Насиље у породици

[Ђуро Станивук]

Da bi neko nekad pravilno razumeo sta zelimo da mu kazemo/pokazemo, neophodno je spustiti se na taj nivo... Tada se stvari mnogo bolje razumeju. 

 

Разговор двоје људи се увек одвија на нивоу оног глупљег...или се не одвија..

[Рада.]

Ја имам 35 година

 

Ups mislila sam da si mnogo mlađi, oko 90tog godišta

[Deki992]

Eto ja pre neki dan u gradu i gledam neki stariji rom se dere na neku stariju romkinju, mlati rukama, ona sagla glavu. Ja gledam ako je napadne da uhvatim da ga iznabadabadam kako dolikuje

[kamila]

Eto ja pre neki dan u gradu i gledam neki stariji rom se dere na neku stariju romkinju, mlati rukama, ona sagla glavu. Ja gledam ako je napadne da uhvatim da ga iznabadabadam kako dolikuje

Pravo jeste i red bi bio da te siledzije dobiju i po glavi i po rebrima od teske ruke muske, smirili bi se odma.

[Баба]

Eto ja pre neki dan u gradu i gledam neki stariji rom se dere na neku stariju romkinju, mlati rukama, ona sagla glavu. Ja gledam ako je napadne da uhvatim da ga iznabadabadam kako dolikuje

 

 

Чек мало а јел би га туко зато што је старији или зато што је циган?

[Agaton Vuzman]

Мој брат ради као полицајац, каже да малтретирање мушкарца од стране жене није нимало редак случај... 

[Данче*]

Nasilje žene nad muškarcem

 

Zorana M. iz Beograda bivša supruga nije mogla da tuče, ali se zato poslužila mnogo opakijim, psihološkim metodama kako bi došla do njegove imovine.

 

Sve je počelo pre oko pet godina, kada je Zoranova supruga odlučila da ga ostavi. Međutim, puko napuštanje nije bilo sve što ona želi, već je na umu imala veće stvari. Kako Zoran kaže, iza svega se krila želja za imovinom, jer ona nema stan. Međutim, on je stan nasledio i nije bio zajednička imovina, pa ga razvodom ne bi dobila. Kako bi došla do imovine, počela je sa psihološkim mučenjem.

Prvo su krenule teške reči. Pred decom ga je nazivala nasilnikom, alkoholičarem, lošim mužem i ocem.

"Govorila je da nisam pravi muškarac, i stalno je imala razne provokacije i izazivanja. Na kraju je izmislila da sam je tukao i otišla u sigurnu kuću, iako nije imala nijednu povredu niti sam ikada imao prijavu u policiji. Ali poverovali su joj na reč. Otišla je, i nakon što mesecima nije videla decu, jednog dana se pojavila u obdaništu i uzela decu, koja su tada imla 4 i 6 godina. Rekla je vaspitačici da će samo na kratko da ih uzme, a otišla je i nije se vratila. Odvela ih je sa sobom u sigurnu kuću, i zabranila mi da ih viđam", kaže Zoran, koji tvrdi da nikada ne bi digao ruku na suprugu. Kasnije je to i dokazao, ali ne pre nego što je prošao kroz pravu torturu.

Nije mu dala da vidi decu četiri i po meseca, a Zoran je za dva meseca od stresa smršao 25 kilograma.

"Svi prijatelji su mislili da sam bolestan. Ali ja sam tugovao, svaki put kada bih video da neko šeta sa svojom decom. To je scena od koje su mi kretale suze na oči. Međutim, šta god ja radio, ona je majka i njoj se uvek daju deca. Nastavila je sa raznim provokacijama, branila mi je da viđam mališane i provocirala me raznim komentarima. Došlo je do toga da sam morao da zovem sudskog izvršitelja ne bih li video decu. U takvim situacijama je čoveku zaista teško da ne pukne", iskren je on.

On kaže da u početku, kada su krenule pretnje, konstantne uvrede i oduzimanje dece, ni sam nije bio svestan toga da je žrtva psihološkog nasilja. Ipak, kasnije je pronašao pomoć kod Dušana Trifunovića, osnivača prve Sigurne kuće za muškarce.

