Православна порука, мисао дана....

[Pancakes]

'И ти мислиш да онај ко плаче треба да има одговарајући изглед, тј. црну одећу и разбарушену косу, те да у његовом дому мора да буде тама, нечистота, пепео и жалосно нарицање којим се непрестано обнавља болна рана у души. Препусти, међутим, слично поступање онима који немају наде (уп. 1.Сол.4,13). Ти си, напротив, научио да је о онима који су умрли у Христу (уп. Отк. 14.13) [речено]: Сеје се у распадљивости, а устаје у нераспадљивости, сеје се у немоћи, аустаје у сили, сеје се тело душевно, а устаје тело духовно (1.Кор.15.42-44). Зашто плачеш због онога ко је отишао да промени одећу? Немој плакати ни због себе, сматрајући да се лишаваш неког помоћника у животу, с обзиром да је речено: Добро је [већма] уздати се у Господа, неголи уздати се у човека (Пс.117,8). Немој жалити ни због њега, сматрајући да је претрпео несрећу, с обзиром да ће га ускоро пробудити небеска труба те ћеш га видети где стоји пред престолом Христовим. Према томе, остави малодушне и непристојне узвике: "Авај, какво неочекивано зло. Ко је тако нешто могао да очекује. Зар сам очекивао да ће земља покрити најмилије лице". При сличним речима [човек] мора поцрвенети, чак и кад их други говори, с обзиром да смо и сећањем на прошлост и искуствима из садашњости научени нужности природних страдања.'

 

sv.Vasilije Veliki

besjeda o blagodarnosti

[Данче*]

Јер, није битно и пре свега шта неко о нама мисли и говори, него је важно оно што ми јесмо. Дакле, ми својим мислима и делима сами себи наносимо штету или задобијамо корист, а Бог је онај који љубављу суди свима.

 

Владика Порфирије

[Arsenija]

Mi smo izgubili dobrotu koju nam je Gospod dao pa smo se misleno upleli kao pile u kucine i nikako da se ispetljamo , da bude mir u nasem srcu . Moramo obratiti paznju da u nase srce ne ulazi ono sto remeti mir -- Otac Tadej

[Bokisha]

Како мисионарити

Старац Порфирије Кавсокаливит

У мисионарској делатности треба примењивати истанчане методе како би друге душе примиле оно што им нудимо - речи или књиге - без рђавих реакција. Још нешто: што мање речи. Речи парају уши, а често и нервирају људе. Одјек, напротив, налазе молитва и живот. Живот усхићује, препорађа и преображава, док речи остају бесплодне. Најбољи мисионарски рад остварује се нашим примером, љубављу и благошћу

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2016-02-26/26.html

[Данче*]

[Рапсоди]

 Људи наше епохе имају други типик, од греха су начинили моду. Нека нас Бог помилује.

 

Старац Пајсије Светогорац 

[Bokisha]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Ко су они који имају изглед побожности, а силе њене су се одрекли? И ко су оне које се свагда уче, и никад не могу да дођу до познања истине (2.Тим.3,5-7)? Први су они који држе све спољашње поретке у којима се иначе испољава благочастиви живот, али који немају довољно јаку вољу да би и унутрашња своја расположења држали у сагласности са истинским благочашћем. Они радо иду у храм и у њему радо одстоје. Међутим, не чине напор да и умом својим одстоје пред Богом неодступно и да се приљубљују уз Њега, него, помоливши се мало, испуштају кормило ума, те он, лебдећи, обилази читав свет. И испада да су они по свом спољашњем положају у храму, док их, по унутрашњем стању, у храму нема: код њих је остао само изглед побожности, али не и њена сила. Тако треба разумети и друге случајеве. Оне друге, пак, ступивши у област вере, само изналазе питања: Шта је то, а како ово, зашто оно и због чега ово? У њима је страст празне љубопитљивости. Њих не занима истина, него би једино да запиткују. Нашавши решење, не остају дуго при њему, него ускоро осећају потребу да питају за друго. И тако дан за даном, питајући и питајући, никада се у потпуности не задовољавајући већ сазнатим. Једни, тако, јуре за задовољствима, а оне за задовољењем своје љубопитљивости.

