Jump to content

Препоручена порука

Ne mešajte istoriju i epske pesme... tadašnji bojevi nisu uopšte bili masovni jer se običan čovek (sve do pojave pušaka) nije mogao ozbiljno suprotstaviti profesionalnom vojniku na bojištu. Na Kosovu se nisu borili narodi već profesionalne vojske, sam etnicitet tada nije ni bio naročito značajan (na Kosovu su se na turskoj strani borili i Srbi koji su u tom trenutku bili turski vazali). Navedena "kletva" je samo umotvorina narodnog pesnika... iz vremena romantičarskog budjenja nacije.

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шта мислите о овој клетви? Да ли је по вама хришћански да неко куне?

 

Мислим да је од трајне заветне важности где год Срби живе. Шта под тим подразумевам? Не подразумевам "клетву", него "опомену" на свету обавезу одбране вере и отаџбине.

 

Када је 24. августа 1913. величанственом свечаношћу дочекана победоносна српска војска у Београду, њени пукови су дефиловали кроз тријумфалне капије, на једној од којих  је писало: „Бјежи грдна клетво с рода, завјет Срби испунише!“

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не постоји никаква клетва, бар ја нисам видео никакав историјски податак о било каквој клетви у много књига о Крушевцу које сам прочитао. 

 

Ако заиста постоји клетва, први су је лазарови најближи заслужули у свом послекосовском кокетирањем са турцима. 

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У то доба , закона није било

 

Било је закона. Душанов законик се примењивао тада а и много година касније...

 

Navedena "kletva" je samo umotvorina narodnog pesnika... iz vremena romantičarskog budjenja nacije.

 

Заправо идеја је мало старија од периода романтизма и настала је у црквеним круговима као Косовски Завет из кога је касније извучена ова клетва као последица гажења завета.

 

Клетва јесте настала прво као идеја у епским песмама али под утицајем идеје о Завету.

На крају то је промишљање овог народа о својој судбини.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шта мислите о овој клетви? Да ли је по вама хришћански да неко куне?

 

Да ли је Св. Петар Цетињски био Хришћанин?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne mešajte istoriju i epske pesme... tadašnji bojevi nisu uopšte bili masovni jer se običan čovek (sve do pojave pušaka) nije mogao ozbiljno suprotstaviti profesionalnom vojniku na bojištu. Na Kosovu se nisu borili narodi već profesionalne vojske, sam etnicitet tada nije ni bio naročito značajan (na Kosovu su se na turskoj strani borili i Srbi koji su u tom trenutku bili turski vazali). Navedena "kletva" je samo umotvorina narodnog pesnika... iz vremena romantičarskog budjenja nacije.

Да ли је у феудалној Србији постојала војна обавеза преузета још из словенских предхришћанских традиција?

Да ли се тако коњ и мач враћао властодршцу по смрти обвезника, и да ли је то постојало прецизно дефинисано... чак негде и у Душановом законику?

Ово "iz vremena romantičarskog budjenja nacije" мислиш на Врдник?

"Umotvorina narodnog pesnika" ( ако при том мислиш на покосовски циклус ) је ипак старија од епохе романтизма, или грешим?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли је у феудалној Србији постојала војна обавеза преузета још из словенских предхришћанских традиција?

 

Za seljake? Nije mi poznato... nije mi poznato ni da su predhrišćanski Sloveni imali vojne obaveze.

 

Да ли се тако коњ и мач враћао властодршцу по смрти обвезника, и да ли је то постојало прецизно дефинисано... чак негде и у Душановом законику?

 

Kad umre vlastelin, konj i dobro oružje je nasleđivao car. (član 48.)

 

Ово "iz vremena romantičarskog budjenja nacije" мислиш на Врдник?

 

Ne.

 

"Umotvorina narodnog pesnika" ( ако при том мислиш на покосовски циклус ) је ипак старија од епохе романтизма, или грешим?

 

Ne grešiš, starija je.

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли је у феудалној Србији постојала војна обавеза преузета још из словенских предхришћанских традиција?

Za seljake? Nije mi poznato... nije mi poznato ni da su predhrišćanski Sloveni imali vojne obaveze.

 

Можда ти је познато за градско становништво феудалне Србије? :)

Облик својине доста сличан Византијској, или Ромејској, пронији.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можда ти је познато за градско становништво феудалне Србије? :)

Облик својине доста сличан Византијској, или Ромејској, пронији.

 

Ne, nije mi poznato ni za malobrojno gradsko stanovništvo feudalne Srbije... a seljake sam pomenuo kao suprotnost vlasteli naravno...

