Православна порука, мисао дана....

[Чунга Лунга]

Објашњење пете Божије заповести које нам је дао владика Николај:

Поштуј оца свога и матер своју да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.

Ово значи:

Пре него што си сазнао за Господа Бога, знали су за њега твоји родитељи. Само је то довољно, да им се поклониш и одаш хвалу и поштовање. Поклони се и одај хвалу и поштовање сваком оном, ко је пре тебе сазнао за највише добро у овом свету.

Неки богати и млади Индијанац путоваше са својом пратњом преко планине Хиндукуша. На планини наиђоше на некога старца где чуваше козе. Сиромашни старац склони се украј друма и поклони се богатоме младићу. А младић сјаха са свога слона и простре се на земљу пред старцем. Зачуди се старац томе, зачудише се и пратиоци младићеви. А он ће рећи старцу:

- Клањам се твојим очима, јер су оне пре мојих виделе овај свет, дело Свевишњега Браме; клањам се твојим устима, јер оне су пре мојих изговориле његово свето име, и клањам се твоме срцу, јер оно је пре мога затреперило од радосног сазнања, да је отац свију људи на земљи Цар и Господ небески.

Поштуј оца свога и матер своју, јер твој пут од рођења до сада посут је мајчиним сузама и очевим знојем.

Они су те волели и онда, када су се сви други гадили од тебе у немоћи и нечистоћи. Они ће те волети и онда, када те сви омрзну. И када се сви на тебе буду бацали камењем, мајка твоја бацаће се на тебе смиљем и босиљем.

Отац твој воли те и ако зна све мане твоје. А други ће те мрзети и ако буду знали само врлине твоје.

Твој отац и мајка воле те са страхопоштовањем, јер предосећају, да си ти благо Божије, њима поверено на чување и неговање. Нико није у стању, као родитељи твоји, да виде тајну Божију у теби. Њихова љубав према теби има свети корен у вечности.

Кроз нежност своју према теби твоји родитељи разумеју нежност Господњу према свој створеној деци својој.

Као што мамузе подстичу коња на бржи кас тако и твоја опорост према родитељима подстиче њих на још већу бригу о теби.

Неки опаки син јурну на свог оца и забоде му нож у груди. А отац издишући рече сину:

- Брзо опери нож од крви, да те не ухвате и не осуде.

У степи руској један раскалашан син привеза своју мајку пред шатор, а он под шатором пијанчаше са поквареним женама и људима. У том хајдуци наиђоше и видевши мајку везану рекоше, да ће је осветити одмах. А везана мајка викну иза гласа и тиме даде несретноме сину знак, да је у опасности. И син се спасе, а хајдуци место сина исекоше мајку.

У Техерану, граду персијском у кући са две зле кћери. Не слушаху кћери оца и смејаху се саветима његовим. Својим прљавим животом упрљаше кћери част и образ оцу своме. И отац им беше на досади као зла савест. Једно вече, кад мишљаху ћерке да отац спава, договорише се да му приправе отров и да му даду ујутру с чајем. А отац чу све, и сву ноћ плакаше горко и Богу се мољаше. Ујутру ћерке му донеше чај и ставише пред њега. Рече им отац:

- Ја знам вашу намеру и удаљићу се од вас по вашој жељи. Но нећу се удаљити вашим грехом, да бих вашу душу спасао, но својим.

Рекавши то отац претури чашу и просу отров, па се баци кроз прозор и погибе.

Сине, не горди се својим знањем пред својим неуким оцем, јер његова љубав више вреди но твоје знање. Гле, да није било њега, не би било ни тебе ни твог знања.

Кћери, не горди се својом лепотом пред погуреном мајком својом, јер њено срце у костима лепше је од твог лица. Гле, и ти и твоја лепота изишли сте из њене мршаве утробе.

Научи се кћери, поштовати свога оца, јер само ћеш се тако научити поштовати све друге очеве на земљи.

Дан и ноћ вежбај се, сине поштовати мајку своју, јер само ћеш се тако извежбати поштовању и свих других мајки на земљи.

Заиста, децо, не чините много, ако поштујете свога оца и мајку, а презирете друге очеве и мајке. Ваше поштовање према другим родитељима треба да вам је само школа за поштовање свих људи и свих жена, које у муци рађају, у зноју негују и у болу своме љубе своју децу. Запамтите ово и живите по овоме, да би вас Бог благословио на земљи.

