ПАЖЊА - Хришћанске вести - ПОТРЕБАН ПРЕВОД!

[Viktor Ljvovic]

                                                             Ракета бачена на православну цркву у Украјини није експлодирала

 

             

     У ноћи између 16. и 17. августа, црква светих апостола Петра и Павла, у граду Моспине у области Доњецка, је погођена ракетом дужине 1,5 метара из ракетног лансера типа ГРАД. Ракета је улетела у цркву после чудне путање.

     Упала је кроз прозор,сломивши стакло, и срушила је на под вазу са цвећем, постављену код целивајуће иконе Христа Сведржитеља.

     Украјински пројектил се буквално забио у под и није експлодирао. Остао је да лежи пред силом Христа Сведржитеља и буквално је постао његово подножје.Пројектил је изазвао мању штету и пожар је спречен.

 

                                                                                                                                   http://www.johnsanidopoulos.com/2014/08/rocket-dropped-in-orthodox-church-in.html

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Viktor Ljvovic]

                                                                   ПЛАЧЕ ИКОНА СВЕТОГ ИНОКЕНТИЈА МОСКОВСКОГ

 

 

     Већ други дан плаче икона светог Инокентија московског, која се налази у параклису, унутар богословске школе. Према сведочанствима студената,  икона светога је излила густу течност од које је замирисао читав храм.

     Данас, у четвртак 21. августа, академски савет богословске школе је заседао под председавањем митрополита Игњатија, и они изгледа нису идентификовали природни узрок ове појаве. 

 

                                                                                                  http://www.romfea.gr/ektakta-nea-2/26100-2014-08-21-18-35-15   

[Viktor Ljvovic]

                                                                 ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА ПОКАЗУЈЕ СВОЈЕ ПРИСУСТВО НА РОДОСУ

 

 

 

      У среду 20. августа 2014, православни верници у светој цркви Панагиа Катхолики, у месту Кремасти на Родосу, су говорили о чуду ком су били сведоци. Још прецизније, према ономе што је до сада познато, висока жена, обучена у црну униформу радника компаније обезбеђења, је ушла у цркву у среду увече. Отишла је до централног  кандила, које је висило пред иконом Пресвете Богородице, и заљуљала га је. Затим је изашла из цркве и нестала, а притом није била примећена од надзорника.

 

     Ово је одмах постало познато свима у тој области и јурили су да би видели кандило које се непрестано клати. Треба нагласити да никакав ветар није дувао кроз цркву, нити се могло пронаћи било које друго природно објашњење. Обично, ако се кандило намерно заљуља, оно престаје после неколико минута.

 

     Такође, сенка жене је почела да се појављује са леве стране иконе Богородице и није нестајала. То се десило пошто је мала девојчица целивала икону. Звона цркве су се после тога радосно чула, призивајући још више људи да дођу и да виде ту појаву.

 

     У првом снимку, који се налази доле, камера је снимила икону 2 сата после догађаја и кандило је наставило да се клати. Митрополит родоски Кирил је дошао да види ту појаву у 22.30 часова те ноћи, и гледао је како се кандило и даље клати и после кратког прекида је опет наставило да се клати истим спорим темпом.

 

     Према његовом преосвештенству митрополиту Кирилу родоском, пре око месец дана сличан догађај се десио у цркви у Линдосу, где се појавила црвена течност, налик крви, на икони Пресвете, а на гробљу у Линдосу се десио сличан чудесан догађај.

 

    ''Пресвета Богородица показује своје присуство, чинећи га приметним. Она чује молитве и захтеве верника'', рекао је преосвећени . Он је такоће додао да присуство Пресвете Богородице не значи да ће се десити нешто негативно већ да она показује да је присутна (са нама).  То је речено као одговор на спекулације многих, пошто се сличан догађај збио и пред 1. и 2. светски рат.

 

     У суботу 23. августа 2014. црква је прославила свој празник- Оданије Успења Богородице са литијом око околног подручја, а људи су и даље били пресрећни због чуда.

 

 

                                                                                               http://www.johnsanidopoulos.com/2014/08/the-panagia-is-making-her-presence.html

[Дијана.]

Javljam se i ja da pomognem kad bude potrebe... radila sam/radim (kao posao, a sad honorarno, prevodjenje sa i na English).

