Православна порука, мисао дана....

[MiraM]

Србија - Петар Пајић

Ја сам био у Србији,

Србија је на робији!

Срби седе у кафани

Што пијани, што поклани,

Срби леже покрај друма,

Из глава им ниче шума,

А из сваке српске главе

Теку мутне три Мораве.

Српског вођу Карађорђа

Убио је други вођа,

Место где је било клање

Срби зову Радовање.

Убијеном и убици

Дигнути су споменици,

Сад се сваки Србин бије

Са две своје историје.

Србин само из ината

Секирчетом млатне брата,

Док на гробље брат се сели

Србин се сав сневесели,

Празно му у родној кући,

Не може се ни с ким тући!

Жао му је брата, свега,

А досада изједе га.

Мучни Србин досети се,

Узме штрањку — обеси се!

Све су српске оранице

Саме као удовице.

Нит се оре, нит се жање,

Србије је стално мање!

Лети јато црних птица

Преко српских ораница.

И гробови небом лете,

Пошли Срби да се свете!

Из детињства видим слику:

Лисица на дрвљанику.

Прелаз, забран и брвине,

Србија од храстовине.

Дувар пуко са свих страна,

А унутра сама Нана.

Нано моја ти нас спаси,

Не дај ватри да се гаси.

Под земљом сам ти видео лице

Србијо, земљо небеснице,

Под земљом теку твоје Бистрице,

Под земљом звоне Грачанице.

Под земљом мач твој и штит се сија,

Под земљом — цела земља Србија.

[Данче*]

Добро дело је чудо које два срца чини срећним.Зло дело је одсуство чуда, које два срца суши.

св.Владика Николај

[Bokisha]

Божанско и ђаволско у помислима

Преподобни Серафим Саровски

Хришћанско срце, када прими у себе нешто божанствено, не потребује други неки доказ са стране да му је то баш од Господа дошло, него самим деловањем примљенога уверава се да је то - са Небеса: јер у себи осећа плодове духовне: љубав, радост, мир и друго (Гал. 5, 22). Томе насупрот, ђаво, и да се претвори у анђела светлости (2. Кор. 11, 14), или представи благоликим мислима, (тако делује да) срце човеково ипак свеједнако осећа неку нејасноћу и немир у мислима. Објашњавајући то, Свети Макарије Египатски говори: "Макар нам ђаво и светла виђења пружао, он ипак добро дејство на нас преко њих не може вршити - то је извесни знак његовог " масла". Дакле, човек може да позна међу тим разнообразним деловањима у своме срцу шта је божанствено а шта ђаволско, како о томе пише Свети Григорије Синаит: по деловању можеш познати да ли је светлост која је просијала у души твојој, Божија или сатанина...

http://www.prijateljboziji.com/%D0%9F%D0%BE%D1%83%D0%BA%D0%B0%20%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0/2016-04-09/26.html

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk

[MiraM]

"Ponizeni i uvredjeni" F.M.D.

Sta mislite o ovoj ideji?

[Иван ♪♫]

https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/hphotos-xlf1/v/t1.0-9/11168422_594176880684626_5605205803378949486_n.jpg?oh=39d75542f31140ebbe7bd1a5f2c60f6b&oe=5782D45F

 

[Данче*]

Не тражи љубав људи. Не дозволи да те збуни недостатак њихове љубави. Човека често воле због зла и мрзе због добра. Не труди се да се допаднеш људима, него Богу. Небо се љути на нас због наших грехова, свет због наших врлина.

Толстој

[АлександраВ]

Време је тица, која те кити шареним перјем, но, која ће доћи и да почупа своје. Ако будеш сувише везао душу своју за перје, време ће ти с перјем и душу очупати. Ах, како ће тада ружна бити нагота твоја!

Владика Николај

[Ненад Р.]

Када подносиш било какво понижење или бесчашће од других људи, то знај да је то послано од Бога ради славе твоје.

Свети Филарет московски.

[Bokisha]

Раздражљивост и злопамћење

Св. Јефрем Сиријски

Оно што је отров змије отровнице, то је раздражљивост и злопамћење; јер они израз лица промене, и мисли узнемире, и снагу раслабе, и црпу снагу човека за делање; док љубав и кротост удаљују све ово. Буди пажљив према себи, да те не обузме плаховитост, разражљивост, злопамћење, јер ће ти због тога живот бити несређен и испуњен бригама. Стекни великодушност, кротост, незлобивост, које доликују Хришћанима, да би ти живот био спокојан и миран.

Ако имаш нешто против брата, или брат против тебе, помири се са њим. Уколико не учиниш тако, ма шта Богу принео неће бити примљено (Мт. 5. 23, 24). Уколико испуниш ову заповест Владике, онда ишти од Њега са смелошћу, говорећи: "Опрости ми Владико, дугове моје, као што и ја опраштам брату своме, испунивши Твоју заповест!" И Човекољубац ће ти одговорити: "Ако ти ниси опростио, ни Ја нећу теби опростити; ако си опростио, и Ја теби опраштам твоје дугове."