[Bokisha]

Христос у срцу

Свети Филарет Moskovski

Велика је корист за свакога човека ако Христос за њега постане и његово срце и његов живот. И не само да је то добро за тога човека, него је то добро и за све оне који су у његовој близини, јер, свака се сила свагда налази у средишту и одатле она се шири, попут таласа, свуда и делује на све оно на шта на том путу наиђе. И онај који је, највероватније због лењости своје, лишио себе овако великог дара Божијег, тај много тога ускраћује и себи и другима због тога што Христос није у њему, у његовом животу и у његовом срцу. Помолимо се Господу да Он постане срце за свакога човека и да Он буде Живот онима који су умрли за жеље овога света, а да буде смрт за оне у којима још увек живи стари, греху окренут човек. Помолимо се да ти, грехом опхрвани људи, не шире око себе лажни живот ако већ не желе да живе у истини.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2016-02-27/26.html

[JESSY]

Ако не испуњавате заповести Божије, не узнемиравајте Бога многим молитвама. Он неће чути и ваша молитва ће вам се уписати у грех. Благодари Богу што си се родио као православац. Буди чврст у вери, не подлежи искушењима, не брини се да ли ће се људи  друге вероисповести спасити или неће. То није наша ствар. Бог је милостив.

Старац Гаврило Грузијски

[JESSY]

О какав је превелики благослов бити причасник Светих Тајни! Христос постаје наш, Његов живот постаје наш живот, Његова Крв постаје наша Крв. Зато, Свети Јован Златоусти запажа да Бог ништа више не може понудити човеку од онога што му нуди у Светоме Причешћу. Нити човек може тражити ишта више од Бога од онога што прима од Христа у Светоме Причешћу.
+ архимандрит Георгије Капсанис, игуман манастира Григоријата на светој Гори

[Bokisha]

Свети Владика Николај: ПОТОП И СПАСЕЊЕ

У време потопа сви људи изговарају и разумеју реч спасење.

Шта спасавају људи у време потопа? Да ли сандале и вретена? Не, него оно што им је најдрагоценије – живот.

Шта нас уче велики потопи у историји ако не, да смо и ми у овоме свету у једном сталном потопу.

Од потопа смрти ниједно се тело не спасава. У томе потопу беспомоћнe сy све звезде као и јагањци.

Шта чекају људи, зашто се не спасавају? Од потопа смрти само се душа може спасти. Они, који виде универзални потоп, гледају на тела као на сандале и вретена и журе се са голом душом ка кули светиљи, која показује земљу живота.

Што се заклањају људи за природу, када им она јасно казује: ја сам већ потопљена?!

Зато мудри људи не скидају са језика реч: спасавајмо се! А замађијани мада стоје на ивици гробног понора – смеју се и говоре: нама је добро и овде!

Спасавање душе од неизбежног потопа смрти свега осталога једино је разумно занимање разумних, једина брига и једина наука њихова.

Зато, када видиш човека мртва, реци самоме себи: овога брата стигао је потоп, који и мене неће обићи. Да ли је он успео спасти што се спасти може? Да ли и ја спасавам што се једино спасти може?

То нека ти је једини разговор с мртвим.

http://manastirpodmaine.org/sveti-vladika-nikolaj-potop-i-spasenje/

[Ненад Р.]

ја знам твоје невоље, твоје патње, твоје борбе и слабости твог живота. Ја знам твој кукавичлук, твоје грехе и у пркост њему кажем ти " Дај ми срце твоје и љуби ме такав какав јеси. Ако чекаш да постанеш анђео да  би се предао љубави, онда ме никада нећеш љубити. Ако си слаб у испуњавању својих врлина, а ако често паднеш у оне грехе које не желиш више да чиниш. Ја допуштам да ме волиш. Љуби ме такав какав јеси,,

[Anika]

[JESSY]

Ко носи у себи Царство Божије, тај ће га неосетно и на друге преносити, људе ће привлачити наш мир и топлина, желеће да буду са нама и постепено ће их освајати атмосфера неба. Чак није ни потребно људима говорити о овоме – небо ће зрачити из нас, а да ми тога нисмо ни свесни.

— Старац Тадеј

[Bokisha]

Рођаци Божији

Старац Силуан Атонски

Дух Свети нас је ородио са Господом и знај, уколико осећаш у себи мир Божији и љубав према свима, твоја је душа слична Богу. Зато, братијо, свим силама чувајте мир Божији који вам је дат (као дар). А када вас неко увреди, ви га, макар приморавали себе, волите и Господ ће видети ваш труд и помоћи ће вам благодаћу Својом.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/26.html