ЖРУ Анкета: Како доживљавате атеисте?

[cloudking]

što će reći mrzi Boga...a ne možeš da mrziš ono što ne priznaješ da postoji

 

Mrzis li ti Lucifera  

[Paradoksologija]

Oni koje znam su odlični sagovornici na bogoslovske i razne druge teme. Jedan od mojih najboljih drugova je pored mene od ateiste postao agnostik 

 

Ali znam da ima i "fundamentalista" koji su u istoj meri zatvorenog uma i nesposobni za dijalog kao i ... pa, svi drugi fundamentalisti. Međutim, ovi moji nisu, pa sam glasala ovako.

[Midrash]

Mrzis li ti Lucifera

Da li ga mrzim? Ne, ali se trudim da ga se klonim što više mogu i umem. Mržnja je znak da sa njim lepo sarađuješ.

 

Ne vidim samo koja je poenta pitanja

[Ненад Р.]

Има разних атеиста , и они су људи као и ми .

[Paradoksologija]

Da dodam: ateisti u mom životu su mi umnogome pomogli da shvatim šta verujem i zašto verujem. Bez njih bih lakše zapala u nekakav lagani formalizam. Hvala im.

[Paradoksologija]

I hvala im što su prečesto bivali daleko bolji ljudi od mene u svakom smislu - bez liturgije, pričešća, ispovesti; bez primera i reči Hristovih; bez ideje da Neko zna sva njihova dela; bez ikakve pomoći i motivacije. 

[Рапсоди]

Ја радим са једним колегом који не могу баш рећи да је атеиста,Он Господа Исуса Христа доживљава као историјску личност. Не верује у чуда у анђеле и ђаволе, у рај и пакао у вечни живот.Њему је човек обична биохемија и човека тако објашњава, у постојање душе не верује.Притом као мали је крштен све то он поштује, његови славе.Знам да звучи мало ово све парадоксално.Што не може логоком да објасним и рациом , за њега не постоји. Причала сам му доста о чудима, о змијама на  острву Кефалонија о чудима која се дешавају на светим моштима о чудесним исцењењима, једноставно не вреди улазити у причу уопште са таквим људима.

А што се тиче како га дожвљавам, могу рећи да ми је стварно драг, без обзира на његово размишљање и да је у суштини ставрно добра особа.

И да ми је чак много дражи срцем од многе браће православаца верника.

[Avocado]

Ја радим са једним колегом који не могу баш рећи да је атеиста,Он Господа Исуса Христа доживљава као историјску личност. Не верује у чуда у анђеле и ђаволе, у рај и пакао у вечни живот.Њему је човек обична биохемија и човека тако објашњава, у постојање душе не верује.Притом као мали је крштен све то он поштује, његови славе.Знам да звучи мало ово све парадоксално.Што не може логоком да објасним и рациом , за њега не постоји.

 

Po opisu, baš se može reći da je ateista... mada nedostaje u opisu ono najbitnije - da li veruje da postoji Bog?

 

 

Причала сам му доста о чудима, о змијама на  острву Кефалонија о чудима која се дешавају на светим моштима о чудесним исцењењима, једноставно не вреди улазити у причу уопште са таквим људима.

 

 

Vredelo bi kada biste imali neki lepo dokumentovani primer pravog čuda - suspenzije prirodnih zakona, događaje koji su nemogući po prirodnim zakonima, a ne događaje koji su mogući ali malo verovatni, koji se danas nazivaju čudima u odsustvu pravih čuda... i koji se uglavnom zasnivaju na prepričavanju nečijih priča...

 

Dakle, poprilično jednostavno - pokažeš dokazima da su npr. čoveku koji je izgubio ruke čudesno isceljene ruke i nema šta dalje da pričamo - ja ću da poverujem da su čudesna isceljenja moguća.

