Чиста срца, душе и тела дочекајмо Богомладенца Христа - срећан почетак поста

[JESSY]

Ево како је Бадњи дан прослављан у Црној Гори прије два вијека

 

(Одломци из књиге „Ускок“ Сима Матавуља)

Домаћин унесе бадњак и назва:

— Добар вече и честит ви бадњи вече!

Крстиња засу житом њега и бадњак, говорећи:

— Дај Боже и с тобом заједно, бадњи вече и сваки благи божји дан!

Кнез положи бадњак на огњиште.

Кићун и Шуто унесоше двије бадњарице, називљући као и кнез, а прихваћани истим обредом. Они хитро унијеше још пет бадњарица. Тада Крстиња пружи домаћину чашу вина, а он се прекрсти и наздрави огњишту:

— Здрав, бадњаче весељаче! Ми теби хљеба и вина, а ти нама добра и мира!

— Дај, Боже! Амин, Боже! повикаше домаћи, крстећи се.

Кнез прели унакрст бадњак, па сркну и даде чашу госту. Овај се сјети шта треба учинити, окуси, поклони се и предаде чашу приставу…

…………………………………………………………………..

Кнез донесе од њекуд из угла старјешински троножни столовач, примаче к ватри и рече:

— Е, сад, господине и мили госте, сједи!

Сам сједе на сламу и подви ноге. Пошто се гост нећкаше, он га повуче, и настави:

— Сједи, молим те! Није обичај да ми Црногорци на ови вече сједамо друкче но ‘вако, али ти си путник и извањац, па је тебе просто! Ово су ти наши обичаји навече Божића! Овако ти је свуђ проз Црну Гору, па и по Приморју, по Херцеговини, по Босни, по свој Србији и Бог те пита докле, ђе гођ има Србаља, а има нас занаго за једну добру царевину, нако што смо расути, као стадо без пастира, и што су под туђинима, ради грјехова нашијех старијех царева и краљева!…

……………………………………………………………..

Удовица и дјевојка почеше доносити јело, најприје тек испретану погачу, па здјелу пиринча и здјелу купуса с кромпирима, па кромпира печенијех, пана кружићу скадарске икре, а на већем печенијех укљева. Момак донесе покољенак, велику боцу кантуначу вина и столовату чашу.

Кнез устаде и за њим сви. Он се прекрсти и изговори:

— Да се са страхом помолимо и поклонимо Господу Богу и Богородици, благоме Христу, часноме крсту и сутрашњем Христову рожанству! Боже помози! Боже помози! Боже милостиви, ти помози и утјеши! Жива Богородице, смилуј се, помози! Свети Ђурђу, моје лијепо крсно име, помози нама грјешнима! Сви свети угодници божји, будите нам у помоћи, у дневу и у ноћи, сачувајте дом ови од болести, срамоте, биједе невидовне, сачувајте нам дијете наше Драгића и свијем живијем подајте здравље а мртвијема покој! Амин…

 

http://www.mitropolija.com/evo-kako-je-badnji-dan-proslavljan-u-crnoj-gori-prije-dva-vijeka/

[JESSY]

[JESSY]

 

ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ


Сјутра је празник. Своју свјетлост меку
Кандило баца и собу ми зâри.
Сâм сам. Из кута бије сахат стари,
И глухи часи неосјетно теку.

Напољу студен. Пећ пуцка и грије.
Ја лежим. Руке под главом, па ћутим,
И слушам како грањем замрзнутим
У моја окна голи орах бије.

Тако на врата суморног ми срца
Сјећање једно удара и чека
Кô друг и сабрат, као душа нека
Што са мном плаче и у болу грца.

Негда у таке ноћи, када отка
Помрлом грању зима покров ледан,
Ова је соба била кô врт један,
Гдје је кô поток текла срећа кротка:

Као и сада, пред иконом сјаји
Кандила свјетлост. Из иконостаса
Сух бршљан вири. Лако се таласа
Измирне прамен и благослов таји.

