Грађански рат у Украјини

[Ромејац]

Голдман Сакс: Украјина ће банкротирати у јулу

 

ЊУЈОРК – Украјина у јулу неће успети да исплати камате на обвезнице које јој доспевају на наплату и банкротираће уз 19 милијарди долара дуга, јер нема назнака да ће несугласице са кредиторима бити решене, процењује америчка банка „Голдман Сакс”.

Украјинска влада по свој прилици неће премостити неслагања са кредиторима о плану отплате дуговања у наредним недељама и мораће да прогласи мораторијум на отплату 120 милиона долара камата које на наплату доспева 24. јула, наводи аналитичар „Голдман Сакса” Ендрју Матени, а преноси агенција „Блумберг”.

Украјина је дала кредиторима неколико недеља да прихвате предлог који укључује отпис 40 одсто основног дуга пре него што прогласи мораторијум, рекао је за „Блумберг” извор упознат са ситуацијом.

У Вашингтону ће се следеће недеље састати представници украјинске владе и Међународног монетарног фонда (ММФ) да би разговарали о исплати следеће транше 17 милијарди долара вредног кредита помоћи Кијеву.

[Manolis]

Украјина разматра забрану речи „Русија“ 

 

Prevazišli Hitlera...   

[Ромејац]

Кијевска хунта покушава да се обрачуна са неофашистичком организацијом Десни Сектор (својом дојучерашњом десном руком). У Закарпатју напето. На ивици сукоба.

[Ромејац]

Хунта пребацује трупе ка Мукачеву (Закарпатје)

[Ромејац]

[Ромејац]

Ukraine government in armed standoff with nationalist militia

 

[Ромејац]

[Ромејац]

https://www.youtube.com/watch?v=GFCSV8eCm4w

Мукачево јуче

[Ромејац]

Десни сектор сада дрма Украјином

 

Порошенко признао да је држава у сукобу са првоборцима са Мајдана. Десничари председника све чешће називају агентом Кремља

 

 

ПОСЛЕ жестоких оружаних сукоба на западу Украјине - у којима су учествовали активисти, по злу чувеног, Десног сектора и полиција у Закарпатју - председник Украјине Петар Порошенко морао је у Врховној ради да призна да је до крвопролића дошло зато што шверцери нису могли да поделе плен!

 

Тамошње руководство је смењено управо због шверца цигарета, а део наоружаних активиста Десног сектора је ухапшен. Да би нормализовао ситуацију, Порошенко је за губернатора Запаркатског краја именовао Генадија Москаља, који је од септембра 2014 руководио војно-грађанском администрацијом Луганске области, делом под контролом Кијева.

Ово није једини сукоб Десног сектора са државом. Његови чланови су оружјем покушали да преузму контролу у месту Мукачеву. Сукоб је почео 11. јула у једној кафани, у којој су људи у војним униформама делили међу собом зоне утицаја. Око двадесетак наоружаних припадника Десног сектора у суботу је дошло да рашчисти рачуне са људима Михаила Љаноа, посланика Врховне раде и једног од најбогатијих људи Закарпатја. Десничари су хтели да разоружају и полицију, што је довело до оружаног сукоба. Чланови сектора су напали полицију гранатама и ватреним оружјем, погинуло је троје људи, а 14 их је рањено. Тада је Порошенко наредио да се разоружају сви који немају дозволу за ношење оружја.

- Ниједна политичка партија не може да има своје наоружане људе, нити криминалне групе - изричит је Порошенко. - Они који из митраљеза пуцају по Закарпатју јесу терористи без обзира на то иза којих се патриотских парола скривају.

Али премијер Арсениј Јацењук не мисли тако, па је за сукобе у Мукачеву оптужио је локалну полицију, а не активисте Десног сектора. Јацењук тврди да се полиција повезала са локалним бизнисменима и да заједно шверцују. Очигледно да у руководству у Кијеву нема јединства.

Ако Десни сектор, који за себе тврди да је добровољачки украјински корпус, који штити независност и територијалну целокупност Украјине, смену руководства у Закарпатју доживи као своју победу, председник Порошенко ће врло брзо имати са њима много озбиљније и теже проблеме. Сада десничари све чешће називају Порошенка агентом Кремља и поручују му да неће моћи да побегне као Виктор Јанукович.

