Зашто Бог допушта страдање невиних, нарочито деце?

[Милан Меденица :)]

Znači, đavo je odabrao baš to dete da pati?I sad jedno pitanje: kako ta deca da oproste roditelju?

не, него родитељ, кад мало боље погледаш, под условом да је у питању освешћивање. кад је у питању слава Божја, онда је Он тај који одабере да се пројави на некоме. како ми то меримо, мислим да је сасвим неважно и недостојно Бога.

мислиш, како Адам и Ева да опросте Богу или можда како та деца да опросте Адаму и Еви, ако одемо довољно далеко уназад по родитељској линији?

једноставно је, само скапираш да нису грешили из злобе него из незнања, управо онако како нас и Богочовек са Крста, и сам искусивши лепоту и зло човечности, правда.

тако да у таквом разуму, нема ни места питању, а камоли опраштању.

тако исто би и људи требали једни према другима да се односе, за мој грош.

а поготово хришћани, који се моле да им се опрости, као што опраштају.

[Toma]

I sad jedno pitanje: kako ta deca da oproste roditelju?

Kao i svi mi koji imamo ili mislimo da imamo nekome nešto oprostiti - uzmemo od Boga oproštaj, i implementiramo ga u svoju dušu i praksu. Nije lako ali jeste dobro....

[Милан Меденица :)]

хајде мало да се дотакнемо родитељске одговорности и последица одређеног начина живота.
несавестан родитељ, свесно или несвесно доводи себе до оваквих последица својих немарних избора за своје потомство:
ко је немаран на тело детета, тај добије болесно дете. ко је немаран на душу детета, тај добије болесно дете.
реторичко питање: да ли у неком од претходна два случаја можеш да окривиш Господа?
а то што ми не схватамо, још увек, механизам наслеђивања болести и греха, не значи ни најмање да је Бог крив.
као што рекох, у питању је чист покушај прања руку ако размишљамо у смеру да оптужимо Бога за своје, као што је Адам покушао да оптужи посредно Бога, оптужујући директно Еву (коју му је Бог подарио). логично, испада да и даље не можемо да напредујемо, уколико упорно следујемо такво размишљање, од првог пада у смрт, у грех.
управо због таквих ђаволских замки треба избегавати таква размишљања и редовно се исповедати и причешћивати како бисмо умањили било какву могућност да ми, или у најгорем случају, деца, унуци и сви после нас, испаштају због наших греха, управо као што ми сви испаштамо грешке Адама и Еве, понављајући их до нивоа освешћивања и заобилажења таквих препрека.
наравно, спасење је ту од Васкрса и крштење је облагодаћен дар који помаже да се дете умије од родитељских греха, па и од прародитељских, и да се освећује заједницом верних у Цркви кроз причешћивање, и самим тим отпуштањем грехова и обожењем.
освешћивање је процес учења ходања, трчања, вожње бицикла, аутомобила, камиона, авиона ... напредак је тај који доноси искуство да је казна за прелазак на црвено или превенција у виду плаћања казне кад те ухвати полицајац, или да дам екстремни пример, у пијанству покушаја прелажења на црвено и сударања са другим аутомобилима у саобраћају и узроковања умножавања несреће, повређивања, сакаћења, смрти и обележавања живота у тугама. у преводу, прође једном, двапут, трипут, 1000. пут - ал увек постоји онај пут кад те несрећа снађе јер си био упоран направити је. у том тренутку, стварно је нефер, ружно и на нивоу хуле питати Бога - а зашто ја?

свака жртва мора да изрони из искушења за осветом, а то ће једино да уради тако што ће да се у љубави срести са својим крвником.
Господ је то с Крста сасвим лепо и очигледно показао.
додуше, то води у размишљање да ће сви вољни и освешћени спасити ...

[Дијана.]

како деца да опросте таквом родитељу?

тако исто би и људи требали једни према другима да се односе, а поготово хришћани, који се моле да им се опрости, као што опраштају.

Djeca oprastaju najlakse, zato je i receno budite (nezlobivi i trpeljivi) kao djeca. Djeca su sva srce. Medjutim, odrastajuci, kad pocne da im se razvija razum, pocinju oni sve vise da razmisljaju, osudjuju, grade svoje neke mehanizme odbrane i prezivljavanja, ali zaista, ako ne smognu snage da tim zlim i glupim roditeljima (ne Adamu i Evi, već konkretnim,  zbog cije neosvijescenosti, zaista, direktno i indirektno stradaju) oproste, rane im nece zacijeliti, nece imati mira dusevnog, i njihova licnost ce biti sputana i zastati u razvoju. To svaka 'zrtva' zlostavljanja treba da spozna, da nadraste zrtvu u sebi, da izgradi svoje dostojanstvo i kroz to postane svjesna svoje snage i moci za borbu, rast i razvoj. Hriscansko trpljenje je velika snaga, prastanje je blagoslov za onog koji je to u stanju... 'Pustite djecicu k meni', tim prije napacenu djecicu... Amin

