Православна порука, мисао дана....

[JESSY]

"Најлакше је бити Јуда. Кажеш да си пријатељ, али кад ти се укаже прилика, не премишљаш се за 30 сребреника и целивом издаш своје.

Најлакше је бити Пилат. Увек кад постане густо и мучно, ти "опереш руке". Не преузмеш одговорност ни за своја дела, ни за свој живот.

Најлакше је бити један од књижника и фарисеја. За људе у свету си поштован, праведан, чист, али унутар себе пун мржње, крађе, љутине, зависти, гордости, немилосрђа.

Најлакше је бити маса. Јудејски скуп. Немати своју вољу. Не преузети никакву одговорност. Не терати свој ум на размишљање. Једноставно бити следбеник. Као овца. И тражити да буде разапет онај о коме си до јуче имао речи хвале.

Најлакше је бити Варава. Градити своју слободу, свој живот, на штету другог.

Најлакше је бити разбојник са леве стране. Чак и тада, у твојим последњим тренуцима не рећи ни једно "згреших", него хулити, вређати, осуђивати, исмевати друге за своје грешке.

Најтеже је бити Христос... Разапињати се свакодневно за оне које љубиш, и покрај свега на крсту шапутати: "Оче опрости им јер не знају шта раде." "

Елефтериос Елефтеријадис

[JESSY]

Само је демон досадан, непроменљив и крајње конвенционалан. Божанско је невероватно, различито, укусно, пожељно и веома пријатно.

Не понавља се, не умара, никога не боли нити грди.

Ако можете да живите лепоту тренутка, ако можете да се радујете једноставним стварима, ако живите сваки дан свог живота који је откровење прелепе мистерије, ви сте благословени.

о. Пападопулос

[Bokisha]

Данас се човјек, говорио је о. Софроније Сахаров, одликује све већим отпадништвом од познања сопственог вјечног достојанства и сродства са Богом. И зато сваки човјек који не достигне до осјећања тог сродства, а које открива празник Рождества Богомладенца, јесте тек ”потчовјек.”

[JESSY]

Други ти долази под теретом искушења, болести, страсти, грешака и свих животних недаћа, и уместо да га одмориш и опустиш, ти га испуњаваш кривицом.

Кажеш му да је Бог љут, да га не воли као пре и ако му се шта год лоше и тешко деси, сам је крив што је „грешник“.

Идеш на његов, ионако тежак, крст и закуцаваш још један ексер. И он крвари још више. Изгледа као дете које погреши или се удари и плаче, боли га и пати, а ти му прилазиш и тучеш га.

Шта постижеш тиме? Само додајеш бол његовом болу.

Зар Бог жели ово? Чија воља хоћеш да буде?

Бог воли, прашта, разуме, не напушта нас, не оставља нас у тешкоћама.Не радује тешкоћама и искушењима нашег живота. Он је ту тих и увек активан на свој начин. „Руке“ Божије никада не жигошу и не шамарају, само грле и греју у хладноћи живота.

o.Пападопулос

[JESSY]

Испоставља се напослетку да је способност да научиш да саслушаш другога читава једна уметност. Може се рећи да се седамдесет посто комуникације темељи на способности да саслушаш, а не да говориш, јер други не тражи увек да говориш. Много пута није ни потребно да било шта кажеш, довољно је да саслушаш онога који ти се обраћа и тиме му доносиш мир у души.

Митрополит Лимасолски Атанасије

[JESSY]

У меланхоличном светлу стамбених зграда, у болницама и затворима, на улицама и на маргинама друштва, налазе се свете душе које исповедају Христа. Оне никада неће бити проглашени светитељима.

Стари светогорци су говорили - “...  много је невидљивих светаца, које нико не познаје осим Бога и који ће нам се открити у тешким временима и данима...“.

Нико од нас не може рећи у ком срцу Бог почива. То је потпуно Његов избор. Зато ћемо се у Његовом Царству наћи пред великим изненађењима. Он познаје своју децу, душе које сијају само он зна да разликује.

