Хранитељи и усвојитељи - приче из живота

[Маша]

Sergej usvojio devojčicu

Popularni pevač i njegova supruga 12 godina su pokušavali da dobiju dete

Ovih dana nema kraja sreći Sergeja Ćetkovića. Nakon 12 godina braka u njegovom domu začuo se dečji plač. Njegova supruga Kristina i on usvojili su tromesečnu devojčicu. Srećna tročlana porodica trenutno se nalazi u Podgorici u kući njegovih roditelja, a u Beograd dolaze 25. juna kada će popularni pevač održati promociju novog albuma.

- Sergej i Kristina su toliko radosni što su napokon dobili ćerku da njihovoj sreći nema kraja. Po ceo dan i noć su uz bebicu, ljuljaju je, pevaju joj, ljube je… Ma, toliko je vole da je ne ispuštaju iz ruku! Ime joj još nisu dali, ali joj tepaju najnežnijim rečima - priča Sergejev prijatelj iz Podgorice.

Popularni pevač i njegova supruga Kristina 12 godina su pokušavali da dobiju dete. Nema šta sve nisu probali, ali uspeha nije bilo. Uprkos tome, a možda upravo i zbog toga, njihova ljubav i privrženost vremenom su postajali sve veći. Oboje su vernici, pa su se nekako i pomirili sa tim da će dobiti dete ako to bude bila Božja volja.

Pre godinu i po dana rešili su da svoju sudbinu ljudi bez dece spoje sa sudbinom nekog mališana koga su roditelji ostavili. Želeli su da ga usvoje, brinu se o njemu, gaje ga i pruže mu svu svoju ljubav i pažnju. Otišli su u Dom za nezbrinutu decu „Mladost“ u Bijeloj, u Crnoj Gori, i prijavili se za usvajanje. To je dugotrajna i komplikovana procedura i u njihovom slučaju potrajala je godinu dana.

Kada im je pre nekoliko dana javljeno da dođu po prelepu tromesečnu devojčicu i vode je kući, zaplakali su od sreće. Bebicu su doneli u dom Sergejevih roditelja u Podgorici. Tu su svakodnevno i Kristinini roditelji. Svi zajedno brinu o bebici i zasipaju je ljubavlju i nežnošću zahvalni Bogu što im je podario malog anđela.

- Eto, Sergej je godinu i po dana radio na novim pesmama i uporedo sa tim borio se za usvajanje deteta. Baš u trenutku kada je završio album, stigla mu je nagrada - ćerkica - priča drug popularnog pevača.

Srećna tročlana porodica u svoj dom u Beogradu stići će 25. juna. Do tada će bebica dobiti i ime, ali ne sumnjamo da će tata i mama nastaviti da joj tepaju iz milošte.

[Маша]

пс често бива да бездетни парови усвоје дете а онда добију и своје биолошко

[PACTKO]

Нека им је са срећом, и детету и њима!

4chsmu1 pravopop pravopop pravopop

[Ulični Muzičar]

Moja žena je "usvojila na distanci" jedno crnče iz Siera Leone !

finansijski ga pomaže ...

bilo je smešno kada smo mom pok. ocu rekli , onako ozbiljni :

"znaš šta , mora da ti kažemo da ....... ima već jedno dete ..."  ,

a on prebledeo  pravopop

[И.стојковић]

Молимо се Господу, за овакве дивне и милосрдне људе, и да их буде још више 0110_hahaha

pravopop

[Пантелејмон Нови]

Цитат

 

"Из

Што се личног искуства тиче, моја мајка је хранитељица већ 6 год. У нашу породицу је тада дошла Љиљана, која је у то време имала 15. год. Још увек живи са нама. Другу децу нисмо чували, јер нисмо имали довољно простора у кући. :229229229: Ако неко жели нешто да пита, радо ћу одговорити.

Бити хранитељска породица није тешко. Промена као и свака друга, треба мало времена да се човек прилагоди у почетку и то је све. Обука за хранитеље није никакав баук, траје око 3 месеца, а предавања су 2-3 пута недељно. Домаће задатке решавају сви укућани заједно; не каже се без разлога да дете долази у хранитељску породицу. И породични интервју са надлежнима из Центра за социјални рад (психолог, социолог, правник и економиста) није ништа страшно: дођу, не буду ту ни пола сата, баце поглед на просторије у кући, питају где бисте дете сместили да спава, да учи, да има неки свој кутак, погледају породичне фотографије (ту смо их тек затрпали!) и то је све.

