Света тајна свештенства

[Дејан]

Šta je sveta tajna sveštenstva? To je sveta tajna u kojoj Duh Sveti kroz polaganje ruku episkopa daje blagodat i pravo onome koji se rukopolaže za episkopa ili sveštenika da svršava ostale svete tajne i da rukovodi verskim životom ljudi. Koliko ima stepena u svetoj tajni sveštenstva? Tri stepena: episkop, sveštenik i đakon. Kakva je razlika u ova tri stepena sveštenstva? Episkop može da svršava. svih sedam svetih tajana, sveštenik sve osim sv. tajne sveštenstva, a đakon pomaže episkopu i svešteniku, ali sam ne može svršavati nijednu od svetih tajana. Koji su niži činovi u Pravoslavnoj crkvi? Čteci, ipođakoni i đakonise. Ko rukopolaže episkopa? Dva ili više episkopa. Ko rukopolaže sveštenika? Episkop. Čiji su naslednici episkopi? Episkopi su naslednici apostola. Ko je ustanovio u Crkvi jerarhiju? Sam Gospod Hristos kao prvi Prvosveštenik (Jevr. V, 4—6). On, kao izvor svake vlasti i prava u Njegovoj Crkvi, dao je apostolima vlast da uče, isceljuju i opraštaju grehe. Šta onda predstavlja celinu jerarhije? Najpre Hristos kao večni Prvosveštenik i glava Crkve, onda od Njega apostoli, pa od apostola episkopi, i od episkopa sveštenici i đakoni. Zašto je neophodno polaganje ruku u ovoj svetoj tajni? To su najpre činili apostoli (I Tim. IV, 14; V, 22.). Polaganje ruku u ovoj svetoj tajni prenosi se na lice koje se rukopolaže duhovna sila i tako se postiže zakonita veza crkvene vlasti i sveštenosluženja Da li može postojati crkvena zajednica, a da ne priznaje i da se ne pokorava episkopu? Ne može postojati, jer se takva crkvena zajednica odeljuje od tela Vaseljenske pravoslavne crkve i lišava sebe blagodati Božje. Zašto zovemo sveštenika „Ocem"? Zato što smo preko sveštenika u svetoj tajni krštenja preporođeni u decu Božju; preko njih u svetoj tajni pričešća dobijamo nebesku hranu (Hristovo telo i krv); u svetoj tajni pokajanja preko njih dobijamo oproštenje od svojih grehova, a u ostalim svetim tajnama naročite darove Svetog Duha. Pored toga, sveštenici se za nas neprestano mole, uče nas, savetuju, opominju nas i nama rukovode. Prema tome, oni su zaista naši duhovni oci. Svakako oni moraju biti dostojni tog imena i te velike službe. Način postavljanja i sveštenodejstvo Prezvitere hirotoniše Episkop za određenu parohiju i oni imaju potpunu pastirsku odgovornost. Prezviter prima antimins od Episkopa Eparhije, čije ime pominje na Liturgiji. U stvari, on služi u ime Episkopa. On je sveštenoslužitelj (liturg), onaj koji prinosi darove i priziva blagodat zajedno sa narodom; on je propovednik i pastir (1 Tim 4,13), vodi, dakle, verni narod ka Hristu. Što se tiče dužnosti da poučava, Sveti Jovan Zlatousti veli da ne postoji velika razlika između prezvitera i episkopa, zato što prvi po samoj njihovoj službi imaju obavezu da propovedaju nauku (1 Tim 5,17). Jedina razlika među dvema službama jeste moć hirotonije, koja isključivo pripada Episkopima (Omilija 11. na 1. Timoteju). Kanoni (58. apostolski i 19. - Šestog vaseljenskog sabora) predviđaju obavezu prezvitera da poučavaju svakodnevno, a osobito nedeljom, kroz Sveto Pismo, tumačenja i propovedi. Vrste zvanja i odežda Prezviteri monaškog reda služe u manastirima, a mirskog reda u parohijama. Počasno zvanje prezvitera mirskog reda je: protoprezviter, protojerej i protojerej-stavrofor, a monaškog: sinđel, protosinđel, iguman i arhimandrit, od kojih su poslednja dva i nastojatelji manastira. U stepenu prezvitera karakteristična je bogoslužbena odeća - epitrahilj, felon i pojas. Odlikovani prezviter - protoprezviter, kao počast dobija pravo nošenja i nabedrenika, dok protojerej-stavrofor dobija pravo nošenja naprsnog krsta.

[Number15648]

О ПОШТОВАЊУ СВЕШТЕНИКА

 

Поштујте браћо, свештенике своје. Они су слуге Христове и представници апостола Христових. Њихова је служба тешка, њихова одговорност пред Богом огромна. Они се моле Богу за све нас. Они својим рукама и молитвама припремају св. причешће, којим се ви са Богом сједињујете. Они вас дочекују кад се рађате, они вас испраћају кад умирете. Они за вас Богу одговарају.

