Песнички покушаји форумаша

[-Владимир-]

Ovo nije moje, ali mi se jako svidjelo i poželih da podijelim sa vama. Piše da je autor Željko Piljak.  

Одличне су. Имали још тога ?

[Resistance is futile]

Ima još jedna ali mi nije u jednakoj mjeri dobra kao ove dvije. Našao sam ih u jednoj knjizi koju je pisac ukrasio sa ove tri pjesme dotičnog pjesnika.

[Срђан Ранђеловић]

Ова је настала давно, после прекида дугогодишље везе. Док нисам отворио свој блог и поставио је тамо, мало је људи знало да она постоји. Сада, ево, делим је овде.

Лаж

Шта да каже човек који самог себе лаже?
Ретко одговор даје, а и увек исто каже,
само одмахне руком, вешто осмех одглуми...
Ах... Она је прошлост, нека... Тамо далека.
Тад налије још једну да је испије до дна,
закашље се као сузе су од дима,
одлута му поглед уморних очију...
Стегне зубе, стисне чашу.
Музика и вика одједном нестану.
Време стане, стане цео свет,
сви око њега да постоје престану
јер види оно једино што жели.
Види дивно лице, очи и усне
што некада давно љубити је мог'о,
да је до њега другачије би било
јер још дуго он би их имао.
Устане тада и цео сто поруши!
Празну чашу разбије о зид,
дрхтавим гласом почне да говори
оно што одавно знали су сви.
Зиме и лета још многа ће проћи,
до старости жена још много ћу имати,
од корака безброј срце ће стати,
али тебе никада нећу преболети.
Проклињем зору што поново сване,
Бога што за мене милости нема,
бар да хоће срце да стане,
да се одморим, од потребе за тобом.

[Јелина]

Посматрач сам

 

 

Знам да када сам први пут

Насликала око колико је то био

Доживљај потпуности

 

Волим светлост да сакупљам

И из неких даљина  их приближим

И уоквирим као блистави знак

 

Да унутра је љубав

[Resistance is futile]

LJUBAV

Apstiniram, ali pijem,
u snovima tebe snijem.

Nema kraja mojoj sreći,
da kroz mene počneš teći.

 

Da me želja malo mine,
i kroz žicu i kroz mine.
I na groblje u sred noći,
za tobom sam spreman poći.

Apstiniram, ali pijem,
da sam tužan i ne krijem.

I bez žena ja bi lako,
samo kad bi tebe mako.

 

Kažu da sam ja u krizi,
u nekakvoj derilizi...
A ja jadan ne znam što ću,
niko ne zna tu samoću.

Apstiniram, ali pijem,
u snovima tebe snijem.
 

[gavrosaurus]

Чудна нека љубав...

[gavrosaurus]

Стопом у стопу
Шаком у шаку
Ево ме занесеног пред вратима
и видех...
Превелика је моја усна
да целива ти длан
Прегладнеле очи
да ти виде сузе
Претешка глава
да пред Тобом
стојим усправан

[Resistance is futile]

Чудна нека љубав...

Malo se samo šalim brate, ne shvatajte ozbiljno, pa smije se valjda i sa pjesmicama šega praviti.

[Јесењин]

         ******

 

Не, нећу задрхтати

чак ни онда када

ми разориш свет

речима сненим,

речима на чији

руб ће стати

читав један образ

усахле наде...

 

Буди храбра,

заустави ми срце,

пресеци мој живот

у једном покрету

усана медних...

Распали,

Сажежи,

Усковитлај!,

Чежњу миленијума

и бескрај што

у сновима милује

силину погледа твојих...

 

Не, нећу имати снаге

да задрхтим када

гласом Херувима

будеш послала

да ми кажу

где си и

коме допушташ

да ти косу

кваси пољупцима!

Али, застани,

застани једном

у молитви,

у тишини,

у пустињи идеала,

и погледај пламен свеће,

погледај невиност у осмеху

и вечност која те чека

безвремено...

