Православна порука, мисао дана....

[JESSY]

Парохије треба да се друже. Парохијани треба да иду у друге парохије на празнике, треба с љубављу да опште с другим пастирима. Духовници не треба да спречавају ово општење због зависти или користољубивости. Стари су рекли: ако двоје чине једно исто, то није једно исто. Поред тога што су богослужбени чин и Тајне исти они се у свакој парохији обављају са својим особеностима. Такав је закон моћног утицаја личности на све чиме се бави. То што је устав исти не чини нас близанцима. И парохијани треба да виде ове разлике, да запажају како њихову добру, тако и лошу страну, «да се кушање вере ваше нађе много вредније од злата пропадвљивог, које се куша огњем» (1 Петр. 1: 7).

 

Протојереј Андреј Ткачов

[JESSY]

Ако је свештеник љубоморан на друге пастире због парохијана, ако сугерише мисли о изабраништву своје заједнице, ако критикује све остале, постоји ризик да се његова парохија претвори у секту, а сам пастир или у «гуруа» или у баналног гордељивца и завидљивца.

 

Протојереј Андреј Ткачов

[JESSY]

Може се рећи да је идеална парохија место и начин живота који омогућава откривање човекових најскривенијих талената, који човека чине оним што јесте. Јер, док не приђемо Христу ми себе не познајемо. Од свих могућих губитака који се могу замислити после губитка Раја најтежи је губитак самог себе. Долазећи код Васкрслог Господа поново – или чак по први пут – проналазимо себе. А кад се пронађемо, почињемо да живимо на заједничку корист онолико колико смо то у стању.

 

Протојереј Андреј Ткачов

[Данче*]

Бог чува душу твоју све док ти чуваш језик свој.

Св. Антоније Велики

[JESSY]

Онолико колико нам се појачавају искушења, толико нам се појачавају и утехе, и толико више имамо најбоље наде за будућност. Сада код нас све иде својим током, и ми пловимо уз повољан ветар. Ко је видео? Ко је чуо? Подводни гребени и стене, разбеснели урагани и буре. Ноћ без месеца, дубоки мрак, стрмине и литице. Па, ипак, пливајући кроз такво море, ми нисмо у ништа горем положају од оних који се спокојно њишу у луци.

 

Св. Јован Златоуст

[JESSY]

“Никада немој отежати другоме, никада немој покушавати да истрајеш у речима својим“. Рекао си нешто, а други ти одговара: „ Не, није тако како ти кажеш“. Немој покушавати да докажеш да си у праву, него пронађи неки учтив начин да други схвати да је победник. Јер, ако не осети да је победник, у њему ће се створити горчина, отпор, отров, осветољубивост, недовољност и толико другог. Повући ћеш се а да то ни не покажеш, да он то не схвати, да би помислио да те је уверио. Наравно да ћеш ти постојано остати у истини. Ако се не опходимо на овај начин, нама ће владати лукавство. 

 

Архимандрит Емилијан

[Ненад Р.]

Какве су ти мисли , такав ти је и живот .

Отац Тадеј.

[JESSY]

Ако не испуњавате заповести Божије, не узнемиравајте Бога многим молитвама. Он неће чути и ваша молитва ће вам се уписати у грех. Благодари Богу што си се родио као православац. Буди чврст у вери, не подлежи искушењима, не брини се да ли ће се људи  друге вероисповести спасити или неће. То није наша ствар. Бог је милостив.