Upisujem se, da lakse pratim... prijedlog: moze zaduzenje i na pp, ako se niko ne javi na temi

[Viktor Ljvovic]

                                                                                РАЗГОВОР СА СТАРЦЕМ ЈЕФРЕМОМ ИЗ АРИЗОНЕ

 

 

 

      Следећи разговор су снимила монахујућа духовна деца, из Грчке, старца Јефрема аризонског, раније филотејског, која су га посетила маја 2014. у св. манастиру св. Антонија Великог у Аризони.

 

 

     Старац Јефрем: Погледајте ову фотографију старца Јосифа Исихасте. Имао сам великог духовног оца. Он је био ватра, појава од човека. У потпуности је размишљао о небеским стварима; овако је он живео.

 

     Две речи би нам он непрестано говорио-стрпљење и молитва, и тако нам промисао Божија помаже онолико колико Бог допусти. Бивајући подрећени њему, ми се никада нисмо међусобно свађали. Други изван нас су нам стварали проблеме, клевећући Старца и оптужујући га, али старац Јосиф би рекао:'' пустите их да причају, ми нећемо ништа рећи''.

 

    Саговорник: Старче, ми смо слаби у свим стварима. Шта ће бити са нама?

 

    Старац Јефрем: Ми сада живимо у другачијем времену. Бог има другачији критеријум за данашњицу. Старац Јосиф је имао духовни универзитет. Мени је драго што сте ви у духовној средњој школи. Данас постоји таква духовна збуњеност. Снажан торнадо развлачи све. Држите се чврсто предања које сам вам предао и знајте да је данас исповедништво рећи да је Исус Христос наш Бог. Мрачне силе то не желе. 

 

    Саговорник: Старче, шта је остало у вашој души после толико година борбе?

 

    Старац Јефрем: Свака ствар је секундарна, све је секундарно. Прва ствар је име нашег Христа, а сада, после многих година које су прошле, видео сам на делу да људи могу победити само љубављу. Мој живот је био рад и бол, живљење у сиромаштву за време Немаца, глад за време окупације, искушења и жалости у манастирима. Велика борба. Једино ме је сачувало име Христа и наше Пресвете Богородице. Ко год не говори сваког дана име Христа и наше Пресвете, тај није хришћанин. 

 

    Саговорник: Другим речима, Христова молитва је највећа?

 

    Старац Јефрем: Наравно, зато што се тада непрестано сећамо нашег Христа. Свети оци су били просветљени и оставили су нам ове мале молитве. Неколико речи:''Господе Исусе Христе, помилуј нас'' и '' Пресвета Богородице, спаси нас.'' Не морамо читати енциклопедије, нити мноштво књига. Са ове две мале молитве сви хришћани су спашени. Монаси који немају световних брига се много моле и достижу висине. Такође, наша Пресвета пуно помаже. То је као да они говоре на уво нашем Христу, зато што су посвећени молитви и то је њихов првенствени задатак, а свако ко има дар молитве у свом срцу, кад умре неће имати проблеме са митарствима. Такви одмах после смрти иду право ка Христу. Нема препрека, зато што име Христово садржи силу. Бог је огањ.

 

    Саговорник: А акатист нашој Богородици, да ли је то моћна молитва?

 

     Старац Јефрем: Наравно. Кад их изговарамо имамо радост и просвећење од наше Пресвете. Наша Пресвета ми јако пуно помаже. Она ме избавља од многих слепих улица.

 

     Саговорник: Данас патимо од очајања и нестрпљења.

 

      Старац Јефрем: Очајање је увек од ђавола и свако ко очајава губи своју снагу. Основа живота је стрпљење. Кад га немамо наш живот се разлаже.

 

      Саговорник: Старче, свет... Ми смо у тешкој ситуацији, узевши у обзир све што се догађа и о чему слушамо. Постоји страх.

 

       Старац Јефрем: Да, осећамо да ће ствари бити катастрофалне и догађају се сваког дана. Зато и трчимо у манастире и цркве, али се не смемо бојати. Само помисли, ако су анђели једног реда постали демони и учинили такву штету, колико помоћи ми примамо од 9 чинова анђела. Једном сам видео Христа на његовом престолу, а поред њега је била наша Пресвета и чинови анђела и светитеља. Чекали су одобрење од Христа да помогну човечанству  у овој новој ситуацији. Када свакодневно испуњавамо своје срце Христом, наша вера се снажи и сусрећемо се свиме. Наша Пресвета се моли за нас и посредује непрестано да бисмо имали снагу и оптимизам.

