Православна порука, мисао дана....

[JESSY]

Имајте љубав међу собом! (Свети Симеон Мироточиви)

[Данче*]

Буди лаган, реци све грехе Богу. Све болести, све туге, све бриге предај Богу. И бићеш лаган, ослободићеш се. Бог све већ зна о теби. Он је већ одлучио шта ти је потребно, каква је твоја судбина и какав је твој животни пут. Због чега се узнемиравати, страдати, главу разбијати? Никако. Треба живети овако: како буде, биће како Бог да.

-Мати Антонија

[Данче*]

Када згрешиш, па људи виде твој грех и осуде, и одбаце те као сувишну дроњу у овом свету, вера твоја брани цену твоју и говори ти: Христос за грешнике умре на крсту. Он је платио твој грех пред Богом, и ти си Богу врло скупоцен и драгоцен.

-Св.владика Николај Велимировић

[JESSY]

''Туге које Бог допушта, дају нам се за духовни напредак. Бог се не свети за грехе наше. Напротив, воли нас још више и хоће да се исправимо. Искушења треба да примамо, иако нас жалосте. И не заборавимо да Бог допушта искушења према духовној снази коју има свако од нас.

Бог не даје духовне дарове човеку ако претходно не претрпи искушења и жалости по допуштењу. То је дело Божије мудрости коју не могу људи разумети. Када стрпљиво поднесеш жалости и тешкоће, тада ће те наградити Бог божанским даровима. Јер, после жалости и искушавања долази утеха. Који издрже искушења, ти и примају блага од Бога. Прво треба окусити горчину искушења, а затим уживати сладост божанске благодати.''

Свети Исак Сирин

[Снежана]

"Пролазе године и време, а на нама је да се трудимо, не да будемо важни и славни, већ да будемо дорасли времену у коме смо и месту на коме смо. А то зависи од нас, на крају крајева.'' Зато, ''чинимо увек - колико до нас стоји''.
Патријарх Павле

 

 

 

 

 

[Данче*]

Некада су људи у своме животу имали исправност, искреност, част, а материјалне вредности су биле јефтине. У наше време, на жалост се изгубила исправност, а поскупeле су материјалне ствари.

 

Старац Пајсије

[мирођија]

Не брините се дакле говорећи ,шта ћемо јести , или шта ћемо пити, или чим ћемо се оденути?

Јер све ово незнабошци ишту,  а зна и отац ваш небески да вама треба све ово.

Него иштите најпре  царства Божијега,  и правде његове,  и ово ће вам се све додати.

 

Не брините се дакле за сутра,  јер сутра бринуће се за се.

Доста је сваком дану зла свога.

 

Јеванђеље по Матеју. Гл. 6.

[JESSY]

Ko učini dobro delo neka ćuti.
Ko ga primi, neka priča.

 

Otac Tadej

[JESSY]

Не мучи себе завишћу, јер тиме не заустављаш успехе онога коме завидиш, него само ствараш од своје душе пакао...
Не мучи себе мржњом ни према највећем непријатељу, јер тиме не шкодиш ономе кога мрзиш, него само разједаш сопствену душу...
Не мучи себе памћењем увреда, јер се тиме не светиш ономе који те је увредио, него само позлеђујеш своје сопствене ране..

 

ЕПИСКОП ХРОИЗОСТОМ

[JESSY]

Ако некада неком укажете милост – бићете помиловани.

Ако састрадавате са оним који страда – уврстићете се у Мученике.

Ако опростите ономе ко вас вређа, то вам се не само опраштају сви греси него и бивате чедо Оца Небескога.

Ако се, чак и мало, усрдно помолиш за спасење, спасићеш се.

Ако себе укориш, окривиш и осудиш пред Богом за грехе које савешћу осећаш, и за то ћеш бити оправдан!

Ако пред Богом исповедате своје грехе, за то вам је плата опроштај.

 

 

ПРЕПОДОБНИ МОЈСЕЈ ОПТИНСКИ

[Иван Ивковић]

Један од оптинских стараца (чини ми се Варсануфије) je саветовао да се на дан причешћа чита Апокалипса Јована Богослова. Очигледно се имало у виду то да је облагодаћени ум хришћанина у то време способнији за примање Божјих тајни него у обичне дане. Није толико у питању конкретан савет колико обриси општег правила: на дан причешћа све могуће време и снаге треба посвећивати проучавању речи Божије и других духовним делима.

 

Поставши дом Божји посредством причешћа хришћанин постаје страшан за невидљиве непријатеље добра. Од њега као од ватре „бежи сваки злочинац и свака страст“. Стога је за непријатеља битан задатак да се потруди да разоноди хришћанина, да га увуче у ковитлац разноразних брига, да га окружи „незнањем, заборавом, малодушношћу и каменом безосећајношћу“. И непријатељу то полази за руком сразмерно с нашом непажњом. Треба ли се чудити распојасаности греха и хаосу који влада у главама ако не учимо да како треба користимо своје најпобедоносније оружје – битно сједињење с Богочовеком и Спаситељем?

 

 

Питање без сумње, није потпуно сагледано, већ смо га се само дотакли. Оно захтева црквену пажњу и самом изговарању питања може претходити позив: „Вонмем!“ („Пазимо!“) И умеће опраштања грешака и способност супротстављања деловању страсти и храброст у незгодама и предукус вечних добара, и још много, много другог се причесницима даје у изобиљу. Ево шта је Јован Кронштатски говорио после причешћивања: „Господ је у мени лично, Бог и човек, ипостасно, суштаствено, истинито, очишћујуће, освећујуће, победоносно, обнављајуће, обожавајуће, чудотворно, што и осећам у себи.“

 

Протојереј Андреј Ткачов: Како се понашати после причешћа

[JESSY]

У затвору треба редовно објављивати Царство Божје, скривено у тајни Литургије. Само служење Литугије у затвору је стварање праве атмосфере за преваспитавање, јер покајање као преумљење није само гносеолошки процес, већ је то процес који ангажује све психофизичке и духовне способности. Није суштина само у дијагностицирању греха, већ и у вољи и делању да се он превазиђе. Зато је потребан дар Духа Божјег, који се заиста даје за бадава, али у духовном амбијенту Литургије Цркве“

(Архиепископ охридски и Митрополит скопски Јован)

[JESSY]

МОЈА ВЕРА И ВЕРА ЦРКВЕ

 

   Прво увек боље и лакше успева. Ради се са више труда и мање свесно, али оно што се ради срцем лакше се доведе до циља. Оно што се ради други пут укључује више вољне активности, тражи истрајност.

 

 ђакон Ненад Илић

[Данче*]

То што је од Бога, умирује човекову душу, а оно што је против Бога, смућује душу и доводи је у узнемирено стање.

 

преподобни Јован Лествичник

[JESSY]