"Pomogli su mi da shvatim neke stvari. Možda sam i mogao nešto drugačije da uradim, ali sve vreme sam samo razmišljao o tome kako da zaštitim svoju decu. I u takvoj situaciji čovek ćuti i trpi. Deca su na kraju pre godinu dana sama došla kod mene i tražila da ostanu da žive sa mnom. Ja sam preduzetnik i imam stalna primanja i krov nad glavom. Moja bivša supruga je u poslednjih pet godina promenila šest poslova i nekoliko stanova i lično verujem da nije psihički stabilna. To su i deca, koja sada imaju devet i jedanaest godina, primetila i pitala me "Tata, je l' možemo mi da živimo sa tobom? Je l' odavde niko neće da nas izbaci?", priseća se ovaj Beograđanin.

On ističe da je nasilje nad ženama ozbiljna stvar i veliki problem, ali zbog žena koje to zloupotrebljavaju sve gubi smisao. Isto tako, dodaje Zoran, nasilje nije u redu ni nad kim, bez obzira na pol, a daleko od toga da su batine jedina vrsta nasilja. Dušan Trifunović iz nevladine organizacije "Muška sigurnost - sigurnost za sve" ističe da ovo nisu ni izbliza tako retki slučajevi.

"Mi osuđujemo svaku vrstu naslja i borimo se za stabilnu porodicu. Dokaze nam i muškarci i žene, pa i čitave porodice. Međutim, nasilje nad muškarcima je nešto o čemu se ne priča ni izbliza dovoljno, a muškarac se uvek stavlja u ulogu nasilnika. Što nije istina. Zato pozivamo žensku mrežu da sarađuje sa nama, jer jedino dijalogom možemo da pomognemo u borbi protiv svake vrste nasilja", ističe Trifunović, dodajući da na formularima za prijavu nasilja u policiji uvek stoji "prijavila" čime se ni ne ostavlja prostor za muškarce koji eventualno imaju problem.

Najveći problem kod psihološkog nasilja kod muškaraca je, ističu psiholozi, u tome što konstantno psihološko mučenje i provokacije lako mogu da dovedu do "pucanja", pa tako može da dođe i do fizičkog nasilja.

Nasilje gotovo nikad ne prijavljuju sami muškarci

Muškarci najčešće iz stida i straha od podsmeha ne smeju da se obrate za pomoć, bilo da se radi o psihičkom ili fizičkom nasilju. Iako 90 odsto prijava za nasilje u porodici stiže od žena.

"Stide se muškarci da se prijave, i umesto njih to gotovo uvek čine sestre ili majke. Nedavno nam je došao jedan sveštenik iz Svilajna, njega je sestra prijavila, koji je iz pozicije žrtve pretvoren u nasilnika, i u takvim situacijama se više ni ne zna ko je pravi krivac. Zato i žene i muškarci treba što pre da se jave za pomoć", poručuje Trifunović.

 

извор: 24 сата

[Биљана]

Ова прича ме подсјети на то кад сам једном слушала емисију на радију о сигурним кућама и гост емисије је била директорица те једне сигурне куће. И тако причали су о тим женама које траже утоћиште у тим кућама, о томе каквих све случајева злостављања има и тако. У једном моменту водитељица упита саговорницу да ли има случајева да се мушкарац обрати њима за помоћ и ова одговара да све чешће имају и случајева када од њих заштиту затраже и мушкарци. Ја, онако, остадох збуњена, у невјерици и са огромним упитником изнад главе; да ли је могуће да има случајева гдје жена злоставља мужа!!?

Касније сам чула за још таквих случајева.

 

Како год окренеш, тужно и жалосно.  

[Guest]

I popadije u sigurnoj kući

 

- Koliko me je samo puta tukao, pa odlazio da služi liturgiju i ispoveda ljude. Zlostavljao me je pred decom i njih huškao da me napadaju. Život s njim je bio pakao - priča M. L., žena koja je godinama trpela batine

Foto- ilustracija: freedigitalphotos.net/kenfotos

 

 

 

Nesrećna žena M. L., ćiji suprug radi kao sveštenik, priča o paklu kroz koji svakodnevno prolazi, jer je muž svakodnnevno zlostavlja.

 

– Koliko me je samo puta tukao, pa odlazio da služi liturgiju i ispoveda ljude. Zlostavljao me je pred decom i njih huškao da me napadaju. Život s njim je bio pakao.

 

Ova žena potiče iz pobižne porodice, koja je bila ponosna na svoju mezimicu, jer je za muža izabrala svešteno lice.