 

     Саговорник: Старче, да ли се, у годишту у ком сте сада, можете молити као и раније или је другачије?

 

     Старац Јефрем: Сада се молим боље него раније. Наравно да немам интензитет молитве старца Јосифа Исихасте, али имам снажну молитву и то теши моју малу душу у свему кроз шта сам прошао и пролазим.

 

      Саговорник:  Много пута свете мошти одају благ мирис.

 

      Старац Јефрем: Као да говоре да смо сродници.

 

      Саговорник: Рак је данас широко распрострањена болест.

 

      Старац Јефрем: Пацијенти који болују од рака су мученици. Покушавам да их оснажим својом молитвом и саветом, а кад могу ја их и посетим.

 

      Саговорник: Многи људи пролазе кроз тешка искушења, било због злобе других или због њихових сопствених недела. Тако је тешко, они као да овде проживљавају пакао.

 

      Старац Јефрем: Када људи овде проживљавају пакао и вреднују ту ситуацију духовним критеријумом, када такви буду умрли неће им уопште бити суђено, већ ће одмах ићи у Христово наручје. Али, ако то не вреднују духовним критеријумом, тај пакао ће такође бити трпљен и у следећем животу.

       Хтедох да вам нешто кажем о Рају. Пре него што сам напунио 80 година, често би ишао у Рај. Наравно и сада, али године играју улогу. Једном ме је Господ узео за руку и рекао ми:'' Овде си направио цркву, овде си (се) исповедио и спасао душу, овде си утешио, овде си опоменуо.... Другим речима, он би ми говорио све и тиме ме је веселио заједно са његовом речју, толико радости да сам ја рекао:'' Мој слатки Христе, не могу више да поднесем. Не могу више. Експлодираћу. Врати ме.'' Онда би опет био у мојој соби.

 

                                                                                                                                                 Наставиће се....

 

                                          http://www.johnsanidopoulos.com/2014/08/a-conversation-with-elder-ephraim-of.html#more 

[Viktor Ljvovic]

                                                                                               НАСТАВАК РАЗГОВОРА СА СТАРЦЕМ ЈЕФРЕМОМ

 

 

     Други пут у Рају сам видео дивног, младог и стаситог човека. Поред њега је био коњ са спиралним репом, заиста прелеп. Заиста сам био љубоморан због њега. И ја сам хтео да имам таквог коња. Он је повикао на мене и рекао ми заповедним тоном:''Иди и реци војсци да је црни незаштићен и да ће побуњеници тамо ићи (то јест- демони). Па сам отрчао и рекао им. Вратио сам се трчећи да би рекао да сам то обавио. Он ме је загрлио, пољубио, узјахао коња са осмехом и отишао.

 

    Саговорник: Старче, другим речима, многе ствари се дешавају које ми не примећујемо?

 

    Старац Јефрем: Зато морамо бити у потпуности пажљиви. Велика опасност. Ми ћемо проћи кроз страховита искушења.

 

    Саговорник: Какав је пакао?

 

    Старац Јефрем: Какав је? Ужасан, ужасан. Дај Боже да ни птичица тамо не оде. Баш као што се људи даве у мору, тако се исто даве у мукама пакла, праћени демонима. Морамо се молити за преминуле. То је велико дело милости. Моја мајка је била врлинска жена. Ја сам заснивао своје детињство на њеним речима. Пре него што је умрла, била је везана за кревет две  године и говорила би: ''Оче, реци Богу да ме узме. уморна сам.'' Али, борила се пре него што је отишла.

 

   Саговрник: Са ким се борила?

 

   Старац Јефрем: Демонима.

 

   Саговорник: Да ли сте их видели?

 

   Старац Јефрем: Да, као што видим људе.

 

   Саговорник: Зар јој није архангел помагао?

 

   Старац Јефрем: Био је иза ње. Стајао је иза ње да би се она сама  борила и задобила круну.

