Зашто Бог допушта страдање невиних, нарочито деце?

[Срђан Шијакињић]

Уколико је истина да бисмо мање патили када бисмо гледали на свари са вером и из перспективе вечности, опет је чињеница да већина људи једноставно није "наштелована" да тако посматра ствари... До такве вере се долази или тешким трудом или милошћу Божијом али све у свему, ако погледамо колико је људи на планети, било и биће, веееелика мањина је у стању да верује снажно чак и пред децом која умиру од разних вируса, поплава, канцера и свега осталог што чак није ни последица видљиве злоуптребе човекове слободе, дакле није последица поступака других људи... Пошто је тако, пошто цео свет пати, а само мали део света је хришћански и има могућност да сагледа ствари из те перспективе, а још мањи део заиста и успе да сагледа,  остаје питање без одговора "Боже, када си већ могао и другачије, јер си Свемогућ, зашто си одлучио да буде оволико муке... Зашто када нас ниси направио да можемо да видимо "дубљи смисао" свега тога..."

[Volim_Sina_Bozjeg]

...и ја сам мишљења да их Господ спашава...( само лично мишљење, а можда и нада...)

Ja bi otisao i korak dalje, (takodje kao svoje misljenje) ne samo da spasava njih i da ih postedjuje, nego spasava i nas kroz njih.

Takodje bi ovog puta samo sve ponovio sto je rekao Milojkov.

 

zato sto zivimo u trenutku. sad izvini sto cu ti ovako reci, ali ovo sto si napisao, barem meni, nema skoro nikakvog smisla ni znacenja, ni logickog ni po veri, prazna filozofija koja pada pred realnoscu patnje

pazi, da konsultujemo Jevandjelje, Hristos nije samo obecavao bolesnima, vec ih je lecio odmah. Isto cini i kroz svetitelje do sanas

o kakvoj istini pricas? mozda si hteo ukazati na ocekivanje Carstva u kome ce radost i blazenstvo uciniti proslost beznacajnom? ili nesto drugo? ali opet zar Carstvo ne nastaje vec ovde i sada u dusi?

i jel tebi kako kazes jasno zasto Bog „cuti”?

Secam se kod vl. Nikolaja da je rekao kako je Bozija pravda kao trava, spora ali neumitna

svasta nesto razmisljam ali ne smem da napisem

Napisao si sve, sad ne bi bilo lose da napises i one stvari koje volis kod nas kad ih pripisujemo Bogu ili je Bog za tebe upisan samo kad govoris o najgorim desavanjima u svet.? 

Ili Bog za tebe ne postoji?

[Иван ♪♫]

Napisao si sve, sad ne bi bilo lose da napises i one stvari koje volis kod nas kad ih pripisujemo Bogu ili je Bog za tebe upisan samo kad govoris o najgorim desavanjima u svet.? 

izvini, nisam te razumeo, rado cu ti odgovoriti, samo preformulisi posto nisam shvatio sta me pitas?

[Дијана.]

prazna filozofija koja pada pred realnoscu patnje.

Hristos nije samo obecavao bolesnima, vec ih je lecio odmah. Isto cini i kroz svetitelje do danas.

ocekivanje Carstva u kome ce radost i blazenstvo uciniti proslost beznacajnom? ili nesto drugo? ali opet zar Carstvo ne nastaje vec ovde i sada u dusi?

 

чак и пред децом која умиру од разних вируса, поплава, канцера и свега осталог што чак није ни последица видљиве злоуптребе човекове слободе, дакле није последица поступака других људи... Пошто је тако, пошто цео свет пати, а само мали део света је хришћански и има могућност да сагледа ствари из те перспективе, а још мањи део заиста и успе да сагледа,  остаје питање без одговора "Боже, када си већ могао и другачије, јер си Свемогућ, зашто си одлучио да буде оволико муке... Зашто када нас ниси направио да можемо да видимо "дубљи смисао" свега тога..."

Dva dobra, iskrena, saosjećajna zapažanja. Um ovde neće doći do odgovora, ako se isključi srce.  Umom se može umiriti savjest pogodnim filozofskim i vjerskim frazama, ali srce 

 

ne zadovoljava odgovor: nužnost pale prirode, nadilaženje istorije, neispitivanje promisla...

[Deja Vu]

"Боже, када си већ могао и другачије, јер си Свемогућ, зашто си одлучио да буде оволико муке...

