Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Justin Waters]

А чија је теологија да су Св. Тројица један Бог због једне, заједничке природе?

(Унапред да упозорим да се не сврставам, но питам да не скитам... )

То је теологија неких Отаца на западу у време хришћанског јединства. Тај одговор није погрешан, али није потпун. Навео сам горе пример са "Брахманом". Казати да је Бог један јер је једне природе, може се односити и на брахманско божанство, а Брахман је само једна супер мега-гига безлична космичка хармонија.

[mirjanap]

А чија је теологија да су Св. Тројица један Бог због једне, заједничке природе?

(Унапред да упозорим да се не сврставам, но питам да не скитам... )

Није ни то погрешно. Тачно је да је једна природа Божија. Међутим, та природа постоји не као гола веч као конкретне личности. Природа, у логичком смислу, не претходи личностима. Није она узрок постојању три личности, већ обрнуто: и природа Божија постоји кроз личности Оца, Сина и Духа Светога. Још ближе, Узрок постојања једне јединствене природе Божије је опет Бог Отац.

Ово ми је блиско. Лично сам тако разумела и апсолутну слободу Бога који није условљен природом.

Али даље од тога нисам компетентна мада сам читала Зизијуласа доста, био ми је јасан. Но касније кроз наша црквена дешавања почела сам да преиспитујем.

[Александар Милојков]

Добро мислиш. А што се тиче преиспитивања - и треба да преиспитујеш.

[timjančica]

ovako tumačeno, moglo bi reći da je gradacija Ličnosti, što je smisaono za mene, vrlo upitno.

Али шта је онда градација личности? Мислиш уздизање Оца у односу на Сина и Духа Светога? Ту постоји градација дефинитивно ако се може тако изразити, али на хоризонталном, а не вертикалном нивоу. Отац је узрок, и Сину и Духу Светоме, а сам је без узрока. Дакле постоји разлика у ипостасном односу, али нема у ствари градације, јер јединство Оца, и Сина и Светога духа, није умањено јер нема времена између Оца према Сину и Духу Светоме, а осим тога Отац кад рађа Сина и исходи Духа Светга  даје целокупну природу и Сину и Духу Светоме, те је међу њима једна природа и једна воља.

сам је без узрока.

?

koliko sam čitala ovo je isto dio bogoslovlja j. ziz.

[Александар Милојков]

...Богословље Светих Отаца....

[timjančica]

Нема градације у смислу субординационизма. То би постојало када би у односима Оца, Сина и Духа Светога постојало време и простор.

na šta misliš pod tim da u njihovim odnosima ne postoji vrijeme i prostor?

[Milan Nikolic]

А чија је теологија да су Св. Тројица један Бог због једне, заједничке природе?

(Унапред да упозорим да се не сврставам, но питам да не скитам... )

Компликована је то тема. Сви ћемо рећи да је учење о једној суштини Божијој /као о једноме Богу/ потекло од западњака и да се кроз такво учење појавила погрешна еклисиологија. Међутим, и православни Исток учи о једнобоштву као о ,,једнини'' Божијој, а указује се на суштину Божију.

Потребно је изнети богословско тумачење. Например, није ни Филиокве представљао проблем у 7 веку, али је потом уследио политички притисак (на Западу) да се то учење искористи на погрешан начин.

[Justin Waters]

ovako tumačeno, moglo bi reći da je gradacija Ličnosti, što je smisaono za mene, vrlo upitno.

Али шта је онда градација личности? Мислиш уздизање Оца у односу на Сина и Духа Светога? Ту постоји градација дефинитивно ако се може тако изразити, али на хоризонталном, а не вертикалном нивоу. Отац је узрок, и Сину и Духу Светоме, а сам је без узрока. Дакле постоји разлика у ипостасном односу, али нема у ствари градације, јер јединство Оца, и Сина и Светога духа, није умањено јер нема времена између Оца према Сину и Духу Светоме, а осим тога Отац кад рађа Сина и исходи Духа Светга  даје целокупну природу и Сину и Духу Светоме, те је међу њима једна природа и једна воља.

