Лепо писаније и сродна сочињенија

[Иван Ивковић]

[JESSY]

Узвишено је биће човек, чудесно створење Божје, по икони Његовој саздано! Ако је он у стању пада способан за многа дивна дела која је учинио и чини, као што то непрестано видимо и у историји и у нама савременом свету, за шта је онда тек кадар у стању светости и савршенства? Али у њему највише пажње, дивљења, страхопоштовања, свесрдне благодарности заслужује то што може да се уподобљава своме Саздатељу – Богу, што је предодређен за бесмртност, за вечно блаженство у Богу и са Богом, што ће једнога дана засјати као сунце, у Царству Оца свог небеског! Провиђајући ту славу верних изабраника Својих, Господ говори: тада ће се, у другом доласку, праведници засјати као сунце у Царству Оца свога (Мт. 13, 43).

 

 

Св. Јован Кронштатски

[JESSY]

Света Истина, слово Божје говори: "кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Божије". Невоље јесу нарочито удео нашег времена, коме као судбина није дат ни подвиг мучеништва, ни подвиг монаштва. Удео наш, хришћана последњег времена, удео је невоља, по свој прилици незнатних, ништавних. Вага је у Бога! Пред Њим, на његовим теразијама свака невоља је ништавна, свака жалост је мало важна, како год велика она била, зато што осењивање Његовом силом и благодаћу може да претвори највећу невољу у највећу насладу. Тако и најмања невоља има пред Њим потпуну вредност, нимало мању од велике невоље. Све зависи од Његове благодати. А Он милостиво прихвата од човека сваку жалост, коју је овај примио са благодарношћу, са покорношћу, са славословљем.

Болест која Вас је задесила невољно учините посредством благодарења вољном жртвом и нека је прими Бог, као кад, испуњен најмиомириснијим духовним тамјаном. Тамјан је благодарење.

 

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ

[Иван Ивковић]

Воља Божија увек доноси добро

 

Никада не губи наду у Божији Промисао. Постоји допуштење, воља и Божији Промисао.

 Допуштење је - када Бог даје цовеку слободу. Човек тада ради оно што жели. Када делује воља Божија, човек ради оно, што наређује Бог. Воља Божија увек доноси добро. Божији Промисао управља: да ли да се деси допуштење, да ли воља. Када не можеш да решиш питање и не знаш шта да радиш, - препусти се Божијем Промислу и не размишљај више о томе.

Архимандрит Гаврило (Ургебаџе)

 

[Данче*]

О хлађењу срца - Свети Теофан Затворник

 

 

Пребивање са Богом не зависи од нас. Сам Бог налази душу и дарива јој бодрост и унутрашњу слободу. Ако се, пак, Бог удаљи, душа постаје празна и сиромашна. Она није у стању да га поврати назад. Бог се уклања да би душу испитивао, или да би је казнио за извесне унутрашње грешке. Уколико је испитује, Он се на њен зов брзо враћа. Али, ако се удаљује ради казне, оставиће је да дуго чека све док не увиди своје грешке, исповеди их и окаје.

Понекад охлађење наступа због великих напрезања у молитви, читању и богосагледавању, и када душа осети потребу за миром и прекидом своје напорне делатности. То стање треба прихватити. Оно је пролазно. Захлађење на дуже наступа само ако човек непрестано живи у страстима и упорно остаје у греху.

Охлађење је горко стање, препуно опасности. Његов извор очигледно сачињавају грехови или неистините мисли, рђави осећаји и склоности. Пре свега, охлађује се срце, а молитва пресушује кроз празнословље, презапосленост и многобрижност, расејаност, саможивост и страсне покрете, кроз неумерено једење и пијење, кроз чулност, кроз осуђивање других и, изнад свега, кроз гордост и самоувереност. Онај ко не примећује своје грешке налази се у сатанском стању: ђаво никад не види и не окајава своје грехе. Али, човек се каје у смирењу и стога га Бог воли (старац Анатолије Оптински).

Испитуј себе при сваком охлађењу, тј. провери да није можда твоје срце страсно везано за нешто; да ниси можда подлегао самоуверењу и мислиш да си нешто више од других; да можда, у сујетном самопоуздању, не тражиш да сам, кроз сопствена средства, постигнеш савршенство? То су најчешћи узроци охлађења. Чим се поверење у Бога макар и незнатно умањи, све крене наопако. Тада се Господ повлачи назад и говори: „Остани са оним у шта се уздаш".

Охлађењу најчешће претходи некаква везаност срца. Чим се срце или ум за ма шта страсно вежу, враћање у себе је онемогућено. Тада је потребно да се срце на сваки начин одвоји од дотичног објекта. Јер, свако страсно везивање за људе и ствари одваја од Бога.

Стога ревнуј за своје спасење и најстрожије се чувај од охлађења: Оно започиње заборавношћу. Заборављају се доброчинства Божија и сам Бог, заборавља се сопствено стање, заборавља се на опасност остајања без Бога, заборавља се на смрт. Цела духовна област у нашем животу се затвара и нестаје. А кад је све заборављено, срце се хлади и осећај за духовност пресушује. Услед тога се најпре запостављају духовне делатности, а потом и сасвим одбацују. Човек пада у безосећајност, непажњу и површност, заборавља на Бога, смрт и Страшни суд, и служи само својој сопственој пожуди. То је празан живот.