 

Pa nije On odlucio, nego je nuzna posledica smrtnosti (stvorenosti) tvorevine koja drugacije ne moze da postoji osim da bude ''nemirna" i nestabilna (da tezi ka nebicu koji joj je temelj), pa joj je jedini izlaz Sin Bozji. 

[Дијана.]

Napisao si sve, sad ne bi bilo lose da napises i one stvari koje volis kod nas kad ih pripisujemo Bogu ili je Bog za tebe upisan samo kad govoris o najgorim desavanjima u svet.?

Ili Bog za tebe ne postoji?

 

izvini, nisam te razumeo, rado cu ti odgovoriti, samo preformulisi posto nisam shvatio sta me pitas?

 

VSB je napisao da Ivanove riječi znače da se Bogu pripisuje odgovornost za loše, a ne i za dobra dešavanja u svijetu. 

Ne možemo ako se ne slažemo s nekim odmah da mu učitamo da ne vjeruje (ili već šta smatramo negativnim). ... Tema je dovoljno teška sama po sebi i ne treba još i da se svađamo na njoj.  

[Џуманџи]

zato sto zivimo u trenutku. sad izvini sto cu ti ovako reci, ali ovo sto si napisao, barem meni, nema skoro nikakvog smisla ni znacenja, ni logickog ni po veri, prazna filozofija koja pada pred realnoscu patnje

pazi, da konsultujemo Jevandjelje, Hristos nije samo obecavao bolesnima, vec ih je lecio odmah.

I sama sam postradala kad sam imala 3 godine. Ne branim Milojkova, niti mi to ista olaksava, niti znam odgovor, ali se slazem sa njim (koliko god to nekome zvucalo filosofski). Nisam birala da se rodim, niti je bila moja odgovornost, niti sam slobodno prihvatila taj krst. To je nada mnom bilo cisto nasilje. I dan-danas Mu to "zameram", pitam se zasto. A u Jevandjelju ima i drugih primera, razbojnik koji se pokajao nije bio "izlecen odmah". Lazar je umro. Ona devojcica je umrla. To je realnost. A, apropo onoga sto je Srdjan napisao: vera ne mora uvek da vidi dublji smisao, zato i jeste vera. Opet kazem: pisem ovo zato sto se i dan-danas zapitam, posle toliko godina. Ali ne znam. I idem dalje.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ne možemo ako se ne slažemo s nekim odmah da mu učitamo da ne vjeruje (ili već šta smatramo negativnim). ... Tema je dovoljno teška sama po sebi i ne treba još i da se svađamo na njoj.

Nije stvar u svadji.

 

pa joj je jedini izlaz Sin Bozji.

Ne znam koliko je to izlaz, za mene je prigodnije govoriti o realnosti pale prirode i naseg pokajanja, kad smo posve sigurni, da verujemo (dakle govorim o veri ne o cinjenicama), da verujemo u neku vrstu povratka onome savrsenstvu, kad smo goli stvoreni. Nevini cisti i jos bez greha, time pridodajemo takodje verujuci, apsolutno dobro i to ne sami od sebe nego po obecanju Onoga Hrista Isusa, koji radi nas ljudi postade covek a nedeljivo i nesliveno ostade Bog.

Nadalje od toga, svaka zrtva ili tragedija, se na kraju razvije u jedan smisao postojanja.

Kad govorim savrsen covek, ne mislim i na nepogresiv.

[-Владимир-]

pisem ovo zato sto se i dan-danas zapitam, posle toliko godina

 

Ко то зна, једног дана схватићеш можда . :/  али знам да страдање даје нову перспективу животу, ствари гледаш на други начин . Видиш колико смо крхки, колико је узалудно уздање у себе . 

[Deja Vu]

Ne znam koliko je to izlaz, za mene je prigodnije govoriti o realnosti pale prirode i naseg pokajanja, kad smo posve sigurni, da verujemo (dakle govorim o veri ne o cinjenicama), da verujemo u neku vrstu povratka onome savrsenstvu, kad smo goli stvoreni. Nevini cisti i jos bez greha, time pridodajemo takodje verujuci, apsolutno dobro i to ne sami od sebe nego po obecanju Onoga Hrista Isusa, koji radi nas ljudi postade covek a nedeljivo i nesliveno ostade Bog. 