И заиста, децо, не чините много, ако поштујете само личност свога оца и своје мајке, а не и њихов рад, њихово време, и њихове савременике. Поштујући своје родитеље ви поштујете и рад њихов, и време њихово, и савременике њихове. Тако ћете убити у себи кобну и глупу навику, да презирете прошлост. Будите уверени, децо, да дани, који су дати вама на располагање, нису ни скупљи ни дражи Богу него дани дати онима који су пре вас живели. Ако се гордите својим временом пред прошлошћу, не заборавите, да ће - док длан о длан - расти трава над вашим временом, по вашим гробовима, вашим телима и делима, и да ће се други насмешити над вама као давном прошлошћу.

Гле, свако време испуњено је мајкама и очевима, сузама, боловима, жртвама, љубављу и вером и надом у Бога. Зато је свако време достојно поштовања.

И мудар се клања с поштовањем пред свима прошлим временима као и пред будућим. Јер мудар зна што луд не зна, а то је - да је његово време као минут на сату. Погледајте децо, у сат: ослушните, како минут тече за минутом, и реците ми, који је минут бољи и дужи, и важнији од другога?

Клекните на колена, децо, и молите се Богу заједно са мном:

Господе, Оче Небесни и Мајко Небесна, хвала Ти, што си нам заповедио, да поштујемо нашег оца и мајку на земљи. Помози нам, Свеблаги, да се кроз то поштовање научимо поштовати све људе и жене на земљи, драгоцену децу Твоју. И помози нам Свемудри, да се кроз то научимо не презирати но поштовати и ценити времена и поколења, која су пре нас била и која су пре нас гледала Твоју славу, изговарала Твоје свето име и ишчезла у прашини пред Твојим сјајним престолом. Амин.

владика Николај Велимировић

[JESSY]

ЗАМКА ДУХОВНЕ ГОРДОСТИ

Духовна гордост је замка у коју лако упадају они који су нови у вери, који се први пут сусрећу са монашким животом, а који трагају и теже да живе истинским православним духовним животом. То може нарочито да буде опасно за оне који обилазе манастире, који трагају за духовним поукама, а не знају шта је и какав је истински православни живот у свету, у парохији. Многи верујући људи обилазе манастире и тамо виде монашку побожност и како се живи по монашком предању, и желе да томе подражавају, али без суштинског разумевања. Поклоници долазе и срећу се са духовним старцима и монасима који живе животом који је, по мишљењу поклоника, много „духовнији“ од живота који живи њихов парохијски свештеник, тако да почну да га осуђују, сматрајући га неодговарајућим за њихове духовне потребе. Одлазе у манастир на исповест, развијају духовни однос са духовним оцем или мајком у манастиру, и сматрају да је то за њих једини пут спасења. Они примају у манастиру духовне савете које, често, могу да тумаче на погрешан начин. Понекад, чак, у манастиру могу да добију и погрешан духовни савет, па га онда претворе у крајњу критеријум духовног живота. А каткад људи одлазе у неки манастир или код некога духовника кога је Црква казнила и који не поштује црквену дисциплину. Тада „поклоник-претворен-у-ученика“ пада у мрежу самооправдања заблуделог „старца“ , што у неким случајевима, чак, доводи до упадања у раскол. Претерана спољашња побожност, лажно смирење, заокупљеност оговарањима и „горућим питањима“ живота Цркве, осуђивање људи због њихове побожности или става у погледу ових питања, потпуна убеђеност у то да „ми једини знамо како би ствари требало да се раде“, и, што је можда најопасније од свега, идолатризовање одређене личности или места као крајњег критеријума Православља, јесу све симптоми ове духовне оболелости. Све су то аспекти духовне незрелости. Оно што у свему овоме недостаје јесте Христос и стварна духовна борба против своје огреховљености.

јеромонах Јона (Пафхузен)

[Биљана 1234]

Засијала је слава подвига твојих, Блажена мати, када си ноћу градитељима цркве Смоленске камен тајно доносила, олакшавајући напор зидарима црквеним. Тобом вођени, и ми грешни кличемо ти овако:

Радуј се, јер си светост црквену заволела!

(Акатист светој Ксенији Петроградској)

 

[Bokisha]

 

Благодат причешћа

Благодат коју дарује причешће тако је велика да ће човек, ма колико био недостојан и грешан и макар био од главе до пете покривен ранама грехова, само ако Господу, Који све нас искупљује, приступи са смиреном свешћу о својој великој грешности, бити очишћен благодаћу Христовом, да ће све више светлети и сасвим се просветлити, и спашће се.