"Из биолошких у хранитељске породице неретко долазе деца исфрустрирана различитим врстама психолошких и физичких последица живота у нехуманом окружењу" - цитирам председницу нашег удружења хранитеља. Хранитељ мора да буде спреман да се сваког дана бори са тим као да се ради о његовом сопственом детету, јер просто и да хоће, не може другачије. Уз мало добре воље и уз помоћ Господа и Bogorodicaaaaaa све се лако преброди. Толико од мене за сада, а ви питајте слободно све што вас занима.

---

Свака част, Рончице за твој подвиг!  klapklap

319.gif све види, примила си велику плату на Небесима!   smiley-dance007

[Рончица]

Свака част, Рончице за твој подвиг! 

  све види, примила си велику плату на Небесима!   

Мали је мој подвиг за сада, ако га упоште има. Биће боље кад једног дана и ја постанем хранитељица, ако  :229229229: дозволи, а надам се да хоће.  smiley-dance007

[Пантелејмон Нови]

Свака част, Рончице за твој подвиг! 

  све види, примила си велику плату на Небесима!   

Мали је мој подвиг за сада, ако га упоште има. Биће боље кад једног дана и ја постанем хранитељица, ако  :229229229: дозволи, а надам се да хоће.   smiley-dance007

---

Знаш како се каже, пут од 10.000 миља започиње малим кораком!  319.gif

stadaradim

[Prolece]

Da je vise takvih parova... pravopop

i mi se spremamo za hraniteljstvo,za jednog malooog decaka 

 

[Jadranka1]

Цитат

i mi se spremamo za hraniteljstvo,za jednog malooog decaka  :P

Da nije mali Pavle?Jupiiii! Mi i da hocemo,ne mozemo,nemamo reseno stambeno pitanje...

 

U skoli u kojoj radim imali smo djaka kojeg je od druge do 15-te godine gajila hraniteljka,ali je otisao u stranu,tj.poceo da se drogira,pa zena vrati dete soc.ustanovi,a onda ga u dom smestise,a tada je i dosao u skolu...

[Рончица]

U skoli u kojoj radim imali smo djaka kojeg je od druge do 15-te godine gajila hraniteljka,ali je otisao u stranu,tj.poceo da se drogira,pa zena vrati dete soc.ustanovi,a onda ga u dom smestise,a tada je i dosao u skolu...

То је један од оних проблема на које сам мислила кад сам написала у претходној поруци:

У суштини мало шта може да крене низбрдо, а да то исто не може човека да снађе и са сопственом децом.

[Милица]

Хвала, Рончице, на исцрпном одговору!

А сад, може ли нека прича из живота,

нека занимљива анегдота,

леп догађај,

везано за тај рад?

4chsmu1

[Рончица]

Хвала, Рончице, на исцрпном одговору!

А сад, може ли нека прича из живота, нека занимљива анегдота, леп догађај, везано за тај рад? blessyou

Може, може...

Кад је Љиљана дошла код нас, није била крштена и много је патила због тога. Кума која је крстила њену мајку, одбила је да јој буде кума, не сећам се разлога. И тако она одлучи да јој кума буде моја мајка. 

Одемо ми лепо код нашег свештеника, оца Славка, да закажемо крштење и он, пошто зна да је Љиља код нас у хранитељској породици, каже да неће наплатити крштење. Сад, то за плаћање није био никакав проблем, него сам видела на некој другој теми како свештеници "пљачкају" народ, па намерно зато напомињем, а и тамо ћу да напишем, да се зна!

Него, да се вратим на причу... Закаже нама свештеник за празник Света Три Јерарха, пошто је тај празник први "долазио у сусрет". Ја нисам могла да пођем са њима у цркву, била сам болесна  pravopop али оне оду, кад тамо, имају шта и да виде: сва деца из хранитељских породица се крсте истог дана! То нама нико није јавио, (нисмо тражили дозволу од Центра за крштење, пошто је Љиља тад већ била пунолетна), али ако су људи заборавили да позову Љиљану да и она дође тог дана,  zru се Сам побринуо за то! Тако је она постала наше кумче  :group111:

slava3

[Милица]

Јао дивно!!!

Баш лепо!

А она је сама желела да се крсти?

Вероватно, уз вас, онако, то пожелела.

[Рончица]

А она је сама желела да се крсти?

Вероватно, уз вас, онако, то пожелела.

Па, да. Она је и раније ишла повремено у цркву (обично празницима), са својом баком, тамо у њеном селу, али није била крштена.