Сва окађена мирише нам соба.
Около жуте лојане свијеће,
Ми, дјеца, сјели, кô какво вијеће,
Радосни што је већ грудању доба.

Под танким велом плавкастога дима
У пећи ватра пламти пуним жаром,
И сјајне пруге по ћилиму старом
Весело баца и трепери њима.

Уврх, на меку шиљту, отац сио,
Пружио чибук и дим се колута;
Његова мисô надалеко лута,
И поглед блуди сањив, благ и мио.

Уза њ, тек малко на шиљтету ниже
Кô симбол среће, наша мајка бдије;
За скори Божић кошуље нам шије,
И каткад на нас благе очи диже.

У то би халка закуцала. - "Петар!"
- Ускликне отац - "Он је зацијело!
Он вазда воли говор и сијело -
Отворите му!"... - И ми сви, кô вјетар,

Трчи и вратâ пријевор извуци.
И стари сусјед, висок као бријег,
Тресући с руха напанули снијег,
Јавио би се с фењером у руци.

Сваки му од нас у загрљај хита,
Мајка га кротко сусрета и гледа,
А он се јавља, па до оца сједа,
И бришућ чело за здравље га пита.

Сва новом срећом огране нам соба!
На сваком лицу свето, сјајно нешто.
Сучући брке, стари сусјед вјешто
Почô би причу из далеког доба.

И докле прозор хладна дрма цича,
Ми сваку ријеч гутамо нијеми;
Срца нам дршћу у радосној треми
Све догод не би довршио чича.

Затим би отац, ведар кô сјај дана,
Узео гусле у жилаве руке,
И гласно почô, уз гањиве звуке,
Лијепу пјесму Страхињића Бана...

Мени је било кô да пјесме ове
Сваки стих поста пун бехар у роси,
Па трепти, сјаје, и мени по коси
Просипа меке пахуљице нове...

О мили часи, како сте далеко!
Ви, драга лица, ишчезла сте давно!
Пуста је соба... моје срце тавно...
И без вас више ја среће не стеко'...

Кандило и сад пред иконом тиња,
И сад је позно предбожићње доба;
Ал' глуха јама сад је моја соба,
А ја лист свео под бјелином иња.

Узалуд чекам... У нијемој сјени
Никога нема... Сам, кô камен ћутим.
Само што орах грањем замрзнутим
У окна бије и јавља се мени...

Но док ми мутни боли срце косе,
Кô студен травку уврх крша гола -
Из мојих књига, са прашњава стола,
Ја чујем шушањ кô вилине косе.

Гле! Сад се редом расклапају саме
Све књиге старе, снови чежње дуге -
Мичу се, трепте једна покрај друге,
И њихов шумор кô да пада на ме.

Сањам ли? Ил' би ово јава била?
Из растворених листова и страна
Прхнуше лаке тице, кô са грана,
И по соби ми свуд развише крила.

Све се свијетле!... Све у блијеску стоје!...
Једна около кандила се вије,
А нека болно, Кô да сузе лије,
Пред сликом дршће мртве мајке моје.

Неке бијеле као љиљан први,
Само им златно меко перје груди;
Неке све плаве, тек им грло руди,
Као да кану кап зорине крви.

Неке ми пале ту на срце свело,
Па крил'ма трепте и шуште кô свила;
А једна лако, врхом свога крила,
С цвркутом топлим додирну ми чело,

Кô да би хтјела збрисат сјен туге...
И слушај! Редом запјеваше оне!...
И гласи дршћу, тресу се, и звоне,
Мили и сјајни кô лук младе дуге:

"Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
Ми пјесме твоје, и другова свију
Што своје душе на звјездама грију -
Света смо жива породица теби!

Ми као роса на самотне биљке
Падамо тихо на сва срца бона,
И у ноћ хладну многих милиона
Сносимо топле божије свјетиљке.

Ми здружујемо душе људи свије'!
Мртве са живим вежу наше нити:
И с нама вазда уза те ће бити
И они које давно трава крије!