[Драшко]

Твоје речи су стреле. што гасе жеље моје

А жеље и даље стоје

 

Стојимо сами оне и ја

 

Од тебе ни писмо, понекад само допустиш да могуће је

 

И даље сам сам, са жељом и анђелом

 

Ниси знала, где сам тај дан био

 

Лагао сам да ме је грејала библиотека, и разговор са професорком

 

А грејао ме је снег, вејавица, и луда жеља.............да будемо срећни

 

Грејале су ме Очи Њене, ван света и века

Слика нека, која ме је гледала ко сам и шта сам, и шта ми треба

 

Молио сам се и даље ћу..........до Неба

 

Наша срећа

 

То ми треба

[Јелина]

ПУСТИ (ПРЕПУСТИ)

 

 

Нисам баш из прве схватила

„кад пустиш – проћи ће“

Мислила сам да није до мене

 

Али је било више него лако

Одједном

 

До тад је стезало, пекло

Вукло, уједало

 

Зато сам и пустила

Јер више нисам могла

 

И отишло је не окрећући се

А ни ја

 

 

 

 

 

 

ПРОЗОР

 

Када се отвори ка свежини

бића које  уме да се даје

 

Не плашећи  се  да му

Се било шта одузима 

Или да му премало остаје

 

Онај  који те ка себи тако окрене

Препознаје се

Издалека том нестегнутошћу

 

И нахрупи без устезања

У  простор твојих уврежености

 

Растресе их и као јастук

Учини паперјасто лаким

 

 

 

 

 

               

РАЗОБЛИЧЕЊЕ, ЈОШ ЈЕДНО    

 

 

Развлачим откуцаје

Од згуснуте средине

Да ми не направи

Рупу у грудима

 

 

И из грла шљунак

Непромишљености

            испљувавам

 

 

Ипак све у некакав осмех

По линији ређам

 

 

Јер схватам зашто сам

            У  ту слатку замку

Улетела  док сам

Јурила као плен

[Срђан Ранђеловић]

ПУСТИ (ПРЕПУСТИ) Нисам баш из прве схватила „кад пустиш – проћи ће“ Мислила сам да није до мене Али је било више него лако Одједном До тад је стезало, пекло Вукло, уједало Зато сам и пустила Јер више нисам могла И отишло је не окрећући се А ни ја

 

 

Имамо исти - сличан назив .smesko. Моје је у мало другачијој форми .smesko.

 

Пусти

 

Пусти ме да маштам. Не говори ми ништа својим гласом што ме подсећа на љубав. Не љуби ме у образ, то није место где желим да ме љубиш. Не померај усне које пале ватру у мени. Не додируј ме рукама по коси, могу да полудим.
Пусти ме да маштам. Пусти ме да маштам како лежим поред тебе, тако близу да осећам откуцаје твога срца. Не ради ништа, не скрећи ми мисли са себе саме.
Ћути и не померај се.

 

 

Видим да овде има стварно квалитетних текстова! Свака вам част!!!

[Јелина]

@@Срђан Ранђеловић, наслов је исти, форма другачија, садржај, чини ми се, сасвим супротан. Али нека, "пустимо" то, свако на свој начин

[Resistance is futile]

Зашто?

 

Како је лако срушити снове,
како је лако пасти доле.
Све је то машта сапуница и пјене,
све је то таштина сујетне сјене.
Нико се не одазива када се зове,
јер дјечије игре њима не стоје.
Зашто се брат из лукавства крије,
а срце своје пружити не смије.
Коме Господ онда да куца,
кад нема дјеце искреног срца.
Можда је цијена Господа што видим,
што људи неће да им се свидим.

[Баба]

Зашто?

 

Како је лако срушити снове,

како је лако пасти доле.

Све је то машта сапуница и пјене,

све је то таштина сујетне сјене.

Нико се не одазива када се зове,

јер дјечије игре њима не стоје.

Зашто се брат из лукавства крије,

а срце своје пружити не смије.

Коме Господ онда да куца,

кад нема дјеце искреног срца.

Можда је цијена Господа што видим,

што људи неће да им се свидим.

 

 

Коме Господ онда да куца,

кад нема дјеце искреног срца.

 

Ово узмеш за рефрен и напиши још стихова па шаљи неким рокерима да направе музику уз песму !