Свети Серфим Саровски

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2017-02-19/26.html

 

[Bokisha]

Стрпљење са другима

Свети Филарет московски

Праведно је и корисно да мерицу стрпљења пунимо водом кротости и да је изливамо на огањ љубоморе, да би овај полако горео и да се не би разбуктавао и претварао у пожар који је у стању да се отме контроли и да уништи зидове љубави, снисходљивости и смирења. Мени се чини да непријатеља има мало, а много је оних који, због неспоразума, погрешно разумевају друге људе и њихове поступке, па због тога постају недобронамерни. На грдњу је корисно одговарати кротошћу него ли грдњом. Сетимо се истине да се прљавштина не скида прљавштином, него да се она уклања водом. Не треба се плашити клевета, него треба бити на опрезу од њих. Клевете нас уче опрезности, а опрезност чини да клевете постану немоћне. Зашто човек сам себе узнемирава тескобним размишљањима о некој ништавној непријатности? Зашто би наш мир и наша спокојност требало да зависи од људског размишљања? Ако смо исправно поступили, нека је слава Богу, а људско мишљење нам то не може одузети.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2017-03-02/26.html

 

[Tumaralo.]

 

Неки брат упита аву Агатона о блуду. А овај му каже:
"Пођи, положи своју немоћ пред Бога и наћи ћеш спокоја."

[Биљана 1234]

14. Јер грех неће вама овладати, пошто нисте под законом, него под благодаћу.
(Посланица Римљанима)

[Bokisha]

Јеси ли жртва неправде?
Гервасије Агиорит

Ево како ћеш знати да ли си жртва неправде, других људи, зависти, околности или било чега. Ако си права жртва имаћеш радост, велику и непомутиву радост и мир у себи... Ако се гушиш у "непрaвди" коју ти људи и живот наносе, упамти добро, ти јеси жртва- али жртва свога карактера, своје сујете, самољубља и саможивости. Права жртва се не осећа као жртва, не осећа да је она та која трпи неправду. Жртва свога карактера и егоизма осећа увек бол, њу увек нешто повређује. Повредљивост је параметар великог "ега". Престанимо да себе заробљавамо самообманом да ми страдамо на правди Бога ! Умишљене жртве никад неће имати радост живота!
http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2017-03-05/26.html

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk

[Bokisha]

Радујте се свагда у Господу

Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се”, узвикује свети апостол Павле. Па још додаје: ”Не брините се ни за што”. А ја, сав у грчу због брига премногих и несигурности сталне, помишљам: Како да се радујемо, добри наш Апостоле, кад ми се чини да тако мало разлога радовању има? Куд год да се окренемо и кренемо, на коју год страну поглед да упремо, све нас од радости одвраћа. С које год стране, с набрајањем, да почнемо, све туга и невоља.

Апостол нас зове да се радујемо у Господу а да се оставимо преварних радости због трица и крпица, па макар то биле куће големашке, брда и долине, јахте и лимузине. Све је то испразно; у томе праве радости нема. Заиста, зар нас толики несрећници около нас, који су то све стекли и награбили, не увјеравају у то? Има само једна радост, која човјека може испунити до краја, а то је радост коју само Бог подарити може. ”Јер Царство Божије није јело ни пиће - вели свети апостол Павле - него праведност и мир и радост у Духу Светоме”.

Да не помислимо да нас Апостол савјетује да сад ”све четири увис”, па да ”бригу на весеље” ударимо, и баш, стварно, ни о чему бригу не водимо. Далеко од тога. Није ни Апостол тако чинио. Него нам вели, кад све своје, слабашне, снаге упремо и сами учинимо што нам је чинити било, од себе урадимо што смо могли, онда да дођемо пред Господа с молбом, да Он наше тегобе и бремена наша преузме. ”Све своје бриге положите на њега, јер се он стара за вас”, савјетује нас свети апостол Петар. Дакле, ”подај Господу пут свој, и уздај се у њега, он ће учинити”.

Ето, браћо и сестре, чусте како да вратимо радост и да нам се прену кости потрвене. Отресимо се непотребних мисли, брига и бремена, отпетљајмо срца своја од свега чиме смо их запетљали, распростримо пред Богом муке своје и повратићемо мир Божији који превазилази сваки ум. ”А Бог наде да вас испуни сваком радошћу и миром у вјери, да изобилујете у нади силом Духа Светога.”