Пригрли ова јата благодатна!
И када једном дође смрти доба,
Наша ће суза на кан твога гроба
Канути топло кô кап сунца златна"...

И акорд звони... Све у сјају јачем
Кандило трепти и собу ми зари...
Из кута мукло бије сахат стари.
Ја склапам очи и од среће плачем...


АЛЕКСА ШАНТИЋ

[JESSY]

Шта је Господ Исус радио пре Рођења у Витлејему (Припрема за Божић 4. део)

 

Покушавајући да разумемо како је Господ Исус Христос истовремено потпуни човек и потпуни Бог, долазимо до закључка да то оптерећује нашу мисао немогућношћу схватања. И најбистрији умови из првих неколико векова постојања цркве, имали су потешкоћа да објасне ту чудновату реалност.

Ипак, стих из посланице Филипљанима 2, 6 – 8  нам јасно говори да је у Христу истовремено постојала потпуна Божанска и потпуна људска природа ; ”Који будући у ОБЛИЧЈУ БОЖИЈЕМ, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, него је себе понизио, узевши обличје слуге, постао ИСТОВЕТАН ЉУДИМА и изгледом се нађе КАО ЧОВЕК.”

Као Син Божији, Христос постоји у вечности  пре времена,али се у одређеном тренутку у историји људског рода, родио у људском телу да би поживео међу нама  извршио тачно одређену мисију спасења људског рода.

Када размишљамо о претходно реченом, увек произилази једно логичко питање, а то је шта је Господ Исус радио пре него што се родио у Витлејему.

Мада нам Свето Писмо не даје исцрпан извешта о томе, оно нам даје довољно индикација.

1. Као прво, у вечној прошлости Син Божији ужива љубав и славу, коју дели са Богом Оцем. Мало пре своје смрти на Крсту, Господ Исус говори; ”Оче, хоћу да и они, које си ми дао буду самном где сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио пре почетка света…” (Јеванђеље по Јовану 17, 24)

2. Друго, Свето Писмо индентификује Сина Божијега као творца свега створеног. Говорећи о Христу као о Речи (Логосу), апостол Јован пише; ”У почетку беше Логос (Реч) и Логос беше у Бога и Логос беше Бог. Он беше у почетку у Бога. СВЕ КРОЗ ЊЕГА ПОСТАДЕ и БЕЗ ЊЕГА НИШТА НЕ ПОСТАДЕ што је постало.” (Јеванђеље по Јовану 1, 1 – 3)

Апостол Павле такође пише; ”…Прворођени прије сваке твари, јер Њиме би саздано СВЕ, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво…” (Посланица Колошанима 1, 15 – 16)

Такође у 1. посланици Коринћанима 8, 6 апостол Павле пише; ”Али ми имамо само једнога Бога Оца, ОД КОЈЕГА је све и ЗА КОЈЕГА СМО МИ и једнога Господа Исуса Христа КРОЗ КОЈЕГА ЈЕ СВЕ И МИ КРОЗ ЊЕГА”

Тако у Светом Писму имамо више него довољно доказа да је Бог Отац све на овом свету стварао кроз свога Сина.

3. Треће је да је пре рађања у људском телу Господ Христос одржавао универзум. У посланици Јеврејима 1, 3 апостол Павле пише за Господа Христа; ”Он, који је сјај славе и обличје бића Његовога (Бога Оца) и КОЈИ ДРЖИ СВЕ моћном речју својом…”

У посланици Колошаним 1, 17 се каже за Христа; ”И ОН ЈЕ ПРИЈЕ СВЕГА и све у ЊЕМУ ПОСТОЈИ.”

Дакле, разлог због којег свет још наставља да постоји је у Сину Божијем, који га одржава.