 

   Саговорник: Слушамо о многим катастрофама које долазе. Шта ће се десити са нама који тражимо помоћ Божију?

 

   Старац Јефрем: Бог ће радити у складу са својим планом за сваку особу, да би спасио сваку особу. Ох! Кроз шта ћемо проћи! Велике тешкоће. Атина има много скривених светаца, а Света Гора, заједно са светим Димитријем, подржава северну Грчку. Имам посебну љубав према светом Димитрију. Спавам са његовим светим миром. Грчка је окренула леђа Христу. Зато ће тако пуно трпети. Деца у Грчкој су врло просветљена или врло помрачена. Деца врлинских родитеља су Христов квасац и будућност Грчке.

 

   Саговорник: Данас многе жене трпе у породицама.

 

   Старац Јефрем: Христос је врло близу душа које су презрене.

 

   Саговорник: Неки људи имају посебан духовни дар. Како се то дешава.

 

   Старац Јефрем: Или је тим људима учињена велика неправда или клевета или су у томе досегли такву дубину па су им дати дарови. Колико ми оглашавамо Бога, толико он пева за нама.

 

   Саговорник: У последње време су се у Јерусалиму догодиле чудесне ствари.

 

   Старац Јефрем: Ја сам такође хтео да видим те ствари. Основа нашег Христа је тамо. Света светлост је свакодневно у најсветијој гробници, али на Пасху се даје углавном свима. Требао би да идеш у Јерусалим. Тамо видимо шта је Христос поднео за нас и ми му захваљујемо, колико можемо, и одговарамо на његову љубав. Ја сам такође ишао неколико пута, у стара добра времена.

 

  Саговорник: Понекад су неспоразуми међу нама.

 

  Старац Јефрем: То је људски и неће никад нестати. Ми морамо ићи преко тога и трчати ка Христу. Морамо размишљати о оном што је Христос припремио за нас у предобром Рају, после другог доласка. Ми сада идемо до припрате Раја, али не може ући у ум човека какав је предобри Рај.Сав светлост. Сав мир! Неизрецива радост. Блаженство. Ништа неће остарити. Христос жели све ново у своме царству. Ништа чудно. Моја мајка је умрла у 95. години, а ја сам је видео у Рају као 30-огодишњакињу.

 

  Током окупације смо имали комшију који је био расејан. Било је двоје деце. Ми смо се играли, а они су и даље ишли ка нама, иако смо се укрцали у исто време. Нашао сам их у Рају, јер су током окупације умрли од глади, док су још били млади. Рекох им:''Шта радите овде? Како проводите време?'' Рекли су ми:''Јефреме, ми овде не говоримо. Овде само читамо, учимо.'' Нису знали ни да напишу своје име, а у Рају су учили. То показује савршенство Раја.

 

  Саговорник: Многи људи помажу потребите манастире.

 

  Старац Јефрем: Шта год да раде, све је записано на небесима. Нека имају мир, здравље и благослов на својим домовима.

 

  Саговорник: У цркви је било људи из целог света. Како је диван ваш рад, Старче, налик оном светих апостола:''Научите све народе''.

 

  Старац Јефрем: Ја сам празан орах. Ништа нисам урадио.

 

  Саговорник: О чему размишљате сада, у вашим годинама?

 

  Старац Јефрем: Размишљам да зацементирам свој рад овде, зато што су многи људи спашени, многе душице. И како ја могу ићи и сусрести се са Господом? Где ћу ја несретник отићи?

 

  Саговорник: Господ ће послати своје анђеле да вас узму.

 

   Старац Јефрем: Не знам у вези тога како ће Господ судити. Моја мала глава садржи читав универзум. Сад ми моје здравље неће помоћи. Стар сам.

 

   Саговорник: Старче, господин П. је умро на дан великог свеца.
 

   Старац Јефрем: Он је за њега отворио врата раја, да био он ушао. Кад неко умре и његова душица буде спашена, светац, који се слави тог дана, га прима у Рај. Зато што је његов дан, његова слава.

 

   Саговорник: Многи људи умиру изненада.

