Потребна ми је ваша молитвена подршка...

[Талични Том]

пре 6 часа, obi-wan рече

Pomenite danas preminulog dobrog starog protu Zivomira.

Како су живели тихо и без помпе, исто тако тихо и без фанфара се и гасе те наше добре и старе проте, који су у недоба чували и сачували веру и предали је новим генерацијама свештеника, монаха и мирјана. Није у њихово време било којекаквих интернета, фејсбука, инстаграма, твитера... да би се на њима оглашавали. Они су проповедали веру посведневно: у храмовима, са амвона, на улици, пијаци, у продавницама... Улазили су у наше домове да их окаде, да у њих унесу посебну радост и да се са нама домаћински испричају. Да нас приупитају за здравље, да попију кафу, по једну чашу домаће љуте за софром, а понекад ону другу онако с ногу, јер је ваљало ући и у други дом где су их, исто тако, чекали спремна кадионица, тамјан, посуда с водом у којој би се налазио струк босиљка и, понегде, обавезно запаљење свећа и кандило пред славском иконом. Никуд нису журили а свуда су стизали. И да служе, и да иду у водице, да крштавају, и да венчавају. Да се радују са нама када је било време радости, и да у данима жалости - на опелима и сахранама, парастосима -  пусте и по коју сузу. 

”Колико кошта, попо, ово твоје?” ”Колико даш, роде!”... Прости народ српски, изнурени и изборани, их је изнедрио, а они су се тим простим људима одужили својим служењем. Били су истински служитељи олтара Господњег. Њихова топла вера и љубав коју су имали за све умели су да опросте и по који безобразлук, тешку реч и понеки преки поглед. Када су грдили чинили су то Христа ради, са жељом да нас исправе, да нас застиде, обуздају и усмере на прави Пут. А и тада би, у тој њиховој ”грдњи” бивало толико пажње и нежности, пажљиво бираних речи, па нам је свака њихова изговорена реч бивала као пој славуја.

Господ, којем си тако предано служио, да те прими у наручје Своје и усели у рајска насеља, добри наш прота Жоле. Поздрави, горе, оца Пају и пренеси му да је дуг одужен...

[Milica Bajic]

@Bokisd Kako ti je mama? 

[Bokisd]

пре 10 часа, Milica Bajic рече

@Bokisd Kako ti je mama? 

Majka je hvala Bogu sada bolje,....imala je pocetno zapaljenje pluca i temperaturu i dijareju i mucninu i nije nista jela nedelju dana,.....i kada je primljena u kovid bolnicu, za par dana je krenulo malo na bolje i posle nekih 10 dana je bila dosta bolje i pustili je kuci,.... i, bilo je onako, relativno dobro,.... ali sa nekim jakim krizama drhtavice i slabosti i nije mogla bas da jede kako treba,.... ali, pre jedno 2 - 3 dana je odjedanput postalo dosta bolje i sada ima apetit i jede i dobro se oseca, ali mora i dalje da lezi skoro pola dana zbog odredjene slabosti. 

Kaze, povratili me,..... paradajz i crni lukac ....   

Bilo je bas na granici, neki malo 'jace' blazi oblik korone i ipak otislo na bolje, ali moglo je i na gore, kazu doktori u bolnici, ne zna se tacno sta je presudno da bude bolje ili gore........sutra ide na ponovno testiranje i kontrolu.

Hvala Bogu i svima na molitvama i podrsci. 

[Биљана, два]

Moj brat od tetke Pavle, sahranjen juče. Pomenite, ko može.

[Лидија Миленковић]

Molite se, molim vas, za Marinu. U velikim i teškim iskušenjima je.

[obi-wan]

Pomenite Milana. Jedan od mojih prvih komsija, preminuo prekjuce, posle dvomesecne kome.

[Иван Недић]

Помолите се за покој Миодрага

[Milica Bajic]

Molim vas, za Bojana,oca moje drugarice, teško je bolestan i potrebna mu je velika duhovna podrška.

[Milica Bajic]

пре 34 минута, Milica Bajic рече

Molim vas, za Bojana,oca moje drugarice, teško je bolestan i potrebna mu je velika duhovna podrška.

Nije kršten...

[obi-wan]

пре 55 минута, Milica Bajic рече

Nije kršten...

Potrebno je da neko sa covekom poprica o tome sto pre, najbolje neko od domacih. Samo da svakako pristane i bude krsten.

Ako se ukaze potreba, uvek moze da se izvrsi krstenje po skracenom postupku, za hitne slucajeve (ako covek bude npr. bas na samrti), i njega moze da izvrsi bilo koji krsteni hriscanin. Sve je vrlo kratko i lako: uzme se mali sud sa malo vode (cak i ovde, ukoliko toga nema, moze nesto priblizno, kao mineralna voda, a ekstremni slucajevi dozvoljavaju i malo prasine, npr. gde bas nema vode), i tri puta se kratko i blago polije covek po glavi, pri cemu se uz svako to malo polivanje izgovara deo obrasca za krstavanje.

