Православна порука, мисао дана....

[JESSY]

Од Бога је благодат, а од нас труд. Нека нико, дакле, и не помисли, као да су се апостоли свети били ослонили једино на благодат богодану, и да им је лако било, и да су без труда вршили свој велики посао у свету.

Свети Николај Жички

[Tavita]

On 19. März 2014 at 13:17, JESSY рече

``Сва унутрашња логика и смисао Божанствене литургије нје у пуком присуству, већ у причешћу!

 

А на литургији се ради о трпези коју нам је спремио сам Господ, на којој нам Он предаје своје Тело и Крв да бисмо исцелили своје душе и тела и достигли живот вечни!

 

По унутрашњој логици тајне причешћа следи да сваки хришћанин, ако на њега није наложена епитимија, не само да може, већ мора да се причести на свакој литургији на којој је присута.!``

 

п.А.Т., Флавијан

Хвала Ти, сестро, до неба на овом цитату!
Наиме, у мојој парохији владају двије струје међу братијом по питању редовног причешћивања: прва заступа (и према томе поступа) став да је неопходно се редовно причешћивати, тј.на свакој Литургији; друга се води идејом да смо ”недостојни” да се сваке Литургије причешћујемо (овде постављам питање: ”А кад смо то достојни?!”),те је неопходна припрема од 7 дана поста пред Причешће. Чак и нама који се редовно причешћујемо, уз то да се трудимо да водимо хришћански живот у правом смислу ријечи: редован одлазак на Свету Литургију, држање свих постова, држање јутарњег и вечерњег правила, преиспитивање себе, итд. дио братије који заступа идеју ”недостојности” братски (не сумњам да је добронамјерно) ”савјетује” да се не причешћујемо сваке Литургије, већ само за вријеме вишедневних постова. Да ствар буде гора(?)/ироничнија/смјешнија, имамо од владике и од свештеника благословено причешћивање на свакој Литургији. Свештеници непрестано причају о неопходности и добробитима редовног причешћивања. Али кад братија почне тако да прича и кад сте дио мањине која приступа Путиру, онда се лако(?) поколебате, или дођете у ситуацију да преиспитујете исправност свог понашања.
Читала сам и Св Никодима Светогорца о честом причешћивању, али ме и ова мисао Св Флавијана тјеши и охрабрује.
Свако добро од Господа!

[JESSY]

37 minutes ago, Tavita рече

ова мисао Св Флавијана тјеши и охрабрује.

[Bokisha]

Христос – срце човеково

Свети Филарет Московски

Велика је корист за свакога човека ако Христос за њега постане и његово срце и његов живот. И не само да је то добро за тога човека, него је то добро и за све оне који су у његовој близини, јер, свака се сила свагда налази у средишту и одатле она се шири, попут таласа, свуда и делује на све оно на шта на том путу наи|е. И онај који је, највероватније због лењости своје, лишио себе овако великог дара Божијег, тај много тога ускраћује и себи и другима због тога што Христос није у њему, у његовом животу и у његовом срцу. Помолимо се Господу да Он постане срце за свакога човека и да Он буде Живот онима који су умрли за жеље овога света, а да буде смрт за оне у којима још увек живи стари, греху окренут човек. Помолимо се да ти, грехом опхрвани људи, не шире око себе лажни живот ако већ не желе да живе у истини. 

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2016-11-09/26.html

[JESSY]

„Плод благодати Божије јесте да срце за свакога налази оправдање. Оно воли, оно је у стању да о човеку говори само добро и да се моли за њега. Оно не памти увреде ни нанетно зло. Јер немогуће је опростити, а не оправдати. То је психолошка чињеница. Срце је тако устројено. Не ум, не нервни систем, као што тврди наука, а нарочито психијатрија, него је срце на тај начин Богом устројено. То се зове хришћанско срце – оно правда и све ће учинити да нађе оправдање. И оно је спремно да воли, да се сместа помоли за човека и да му жели само добро. То је својство хришћанства, дејства благодати Духа Светог…
старац Сампсон

[Bokisha]