 

   Старац Јефрем: Да. Сваког дана морамо имати наше пасоше у руци. Не знамо шта се може десити. Једном сам исповедио некога у болници гестикулацијом и затим је та особа умрла. Учинио је нешто добро у свом животу и био је спашен у последњем тренутку. У мом животу сам прошао кроз многе тешкоће и видео сам да Божија промисао све усмерава на добробит човека. Нека сећање на смрт никада не буде одустно од нас. Читајте Старечник, разговор између св. Макарија и лобање.

 

   Једном сам у виђењу видео себе обученог врло лепо. Са одеждама, као за празник, и био сам горе на платформи, а ниже од мене су биле девојке које сам исповедио и оне су викале:''Старче, Старче, ми такође желимо да будемо тамо са тобом'', али им није било дозвољено. То показује моју одговорност и благодат свештенства. Зато се требате молити за мене. Имајте ред и будите пажљиви. Борите се сваког дана, колико год можете. Наш Христос воли чин монаха, зато што су они његова војска.

 

   Саговорник: Старче, кад одлазите у Рај и разговарате са Господом, хоћете ли говорити и о нама, вашим монасима и монахињама, и за људе који требају вашу помоћ.

 

   Старац Јефрем: Наравно да разговарам са Њим.

 

   Саговорник: Како он одговара?

 

   Старац Јефрем: ОК. Побринућу се за то. ОК.

 

    Саговорник: Старче, ако ви умрете, а догоди се да смо ми живи, немојте нас заборавити када будете уживали у друштву нашег Христа, а ми се овде будемо борили.

 

    Старац Јефрем: (смејући се) Не, то се неће догодити.

 

    Саговорник: Старче, ми сутра одлазимо. Реците нам коначну реч.

 

    Старац Јефрем: Желим вам добар и благословен пут. Имајте мој благослов. Нек сте здрави и дођите к нама. Свако зна шта има на својим плећима, а завет који вам ја остављам је да упознате Духа Светога. Радите и узидајте га у себи, чувајући заповести Еванђеља и имајте мир у души. Имајте љубав, саосећање и узвикујте име Христа и наше Пресвете. Нека вас анђели прате.

 

    Како се зову они који овде противзаконито ступају у брак?

 

     Саговорник: Да ли мислите на хомосексуалце?

 

    Старац Јефрем: Да, на њих. Стари Завет каже:''Мој дух неће остати са људима, јер су тело.'' То је примењиво данас. Содом је горео баш као нуклеарна бомба. Христос не толерише такве грехе. Свуда се обожавају телесни греси. Нема покајања. Пречасна Марија Египћанка се покајала. Сви хомосексуалци ће бити елиминисани. Све ће постати прљвштина, нуклеарна, све прашина. Рат ће почети због наших грехова. 

 

 

http://www.johnsanidopoulos.com/2014/08/a-conversation-with-elder-ephraim-of.html

 

 

[Viktor Ljvovic]

                                                           1903. ГОДИНЕ ЈЕ НАЧИЊЕНА ФОТОГРАФИЈА

                                                                      ДЈЕВЕ МАРИЈЕ НА АТОСУ

 

                                                                                                                                                           

 

 

                                                                         aутор: Џон Санидопулос

 

 

     Први, икада, фотографски студио на Светој Гори се појавио у руском манастиру Светом Пантелејмону, раних 1870-их. Уз благослов стараца, сви догађаји у животу монаха су снимљени на филму. Фото-историја руског манастира је трајала до 1930-их, али је постепено опадала због недостатка новца. Манастирски понос је негатив фотографије, која се налази изнад, на којој се види давање хлеба сиромашним монасима, међу којима се, по њима, налази лично Мајка Божија, обучена као игуманија Свете Горе.

 

 

 

     Фотографија, изнад, је начињена 21.авуста/ 3. септембра 1903. године и објављена је 1997. године, из архива руског атонског манастира Светог Пантелејмона. Начињена је као сувенир фотографија старог обичаја давања хлеба сиромашним монасима, који су живели у келијама, од стране руског манастира.

 

     У то време је одлучено да овај обичај давања милостиња сиромашним монасима неће бити поновљен следеће године, зато што су се истрошиле манастирске резерве. Овоме је можда допринела лоша ситуација у Русији, што је изазвало смањење донација манастиру.