сам је без узрока.

?

koliko sam čitalo ovo je isto dio bogoslovlja j. ziz.

Шта, да је Отац без узрока, то је од м.Јована Зизјуласа?

Јао Тимјанчице хаха па баш се шалиш . Па добро, ако је теза да Отац нема узрока дело м.Јована Зизјуласа, шта онда није од њега, тј шта је православно учење о личности Оца?

[mirjanap]

Тројица су савршена заједница, којој теже међусобно чланови Цркве(Христовом икономијом а из тога Причешћем и међусобно и с Тројицом). Још један разлог стварања творевине је овај. Тројица су у љубави толикој да је једна воља, сила и енергија ( ово мало условно, не би да ширим тему). А заправо три личности остају три. нема мешања, па да су се слили у једну личност или неку четврту. Ми људи ћемо се , ако се спасемо у вечности у томе усавршавати. Али ако нисмо почели још на земљи у Литургији, биће нам тамо тешко.

С тим у вез, данас је то велики проблем. По храмовима конкретно немамо такве заједнице. У Русији знам само пар. То су оне које у пракси исповедају ово што сам написао.

А како видиш овде код нас. Нарочито из руског искуства. Ми имамо осећај овде да нас тресе грозница по свим питањима. Као да се успут разврставамо по неким стереотиповима.  

Како изгледају тих пар црквених заједница у Русији које си означио.

Ја бих волела тако нешто да доживим, мислим на такво јединство у љубави.

И шта мисли Руска савремен теологија данас о руском религиозном филозофском правцу од Соловјева на овамо. Има ли назнаке да нешто поново оживи у том духу ако већ није?

[Александар Милојков]

Нема градације у смислу субординационизма. То би постојало када би у односима Оца, Сина и Духа Светога постојало време и простор.

na šta misliš pod tim da u njihovim odnosima ne postoji vrijeme i prostor?

Мислим на време и простор  :group111:. Време и простор припадају створеном свету и као такви они ДЕЛЕ  створене личности на индивидуална, оделита бића. Зато, када је Бог у питању, три личности нису три Бога већ један Бог, али су Петар, Марко и Јован три човека. Отац није "пре", а Син и Дух "после". Отац је вечно Отац, Син је вечно Син, Дух Свети је вечно Дух Свети. Како каже Свети Григорије Богослов: "Ако је један од искони, онда су тројица."

[timjančica]

ovako tumačeno, moglo bi reći da je gradacija Ličnosti, što je smisaono za mene, vrlo upitno.

Али шта је онда градација личности? Мислиш уздизање Оца у односу на Сина и Духа Светога? Ту постоји градација дефинитивно ако се може тако изразити, али на хоризонталном, а не вертикалном нивоу. Отац је узрок, и Сину и Духу Светоме, а сам је без узрока. Дакле постоји разлика у ипостасном односу, али нема у ствари градације, јер јединство Оца, и Сина и Светога духа, није умањено јер нема времена између Оца према Сину и Духу Светоме, а осим тога Отац кад рађа Сина и исходи Духа Светга  даје целокупну природу и Сину и Духу Светоме, те је међу њима једна природа и једна воља.

сам је без узрока.

?

koliko sam čitalo ovo je isto dio bogoslovlja j. ziz.

Шта, да је Отац без узрока, то је од м.Јована Зизјуласа?

Јао Тимјанчице хаха па баш се шалиш :group111:. Па добро, ако је теза да Отац нема узрока дело м.Јована Зизјуласа, шта онда није од њега, тј шта је православно учење о личности Оца?

vidiš već pišem gore "koliko sam čitalo", izgleda da sam zrela za 319.gif.

od onog što novosvršeni beefovci ispovjedaju vjerovatno malo. recimo za početak da tolike "razlike" u vertikalnom gradacijskom smislu, koliko sam shvatila, i u šta vjerujem,  ne postoje..