[Partibrejkers]

Имам обичај да сваки дан одем на сајтове разних дневних новина и прочитам вести. Оно што ме посебно брине је да готово нема дана а де се не објаве вести из разних делова света о најстрашнијим тортурама над децом; нажалост најчешћи актери су родитељи. Као родитеља, који зна колика је љубав према деци и колико сам волим моју децу ово ми је просто незамисливо. Често кад прочитам неке вести просто се сав узбуним, крену ми сузе на очи; неке ствари које сам прочитао немогу да избацим из главе и једина утеха ми је што знам да су сада та деца у Рају и да ће се вечно радовати. Откуда данас толико зла усмереног према најневинијима? Зашто?

[DYNABLASTER]

Zato sto se vreme ubrzava i ide kraj ovim mukama

[Partibrejkers]

Zato sto se vreme ubrzava i ide kraj ovim mukama

 

Да, и мени изгледа као један од знакова последњих времена.....све оно што је природно и нормално нестаје и изврће се у лоше

[Лидија Миленковић]

Иако и сама сматрам да не постоји гнуснији злочин од насиља над децом, мислим да то није нешто чега раније није било.

Напротив, верујем да га је било много више, али садазахваљујући интернету информације зачас обиђу свет и скрећу пажњу на ту страхоту, и подстичу на борбу против ње.

На пример, мој деда је гајтаном од пегле тукао моју мајку и ујака, тако да после тога по неколико дана нису могли у да иду у школу. Мислим да данас то не би могло баш тако да прође.......Бар се надам да је тако.

[DYNABLASTER]

Danas se danas samo tuce gajtanom bilo bi dobro...

[Gordana .]

Преспоји се савест код људи...зла је увек било и то једног истог, ништа ново на репертоару нема...само се у вестима тако лепо истакне мрачна страна...

Наше је да спречимо ако можемо и заштитимо и сачувамо и волимо...то захтева и самоодрицање, таква љубав, а данас се велича егоизам...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Deca ce vam suditi! Uvek se opominjem ovih Bozjih reci dok vaspitavam ova dva moja bebca.

[Дијана.]

Овде ћемо разговарати на ову тешку тему, а више поучних текстова о страдању невиних има овде https://www.pouke.org/forum/topic/23498-%D1%81%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BE-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B6%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B8-%D1%98%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D0%B5-%D0%B1/

Једно од најтежих питања: како не посумњати у Божију доброту, како сачувати вјеру пред њим.

Осмислити рационалан одговор, готово је немогуће. Осјећања преовладавају.

 

(Хелдерлин)To je onaj bol, kojemu nijedan ravan nije, 
to je neprestano osećanje celovitog uništenja, 
kad život naš izgubi tako svoje značenje, 
kad srce kaže tako sebi:
ti moraš propasti i ništa od tebe ostati neće;
niti cveta zasadio nisi, niti kolibu izgradio,
ni toliko da možeš reći: ostavljam za sobom trag na zemlji...

***

(Миљковић):

Smrtonosan je život, al smrti odoleva.
Jedna strašna bolest po meni će se zvati.
Mnogo smo patili. I, evo, sad peva
Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva.
Isto je pevati i umirati. 

***

(Милан Ракић)

Ja poimam dobro neminovnost zala,

Sklop celog života, sa tugom i bedom,

Ja znam šta je sudba sviju ideala, -

Moje znanje vidiš na licu mi bledom.

      Ali znam i uzrok zašto tako biva,

     Jer prošao nisam kroz života huku

     Sklopljenih očiju i skrštenih ruku:

     Kad srce zapišti, misao je kriva!

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ма ни ово питање ни одговор на њега, нико неће моћи никада да објасни...

 

У оваквим стварима не треба говорити, утеху или не утеху налази свако за себе и у себи, савршеног одговора осим вере у вечни живот нема.

[Дијана.]

Одговор је битан јер се због оваквих питања губи вјера у доброг Бога. 

Одговор на оваква питања тражи сврху: смањење зла и патње у свијету.

Треба говорити.. Ја нисам спремна да дам никакав смислен одговор, зато сам ставила поезију. Већ дуго размишљам о овоме и одгађам постављање овакве теме; сад кад сам је нашла, не хтједох више бјежати...

Много се овде у задње вријеме провлачило сличних питања...

Онај ко не вјерује, остаће због њих у невјеровању. Онај ко има слабу вјеру, похулиће. Онај ко има јаку вјеру, патиће до границе издржљивости.   

[Џуманџи]

Ne znam, ali se setih ovoga: "Ми смо историји дали самодовољност зато су нам и догађаји у њој страшни, необјашњиви и питамо се где је ту Бог. Када историју схватимо као пут, као покрет ка Истини, ка вечности, онда ће се и наше норме вредновања, наша моћ да нешто квалификујемо из темеља променити." by Milojkov