Јер „свеци“ не морају увек да носе одежду. Могу бити обучени у плаве фармерке или плисирану сукњу. Уосталом, шта би значио рај без свих њих?

o.Пападопулос

[JESSY]

Не осврћите се на прошлост, она више није ту - ни добра ни лоша. Не жалите за прошлој младости, не тугујте за пропуштеним приликама, за неурађеним, за неизреченим - пусти, заборави. Нема прошлости. Нема ни будућности. Овде сте само једном. Уживо сада. Волите данас. Радујте се са онима који су вам близу. Не осврћите се на туђи живот, јер јучерашњи живот више није ваш... Можете се утопити у прошлости, изгубити се у будућности и пропустити ту радост, лепоту и љубав што су ту, поред вас, крију се и чекајући охрабрујући поглед, гест благослова.

-Архимандрит Савва (Остапенко)

[JESSY]

                                            

[JESSY]

"Јер и ако сам много пута пао, ја нисам од Господа отпао. Ја се држим Њега, макар уздахом, макар сузом, макар вапајем."

Свети Ава Јустин Ћелијски

[JESSY]

О врлинама...

"Ако некоме и помогнеш, не радуј се... и ђаво то ради...

И ако се у страстима обуздаш, не радуј се... ђаво нити пије, нити пуши, нити се коцка, нити се проституише...

И ако добро говориш... и ако имаш знање... и ако знаш уметност... и ако си драг... и ако си славан... и ако си богат... и ако си снажан... и ако си леп... и ако си висок и велик, опет се не радуј...

Све то и ђаво може...

Укратко, видите да нема разлога да се поносите ни оним што радите, а ни оним што имате, јер то су све ствари у којима ђаво може да буде и бољи од вас...

Па, ипак...

Постоје три ствари које ђаво не може да уради - да буде скроман, да прашта и да воли друге…

Радуј се ако имаш ово троје...

Радуј се! Јер ако то имаш, онда си Христов и ђаво ти не може ништа..."

- Елефтериадис Г. Елефтериос

[JESSY]

„Колико су у заблуди људи који траже срећу ван себе – у страним земљама и путовањима, богатству и слави, великој власти и насладама, задовољствима и у испразним стварима које као свој крај имају горчину! Градити здање среће ван сопственог срца исто је што и градити дом на месту које се подвргава честим земљотресима. Срећа се налази у нама самима и блажен је човек који је то разумео… Срећа је – чисто срце, јер такво срце постаје престо Божији. Господ за људе који имају чисто срце говори: „Уселићу се у њих и живјећу у њима и бићу им Бог и они ће бити Мој народ“ (2 Кор. 6:16). Шта њима још може недостајати? Ништа, заиста ништа! Јер у свом срцу имају највеће благо – Самог Бога!“

Свети Нектарије Егински

[JESSY]

 Само кад гледамо у смрт, жедни смо за животом

 

Што више видим смрт како коси људе, то сам упорнији и жеднији да живим.

Христос никада није осудио живот и његове радости, већ свет греха, искривљени поглед који уништава и заробљава лепоту створеног.

Ствари нису лоше већ начин на који им приступамо и  користимо их.

Овај живот се не укида ради другог, већ се само наставља. Врата су отворена, до супротне обале води мост. Само када гледамо у смрт, жедни смо за животом, тек када смо на Крсту, жудимо за васкрсењем.

Зато, када се суочимо са смрћу, не треба да се кријемо већ да се сећамо. Сетимо се свега онога што смрт покушава да нам украде и верујте да то није наш новац и наша каријера, већ врло једноставне и обичне ствари. Толико уобичајене да их ценимо тек када их изгубимо. То су љубав, пољубац, загрљај, пријатељ, шетња, планина, море, храна, сан, читање, смех, филм који ћемо гледати, књига коју ћемо читати, молитва коју ћемо певушити, Литургија коју ћемо живети.

о. Пападопулос

[Милошшш]

Ништа није боље, него спознати своју немоћ и незнање; и ништа није горе, него не разумети то.     

  Sv. Petar Damaskin

[JESSY]

Онај ко копа дубоко по својој души и поставља смирење у основе свог духовног здања, одсеца, истовремено, и корене свог егоизма, и његова грађевина остаје заувек, без пукотина.

Старац Пајсије Светогорац

[JESSY]

Молитва је најдубља молба за љубав која не одустаје. То је оно што тражимо целог живота, свесно или несвесно, ту љубав која нас неће издати и заборавити, коју нећемо примити са незахвалношћу и незнањем, љубав која нас никада неће оставити саме. Љубав без напуштања.

о. Пападопулос