Размена мишљења о разним животно-психолошким темама

[JESSY]

Ja sam imao taj trip dok sam bio mladji da npr brojim svasta,najvise sam voleo da brojim gutljaje dok pijem nesto,npr vodu.I imao sam trip kad hodam ulicom i npr vidim neku pukotinu,razmak izmedju plocnika itd da uvek prelazim preko toga desnom nogom. hahahaha koje je to ludilo sad kad se setim,u sustini nije bilo strasno ali me smaralo ponekad.Sad mi je bas,bas smesno.

на који начин си то превазишао....?

[Deki992]

на који начин си то превазишао....?

Pa neam pojma,proslo me je .I sad se nekad uhvatim da radim ovo pogotovo za desnu nogu,ali mislim da je fora ne obracati paznju na to.

To je neki osecaj kao da to moras da uradis,npr ranije dok sam igrao tenis imao sam trip pred servis,isto tkao sa tapsanjem loptice.

To je mozda neki oblik sujeverja.Znam za mog druga koji je pre sabirao brojeve na tablicama.

Spasili ga ovi od kako su promenili tablice,sad ima manje brojeva :D

[Berkut]

@Srki

Koliko sam te shvatio imas problem sa strahom od greske i sa prisilnim refleksom.Shvati da si covek, i da imas pravo na greske,ne treba nikom da se dokazujes,sem Gospodu(koliko mozes iz ljubavi).Najgore robovanje je robovanje sopstevenom strahu..Ne znam sta je uzrok svemu tome,al mislim da bitno da shvatis da ne treba robovati pogotovo negativnim pomislima...jednostavno ne prihvatas i ides dalje.

To sto ti se javlja muka i teskoba,je zbog toga sto si svetan svog robovanja uzaludnoj ponovljivosti.

Ako te nisam dobro razumeo,ne zameri.Pozdrav i sako dobro!

[Arsenija]

Pričao mi je jedan psihijatar da je kao mlad lekar imao pacijentkinju,devojčicu od svega 7 ili 8 godina koja je 7 puta dnevno po sedam puta prala ruke...Rekla je,ne znam zašto,ali to moram da radim,ne znate vi koliko mi je teško,ali moram.

To su prisilne radnje.....

 

 

Pomaže psihoterapija...ali je potrebno zaista puno vremena ,truda,podrške okoline da se problem prevazidje...

 

A ovo što Srdjan govori je posledica velikog stresa i straha da ne zabrlja.

 

Pošto je naslov teme pitanje i sadrži čuvenu reč"kako".Naše je da kažemo "evo ovako".

Ne bori se nikako drugačije do verom ,veruj da si jači,da te Bog voli i štiti  i da su te misli koje te muče i koje ti dosadjuju nepotrebne i totalno glupe.

[Deki992]

Mozda ovako:
Kad ti se javi takva pomisao,jednostavno reci sam sebi NECU!
I drzi tu rec.
Sigurno ce krenuti pomisli tipa "moras to da uradis...ako ne uradis bice ovo,ono.."
Znaci rekao si necu i tacka,pocni da zvizdis,pevas,da mislis o bilo cemu...u pocetku ce sigurno biti tesko i pretesko,ali sto manje mislis uopste o tom problemu,s vremenom ce ti biti lakse.
Znaci samo drzi svoju rec,ja ti nista pametnije ne mogu predloziti.

[Grizzly Adams]

Pričao mi je jedan psihijatar da je kao mlad lekar imao pacijentkinju,devojčicu od svega 7 ili 8 godina koja je 7 puta dnevno po sedam puta prala ruke...

 

То ли је много? Ја оперем бар 20-30 пута, нисам бројао...

 

А слика:

 

[Bokisha]

па за одређену врсту послова самопровера и у више наврата није лоша ствар нарочито ако се тиче безбедности и сигурности људи.

Human Factor како га називају односно психофизичка ограничења у комбинацији са стресом замором  итд који ремете пажњу при раду условљавају самопроверу која је добар механизам за кавлитетно обављање посла.

искуствено- акос у гршке и потребе за провером учестале правити чешће паузе или побећи на одмор .smesko.

[Srdjan Kotur]

Hvala svima na odgovorima.

[DYNABLASTER]

Jesi uspeo da se kultivises? :lol:

 

Jesi resio onu besmislicu tripovanja dal si nesto zaboravio?