[Срђан Шијакињић]

@@Avocado,

 

Мене баш интересује једна ствар, поставио сам једном и птиање али га претпостављам нико није видео... Углваном, занима ме какав став имају атеисти (ако се уопште може генерализовати, али у сваком случају ме занима твој став) према чињеници да постоје многи људи који сведоче да су у својим животима доживљавали ил присуствовали догађајима који се јако тешко могу објаснити а да објашњење не укључује натприродно или који тврде да су у неком тренутку баш сазнали да Бог постоји, а да притом нису ни глупи, ни лаковерни, ни непоштени. Има међу њима и много интелектуалаца, рецимо најсвежи пример ми је грчки митрополит који је својевремено радио за Насу, патентирао неки посебан поступак уградње стента, има четири доктората и на крају напустио све да би свеке године, између осталог, проводио сам 7 недеља на Св. Гори у посту и молитви, како он каже дружећи се са Богом... Свакако би могло да се доведе у питање искуство неких од њих, али ипак су у питању хиљаде и хиљаде образованих и успешних људи, није вероватно да су сви они толико подложни аутосугестији и некритични или преваранти.

 

Дакле, да ли мислиш да није веровати није толико далеко од неверовати, у смислу да је стварност таква да се потпуно легитимно може доживљавати и са Богом и без Бога? Односно да ништа у свету којег познајемо не сугерише јасно ни за ни против Бога, па је подједнако разумљиво и када неко верује и када неко не верује...

[cloudking]

Ni ja do sada nisam video ni jedan dokument koji potvrdjuje cudo.

A iskreno, ne kapiram da je vernicima dovoljna vest o cudu da se u njega odmah poveruje... Nigde sumnje, al ne sumnje u boga nego u coveka. Ljudi izmisljaju razne stvari...

Zivimo u eri kamera i telefona i belezenje nekog od tih cuda ne bi trebalo da bude problem.

A nije ni svako cudo- cudo. Koincidencije i normalne pojave koje ne razumemo ne mogu da se klasifikuju kao cudo.

Npr, kad padne stena ispred ostroga i nikog ne povredi, nije cudo nego koincidencija i to cak ne neka toliko neverovatna. Ili snimak blagodatnog ognja koji "ne pece" i to dokazano video snimkom koji je posle mnogo puta ponovljen sa obicnim plamenom i to u kucnim uslovima- daklem, nema cuda...

[Срђан Шијакињић]

@@cloudking,

 

Исто питање као за Авокада како поред толико људи, којима се иначе може веровати, а који тврде да "има нешто" (не мора обавезно бити нека конкретна религија) без макар мале резерве задржати амтеријалистички поглед на свет?

[Avocado]

@@Avocado,

 

Мене баш интересује једна ствар, поставио сам једном и птиање али га претпостављам нико није видео... Углваном, занима ме какав став имају атеисти (ако се уопште може генерализовати, али у сваком случају ме занима твој став) према чињеници да постоје многи људи који сведоче да су у својим животима доживљавали ил присуствовали догађајима који се јако тешко могу објаснити а да објашњење не укључује натприродно или који тврде да су у неком тренутку баш сазнали да Бог постоји, а да притом нису ни глупи, ни лаковерни, ни непоштени. Има међу њима и много интелектуалаца, рецимо најсвежи пример ми је грчки митрополит који је својевремено радио за Насу, патентирао неки посебан поступак уградње стента, има четири доктората и на крају напустио све да би свеке године, између осталог, проводио сам 7 недеља на Св. Гори у посту и молитви, како он каже дружећи се са Богом... Свакако би могло да се доведе у питање искуство неких од њих, али ипак су у питању хиљаде и хиљаде образованих и успешних људи, није вероватно да су сви они толико подложни аутосугестији и некритични или преваранти.

 

Дакле, да ли мислиш да није веровати није толико далеко од неверовати, у смислу да је стварност таква да се потпуно легитимно може доживљавати и са Богом и без Бога? Односно да ништа у свету којег познајемо не сугерише јасно ни за ни против Бога, па је подједнако разумљиво и када неко верује и када неко не верује...

 

Ne mislim da su vernici glupi, lakoverni, nepošteni, podložni autosugestiji ili nekritični, (naravno neki vernici jesu takvi, kao i neki ateisti, ima raznih ljudi)... ne mislim da je nelegitimno doživljavati stvarnost sa Bogom... moj ateizam se ne zasniva na tome da je to nekakava jedina i prava Istina ili nešto slično... već prilično jednostavno - ja nisam do sada video ili čuo ni jedan dobar (po mom mišljenju) razlog zašto bih verovao u to da Bog, bogovi, natprirodno, i slično postoje.