Свети Сава је рекао: "Ако је поп грешан, молитва његова није грешна". Не осуђујте свога свештеника, не ружите га, не гоните га. За своје грехе он ће одговарати Богу више него ли ви за своје, јер је свештеник Бога живога. Ако је свештеник грешан, поштуј га и поштовањем ћеш га застидети и он ће се поправити. Ако ли га осуђујеш и ружиш, он ће постати још гори. Поштујте браћо, свештенике своје.

Немојте се правити паметнији у духовним стварима од свештеника. И ако све не твори што треба творити, по слабости својој, он зна шта треба говорити. Питајте га о путу спасења и слушајте речи његове. Молите га, да вам објасни и он ће вам објаснити. Ја сам исповедио неке, који су се кајали што су осуђивали свога свештеника.

Свештеник има свој суд и свога судију. И ако греши, знајте, да га казна неће обићи. Но, немојте му ви бити судија. Он велико бреме носи и велику одговорност има. Отуда је и његово спасење теже него ваше. Зато вас молим, браћо, поштујте свештенике своје.

 

Св. Николај Велимировић

[Sudija]

Svako treba da ZASLUŽI poštovanje.Nema blanco poštovanja ni za koga!

[Vecana]

I oni su samo ljudi, slabi kao i svi mi... Savrsen je samo jedan. 

[Ненад Р.]

И свештеници су људи , али који треба поштовати јер су спона између нас и Господа.

И они као људи могу да буду грешни али о томе одлучује Господ , а на нама је да поштујемо свештеника и на такав начин радимо како нам налаже наша вера.

[Млађони]

Svako treba da ZASLUŽI poštovanje.Nema blanco poštovanja ni za koga!

 

Ууу сад ти знаш боље од владике Николаја     

 

[DYNABLASTER]

Ууу сад ти знаш боље од владике Николаја     

Ti to kako ti odgovara...

[Guest - . . .-]

Искрено, ја сам исто неки свештеник.

 

Поштујем чин. Но, не морам  да поштујем појединце, чак их уопште не поштујем. Чин да- њих не. Такве лицемере, кукавице, подваљиваче,  тешко ће неко где видети. Нажалост, на својој кожи сам много пута то осетио као и моја породица. Немам потребе такве да поштујем. Чак, презирем.

 

Потпуно се слажем да треба поштовање да се заслужи. 

 

Најбољи пример је Патријарх (свети) Павле.

 

 

 

Боље то што пре да схватимо...

 

Литургијски гледано, а Црква и јесте Литургија, ми смо сви у Христу свети. Чак, онај ко ти је непријатељ (а у Цркви је) постаје ти брат и то си сам, добровољно изабрао. Зато ћу да га волим јер то тако ја хоћу. Али само зато што ја тако слободно хоћу- и Бог ме на то не присиљује. Хоћу јер хоћу да победим страсти мржње које некада осетим толико јако до граница бола. Вероватно због тога што знам да изван Цркве нема спасења а неки стали на врата па не дају да се уђе, а и сами не улазе.

[Баба]

Чин треба поштовати али сваки човек треба да заслужи поштовање па и поп.

[Баба]

Српски стајлинг је такав да и краљ мора да заслужи поштовање а камоли поп.

[Огњен]

Ево и ја као неки свештеник да кажем нешто на ову провокативну тему. Не желим да ме нико од оних који мисле да њихово поштовање требам да заслужим поштује. Дакле, они који су паметнији и духовнији од Бога који је сваком свештенику дао дар свештенства, они који не поштују одређене свештенике а одређене поштују нека никад и мене не поштују. Не треба ми њихово поштовање него покајање јер њихово поштовање није по Богу него по људским мерилима. Када верник стоји на Литургији и свештеник беседи, верник треба да се моли у себи Богу да чује речи њему намењене а не да просуђује да ли је беседа добра или лоша. Има то код Шмемана у Евхаристији. Исто тако када верник има контакт са свештеником он треба да се моли Богу да га свештеник поучи и упути а не да га процењује. То је као да си укључио фен у струју и жалиш се да не ради јер нема струје а уствари ниси притиснуо прекидач на фену. Тај српски стајлинг да се свако боље разуме у туђ посао нас је и довео овде где смо. Та српска паганштина од квази православља где се поштују они попови који повлађују и чешају уши и очи , нека ме никад не поштује.

 

Кад је ова тема у питању увек се сетим Светог Јована Шангајског који се зачудио када га је један свештеник слагао да је болестан а није био и неколико дана није могао да се начуди како то свештеник - а лаже. Од њега је дакле Бог до тада сакрио остало. Чистима је све чисто. 

[Баба]

Има она прича када се чича Пера I Карађорђевић са војском повлачио преко Албаније па му поједини српски војници псовали мајку. А кад му то рекоше неки из његове пратње он вели: Није то страшно, страшно је то што они псују Бога.

 

Тај краљ је заслужио поштовање у Срба.

А кад видим овог нашег кнеза како се надвикује са масом, мене блам, не знам како је њему, али мене је блам.

[Драшко]

нашег кнеза

Aлекса?

[DYNABLASTER]

...

[Баба]

Aлекса?

аха