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2016-04-16/26.html

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk

[JESSY]

Поука светог Силуана Атонског

 

Зле мисли муче горду душу. Док човек не постане смирен, неће имати мира од њих. Када те рђаве мисли опседну, призови Бога као Адам: „Господе и Творче мој, Ти видиш како рђаве мисли растржу моју душу… Помилуј ме“. И када стојиш пред Владиком, памти да ће Он све твоје молбе испунити уколико су корисне за тебе.
Дошла је бура, сакрила је сунце и спустио се мрак. Тако и због једне горде мисли душа губи благодат и обузима је тама. Али, исто тако због једне једине смирене мисли благодат опет долази. Ово сам на себи испробао.

[Bokisha]

Гнев је ругоба душе

Свети Јован Лествичник

Гнев је израз потајне мржње тј. злопамћења. Гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио. Плаховитост је (неконтролисано) распаљивање срца у невреме. Огорченост је отровно осећање, које се гнезди у души. Гнев је болесно стање и ругоба душе. Некотролисано кретање воденичног камена (гнева) може у трену да сатре и уништи жито душе и сав плод дотадашњег (духовног) подвига... Зато треба добро да пазимо. Као што тама нестаје када засија светлост, тако и светлост смирења потискује сваку таму огорчености и јарости.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2016-04-17/26.html

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk

[JESSY]

Протојереј Андреј Лемешонок: Не може све бити глатко у овом свету, свеједно ће бити неких неравнина, нешто неће бити како ваља. Ништа на овој земљи се не може урадити идеално. Једном је архимандрит Софроније (Сахаров) рекао својим монасима: „Размишљајте о главном, а остало ће се придодати.“ Ако почнемо да копамо по ситницама ускоро ћемо се заглибити у њима.

 

 

Непажљиви смо, живимо расејано, не сећамо се шта је било јуче, не видимо да смо некога гурнули, према некоме били груби, да некога нисмо приметили... Потребна је пажња да човек размишља и да не живи по стихијама свог унутрашњег живота и осећањима, већ да живи у потрази за Богом. Управо то се назива непрестана молитва. Ви мислите да је непрестана молитва да се све време говори: „Господе, Исусе Христе, Сине Божији, смилуј се мени грешном.“ То значи стално живети у присуству Божијем и одрећи се своје воље. Само тако човек може да се моли непрестано 24 часа.

***

Човек може да каже да то с њим нема никакве везе, да од њега ништа не зависи. Зависи и то врло много. Ако се будеш молио, ако све време будеш живео с Богом, око тебе ће се спасити на хиљаде људи. Ако долазиш у додир с људима који имају невоље и жалости и ако им будеш говорио речи утехе и поуке, ако будеш имао добру помисао и на све гледао чисто, знаш ли колико много добра ћеш учинити? То је чак тешко и замислити!

[Данче*]

Три врлине узрокују божанствено просвећење:
- да не сматрамо свог ближњег злонамерним,
- да добротворимо онима који су неправедни према нама и који нам чине зло и
- да без немира, трпељиво, подносимо све што се дешава.
Ове три врлине рађају друге три још веће: љубав, мир и кротост.
Тиме што не сматрамо свог ближњег злонамерним рађа се љубав, тиме што добро творимо онима који нам чине зло стичемо мир и тиме што подносимо без роптања све што се дешава задобијамо кротост.
Удостоји нас, преблаги Господе, који си ризница добара, да их стекнемо! Амин.

Старац Јосиф Ватопедски

[JESSY]

 

На крају Свете Литургије, када је Велика Тајна завршена,а Свете Тајне у олтару су на престолу, свештеник оглашава: "Светиње - светима".
То значи да ће се телом и крвљу Христовом причестити свети људи. Ко су они? То су они који се сада налазе у храму, свештеници и лаици који овде долазе са вером и чекају причешће.
Зато што то и јесу верни хришћани који траже Бога.
Испоставља се да, упркос свим својим слабостима и гресима, људи који чине цркву на земљи Богу су свети.
Епископ Тихон (Шевкунов)

[Bokisha]

Колико искушења, толико и утехе!

Св. Јован Златоуст

Онолико колико нам се појачавају искушења, толико нам се појачавају и утехе, и толико више имамо најбоље наде за будућност. Сада код нас све иде својим током, и ми пловимо уз повољан ветар. Ко је видео? Ко је чуо? Подводни гребени и стене, разбеснели урагани и буре. Ноћ без месеца, дубоки мрак, стрмине и литице. Па, ипак, пливајући кроз такво море, ми нисмо у ништа горем положају од оних који се спокојно њишу у луци.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2016-04-21/26.html

Sent from my GT-I9500 using Tapatalk