4. Четврто је што се Син Божији припремао да откупи своја створења – људски род. У Јеванђељу по Јовану се Господ Исус обраћа Богу Оцу о завршењу посла који му је Отац дао да обави; ”Ја те прославих на земљи; дело сврших које си ми дао да извршим.” (Јован 17, 4). Такође говори и о људима, које је потребно да откупи; ”Објавих име твоје људима које си ми дао од света; твоји бејаху па си их мени дао и твоју су реч одржали.” (Јован 17, 6)

У Светом Писму се јасно види да је требало да дође пуноћа времена да би Бог Отац послао свог Сина ради извршења мисије; ”А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене….” (посланица Галатима 4, 4)

Све у свему иако Свето Писмо не говори исцрпно и детаљно шта је Син Божији радио пре него што се родио у људском телу, оно описује Сина као Ствараоца и одржаваоца створеног света, који је живео у Божијој слави и примао славословљење анђела као Бог, док је чекао да се испуни време и сви потребни услови и предуслови да би се родио од тачно одређеног јеврејског племена, од одређене девице, у одређеном месту.

 

                                                           

 

http://svetatrojica.wordpress.com/?app-download=nokia

[Ignjatije]

 

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко - призренскога Теодосија, Епархија рашко - призренска и Дом културе Грачаница, поводом предстојећих празника, организовали су предавање "Божић између традиције и Православља". На ову тему говорио је протојереј Александар Михаиловић парох пожаревачки  у суботу 3. јануара ове године у малој сали Дома културе у Грачаници.

Преносимо предавање захваљујући техничкој служби Дома културе у Грачаници и господину Горану Андрејевићу.

 

http://www.svetigora.com/node/16141

[JESSY]

                                           

 

 

ЕПИСКОП ТОПЛИЧКИ ГОСПОДИН АРСЕНИЈЕ - Како треба разумети хришћански поздрав: Мир Божији-Христос се роди! Да ли смо занемарили суштину Празника Рођења Христовог која се прославља литургијским сабрањем и причешћем Пресветим Телом и Крвљу Христовом; Шта значи рођење Христово које славимо о Божићу; Јесмо ли потпуно подвојили живот на духовни и материјални у модерном времену; Да ли је Христово оваплоћење било ствар нужности - због чега је сам Бог морао да се роди у људском телу; Како објаснити да је Христово рођење подстрек да се свако од нас поново роди; Разговарала Славица Лазић.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/79/15/01/07.01.15_u_13h_-_prepoznavanje_episkop_arsenije_toplicki_-_0.38.58.mp3

[Драгана Милошевић]

Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља

 

 

 

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове хришћанства. Већ од IV века Свети Амвросије Милански, Филистрије, Блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге мало дуже. На Сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40-дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

 

Антиохијски патријарх Валсамон је писао да „је сам Свјатијеши Патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да следимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо од 15. дана новембра“. Божићни пост је последњи вишедневни пост у години. Почиње 14/27. новембра и траје до 24. децембра/6. јануара, траје четрдесет дана и због тога се у црквеном уставу назива Четрдесетницом, као и Велики пост.

 

Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божијег Који се јавио свету, и да би Му поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо Његово учење. Утемељитељем хришћанскога подвига сматра се сам Господ наш Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога укрепио себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут Крста но спроводећи пост.

 

