Како замишљате пакао?

[Рапсоди]

[Lady Godiva]

Овако некако. 

[Phoebe]

Pakao zamišljam kao ove zaključane klubove na žru,samo što će se ključići izgubiti pa neće moći da izađu iz njih

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Phoebe рече

Pakao zamišljam kao ove zaključane klubove na žru,samo što će se ključići izgubiti pa neće moći da izađu iz njih

Aj probaj sa nekim drugim klubovima, ovde ima previše Hrista za jednu takvu istinu koju si napisao.

Dakle sve se slažem osim dase taj klub naziva ŽRU.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Misliš na zaključane teme ili klubove en znam o kojim klubovima govoriš?

 

[Phoebe]

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Dakle sve se slažem osim dase taj klub naziva ŽRU.

Napisala sam  "zaključani klubovi NA žru". Taman posla da će se tako zvati.

Malo se našalila na račun klubova jer otkad postoje,manje se piše na forumu,al kako hoće

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Phoebe рече

Napisala sam  "zaključani klubovi NA žru". Taman posla da će se tako zvati.

Malo se našalila na račun klubova jer otkad postoje,manje se piše na forumu,al kako hoće

Hvala na razjašnjenju. I meni smeta što se premalo piše a i teme više nisu za duže forumsko praćenje i postavake.

Ali ako odemo svi onda toga neće biti ni u veri

[grigorije22]

Ako pakao ne izgleda bukvalno sa vatrom u Geeni ili mrazom u Tartaru, kako onda da objasnimo iskustvo oca Amvrosija koji je imao iskustvo da je to bas sve bukvalno tako? Da mu je to otkrovenje dato da bi ubedio njega i druge da nije u pitanju nikakav privid.

 

 

[Violetta Valery]

Nekada sam ga zamišljala onako kako ga Rimokatolička crkva predstavlja, sa kazanima i lavom, a onda sam gledala Sabirni centar.

Taj film je najbolji umetnički prikaz pakla. Svi su na okupu, prepoznaju se među sobom, ali su i dalje u stanjima u kojima su umrli. Svako muči neku svoju muku, ne znaju gde se nalaze, niti šta ih čeka. Prepoznali su se, ali kao da nemaju nikakav dublji odnos. Bez ljubavi i bez Boga.

Osećam da bi ova naša egzistencija bila baš takva kada bi se produžila u večnost, ogoljena i bez zanimacija kojima se sada zamajavamo.

[Чунга Лунга]

Ово ми је већ јасније схватити, него оно "како замишљаш Царство Небеско".

Ако сте некад имали кошмаре, при том не мислим на страшне снове, него на праве правцијате кошмаре и ако су још плус у њима били ђаволи у главним улогама (мада није обавезно), онда можда можете да осетите трунку пакла. Кошмар који траје и траје, радња траје и траје, у њему обавезно ти се ради о глави и већ је то дефинитивно, знаш да је готово, прождреће те,  гурнуо те са висине и падаш, окачио ти тег о врат и у океан и ти тонеш и знаш да је то то, залио те у бетон и знаш да је крај, варијација на тему је много, а у ствари све оно што у души ти је највећи страх да ће се десити, е то живиш у сну. Па се онда пробудиш у крику, дубоком удаху, у неким до тада недоживљеним боловима у целом телу, ноге пресечене изнад колена јасном и танком и оштром и прецизном линијом, хладном, а испод ње све анестезирано, гледаш где си, одакле си испао ту, јеси жив?!
И тако изнова кошмари, разне теме, а све заправо оно што те у стварности тиранише, свесно или несвесно.

Ето, тако доживљавам пакао. Само горе, јер нема буђења.
 

[Bokisd]

Pa sve to u suprotnom pravcu, ..... sreca, zivot, mirnoca, uzivanje, lepota, slava, svetlost, bez bola, bez zalosti, bez teskobe,.... i sve sto je dobro,.... i samo ide na bolje i nema budjenja,.... i to je zamisljanje i sagledavanje buduceg Carstva Nebeskog.... 

[Рапсоди]

Каже отац  Предраг Поповић, отприлике овако.

 Отишао човек после смрти на место лепо, и све добио што је некада желео, лепу кућу, са пуно соба, много аута, пуно одела, лепе хране итд...после стотинак година дошао човек који га је одвео на то место да га обиђе....а овај кука...све је то лепо што он има....али, али... није некако тако замишљао рај...а овај му  каже : " А ко ти је рекао да је ово рај " ?