[Душка]

Dok radim na bitnijim poslovima, imam konstantnu potrebu da proveravam podatke kojima baratam. Valjda je normalno proveriti uradjeno jednom-dva puta. Medjutim, mene, s vremena na vreme, a to ne mora biti dugacak vremenski rok, "hvata" potreba da iznova i iznova proveravam uradjeno. I ne samo to, vec imam i "potrebu" da se podsetim sta sam sve radio u toku nekog posla jer s vremena, naravno, zaboravim sta sam sve radio. I to proveravanje ide nekad u neka "sitna crevca" i do nekih apsurda tipa da li je Eksel dobro sracunao ono sto je trebalo ili da nije word progutao neki pasus i sl. Nisam bio do sad bas takav, jesam i ranije imao sklonost da proveravam ali, otkad sam angazovan na nekom vecem poslu, potreba da proverim i potreba da se podsetim, sto oduzima mnogo dragocenog vremena, su dosli do nekog svog maksimuma, valjda. Takodje, u toku proveravanja se javlja neka muka i teskoba. Kao da sam pod prinudom, nekim pritiskom kom se jako tesko odupreti. Jos mi je i najbolje kad o poslu ne mislim jer mi se desi da se, kad pomislim, setim neceg sto bi valjalo proveriti, i onda se "bacam" na posao. I to proveravanje je takoreci mehanicko u smislu da, od silnog proveravanja, gotovo nista i ne upamtim pa sam poceo da zapisujem. A onda sam poceo i to zapisano da zaboravljam, tipa "hm... kad li sa ja ovo radio?!?", i cim ne mogu da se setim, opet imam potrebu da proverim uradjeno. Lud trip, zar ne? Zacaran krug. Nekad kad imam izvesnu distancu prema poslu, ne osecam potrebu da proveravam ali mi misli u tom smislu predstavljaju problem. Krenu i ko zna gde odvedu...

 

Jooj ista sam, po hiljadu puta provjerim a uz to, osjećam neku tjeskobu i muku baš mi to slično anksioznosti ( ja inače imam problem sa tim imam napade panike s vremena na vrijeme ) . I sve to kad zavrsim, zaključim u mom slučaju npr. pošaljem PDV prijavu ili završim završni račun, mene nakon dan-dva u toku noći probudi panika, lupanje srca i misao da nisam dobro nešto preračunala. Istog trena ustajem uzimam papire kopije, i preračunavam... Haos! I dan danas to radim, i baš me zanima kako to riješiti.

[Душка]

Ja sam imao taj trip dok sam bio mladji da npr brojim svasta,najvise sam voleo da brojim gutljaje dok pijem nesto,npr vodu.I imao sam trip kad hodam ulicom i npr vidim neku pukotinu,razmak izmedju plocnika itd da uvek prelazim preko toga desnom nogom. hahahaha koje je to ludilo sad kad se setim,u sustini nije bilo strasno ali me smaralo ponekad.Sad mi je bas,bas smesno.

 

I ja stalno brojim sve što je brojivo

[Arsenija]

  Jooj ista sam, po hiljadu puta provjerim a uz to, osjećam neku tjeskobu i muku baš mi to slično anksioznosti ( ja inače imam problem sa tim imam napade panike s vremena na vrijeme ) . I sve to kad zavrsim, zaključim u mom slučaju npr. pošaljem PDV prijavu ili završim završni račun, mene nakon dan-dva u toku noći probudi panika, lupanje srca i misao da nisam dobro nešto preračunala. Istog trena ustajem uzimam papire kopije, i preračunavam... Haos! I dan danas to radim, i baš me zanima kako to riješiti.

 

  bliss jeeee

[DYNABLASTER]

To se resava tako sto se skoncentrises, to pisanje racuna na primer, za pocetak, dok ta greska ne iscili iz uma, treba na primer da imas neki reper po kojem ces znati da si to definitivno i odradila tj mini "ritual", znaci, kad napises racun, onda, sad lupam ti smisli sebi kako ces, recimo proveris sve pogledavas i kazes la la la i mrdas prstom- zvuci glupavo, ali jos je gluplje da se budis usred noci hahahahaha 0102_laugh

 

Znaci smislite nesto po cemu cete znati da je to odradjeno i verifikovano, to je momenat posle kojeg nema vise sta da mislis jer si proverio i tri puta ako treba uz onomatopeju :lol:

[JESSY]

 

...све чешће око себе виђам људе који залазе у позне године и оболевају од стварно озбиљних болести....и намеће се помисао да старост неминовно доноси болести....одједном се све мења....старији људи пате, осећају се усамљенима....не зна се коме је теже....да ли њима или њиховим ближњима....и све чешће чујем речи - бојим се старости....она доноси само муку....људи брину и страхују....наравно да је много теже онима који не верују у Господа....верујући ипак имају утеху....знају смисао евентуалне патње и болести....

...да ли се ви бојите старости.....?

[Тања1]

....наравно да је много теже онима који не верују у Господа....верујући ипак имају утеху....знају смисао евентуалне патње и болести....

 

 

Наравно опет демагогија!