 

Takođe mi nije najjasnije ni kakve veze ima "oblik svojine sličan proniji" sa onim o čemu si počeo da pričaš, ali što izgleda ne želiš da obrazložiš... osim ako ne želiš da kažeš da je sitna vlastela imala vojnu obavezu ali to je i dalje vlastela i nema nikakve veze sa opštom vojnom obavezom, odnosno vojnom obavezom običnog stanovništva tj. naroda... pa da vladar zove narod u borbu...

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није да не желим да образлажем, него једноставно нисам стручан. Нит' је у Срба постојало обично и необично становништво, нити је властодржац звао народ у борбу, већ је то било уређено неким од облика својине којим је ваљад, поред пореза, то било и регулисано па сам зато и поменуо ту пронију. Уопште су сви старовековни словенски народи имали изражену ту колективну својину, или ту свест, а властодржац је био више формално власник, или господар. Доста су се по томе разликовали од народа са латинским хијерархијским системом... негде сам прочитао и да су се идеје комунизма због тога код њих касније тако лако "примиле". Због те израженије културолошке тежње ка равноправности. Да не кажем класној.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није да не желим да образлажем, него једноставно нисам стручан. Нит' је у Срба постојало обично и необично становништво, нити је властодржац звао народ у борбу, већ је то било уређено неким од облика својине којим је ваљад, поред пореза, то било и регулисано па сам зато и поменуо ту пронију. Уопште су сви старовековни словенски народи имали изражену ту колективну својину, или ту свест, а властодржац је био више формално власник, или господар. Доста су се по томе разликовали од народа са латинским хијерархијским системом... негде сам прочитао и да су се идеје комунизма због тога код њих касније тако лако "примиле". Због те израженије културолошке тежње ка равноправности. Да не кажем класној.

 

U to vreme jeste u Srba postojalo obično stanovništvo i vlastela, sa sasvim drugačijim pravima i obavezama... i kao u svakom feudalnom sistemu, vojnici su se borili za onog ko ih plaća, onaj ko ih plaća se borio za onog kome je potčinjen u feudalnoj hijerarhiji, a vladar se borio za svoj tron. Obučavanje vojnika je trajalo mnogo duže nego danas jer je za tadašnje oružje i manevrisanje na bojištu bilo potrebno mnogo više veštine nego sa kasnijim barutnim oružjem. Stoga, ne samo da nije zabeležena nekakva opšta vojna obaveza, nego bi ista bila besmislena.

 

Na Kosovu se borilo oko 20.000 vojnika a ne "ko je Srbin i srpskoga roda"...

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

U to vreme jeste u Srba postojalo obično stanovništvo i vlastela, sa sasvim drugačijim pravima i obavezama... i kao u svakom feudalnom sistemu, vojnici su se borili za onog ko ih plaća, onaj ko ih plaća se borio za onog kome je potčinjen u feudalnoj hijerarhiji, a vladar se borio za svoj tron. Obučavanje vojnika je trajalo mnogo duže nego danas jer je za tadašnje oružje i manevrisanje na bojištu bilo potrebno mnogo više veštine nego sa kasnijim barutnim oružjem. Stoga, ne samo da nije zabeležena nekakva opšta vojna obaveza, nego bi ista bila besmislena.

Мислим да и даље грешиш тако што изједначаваш србско средњевековно друштвено, или феудално ако хоћеш, уређење са латинским хијерархијским системом који је формиран или еволуирао из робовласничког друштва. За Србе се зна да су били слободни и да нису држали робље, бар не у смислу радне снаге. Ратних заробљеника је вероватно било.

Нисам спорио постојање властеле, али србска властела није била исто што и властела у латинским земљама. Мислим да то негде има и забележено... наводно је нека принцеза удајом у Немањиће остала затечена скромношћу двора, и тим што није било изражене разлике између властодршца и поданика.

Средњовековна Србија је имала озбиљно обучену војску, а зна се и да је србска коњица била страх и трепет свог времена, као и то да није била најамничка. Али је често била у одређеном вазалном односу.

Старешинство се у Срба наслеђује одувек, вероватно да је било и одређених трвења за превласт али сигурно не у мери као у друштвима са латинским хијерархијским системом.

 

Na Kosovu se borilo oko 20.000 vojnika a ne "ko je Srbin i srpskoga roda"...

Ово ти је неозбиљно, нит' је ту квантитет пресудан.

Ал' кад већ размишљаш "тржишно"... Што јес', Лазар је и им'о рачун да погине. Мис'им, тако му је јефтиније. И да сатре сву своју војску. Кад изгину не коштају ништа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...
×
×
  • Креирај ново...