Протојереј Василије Томић

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2017-03-07/26.html

[JESSY]

Često je u vreme malodušne potištenosti, isto kao i u vreme radosti, neophodno ponavljati reči blagodarnosti Bogu. Izgovarajmo ih često, kao i Isusovu molitvu. Recimo: "Slava Bogu za sve!" Ova molitva, iz srca izrečena, odagnava svaku tugu i smutnju, i u srce se nastanjuju mir i radost... Gospod je Svetlost Koja odagnava svaku vrstu pometenosti i uznemirenosti. Samo je potrebno da Mu se duša verom približi.

sveti Ignjatije Brjančaninov

[JESSY]

Čovek, pogotovo radi duševnog mira, mora da izbegava tugu i da se trudi da bude radosnog, a ne tužnog duha. Kako premudri Sirah kaže: Tuga je mnoge pogubila, i u njoj nema ničega dobrog (30, 25).

sveti Serafim Sarovski

[JESSY]

Ima ljudi koji se nikada ne okreću Bogu, koji se ne mole, ali iznenada postanu melanholični i zabrinuti. Srce im oteža i osete da im nijedno drugo ljudsko biće ne može pomoći da se izvuku iz tako bednog stanja. Neko ih možda može saslušati, ali ne i razumeti njihov očaj. I tada oni s dubokim uzdahom pribegavaju Bogu: "Gospode pomiluj!" Dovoljno je samo jedanput izgovoriti molitvu: "Gospode pomiluj!" Međutim, mi je u crkvi izgovaramo tri, dvanaest, četrdeset puta. Drugim rečima, izgovaramo je za sve one napaćene duše, koje ne mogu prozboriti ni: "Gospode pomiluj!" Umesto njih, to čini Crkva. Gospod to čuje, te najpre, poput plamička sveće, dolazi malo blagodati, a duša zatim sve više i više oseća olakšanje.

starac Nektarije Optinski

[JESSY]

Moraš se češće krstiti, jer te to čuva poput katanca na vratima. Spasavajte se i branite silom Časnoga i Životvornoga Krsta.
Demon sedi na levom, a Anđeo čuvar na desnom ramenu.
Svaki čovek ima svoje knjige - u jednu se zapisuju gresi, a u drugu dobra dela.
Ako nas neko podstakne da povredimo ili ožalostimo stare, bolesne ili sumašedše, ne očajavajmo, već, nasuprot tome, pomozimo im. Bolesnima moramo pomoći svim snagama i oprostiti im šta god oni rekli ili uradili.
Svaki dom bi trebalo da ima jednu sobu koja je, poput kapele, okrenuta na istok. U nju bi trebalo staviti jedan sto - oltar Božiji za molitvu, sa kojeg ne bi trebalo ni jesti ni piti.

pravedna Matrona Slepa Moskovska

[JESSY]

Ustanite, vi koji ste pali, otvorite oči vaše duše, primate hleb života, koji je Reč Božija i vino iz čaše Božije Premudrosti. Ako te obuzme tuga, onda, imajući dobru volju i veliku ljubav, ispitaj ono što je zapisano i veruj da ćeš, milošću Božijom, pronaći utehu. Uveri se da svaki Božanski spis koji nas vodi putem spasenja, poučava, ispravlja i snaži čovekovu veru da njegov put uvek treba da je Bogu ugodan.

iguman Nazarije Valaamski

[Bokisha]

Мисли за сваки дан у години - Св. Теофан Затворник

Не дај сна очима својима, ни веђама својима дремања. Отми се као срна из руке ловца, и као птица из руке птичара (Прич.6,4 -5). То правило је дужан да узме као кормило свако ко је у своме срцу и пред Богом решио да живи по Његовим заповестима. Ни он не треба да даје сна очима својим - наравно, не спољашњим, него унутрашњим, тј. очима ума, како би оне непрестано гледале на срце и пажљиво посматрале све што се у њему дешава, пружајући могућност ревнитељу да препознаје вражје замке и да избегава њихове опасности. Сада срце постаје поприште борбе са непријатељем. јер, ту он непрестано сеје своје, што се одражава на помислима. Премда нису увек нечисте на очигледан начин, оне су ипак већим делом прикривене привидном добротом и исправношћу. А ланац свих помисли је вешто сплетена замка. Ко им допусти да се развијају без пажње, не може а да не буде њима завезан, нити да избегне опасност пада. Ето због чега, брате, треба да држиш око твога ума строго пажљивим за све оно што се дешава у теби и око тебе. Гледај и испитуј шта ти предлаже твој неодступни саветник са леве стране и расуди због чега ти он то предлаже, чему те то води, те никада нећеш упасти у његове замке. Ипак, не заборави да сама пажња није довољна, већ да треба да се удружи са трезвоумљем, бодрошћу и непрестаном молитвом Господу. Споји све то и бићеш неуловив.

http://www.voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj/b-s-d-sv-ni-l-srpsg/6135-c-vr-drugi-v-li-g-p-s-isli-z-sv-i-d-n-u-g-dini-sv-f-n-z-v-rni