су, наиме, били потпуно спремни да иду на било коју даљину, само да би пронашли истину. Они су путовали много стотина километара од Далеког Истока до Јерусалима, само да би се поклонили беби Исусу.

Исус је рођен у Витлејему, који је само 19 километара удаљен од Јерусалима. У време Исусовог рођења, Јерусалим је био светски духовни центар. Сви најзначајнији религиозни лидери тадашњег света су живели у Јерусалиму.

Али нико од њих није трагао за Господом Исусом и сви они су пропустили Исусово рођење. Само неки непознати странци, који су превалили огроман пут, који су били из неког другог народа и културе, тражили су Исуса Сина Божијег.

Цар Ирод је пропустио Исусово рођење. Витлејемски пословни људи су пропустили Исусово рођење. То је доказ да и ви можете имати Исуса Христа непосредно у вашој близини и да Га ипак можете сасвим пропустити у свом животу, ако Га не тражите.

Али мудраци од Истока су тражили Господа Исуса. Није им било ни мало тешко ићи на далек пут, који је трајао 4 до 5 месеци. Није им било тешко ни прећи преко вреле пустиње. Они су били озбиљни трагаоци за Богом и нису жалили жртву само да се поклоне Божанском Сину Исусу. Били су спремни да предузму што год је било потребно, само да Га нађу.

То је МУДРОСТ. То је оно што и ми треба да чинимо. Потребно је да имамо такав став, да не допустимо да нам било шта стане на пут у потрази и контакту са Богом. Јер потрага и контакт са Богом су најзначајнија достигнућа на свету и у овом животу!

Исус нам је рекао да је Царство Божије као зрно бисера, које је толико драгоцено, да ћемо продати све што имамо, само да га задобијемо. Изгледа да су мудраци од Истока то разумели много пре него што је Господ испричао ову причу ученицима.

Мудри људи су спремни да се одрекну свега што имају да би обожавали Господа Исуса. Они су спремно жртвовали удобност својих домова, кренивши на дугачко, тешко путовање, јер су имали исправан мотив – потрагу за Христом.

Чега бисте се ви одрекли ради Господа Исуса Христа?