• Мојсије се, после поста од четрдесет дана, усудио да се попне на врх горе Синаја и да прими од Бога плоче са десет заповести.
• Пророк Самуило био је плод поста. Његова мајка Ана, пошто је постила, помолила се Богу: „Господе сила, помилуј ме и подари ми дете, па ћу га посветити Теби“.
• Великог јунака Сампсона је пост учинио непобедивим. Преко поста је зачет у утроби матере своје. Пост га је родио. Пост га је одојио. Пост га је одхранио. Онај пост којег је одредио анђео: „Дете које ћеш родити, не треба да окуси ништа од плодова винограда. Неће пити вина нити било које друго опојно пиће“. Док је Сампсон живео са постом, побеђивао је на хиљаде Филистејаца, рушио врата утврђених градова, задавио рукама лава. Међутим када је напустио пост и Далилда га навела на пијанство и у блуд, био је заробљен, ослепљен и исмејан од својих непријатеља.
• После поста од четрдесет дана удостојио се пророк Илија да се сретне са Господом лицем у лице. После поста васкрсао је умрло дете и показао се јачим од смрти. После поста затворио је небо да не пада киша за три и по године. То је учинио да би омекшао тврдокорност срца Израиљаца који су се били предали разврату и безакоњу. Тако је изазвао принудни пост у целом народу, док се не покају и исправе своје грехе, који су проистекли од удобног и разнеженог живота.
• Пророк Данило, који за двадесет дана није окусио хлеба нити пио воде, поучио је чак и лавове да посте. Гладни лавови нису га растргли, као да је имао тело од камена или бакра или неког другог тврдог материјала. Пост је ојачао тело Пророка и учинио га неповредивим за зубе звери, као што боја чини гвожђе неповредивим за рђу.
• Живот Светог Јована Крститеља био је непрекидни пост. Није имао ни кревета, ни трпезе, ни имања, ни стоке, ни магацине хране, нити било шта друго од онога што се сматра неопходно за живот. Но управо због тога Господ је посведочио да је он „највећи од рођених од жене“.
• Пост је подигао до трећег неба и Апостола Павла. Њега чак убраја у невоље и страдања која је поднео у своме мисионарском раду за славу Божју и спасење људи.
• Ниневљани, да нису постили и они сами и њихова стока, не би избегли катастрофу.
• Пост је моћно оружје против демона. „Овај род (демонски) не изгони се ничим другим, до само молитвом и постом“, рекао је Исус након истеривања демона који је био обузео једног младића.

 

Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост не значи да се само уздржавамо од мрсне хране, већ је то првенствено одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је свакако неопходно помоћно средство у борби против страсти, нарочито против гордости која се сматра кореном сваког даљег зла. Стваран пост је првенствено уздржавање од сваке похоте. Без духовног поста, кажу оци, сам телесни пост Бог не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом. Стварни пост приводи човека смирењу. А у смирењу човек стиче сазнање, да за човека спасење лежи једино у Богу, у његовој милости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, свети оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања онога што је корисно, и онога што је штетно – тамо где је истина, и тамо где је лаж.

 

Лав Велики пише: „Само поштовање уздржања је одређено у четири временска периода, како бисмо у току године спознали да нам је непрестано неопходно очишћење и да при расејаности живота увек треба да се трудимо да постом и милостињом чистимо грех, који се умножава због телесних слабости и нечистоте жеља“.

Према речима Лава Великог, Божићни пост је жртва Богу за сакупљене плодове. „Као што је нама Господ подарио овоземаљске плодове, – пише светитељ – тако и ми у време тог поста треба да будемо дарежљиви према сиромашнима“.

 

Према речима Симеона Солунског, „пост Божићне Четрдесетнице изображава пост Мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи добио на каменим таблицама Божије заповести. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Реч од Дјеве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се Његовој Божанској плоти“.

 

Свети Фотије патријарх Цариградски каже: „Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Оној који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и скорпијама.“

 

Да нас Господ укрепи у посту и да нам снаге да сва искушења издржимо и заблагодаримо Му у дан Његовог Рођења!

 

 

Извор: Епархија крушевачка

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[JESSY]

3. Досегнимо, браћо, посредством дела прекрасна дарове поста и добре дарове уздржања; добрим делима потврдимо своју добру вољу према њима (посту и уздржању). На делу покажимо какве плодове они доносе, јер се дрво по плоду познаје. Међутим, земљорадник треба први да окуси од плодова. Разуми шта говорим (2. Тим. 2; 6), каже апостол. Тако свака од врлина очишћује и украшава или душу, или тело, тачније речено - само неки део душе или тела. Рецимо, молитва и знање украшавају и очишћују ум, кротост обуздава гнев, целомудреност гаси пожуду. Пост и уздржање умирују побуну тела, махнитост гнева и гасе пожуду, стварајући у уму чисто и ведро небо без иједног облачка и очишћујући душу од испарења насталих услед преједања као и помрчину која отуда следи.