На последњим изборима у Украјини Дмитриј Јарош и његове присталице у Десном сектору нису добиле значајни проценат гласова. У Врховној ради имају само два посланика. Али, пошто су они на Мајдану били најратоборнији, сада као првоборци сматрају да имају право на посебне привилегије.

 

ПРЕСВУКЛИ УНИФОРМЕ

НАОРУЖАНИ људи у униформама Десног сектора и у време бивше власти узимали су рекет онима који су шверцовали робу са Запада. Добри познаваоци прилика у Закарпатју објашњавају да се не ради ни о каквим патриотама, већ о бандитима који су само обукли униформе Десног сектора, а заправо се баве криминалом.

 

ВЕЋА АУТОНОМИЈА ДОНБАСУ

УКРАЈИНСКИ парламент (Врховна рада) одобрио је у четвртак нацрт закона којим се двема областима на истоку Украјине даје већа аутономија, што је корак напред ка испуњавању услова из споразума постигнутог у фебруару у Минску.

[Ромејац]

Рат за храмове Украјине

 

У земљи са чак три православне цркве хришћани се не могу умирити, већ и даље настављају међусобни верски сукоб. РПЦ упозорава да су до сада отета 23 здања која су припадала московском патријархату

 

Ни цркве нису биле поштеђене у сукобима, а као резултат тога унутрашњости православних објеката су демолиране до непрепознатљивости

 

РАТ за православне храмове у Украјини се наставља без обзира на то што се све више говори о миру. Није помогао ни недавни јавни апел папе Фрање који је још једном позвао хришћане да не ратују међусобно. Силом су заузете и отете чак 23 цркве које су до рата припадале Украјинској православној цркви московског патријархата, дакле потчињавале су се руском патријарху Кирилу. Примера ради, у фебруару је отет Михајловски храм у Ровенској области, а касније је то исто направљено уз учешће Десног сектора у Черкаској области. Првог марта у Ровенској области су пијани људи не само заузели цркву већ су и истукли вернике који су покушали да им се супротставе.

Конкурентска, такође православна, црква која себе назива кијевским патријархатом не скрива намеру да отера свештенике који се и даље потчињавају патријарху Кирилу. Насиље се наставља, а верници не могу да нормално иду на богослужење јер их малтретирају новопечене патриоте који по сваку цену желе да се одвоје од свега што има везе са Русијом.

Због све чешћих сукоба огласио се поново ових дана Синод православне цркве Русије који упозорава украјинске власти да је недопустиво насиље и сукоби различитих цркава. Синод позива да се зауставе сукоби јер они још више деле Украјину којој је у овом тренутку потребан мир и јединство грађана.

Очигледно је да самопроглашеног украјинског патријарха 86-годишњег Филарета (Денисенка) нема ко да уразуми и власти у Кијеву му све толеришу. Он је шокирао не само вернике него и обичне грађане изјавом да није грех убијање “сепаратиста” и оних који их подржавају у Донбасу. По Филарету то није кршење Божје заповести “не убиј”. Уместо да као свештеник позива на обуставу пуцања и успостављање поверења, Филарет је за време проповеди казао да се корен зла налази код људи који живе у Донбасу као и код оних у Москви.

 

 

Тај самопроглашени патријарх се претворио у радикалног политичара-демографа који сада доказује како је лаж да су Руси живели вековима на Донбасу јер је то по њему одувек украјинска земља.

- Идите у села Доњецке и Луганске области, па ћете видети да тамо живе Украјинци. А сепаратисти су људи који су дошли из Русије и других крајева бившег СССР - каже Филарет, иако би морао да зна да је источна Украјина измешана. Много је мешаних бракова, а нпр. председнику Доњецке републике Александру Захарченку, отац је Украјинац, а мајка Рускиња.

Несхватљиво је да човек који хоће да буде патријарх православне цркве Украјине пребројава крвна зрнца становника у Донбасу.