Старац Гаврило Грузијски 

[Bokisha]

Исповеђено је исповеђено

Старац Порфирије Кавсокаливит

Не враћајмо се у мислима на гријехе које смо раније исповедили. Сјећање на грехе доноси зло. Јесте ли затражили од Бога опраштај? Готово је! Бог преко исповести све опрашта. Не треба да се враћамо и да се затварамо у тамницу безнађа. Пред Богом треба да будемо смирене слуге. Човијек сам себе упропашћује говорећи:

- Ја сам грешник, биједник, ја сам ово, ја сам оно, нисам урадио ово, нисам учинио оно.... Требало је тада, нисам учинио тада. Сад већ не могу ништа.... Протраћио сам своје године. Нисам достојан, нисам низашта.... У њему се ствара осјећање ниже вриједности. За таквог човијека, све око њега су само рушевине. Знате ли како је то тешко стање? То је лажно смирење. Све су то ознаке човијека без наде, човијека којим је овладао сатана.
http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2015-10-03/26.html

[JESSY]

СРЦЕ МОЈЕ ИМА САМО УЛАЗЕ. ИЗЛАЗЕ НЕМА. КО ЈЕ ЈЕДНОМ УШАО УНУТРА, ТАМО И ОСТАЈЕ. ШТА ГОД ОН УРАДИО, ВОЛИМ ГА ТАКВОГ КАКВОГ САМ ГА ЗАВОЛЕО КАД ЈЕ ПРВИ ПУТ УШАО У МОЈЕ СРЦЕ. МОЛИМ СЕ ЗА ЊЕГА И ТРАЖИМ ЊЕГОВО СПАСЕЊЕ... ЗА МЕНЕ ЈЕ НАЈГОРЕ МУЧЕЊЕ КАДА ЗНАМ ДА САМ РАСТУЖИО ВОЉЕНОГ ЧОВЕКА...ЖЕЛИМ ДА ОНИ КОЈИ СУ ПОРЕД МЕНЕ ОСЕЋАЈУ ПРОСТРАНСТВО, А НЕ ТЕСКОБУ. НИКОГ НЕ ЗОВЕМ, НИКОГ НЕ ДРЖИМ И НИКОГ НЕ ТЕРАМ. КО ХОЋЕ, ДОЂЕ, КО ХОЋЕ, ОСТАНЕ, КО ХОЋЕ, ОДЕ. НИКОГ НЕ СМАТРАМ ЗА СВОГ СЛЕДБЕНИКА ИЛИ ПРИСТАЛИЦУ.

 

СТАРАЦ ЕПИФАНИЈЕ

[Данче*]

Поштовати своје родитеље у Господу, то је прва дужност наша у животу. Зато је то и прва заповест Божија с обећањем. Поштовање родитеља је толико божански важно, да од тога зависи и наш живот и наше благостање на земљи. Све што је око нас, сва бића и све твари, гледају и мотре на наш однос према нашим родитељима, па се тако и понашају према нама. Толико су родитељи драгоцени и важна бића пред Богом, и у овом свету. За поштовање родитеља Бог даје двострук благослов – “да дуго живиш на земљи”. Значи, твој живот и твоје добро у животу зависе искључиво од тебе, и од твог односа према родитељима.

https://www.facebook.com/pra17/photos/a.518102028209793.124543.518098048210191/1045085498844774/?type=3&theater

[Ненад Р.]

Највећи ћеш бити када себе мишљу претвориш у ништа.

Свети Владика Николај.

[Данче*]

Постите колико можете, вршите метаније колико можете, уживајте у свеноћним бдењима колико желите, али у свему будите радосни. Имајте у себи радост Христову. То је радост која траје вечно, која у себи садржи вечну радост. То је радост Господа нашега. Она пружа сигурно спокојство, спокојно задовољство и свесладосно блаженство. То је сверадосна радост која превазилази сваку радост. Христос жели да се људи радују. Штавише, ужива у томе да шири радост, да вернике своје обогаћује радошћу; жели "да радост наша буде потпуна" (1.Јов.1,4)

 

Старац Порфирије Кавсокаливит

[Снежана]

Свако ко не види, а обећава да ће поучавати друге, преварант је и своје ће следбенике гурнути у пропаст, по речи Господњој: Слепи слепога ако води, оба ће у јаму пасти (Мт. 15,14)ʺ

 

[Данче*]

Ми смо у овом животу странци и дошљаци; али не знамо када ћемо бити узети одавде. Многи који су се ујутро пробудили, нису дочекали вече; други, који су увече уснули, нису дочекали јутро.

свети Јефрем Сиријац