[Justin Waters]

ovako tumačeno, moglo bi reći da je gradacija Ličnosti, što je smisaono za mene, vrlo upitno.

Али шта је онда градација личности? Мислиш уздизање Оца у односу на Сина и Духа Светога? Ту постоји градација дефинитивно ако се може тако изразити, али на хоризонталном, а не вертикалном нивоу. Отац је узрок, и Сину и Духу Светоме, а сам је без узрока. Дакле постоји разлика у ипостасном односу, али нема у ствари градације, јер јединство Оца, и Сина и Светога духа, није умањено јер нема времена између Оца према Сину и Духу Светоме, а осим тога Отац кад рађа Сина и исходи Духа Светга  даје целокупну природу и Сину и Духу Светоме, те је међу њима једна природа и једна воља.

сам је без узрока.

?

koliko sam čitalo ovo je isto dio bogoslovlja j. ziz.

Шта, да је Отац без узрока, то је од м.Јована Зизјуласа?

Јао Тимјанчице хаха па баш се шалиш :group111:. Па добро, ако је теза да Отац нема узрока дело м.Јована Зизјуласа, шта онда није од њега, тј шта је православно учење о личности Оца?

vidiš već pišem gore "koliko sam čitalo", izgleda da sam zrela za 319.gif.

od onog što novosvršeni beefovci ispovjedaju vjerovatno malo. recimo za početak da tolike "razlike" u vertikalnom gradacijskom smislu, koliko sam shvatila, i u šta vjerujem,  ne postoje..

Не постоји никаква вертикална градација, јер нема времена када је Отац био без Сина и Духа Светога, тј нема времена када Отац није био отац. Градација постоји само у хоризонталном смислу, да постоји разлика у ипостасним односима међу личностима св.Тројиве. Отац је узрок Сину и Духу Светоме, а сам нема узрока, у том смислу је градација, мада то није исправан термин, јер градирати значи разликовати у вертикалном смислу, веће-мање...Монархизам Оца је дакле хоризонталан.

[дибидусрус]

Отац , Син, Свети Дух као и Тројица су појмови које ми из творевине примењујемо. Тројица н у ком случају није неко сабирање, умножење. Зашто то пишем. Зато што је за нас однос с Богом догађај, и из тог искуства говоримо и примењујемо појмове.

А које је то догађај? Свакако наш живот, али пре свега ЛИТУРГИЈА.

[Justin Waters]

Брате Александре, напиши нешто о греху у православљу, како су свети Оци разумели грех.

На теми о еволуцији нисмо се дотицали ове теме шире. Иако има могућности да се еволуција прихвати да није штетна по предање, морало би се у том случају објаснити у светлу учења светих Отаца природа греха. Не сме се доводити ни у ком случају појам греха са "генетским" преодређењем...атеистички еволуционисти углавном малтене сваки грех називају еволуционим импулсом што је апсолутно недопустиво.

Како сам чита раније, у првих 1000 година, постојало је различито схватање утицаја првородног греха на личност човека. Запад је грех више схватао као промашај циља, чиме је остала неповређена људска природа, која је остала добра, док је исток грех схватао и као промашај циља, али и као акт који је повредио нашу душу што ће се касније одразити на наше слабости и потребу за очишћење, покајањем не само мoменталним него i временским. Због оваквог погледа запада касније се у римокатолицизму разиво јак социјално-добротворни карактер монаштва, а исток се профилисао у исихазму, подвижништву.

Дакле грех је шта? Удаљавање од греха ка врлини подразумева само окретање циљу, или одређен напор на покајном очишћењу?

Цитирај којег светог Оца у кључним речима за које мислиш да су битне.

Кад стигнеш све ово наравно,  .

[mirjanap]

Жао ми Александра, испада да му дајемо домаће задатке да напише читаве студије ... prstgore