Благодарећи посту и уздржању, спољашњи човек копни, а сразмерно томе колико он копни, унутрашњи човек се обнавља, као што каже апостол.

Неко је рекао да препун желудац не рађа истанчани ум[1]; према томе, сразмерно томе уколико човек бива истанчанији услед поста и уздржања, утолико истанчанији бива и његов ум.

 

 

4. На тај начин се све што је прекрасно и добро успешно окончава и савршава. Пост и уздржање су двоструке зидине, и онај који живи унутар њих наслађује се великим спокојством, као да се налази унутар Јерусалима, пошто "Јерусалим" у преводу означава "мир".

И ево, у освајачком походу под ове зидине стиже "архи - кувар" вавилонског кнеза! Тамо, где опази да зидине нису изнутра беспрекорно утврђене, наваљује и руши их обманама куварске вештине, као ратним пробојним направама.

 

 

7. Период четрдесетодневног поста не обухвата цели твој живот. Осим тога, из дана у дан залазак сунца ограничава твој пост.[2] О, зар није свима лако, зар свима не погодује ово уздржавање од хране?! Нека оброци буду примерени посту, тако да ни онај ко се умерено уздржава од хране и умерено једе не буде много иза онога који гладује.

Ти се, можда, бринеш за тело и клониш се поста мислећи да те он исцрпљује? Напротив! Управо преједање узрокује костобољу, главобољу и остале болести, док је пост мајка здравља. Услед тога, против свог тела не греши само блудник, него и прождрљивац, јер тело чини слабим и болеснијим.

 

СВ. ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА

[JESSY]

Свети Теодор Студит – Поука пред пост

Браћо и оци! Благи наш Бог, Који нам дарује живот, и сада нас је по човекољубљу Својем удостојио да доживимо до светога поста, у време којег се сваки од подвижника по својој слободној вољи подвизава и труди ради спасења своје душе.

 

 

едан, држећи се уздржавања, пости по два или три дана, други, у бодрости бдијући, чита или се моли, трећи по сили својој метанише, а пети упражњава други неки подвиг; кад би само неко погледао на велику усрдност у ове дане! А инок који се налази у повиновању и послушању, истински послушник, носи свој подвиг не само у неко тачно одређено време, него сав свој живот. У чему се пак састоји подвиг истинског послушника, какво је велико ипсрављење до којег он доводи, и светли његов венац, ако не то – да се не узда у свој разум и уопште не следи своју вољу. Мученичког венца нас удостојава повиновање са послушањем. Одсецање своје воље и испуњавање воље настојатеља има једнаку цену пред Богом као проливање крви за Христа.

Ипак, свима нама је добро познато, браћо моја, да се у време ових светих дана мења наша исхрана, умножавају се метаније и поклони, усложњавају појања и службе, према древном предању светих отаца наших. Примимо онда овај дар поста часно и са радошћу; немојмо туговати због страдања и ослабљења нашега тела, него се радујмо здрављу и спасењу душе наше. Проводимо дакле, испуњени милошћу и плодовима добрим, свете дане у кротости, неозлобљавању, без осуде, без гнева, без лукавства, без зависти, и у миру, узајамној љубави и благопокорности. Када наступи време тиховања, тихујмо; када се појави потреба да говоримо – одговоримо са смирењем и благоразумно; изегавајмо многословље, метеж и нереде, да бисмо, као служитељи Христови, проходили своја послушања мирно и без метежа, јер метеж у општежитију наноси велику штету једнодушју братије. Будимо опрезни, да не раскрилимо врата лошим помислима које скрнаве наше душе, и не дајмо места ђаволу, јер нас Божанствено Писмо учи: ”ако гнев начелника твојега падне на тебе, ти не остављај у себи места твојега” (Екл. 10:4), зато што непријатељ наш, ђаво, нема власти да нас принуди, него нам само потура лоше помисли, као риболовац мамац. И када их прихватамо, оне господаре нама, а када их изгонимо молитвом и када призивамо славно име Господа нашега Исуса Христа, непријатељ бежи од нас посрамљен. Прикупимо све наше снаге да сачувамо душу нашу неоскрнављену и чисту од сваке греховне помисли, склонимо је од стријела непријатељских, као невесту Христову, и тада ћемо бити удостојени да постанемо боравиште Светога Духа и да зачујемо: ”блажени чисти срцем, јер ће Бога видети” (Мт. 5:8). И, како говори Апостол, ”што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било што похвале достојно, то мислите” (Флп. 4:8). Ако ову заповест испоштујемо, Бог ће са нама бити. Браћо, клонимо се преједања и пијанства, од којих се рађају сви греси; једимо и пијмо са расуђивањем и страхом Божијим и прослављајмо Бога, Који нас је избавио од прелести и метежа световнога.