Грешка се не исправља грешком

Преподобни Јосиф

Ако видиш недостатак ближњег, који би ти хтео да исправиш, ако он нарушава твој душевни покој и раздражује те, онда ћеш и ти погрешити и самим тим нећеш грешку исправити грешком – јер се она исправља кротошћу. Јер је и апостол рекао „Исправљајте један другог духом кротости“.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2016-11-10/26.html

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk

[JESSY]

[Bokisha]

Украсите се врлинама

Свети Нектарије Егински

Украсите ваше свјетиљке врлинама. Борите се да одбаците страсти душе. Очистите срце ваше од сваке нечистоте и држите га чисто, да би дошао и уселио се у вас Господ; да би вас испунио Свети Дух својим божанским даровима.Тражите свакодневно Господа; али унутра, у срцу вашем, а не негдје изван њега. И кад Га нађете, станите са страхом и трепетом као Херувими и Серафими, јер је срце ваше постало престо Божији. Али да бисте пронашли Господа, смирите себе до праха, јер се Господ гнуша гордих, док љуби и посјећује смирене срцем. Зато и говори: "Али на кога ћу погледати? На онога ко је смирена духа и ко дрхће од мојих ријечи" (Ис. 66,2).

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/26.html

[Снежана]

[Bokisha]

Искрено покајање

Преподобни Серафим Саровски

Када се искрено кајемо у гресима својим и обраћамо Господу своме Исусу Христу свим срцем, Он нам се радује, приређује светковину и сазива на њу пријазне Му Силе, показујући им драхму, коју је опет пронашао, тј. царски лик Свој и подобије (у нама покајницима). Подигавши на плећа заблуделу овчицу, Он је приводи к Оцу Своме. У обиталиште сверадосних Бог настањује и душу човека који се покајао, заједно са онима који од Њега нису ни одбегли. И зато не будимо лени да се обратимо милостивоме Владици нашем брзо, и не предајмо се лакомислености и очајању, због тешких и неизбројних грехова својих. Очајање је најпотпунија радост за ђавола. Оно је грех к смрти. Покајање за неки учињени грех, између осталог, састоји се и у томе да га човек више не чини. Као што за сваку болест постоји лечење, тако и за сваки грех постоји покајање.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2016-11-22/26.html

[Bokisha]

O Liturgiji

Величанственост заједничке молитве која је премрежила свет и држи га у постојању. Кад је више не буде, свет неће имати разлога да постоји. Не треба то да заборавимо. И, сетићемо се да радимо нешто и те како корисно. За почетак, можемо, без велике теологије, да почнемо и са овим. Можда ћемо ускоро постати нешто бољи сведоци него што смо били. Нешто кориснији и одговорнији. Са нешто више љубави. У сваком случају, изаћи ћемо из цркве, гледајући једни друге искрено благонаклоније, са осећајем да учествујемо у значајној заједничкој делатности. Да смо заиста потребни једни другима.

Ђакон Ненад Илић

Извор: saborna-crkva.com

http://www.prijateljboziji.com/_Sami-sebe-i-jedni-druge.../60242.html

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk

[JESSY]

Ако ти се догоди нешто добро благослови Господа и продужиће ти се

 

Ако ти се догоди нешто лоше благослови Господа и прекратиће ти се

 

Св Јован Златоусти

[Снежана]

Према Библији, име Божије је једно од његових обележја, богојављенско место, место његовога присуства. Сасвим посебно, призивање Исусовог имена чини свеопштом захвалност за његово отеловљење, омогућава свакоме човеку да га лично присвоји, да његово срце прими Господа. Снага Божијега присуства у његовом имену показује се као величина по себи: „Ево, ја шаљем анђела својега пред тобом... Чувај га се... јер је моје име у њему (Изл 23, 20-21).

Павле Евдокимов

[Снежана]

[Ненад Р.]

Непрестано призивање имена Божијег јесте лек који не убија само страсти, него, него и само њихово дејство. Као што лекар ставља лековита средства или или фластер на рану настрадалог и они делују, а болесник не зна како се то чини: управо тако и име Божије, ка дасе призива, убија све страсти, а ми не знамо како се то догађа.

Свети Варсануфије Велики.