[JESSY]

Кратка поука преп. Исака Сирина

За човека у коме се умножи благодат, страх од смрти на путу ка жељеној праведности постаје ништаван. Он у својој души налази многе разлоге по којима је, ради страха Божијег, готов да трпи невоље као нешто што му припада. Тада све што је непријатно телу и што може да му причини страдање у његовим очима изгледа ништавно у поређењу са оним чему се он нада у будућности. Уколико се, пак, у човеку умањи благодат, дешава се супротно реченоме. Тада код њега познање на основу истраживања (које се ослања само на опипљиво) постаје јаче од вере. Он већ нема наду у Бога при сваком делу и промисао Божији о човеку почиње да схвата другачије. Такав човек се постојано подвргава страховима због замки оних који својим стрелама стрељају у мраку(Пс.10,2).

[Иван Ивковић]

По речима Светог Симеона Новог Богослова, највећи јеретик је онај ко говори да је немогуће живети животом Светих Отаца и у овом времену имајући при томе у виду стварно и стално Христово присуство и дејство са нама у све дане до свршетка века.

[JESSY]

Светом владики и преблаженом папи Августину, Јероним.

 

Одувек сам поштовао твоје блаженство чашћу која ти доликује, и љубио сам Господа Спаситеља Који пребива у теби; али сада том највишем поштовању и љубави додајем, ако је могуће, још нешто, и савршено га допуњавам, тако да не пропуштам ни један једини час а да не помињем твоје име: јер си својом пламеном вером одолео свим противним ветровима. Више си волео, колико је то било до тебе, да се сам избавиш из Содома, него да останеш међу онима који пропадају. Твоја мудрост зна шта хоћу да кажем. Свака ти част! Цела те васељена прославља. Они који припадају саборној цркви поштују те као обновитеља старе вере и диве ти се; а, што је знак још веће славе, сви те јеретици проклињу. И мене мрзе једнаком мржњом: кад не могу мачем да нас погубе, онда клетвом желе да нас убију.
Нека те доброта Господа Христа сачува у здрављу и сећању на мене, поштовани владико и преблажени Папо.

Превод с латинског: Младен Станковић

(Изворник: Sancti Eusebii Hieronymi Stridonensis Presbyteri EPISTOLAE. Epistola CXLI, Ad Augustinum, Migne PL, Vol. 22, Paris 1845, pp. 1179-1180. © за превод на српски језик: ЦППС и Младен Станковић, 2013.)

[Иван Ивковић]

Fr. Thomas Hopko speaks at St. Elijah about Christianity and Armageddon

 

[Дуња]

Raj se nalazi samo tamo gde moje znaci tvoje ili nase, gde ja nisam ziv ako nema tebe i nas, sabranih zauvek u Jednom Koji je Sveta Trojica.

 

Чије су ове речи?

[Goku]

Чије су ове речи?

 

Управо сам гуглао и добио као резултат овај текст:

http://www.nsreporter.rs/vesti/episkop-backi-irinej-na-delu-je-duhovno-umrtvljivanje-srpskog-naroda/

Како није наведено да је цитат, рекао бих да се могу приписати владики Иринеју.

[Данче*]

О гордељивом и кротком - Св. Владика Николај

 

Нико, па ни сам Господ Бог, не поучава радо гордељивога. Нико не мари да даје поуке ономе ко виче да он зна све. Кроткима се откривају тајне, вели мудри Сирах (3, 19). А Давид опет говори да Бог наставља кротки истини, учи кротке путу своме (Пс. 24, 9).

Гордељив је онај ко хоће свакога да учи а сам се не да ни од кога поучити; а кротак је онај ко не жели никога да учи а жели непрестано да буде ма од кога поучен. Празан клас са издигнутом главом изнад све њиве, и пун клас са главом обореном! О гордељиви човече, кад би некако ангел хранитељ твој скинуо завесу с твојих очију и показао ти бескрајну пучину свега онога што ти не знаш, ти би клекнуо пред сваким човеком пред којим си се гордио и кога си подништавао и узвикнуо плачевно: опрости. Опрости! Ја ништа не знам! Смерном и побожном често се открива и кад ће умрети, а гордога смрт сналази изненадно.

Св. Григорије Двојеслов прича о неком епископу Карпу, који сваки дан служаше литургију, како му се једном јави неко из онога света и рече: „Продужи чинити то што чиниш, и служећи мени, нека ти не сустану ноге. и не ослабе руке. А у дан Успенија Богородице доћи ћеш к мени, и ја ћу ти дати плату у царству мом небесном, заједно са свима онима, за које си се на службама молио.“ После године дана на дан Успенија епископ Карп одслужи службу Божју, опрости се са својим свештеницима, и предаде дух свој Богу. И лице се његово засветли као сунце.

[Иван Ивковић]

 

Беседа на тему "Свецарица", одржана 31.08.2014. О (не)себичности, самоспознаји, следовању Божјој вољи и још нечему...

[Иван Ивковић]

[Богдан_]

Свака част, зелени.