Nadalje od toga, svaka zrtva ili tragedija, se na kraju razvije u jedan smisao postojanja.

Kad smo bili gologuzi nismo bili savrseni. Sveti Maksim Ispovednik je to objasnio, da covek nije stvoren savrsen na pocetku pa eto pao nego bio je nesavrsen. Zato ovde Milojkov kaze da je Istina na kraju. 

A Sin Bozji je jedini izlaz za tvorevinu iz palog stanja zato sto je On i "ulaz" u tu tvorevinu (zato se ovaplotio Sin, a ne Otac ili Sveti Duh) jer je kroz Sina sve postalo (vidi Simbol Vere) i radi Njega postalo. Tako da nema tu nikakvog povratka. Jedini povratak je u prvobitno nistavilo, svako okretanje unazad vodi ka tome, jer iza nema nicega, zato treba koracati pravo ka cilju i tu je Istina, na kraju. 

[JESSY]

spasava i nas kroz njih.

tako nesto sam i ja napisala...a jos bih dodala i sledece ... ja verujem da kod pojedinih stradanja postoji svesna zrtva...recimo, kao da ih je Gospod u poslednjem trenutku pitao da li zele da se zrtvuju radi spasenja svojih bliznjih....i oni su naravno pristali....poznajem mnogo ljudi koji bi to uradili....

[Кратос]

Pa nije On odlucio, nego je nuzna posledica smrtnosti (stvorenosti) tvorevine koja drugacije ne moze da postoji osim da bude ''nemirna" i nestabilna (da tezi ka nebicu koji joj je temelj), pa joj je jedini izlaz Sin Bozji. 

Првородним грехом Адам је увео смрт у људску природу и са њом страдање и патње који обележавају историју људског рода.

Tako kaže Arhimandrit Sava Janjić.

A da je odlučio stoji u Postanju:

Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka; ¹⁸ Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko; ¹⁹ Sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.

[Снежана]

Познајем двоје деце ометене у развоју, на жалост (или на срећу њихову) "одвојени су од овог света" , имала сам прилику и радост да ту дечицу видим на Литургији, жао ми је што речима не могу да вам опишем тај доживљај....Верујте ми, та деца су у Богу, и Бог је у њима, разумеју га и воле више неголи ми нашим "паметовањем" можемо и да докучимо. Та деца су и у овом свету видела Бога, наш проблем је што не видимо колико смо скучени у нашем овоземаљском схватању Бога и Божије љубави.

"Izgubili smo se onda kad smo se umesto da pitamo kako pitali zašto. Konačno smo izgubljeni sad, kada umesto da pitamo kuda pitamo kako."
Борислав Пекић

[JESSY]

Познајем двоје деце ометене у развоју, на жалост (или на срећу њихову) "одвојени су од овог света" ,  имала сам прилику и радост да ту дечицу видим на Литургији, жао ми је што речима не могу да вам опишем тај доживљај....Верујте ми, та деца су у Богу, и Бог је у њима, разумеју га и воле више неголи ми нашим "паметовањем" можемо и да докучимо. Та деца су и у овом свету видела Бога, наш проблем је што не видимо колико смо скучени у нашем овоземаљском схватању Бога и Божије љубави.

potpuno se slazem sa tobom, Mo.....i ja sam se u to uverila....ta radost zbog bitisanja u Gospodu je  velicanstvena....i izaziva tako jake emocije.....

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da li biste prijavili miliciji ako biste sumnjali da se u susedovoj kuci dete tuce? Ili biste precutali tj.samo biste u razgovoru sa drugim komsijama vrteli glavom pokazujuci svoje neslaganje i mozda cak tugu, ali se ipak ne biste mesali direktno?

A ko ce sledeci da tuce to dete?

Inace ako nam govoris, da Bog nema direktnu intervenciju, tada kad se tebi ucini ispravno, onda bi mogla malo vise da poradis i na direktnom razgovoru sa Bogom, jer On je ziv i odlicno te cuje.

Ja ne bi prijavio policiji ali bi pokucao na vrata i zatrazio malo secera na zajam, pa tek onda kad sam siguran sto dete place, ja ne bi precutao i ako je potrebno da se zove policija, onda bi to i ucinio.

E sada, da li mogu razumevati, da bi se tako i Bog direktno mesao kroz moje postupke, voleo bi da ti kazem, da u to verujem. U nama je.