Дописнику “Новости” су казали у Московској патријаршији да је до краја децембра 2014. у Доњецкој и Луганској области уништено девет храмова, а 77 је оштећено.

 

 

Од јануара до краја марта оштећено је више цркава. У Доњецку од граната украјинске војске пострадао је Благовешћенски храм Кујбишевског рејона. У Авдејевци у Доњецкој области оштећена је Црква Марије Магдалене као и две капеле. У Луганској области у месту Теплогорск погођен је Храм Светодуховски, док је у граду Стаханов у Луганској области разрушена Скорбјашченска капела. Уништена и је и Троицка црква такође у Луганској области.

Од артиљеријских граната до децембра 2014. погинула су тројица свештеника. Украјински добровољачки батаљони у којима се окрутношћу истичу присталице Десног сектора, децембра прошле године опљачкали су женски Иверски манастир у месту Пески. Однели су све што су сматрали да је вредно, па чак и мобилне телефоне монахиња. И војници батаљона Ајдар су се прославили пљачком храма и верника у селу Трјохизбенка. Десетине свештеника је морало да побегне из Украјине.

Али осим у Донбасу где се ратовало и где се још понегде пуца притисак на свештенство и вернике који су остали лојални Московском патријархату се и даље прави у Волинској, Ровенској, Тернопољској, Черновицкој, Лавовској и Черкасој области. Расколници уз помоћ националистичких бојовника нападају и освајају храмове и силом их преводе под руководство самопроглашене Кијевске патријаршије. На жалбе верника и свештеника тамошња полиција се прави глува.

Уместо да смирује страсти украјински самозвани патријарх Филарет свештенике и вернике који су остали верни Московском патријархату назива “петом колоном” и оптужује их да сарађују са окупаторима и доприносе сепаратизму. Осим тога, шире гласине како у храмовима московског патријархата крију оружје које деле побуњеницима у Донбасу, што је лаж.

У верску дискриминацију су се укључиле и власти па је у Кијеву Градски савет лишио Православну цркву московског патријархата пореских олакшица на некретнине. Исто су направили и у Трнопољу.

Украјинска православна црква лојална Московској патријаршији има око 13.000 црквених општина што је више него све остале конфесије. Осим тога, она настоји да буде неутрална у садашњем сукобу и не жели да буде политички ангажована већ пропагира заустављање крвопролића и братоубилачког рата и стално позива на успостављање дијалога.

Да би се разумео верски сукоб у Украјини, треба знати да тамо постоје три православне цркве. До поделе православаца у Украјини је дошло после распада СССР-а и формирања независних држава.

Најбројнија је Украјинска православна црква верна Московској патријаршији. До сукоба у Украјини од свих православаца, чак 68 одсто је уз Московску патријаршију. Поглавар Украјинске православне цркве је митрополит Онуфриј Березовски (71). Осим што својим сматра московског патријарха и одржава везе са другим црквама преко Московске патријаршије, све остале одлуке Украјинска православна црква (МП) доноси самостално.

 

 

Друга по величини православна црква припада кијевском патријархату и њу предводи самопроглашени патријарх Филарет, који тврди да има седам милиона верника.

Трећа православна црква је аутокефална и има 3,4 одсто укупног броја верских општина.

Чим је почео сукоб на истоку Украјине против домаћег становништа које је већином православно, са посебно великом мржњом ратовали су украјински гардисти по вероисповести гркокатолици (унијати). Украјинска војска артиљеријом је гађала православне храмове, а острашћени гардисти хапсили православне попове. Ко је пратио збивања на Мајдану у Кијеву сећа се да су најратоборнији били “активисти” који су дошли из западних делова Украјине, где су у највећем броју управо гркокатолици и католици. У том делу Украјине је најјача традиционална нетрпељивост према свему што је руско.

Унијати имају старе нерашчишћене рачуне са православцима. Стаљин је депортовао многе западне Украјинце у Сибир и друге крајеве Русије због колаборације са Немцима. Њихове унијатске храмове Стаљин је или затварао или их враћао православцима. Унијати су сачували православни обред, али су признали римског папу као врховног поглавара. Унијате предводи архиепископ кијевско-галицки Свјатослав Шевчук (45), школован у Аргентини, који тврди да има 4,3 милиона унијатских верника. Доласком новог поглавара 2011, гркокатолици су активност са запада раширили и на централни део Украјине. На западу Украјине живи и око 900.000 католика.