Будите пажљиви, браћо, живите као чеда Божија. ”Служите Господу са страхом и радујте се Њему с трепетом” (Пс. 2:11). Зар смо ми, који предстојимо пред Царем неба и земље, ти који ће да плешу? А послушајте и ви, који плешете и метежно певате! Писмо каже да се срца оних који ускомешано и без чина певају испуњавају бесовским духом, а срца оних који поју смирено испуњавају се Духом Светим, како и Апостол казује: ”Је ли ко весео? Нека пева Богу” (Јак. 5:13) разумно, а не да се опија. Сведочим пред Богом и светим Ангелима, да онај који буде безаконита дела творио неће бити достојан ни да се причести, нити да нафору прими у сву Четрдесетницу, осим ако духовник његов буде попут њега самог и не опрости му. Због тога будите пажљиви и на опрезу и држите се предања и заповијести светих – једите и пијте умерено, као деца Божија; и подајте онима који немају, да би се и они утешили у овај свети дан. Ако такви буду наши поступци, удостојићемо са да доживимо до дана Васкрсења Господњег, а у будућем веку, у васкрсењу мртвих, добићемо Небеско Царство у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у вековима векова. Амин.

 

https://podviznickaslova.wordpress.com/2015/11/26/sv-teodor-studit-pouka-pred-post/

[Драгана Милошевић]

Значај поста у животу православних хришћана

 

Предавање јереја Александра Јевтића можете послушати на доњем линку:

 

http://eparhija-zicka.rs/audio-znacaj-posta-u-zivotu-pravoslavnih-hriscana/

[Драгана Милошевић]

Богородичин венац

2 сата ·

 

Свети Јован Златоусти (о промени када започне пост) каже: ,,Сада више нигде не чујемо жамор, нити буку, спремање меса, нити, пак, ужурбаност кувара; све је то престало и наш град личи на часну, скромну и мудру жену. Када размислим о изненадној промени која је настала и, када се сетим јучершње вреве, онда ми је јасна сила поста који је, ушавши у савест свакога од нас, изменио наше мисли, очистио ум, како старешинама тако и обичним људима, не само слободним, него и слугама, не само мушкима, него и женама, богаташима и сиромасима. Зашто само поменути старешине и обичне људе? Та пост је изменио чак и савест обученог у диадему, као и савест њему послушних. Данас не видиш више разлику на трпези сиромаха и богаташа; код свих је припремљена обична храна без обзира на прохтеве и могућности; обичној трпези сада се приступа са већим одушевљењем него ли раније када је било постављено обиље разноврсне хране и вина."