 

     Фотограф-монах Гаврило је одлучио да фотографише овај догађај,последњи пут, да би га овековечио. Међутим, он је међу оцима приметио жену која се померала на чудесан начин. Он је стога фотографисао сцену, а жена, коју је само он видео, се утиснула на фотографски папир у тренутку блица.

 

                                                                       Према манастирској хроници:

 

     21. августа, 1903. године, док су сиромашни монаси примали милостињу пред капијама светопантелејмоновског манастира, монах Гаврило је начинио фотографију. Када је фотографија развијена, слика Мајке Божије се чудесно појавила са леве стране, скрушено примајући благословену корицу хлеба. Не много пре тога, неколико браће је јасно видело Свету Дјеву међу монасима на капији и хтели су да кажу чуварима капије о томе, али,на дан кад је слика направљена, њу нико није видео. 

 

     Оци су закључили да је Пресвета Дјева, која је игуманија свих монаха и аскета Свете Горе, била тужна због чињенице да је то био последњи пут да је милостиња давана сиромашним монасима од стране манастира, па су повукли своју одлуку да прекину са овим делом милосрђа.

 

     1903. године је у манастиру Светог Пантелејмона живело преко 1400 монаха, док их данас има само око 35.

 

 

 

Извор:  http://www.johnsanidopoulos.com/2010/06/photo-of-virgin-mary-on-mount-athos.html#more

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Viktor Ljvovic]

Prevod bi imao smisla da ja znam da okacim  sliku tog dogadjaja, ali ne umem. Te je sav moj prethodni rad bio uzaludan...

[feeble]

Mozr neki moderator da ubaci, ako je to ovo

 

[nana]

Te je sav moj prethodni rad bio uzaludan...

 

...таман посла, хвала ти на труду око превода.

[Viktor Ljvovic]

Mozr neki moderator da ubaci, ako je to ovo

 

Јесте, то је слика. Модератори су заузети мега- популарном темом о Онану,  па не могу да помогну.... 

[Баба]

Извињавам се заузет сам неким кречењем ових дана.

 

Уопште ме не занима тема о Онану.

 

:good2:

[Viktor Ljvovic]

Извињавам се заузет сам неким кречењм ових дана.   Уопште ме не занима тема о Онану.

 

То је сјајно

[Баба]

Ево текста и битиће Ит на нету

 

Голая активистка Femen в Киево-Печерской лавре облилась "кровью" перед священниками

Корреспондент.net, Вчера, 15:39

109 14 35 3

164

38743

Reuters

Феминистки протестовали против Московского патриархата и российского президента.

Femen с лозунгами "Долой Московский патриархат" и "Нет войне в Украине" эпатировала публику в Киево-Печерской лавре. Как сообщает пресс-служба феминистской организации, это был Blood Bucket Challenge (сейчас в мире популярна акция Ice Bucket Challenge, когда все желающие обливаются ледяной водой или перечисляют деньги на благотворительность).

"Экстремистка Femen, приняв эстафету от Владимира Путина, облилась ледяной украинской кровью на территории Киево-Печерской Лавры Московского патриархата. Вместе с Путиным украинской кровью щедро обливаются патриах Кирилл и свеженазначенный им украинский митрополит Онуфрий", - сказано в сообщении пресс-службы.

 

http://korrespondent.net/ukraine/politics/3417491-holaia-aktyvystka-Femen-v-kyevo-pecherskoi-lavre-oblylas-krovui-pered-sviaschennykamy

[Баба]

Феминисткиње протестовале против Московске патријаршије и руског председника.

Чланица Femen-а са слоганима као што су "Доле Московски патријархат" и "Не рату у Украјини" је шокирала присутни верни народ у Кијево-Печерској Лаври. Како саопштава Прес служба феминистичке организације, ово је био Blood Bucket Challenge (тренутно у свету популарна акција Ice Bucket Challenge, када се учесници обливају леденом водом, и дају новц у добротворне сврхе).

"Екстремисткиња Femen-а, "преузела" је штафету од Владимира Путина, полила се ледоном украјинском "крвљу"  у Кијево-Печерској Лаври ( православном манастиру Московског патријархата -прим.прев.).  Заједно са Путином украјинском крвљу обилно се облива  патријарх Кирил и свеже им постављени Митрополит украјински Онуфрије," - саопштила је њихова пресс-служба.