 

ПАТРИЈАРХ ПО СВАКУ ЦЕНУ

Остарели али још увек претерано амбициозни самопроглашени патријарх Филарет, односно Михаил Антонович Денисенко (86) био је 1990. један од кандидата (изабран је Алексиј) за патријарха Руске православне цркве. Само годину дана касније, чим се прогласила независност Украјине, Филарет је тражио да Украјинска православна црква добије аутокефалност, дакле потпузну самосталност. Руска православна црква искључила је Филарета из својих редова 1992. године.

 

 

Његову Украјинску православну цркву Кијевског патријархата није признала ниједна православна црква у свету. То му није сметало да 20. октобра 1995. прогласи себе кијевским патријархом. Интересантно је да Филарет Денисенко никада није негирао да је својевремено сарађивао са КГБ, већ је само говорио и да су многи други свештеници у совјетско време сарађивали са тајном полицијом.

 

НЕЋЕ ТУЂЕ ЦРКВЕ

За разлику од самопроглашеног патријарха Филарета и других расколника, Украјинска православна црква московског патријархата не жели да узима туђе храмове у Донбасу. Примера ради, кад су 2014. у граду Антрацит побуњеници заузели зграде баптиста и предлагали луганском митрополиту Митрофану да их узме он је одбио рекавши да му такви поклони нису потребни.

[Milan Nikolic]

26. јул 2015. 21:35 - Кијев: Свештеник Руске православне цркве упуцан у главу (ВИДЕО) - Роман Николајев, свештеник Украјинске православне цркве Московског патријархата, упуцан је испред свог дома у северном делу Кијева, а лекари се боре за његов живот.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:559485-%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2-%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%83%D0%BF%D1%83%D1%86%D0%B0%D0%BD-%D1%83-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D0%92%D0%98%D0%94%D0%95%D0%9E

[Данче*]

Порошенко хоће своју цркву

Кијев, 29. јул 2015.г.

Украјински председник Петар Порошенко сматра да у Украјини треба да буде створена сопствена «помесна православна црква» и у томе рачуна на помоћ васељенског патријарха.  

    

«Данас се захваљујемо за духовно руководство Константинопољској цркви-мајци, за њену помоћ коју је пружила по својим могућностима за то да се у нашој земљи установи Украјинска помесна православна црква, уздамо се у молитве и надамо се помоћи Васељенског патријарха,» - изјавио је Порошенко у уторак на проширеном састанку руководства државе с члановима Свеукрајинског савета цркава. Ово преносе РИА Новости.

«У скоро свим независним православним државама постоји независна аутокефална црква... Зашто је Украјина другачија, зашто треба да будемо изузетак из овог правила? Али ја вас као председник и шеф државе уверавам у то да држава неће прибегавати никаквим насилним корацима и притиску, треба да сачувамо међуконфесионални мир као зеницу ока,» - додао је он.

У јуну ове године митрополит Кијевски и целе Украјине затражио је од патријарха Константинопољске Православне Цркве Вартоломеја објашњење због чега његови јерарси без знања УПЦ МП обављају делатност у Украјини, «на канонској територији Украјинске Православне Цркве без усаглашавања са свештеноначалијем УПЦ».

  

Порошенко с «патријархом» Филаретом Денисенком у храму Светог Владимира.

Фото: podrobnosti.ua

    

Такође је саопштено да је на дан Крштења Русије Петар Порошенко отишао у храм такозваног «кијевског патријархата». Ниједан представник државне власти Украјине није дошао на празничну Литургију коју је служио Његово Блаженство митрополит Владимир у Кијево-Печерској лаври.

Са руског Марина Тодић

Православие.Ru.

[Ромејац]

Изгледа да се рат поново распламсава...

 

Хунта жестоко напада градове Горловку и Доњецк... Све се више прича о новој хунтиној офанзиви у току августа...

[Ромејац]

[Ромејац]