Dakle, neko je prisao sa sudom tom coveku, i kaze: "Krstava se sluga Boziji (ovde Bojan, inace se kaze odgovarajuce ime) u ime Oca (jedno polivanje) amin, i Sina (drugo polivanje) amin, i Svetoga Duha (trece polivanje) amin", i odmah dodaje "sada, i uvek, i u vekove vekova, amin." I to je to, krstenje je izvrseno.

Ovo su, inace, ranije obavezno ucile babice (pre velikog rata) u svojim medicinskim skolama, tako da nijedno dete ne premine nekrsteno, ako se desi da je rodjeno sa nekim problemom, i zdravstveno je ugrozeno. Ovo je veoma vazno i danas da se zna, tj. to bi trebao da zna svaki pravoslavni hriscanin.

Ukoliko covek ne prezivi, ovakvo krstenje se vazi kao i ono potpuno, bez ikakve razlike.

Ukoliko ne prezivi, onda se kasnije kaze svesteniku, a on onda dopuni miropomazanjem i ostalim cime treba u hramu.

Naravno, ako covek nije bas zivotno ugrozen, onda je dobro da ga krsti svestenik.

[Milica Bajic]

пре 11 часа, obi-wan рече

Potrebno je da neko sa covekom poprica o tome sto pre, najbolje neko od domacih. Samo da svakako pristane i bude krsten.

Ako se ukaze potreba, uvek moze da se izvrsi krstenje po skracenom postupku, za hitne slucajeve (ako covek bude npr. bas na samrti), i njega moze da izvrsi bilo koji krsteni hriscanin. Sve je vrlo kratko i lako: uzme se mali sud sa malo vode (cak i ovde, ukoliko toga nema, moze nesto priblizno, kao mineralna voda, a ekstremni slucajevi dozvoljavaju i malo prasine, npr. gde bas nema vode), i tri puta se kratko i blago polije covek po glavi, pri cemu se uz svako to malo polivanje izgovara deo obrasca za krstavanje.

Dakle, neko je prisao sa sudom tom coveku, i kaze: "Krstava se sluga Boziji (ovde Bojan, inace se kaze odgovarajuce ime) u ime Oca (jedno polivanje) amin, i Sina (drugo polivanje) amin, i Svetoga Duha (trece polivanje) amin", i odmah dodaje "sada, i uvek, i u vekove vekova, amin." I to je to, krstenje je izvrseno.

Ovo su, inace, ranije obavezno ucile babice (pre velikog rata) u svojim medicinskim skolama, tako da nijedno dete ne premine nekrsteno, ako se desi da je rodjeno sa nekim problemom, i zdravstveno je ugrozeno. Ovo je veoma vazno i danas da se zna, tj. to bi trebao da zna svaki pravoslavni hriscanin.

Ukoliko covek ne prezivi, ovakvo krstenje se vazi kao i ono potpuno, bez ikakve razlike.

Ukoliko ne prezivi, onda se kasnije kaze svesteniku, a on onda dopuni miropomazanjem i ostalim cime treba u hramu.

Naravno, ako covek nije bas zivotno ugrozen, onda je dobro da ga krsti svestenik.

Obi stvarno ti mnogo hvala za svaku reč. Treba jedni druge stalno da opominjemo, često baš ništa ne znamo misleći da znamo mnogo...

Molim te, samo imaš li neki savet ako umirući ne prihvata Krštenje, šta možemo mi njegovi bližnji, osim da se molimo za njega?

[Milica Bajic]

Ovde ću samo da dodam za još nekog možda ko, kao ja, to nije znao, imena nekrštenih ne možemo ostavljati na pominjanje na Liturgiji.

 

[obi-wan]

пре 11 часа, Milica Bajic рече

Molim te, samo imaš li neki savet ako umirući ne prihvata Krštenje, šta možemo mi njegovi bližnji, osim da se molimo za njega?

Koliko ja znam, nema tu nekog velikog prostora za okretanje. Sve je do coveka, vazno je da barem samo klimne glavom, ako ne moze ni da govori. Jedan stari prota mi je rekao da nije problem nista, ali da covek mora da bude iole svestan i saglasan sa tim da bude krsten.

Inace, ja bi dodao da kad kazemo da nam ostaje da se samo molimo za nekog ko ne zeli da se krsti. to zvuci prilicno mrsavo. Ziva molitva je apsolutna kraljica vrlina, i ako se istrajno sprovodi sa verom kao da smo to sto zamolimo vec dobili i primili, ona bukvalno i mrtve podize, kamoli nesto manje od toga.