– Bio je fin i miran. Poznavali smo se tek nekoliko meseci kada smo rešili da se uzmemo. Bila sam srećna. Verovala sam da je on odličan izbor, jer sam se zaljubila i nikada nisam sumnjala u njegove namere – priča M. L., koja je prvi šamar dobila kada je njihovo prvo dete imalo samo godinu dana.

 

Foto: Profimedia/Alamy

 

 

Od tog momenta nije prestajao da je zlostavlja.

 

– U telefonskom imeniku sam bila upisana kao “krava”. Kada bismo seli na kauč, on bi postavio jastuke između, kako ne bi morao da me gleda. Koliko sam samo puta klečala i molila samo da mi kaže zašto sve to radi. Vređao me je čak i pred gostima, ali niko nije smeo da mu se suprodstavi – kaže nesrećna žena i navodi da je njen bivši muž bio uzoran na svom poslu, ali da ga nisu svi poštovali jer su znali kako se ponaša prema svojoj porodici.

 

Kada se M.L. poverila ocu, u prvi mah ju je savetovao da se ne razvodi od muža jer je on sveštenik.

 

Foto: Tanjug/AP

 

 

– Za pomoć sam se obratila i nadležnom vladiki. Rekao mi je da moram da čuvam porodicu i služim deci i mužu i da protiv toga ne smem. Pitala sam ga u kojoj svetoj knjizi piše da muškarac može da maltretira ženu – kaže M.L.

Njen brak je trajao 17 godina, a batine su postale svakodnevnica. Njihovo četvoro dece sve vreme je gledalo šta joj je radio.

– Govorio im je da mogu da me šutnu jer ne služim ničemu. Kada je jedan moj sin počeo da usvaja taj model ponašanja, odvela sam ga kod psihijatra – kaže M. L. koja je rešila da pobegne od nasilnika po svaku cenu.

Međutim, sud je doneo odluku da deca ostanu sa njim, iako su mališani bili na meti njegovog zlostavljanja.

 

 

(Telegraf.rs/Izvor: Alo)

[Milan Nikolic]

Питање је да ли је истина. Све је могуће.

[Guest]

jedan od komentara

 

Treba cuti i popa.Ipal je sud njemu dodelio decu.Poznajem popadiju koja je cerku gadjala nozem,sina tukla daskom za secenje mesa,psovala muza i nicemu lepom za 17 god braka,drcu nije naucula.Onda je zavrsila u sigurnoj kuci,a muzu nasilniku,ostavila 4 dece.Toliko o njenoj brizi za decu i muzu “monstrumu”

[Milan Nikolic]

Лепо рече Господ, чувајте се дезинформација.

[Guest]

Што не кажу лепо име и презиме, шта ту увијају. Ако хоће да нападну СПЦ и нанесу штету испирањем уста ништа логичније него да разгласе на сва звона.

Ко је потписник овог текста? Јел може линк?

 

 

Upravo je u tome fora. Lako ce se pronaci on.

 

Ja znam za jednog popa, mislim da je mozda sada i bivsi. Bio je u sumadijskoj eparhiji, pa posle  u sabackoj. Bavio se raznim poslovima i maltretirao je zenu. 

 

Inicijali su tu, ali ne i ime.

 

Lako moze da se dodje do toga i da se nadje ko je.

 

No, i ja mislim da su ovde sumnjiva posla, mada nije igrati se sa ljudskim sudbinama.

 

Meni je sumnjivo to da je on izudara i ide da sluzi Liturgiju. Dakle, on to cini sabajle-ujutru? Prvo sta radi bije zenu? Nekako mi je to nelogicno.

[Баба]

Можда је поп геј

[ИгорМ]

Када сам био клинац у мом комшилуку са којим смо се морам признати толико слагали да смо делили и храну, срећу, несрећу, славље... десило се да је жена варала мужа. Двоје деце, проблеми, почеле и батине, одавање алкохолу, испади пред свима... био сам нажалост сведок врло ружних ситуација. Претворило се то у не дај Боже ником. Али помислио сам тада, добро дешавају се те ствари међу људима. Падну људи у искушење, запостављени су, шта знам хиљаду разлога или без, треба сести и решити: може даље или не, тачка.

 

Но, нешто се не сећам да су сви медији писали о томе и бавили се позивом учесника тог брака... ваљда им није циљна група. 

 

Треба сачекати, никада на прву лопту.