Да, тако би требало бити драга браћо и сестре, али да ли је заиста тако? На шта се своди данашњи пост и неколицине која пости обично тек прву и последњу недељу? Супермаркети су препуни разни замена, уз помоћ којих сте сити као и пре поста (пица, сир, качкаваљ, млеко, крем и сл.) али да ли је то сврха поста?
Постимо што више можемо, без претеривања наравно, али тело би требало бити за нијансу слабије како бисмо умртвили страсти (лоше навике) молитвом у домовима и у храму. Тиме што ћемо напунити корпе, имати и више оброка него ли иначе, гордељиво говорити о нашем посту који се свео само на неједање неке хране и осуђивати оне који то не чине, ништа не постижемо.
Како је речено у посту је најважније да не једемо једни друге, то је управо улога хране, смирити тело, обуздати га, како бисмо се могли препустити молитви за ближње, чињењу добра ближњем кроз пажњу, праштање, неосуђивање, без оговарања и празнословља, клонивши се сваког зла.

 

[Драгана Милошевић]

Најкраћа дефиниција поста стаје у две речи:

 

УЗДРЖАЊЕ И СМИРЕЊЕ

 

а од те две речи могу се написат књиге и књиге.

[Драгана Милошевић]

[JESSY]

Божићна ружа

 

 

 

У Божићној ноћи са пастирима је седео дечак, сироче, из Витлејема. Радио је по кућама у Витлејему, носио дрва, чистио штале само за парче хлеба. Често је гладан чекао вече, када пастири своја стада враћају у близину градских бедема. Грејао се поред њихове ватре. Пастири су му давали млека и делили са њим своју оскудну храну.

Кад су се отворила небеса и чете анђела слетеле на земљу певајуђи, јављајући радосну вест, пастири су са даровима пожурили у пећину. Сиротан баш ништа није имао, а није могао да иде празних руку. Досетио се, па је од крпице коју је исцепао са кошуље, на гранчици начинио малу белу ружу.

Потрчао је за пастирима. У пећини је седела Пресвета Богородица са Богомладенцом. Анћели су певали: "Слава на висини Богу..." све је обасјавала нека чудесна светлост са неба, а Богомладенац је насмејано гледао на пастире и њихове дарове. Сироти дечак је пришао јаслама и сав устрептао од неког миља и среће прошапутао:

"Ево Боже цветић".

Затим је спустио цветић покрај Христа Спаситеља. Застидео се и брзо пошао ка излазу пећине. Али није могао да изађе, а да још једном не види ”Најлепшег од свих Синова земаљских”. Окренуо се. Богомладенац Христос је гледао у њега смешећи се. Маленом ручицом је додирнуо цветић од крпица и тај се цветић претворио у прелепу белу ружу опојног мириса.

Дечак се вратио, клекао крај јасала и пољубио Христу Богомладенцу ручицу, плачући од радости.

А бела, мирисна Божићна ружа се и данас расцветава у Витлејему, тачно на дан Рођења Христовог.

 

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=pravoslavlje/005v

[Данче*]

У сусрет једном од најрадоснијих хришћанских празника појавила се у продаји репродукција фреске Рождества Господњег. Ова фреска краси зидове Сретењског манастира из Москве. Манастир је поред бројних светиња које се у њему чувају, своје издавачке делатности, хора, градитељских подухвата, познат још и по прелепо фрескописаним зидовима храма Сретења Владимирске иконе Мајке Божије. Осликавали су га најистакнутији руски мајстори тога времена. У данашње време манастир представља епицентар духовног живота престонице Русије.

Први пут верници имају прилику да у својим рукама држе иконицу необичног приказа Рождества Христовог. Динамика фигура и топлина ликова живо уводе посматрача у јеванђељску причу о Рођењу Господа нашег Исуса Христа. Ово је један од начина откривања и приближавања руске културе српском вернику. Са друге стране, стил живописања је близак српском човеку. Може га подсетити на националну средњевековну уметност. Видимо да је идеја једномислија увек присутна између ова два народа. Икона може бити оригиналан и леп поклон за све оне који желе да дарују љубав и радост својим ближњима. Јер, Божић је празник који нас посебно позива на добродушне породичне односе. Икона је доступна у црквеној продавници „Храм Светог Саве“ у улици Максима Горког 27, Београд. Контакт телефон 063594007. Радно време продавнице од 09 до 20 ч. ,суботом од 09-15 ч. 10 / 12 / 2015 Православие.Ru.