Danasnji hriscani cesto zapostavljaju upravo samu srz hriscanske poboznosti, a to je molitveno stajanje pred Bogom.

Radimo li nesto? Pre i posle rada trazimo Njegov blagoslov, za vreme rada setimo se da On sa osmehom gleda na nase postenje. Tugujemo li? Niko nije tugovao vise nego On za nama ljudima, predajmo nasu malu tugu Njemu, da od nje napravi Raj. Radujemo li se? Setimo se da je bas On svojom blagodacu ispunio nase duse, pa se tako i radujemo.

Uvek, na svakom koraku, molitveno stajanje pred Bogom (tj. to podsecanje na Njegovo nevidljivo sveprisustvo) je vazduh kojim (treba da) dise verujuci covek.

Drugim recima, kad nas nesto muci, odmah da se setimo da je Njemu taj problem bio poznat vec unapred, da On svakako ima neko resenje za njega, i da prosto treba da mu molitvom omogucimo da nam pridje i resi problem. Ako to nece neki odredjeni covek - a vecina to cini po neznanju, ne zlonamerno - tu smo mi da molitvom rascistimo prostor, da bi opet On mogao da pridje i resi problem.

Znaci, ne samo da nije dobro receno "ostaje nam samo molitva", nego nas sam Bog upravo tim prividnim bezizlazom koji nam se ucini poziva da se okanemo svega ostalog i prionemo na zivu i jasnovidecu molitvu.

I nema izgovora tipa "moja vera je mala". Bog zna kolika je nasa vera i nevera, i ne pita nas nista o tome, nego ocekuje da se i ovako sitni stalno vezujemo za Njega (narocito da se redovno pricescujemo Njime!), upravo zato da bi nasa vera ozivela jos vise i narasla do cudesnih razmera.

"Zaista, zaista vam kazem, ako imate vere kao zrno gorusicino (najmanje od semena), reci cete gori ovoj `digni se i baci se u more`, i bacice se, i nista vam nece biti nemoguce".

Inace, o tom svakodnevnom zivljenju u prisustvu Bozijem (koje je apsolutno nenametljivo, roditeljsko u najsavrsenijem znacenju te reci) vrlo lepo je pisao jedan savremeni duhovnik. Kad ga je neko pitao kako da odrzi sebe u takvom raspolozenju u danasnjem svetu, gde je mnogo meteza i rasejanosti (rasejanost je amartia = greh, promasaj, tu Crkva ne misli na onu prirodnu zaboravnost), on mu je odgovorio otprilike ovako: "kad ides npr. sa porodicom ili prijateljima u setnju, pa negde zastanete ili u nekom slicnom momentu, ti se priseti nekog stiha iz Jevandjelja ili psalama, izgovori u sebi kratku molitvu, seti se nekog momenta iz zivota Gospodnjeg na Zemlji, i vasa setnja bice bogoslizenje." 

I normalno - ovo koristim da napisem da svi mogu da citaju, ako nekom moze da koristi, da ne pomislis da nesto kritikujem tebe licno, ili tako nesto. 

[obi-wan]

I da dodam jos ovo: svojevremeno je apostol Vartolomej silno tugovao sto njegov stari prijatelj Savle ne samo da ne razume nauku Boziju i ne prepoznaje Bogocoveka, nego jos i goni Crkvu Boziju. I istrajno i dugo se molio za obracenje svog prijatelja, i njegovim molitvama Savle je progledao svojim duhovnim ocima, i postao Pavle.

A znamo koliko je taj Pavle svojim kasnijim zivotom i radom neograniceno zaduzio sav svet.

Eto, toliko je vazno da smo stalno u molitvi, po meri svoje snage, da ne zaboravljamo na Boga, a isto tako da nikako ne zaboravljamo ni na ljude svuda oko sebe, i na ovaj izvrsni svet Boziji. 

Najveca prevara danasnjeg sveta je ta lazna i satanska "zauzetost", gde covek navodno "nema vremena" da se bavi svojom dusom i vrlinama. Kad neko kaze tako nesto rekao je najludju recenicu koju ziv covek moze da kaze. Kao da je kazao "imam posla, nemam vremena da disem!"

Covek treba da bude vredan i da radi, ali nikako da svo vreme sruci u to ili nesto drugo jos trivijalnije. Nasa je obaveza da svoje vreme oblikujemo tako da u njemu molitva i briga o dusi zauzimaju centralno mesto. "A sve drugo - dodace nam se".

[Иван Недић]

На самрти је свештеник Петар Скорер, ученик Александра Шмемана, унук Семјона Франка, блиски сарадник Антонија Блума. Помените га у молитвама, као и његову супругу Ирину
https://thyateira-deanery.uk/node/400