 

Nadam se da ćeš ipak primetiti da nivo tih "čuda" i sličnih događaja opada sa vremenom i da to koincidira sa razvojem tehnologije i pismenosti... od zmije koja govori, priče o Potopu, zapaljenog grma koji govori, razdvajanja Crvenog mora da prođu ljudi, itd... stigli smo do nekih ličnih doživljaja koji se ne mogu zabeležiti... Zašto danas kada bismo ovakve događaje mogli da dokumentujemo i da svi znamo da li se jesu ili nisu dogodili, zašto se ovi događaji više ne dešavaju? Zašto je nepromenjivi Bog promenio modus operandi?

[Кратос]

Ateizam doživljavam kao posledicu božije neaktivnosti u svetu.Recimo Isus je rekao da će njegovi učenici činiti isto što i on i veća čuda da će činiti a toga danas nema.

[Срђан Шијакињић]

Ne mislim da su vernici glupi, lakoverni, nepošteni, podložni autosugestiji ili nekritični, (naravno neki vernici jesu takvi, kao i neki ateisti, ima raznih ljudi)... ne mislim da je nelegitimno doživljavati stvarnost sa Bogom... moj ateizam se ne zasniva na tome da je to nekakava jedina i prava Istina ili nešto slično... već prilično jednostavno - ja nisam do sada video ili čuo ni jedan dobar (po mom mišljenju) razlog zašto bih verovao u to da Bog, bogovi, natprirodno, i slično postoje.

 

Nadam se da ćeš ipak primetiti da nivo tih "čuda" i sličnih događaja opada sa vremenom i da to koincidira sa razvojem tehnologije i pismenosti... od zmije koja govori, priče o Potopu, zapaljenog grma koji govori, razdvajanja Crvenog mora da prođu ljudi, itd... stigli smo do nekih ličnih doživljaja koji se ne mogu zabeležiti... Zašto danas kada bismo ovakve događaje mogli da dokumentujemo i da svi znamo da li se jesu ili nisu dogodili, zašto se ovi događaji više ne dešavaju? Zašto je nepromenjivi Bog promenio modus operandi?

 

Хвала на одговору, чисто да не буде забуне нисам ни мислио ти потцењујеш вернике на било који начин...

 

Ја лично нисам превише везан за тему чуда, не мислим да чуда уопште треба да буду аргумент за веру.

 

Више сам мислио на неке приче, које сам чуо од неких људи којима верујем (или хајде бар никад нисам имао разлог да не верујем или да сумњам у њихову памет или у то да су лаковерни), које просто не могу да се објасне, никако без укључивања неког натприродног елемента или бар неке парапсихологије... Мислим на приче о разним видовњацима који сапштавају неке детаље које никако не би могли да знају, сусретима са умрлима (људи се закљињу на јави у трезном стању ), необјашњивим дешавањима у кућама који се понављају итд...

 

Наравно, ја увек покушам да све рационализујем и тестирам причу свим могућим објашњењима, али и кад узмем у обзир да има генијалних превараната, да наш мозак уме да се игра са нама и да је то природно, да и најуравнотеженији и најздравији човек може да погреши у процени неког догађаја итд итд, опет ми остаје непријатна количина догађаја за које објашњење не могу ни да замилим, колико год желео.

[Broken]

Провео сам неколико година на једном форуму који се у основи бави ...кхм,кхм...парфемима али је била и невероватна офтопик екипа са простора екс Југославије па смо се зезали до бесвести. Е, сад ту су углавном били људи некако углавном окренути ка овоземаљском. Чак је религија била забрањена тема по правилима форума. Ја сам наравно кршио та правила и покушавао с времена на време да отворим неку причу из те области. Углавном сам срео три врсте атеиста - прва која припада "старијој" генерацији 50+ година. Изузетно богоборни и екстремно осетљиви на било шта што има везе са вером. Апсолутно не разумеју другу страну и имају извитоперено схватање вере и верника.Друга група су људи који не верују али трагају за истином, скроз су коректни, рекао бих квалитетни људи, са којима се може аргументовано дискутовати без тензије и сличног. Са некима сам још увек у контакту. Трећа категорија су они скроз незаинтересовани.