Претражи Живе Речи Утехе

Тридесетогодишњица канонизације блажене Ксеније Петроградске молитвено је прослављена 6. јуна у Петрограду, саопштено је на званичном сајту Московске Патријаршије. Свету литургију у храму Смоленске иконе Мајке Божије служио је Епископ царскоселски Маркел, са многобројним свештенством. Присуствовао је опуномоћени представник предсједника Руске Федерације за Сјеверо-западни федерални округ Александар Беглов. Епископ Маркел је прочитао посланицу Митрополита санктпетербуршког и ладошког Варсонуфија учесницима празновања. „Поштовање блажене Ксеније било је присутно много прије општецрквеног прослављења. Она је још за живота чинила људима многа чудесна дјела молитвене помоћи. Са свих крајева Отечества на гроб светитељке долазили су поклоници, једни – са својим невољама и нуждама, други – да би јој заблагодарили на показаној љубави. Блажена Ксеније се посебно јавља као покровитељица сјеверне престонице у којој је многе децениоје носила подвиг јуродства и показивала дар чудотворства и прозорљивости. Божјом милошћу она свој град не оставља ни данас“, каже се у посланици. Након Литургије свршен је и крсни вход и одслужен молебан у часовњи блажене Ксеније. Истог дана је и ректор Петроградске духовне академије Архиепископ петергофски Амвросије овим поводом одслужио Божанствену литургију у академском храму Светог апотола Јована Богослова. Блажена Ксенија Петроградска живјела је у 18. вијеку. Још за живота и током 19 – 20. вијека била је поштована као брза помоћница и чудотворка. Ради спасења и љубави према ближњима, она је узела на себе подвиг јуродивости. За своје подвиге, молитве, постове, странствовања и са смирењем претпљене поруге, Блажена је добила од Бога дар прозорљивости и чудотворства. Њена капела на Смоленском гробљу је препуна благодарности људи за учињена чуда по њеном молитвеном заступништву. У јуну 1988. на Помјесном сабору Руске православне цркве блажена Ксенија Петроградска је канонизована. Рајо Војиновић/Mitropolija.com View full Странице

У уторак, 6. фебруара 2018. године, када наша Света Црква прославља Преподобну Ксенију Римљанку и Блажену Ксенију Петроградску, светом архијерејском Литургијом у цркви Свете Тројице у Мудраковцу началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Крушевачки г. Давид, уз саслужење протојереја-ставрофора Драга Вешковца, игумана манастира Пиносаве Петра (Драгојловића), игумана манастира Суково Серафима, духовника манастира Лешје Јована, јеромонаха Сергија, протојереја-ставрофора Живојина Којића и Љубише Милошевића, протојереја Мирослава Пешића и Ивана Цветковића, јереја Луке Живановића, Драгана Глигоријевића и Ненада Драгићевића и протођакона Андреја Јелића. Извор: Епархија крушавачка Епархијске вести | View full Странице

Изложба руске и украјинске уметнице Ксеније Симонове, која је у организацији удружења „Наша Србија“ и „Српски код“, 25. фебруара 2017. отворена у галерији „Прогрес“, обухвата принтове који документују њене радове настале у техници сликања песком, као и екранске презентације њених „пешчаних анимација“, које су јој донеле углед и популарност широм света. Радови настали задивљујућом вештином обликовања материјала за који нам се чини да не подлеже обликовању и који сам по себи негира идеју „трајности“ уметничког дела, представљени на овој изложби, названој „Пешчана прича - Живи, Србијо!“, не репрезентују само сегмент стваралаштва ове уметнице посвећен мотивима српског историјског и културног искуства, него и оне посвећене Русији, Украјини и ауторкином родном Криму, али и другим евроазијским земљама и народима, укључујући и Кину. „Пешчане анимације“ Ксеније Симонове представљају сложена дела, која укључују елементе сликарства, анимираног филма и сценског перформанса: техника настанка и обликовања призора је сликарска, свака анимација има карактер самосталне наративно контитуисане целине, док се „перформативни“ карактер анимације састоји у визуелно-кинетичком бележењу процеса настанка уметничког дела. При свему томе, улога музике је, и у значењском и у ритмичком смислу, у овим анимацијама изузетно важна, и она је њихов интегрални део. Посматране из перспективе филма и нових медија, ове анимације, настале у споју „примитивног“ материјала и савремених технологија, стварају визуелно-кинестетички ефекат ближи дигиталном визуелном медијима, него класичном филму: слике се овде не „смењују“ него трансформишу једна у другу, и то не само следећи линеарну, наративно-темпоралну, већ пре свега симултану, мултиперспективну, просторну логику. Сама природа песка као материјала ових уметничких дела неспорно асоцира на пролазност, пре свега пролазност материјалног света и историјско-културних формација, али и, како је истакао владика Јован Ђулибрк на отварању ове изложбе, на земљу као „праматеријал“ стварања, онај „прах“ у ком је обликовано све оно што постоји, па и ми сами. На тај начин, ова парадоксалност између пролазности облика и макар и привремене, ово-временске трајности материјала („сировине“) у ком су саздана ова дела, а имајући у виду манифестну „традиционалистичку“, дакле на трагању за смислом и континуитетом засновану опредељеност ове уметнице, упућује да је главна интенција стваралаштва Симонове усмерена ка духу, који обликује, одржава и преображава привременост материјалног и историјског, дарајући му колико онтолошки толико и егзистенцијални смисао. Ипак, оно што у највећој мери обједињује материјал и стил ових радова је „сноликост“, у смислу да карактер представљених призора не упућује толико на предметно-историјску стварност, него на нешто што бисмо могли да назовемо простором сна. У том смислу, ови радови представљају пре сан о Србији, Русији и евроазијском кутурно-цивилизацијском ареалу, него што их представљају у њиховој временско-просторној актуелности и историјском искуству. Дело Емира Кустурице, за који сама ауторка признаје да је пресудно утицало на њено бављење уметношћу, својим ониричким, фантастичким и необарокним слојевима, али и статусом „иконе глобалног Истока“, даје поуздан кључ за тумачење како стилских тако и смисаоних основа сликарског и анимацијског рада Ксеније Симонове. Њен рад је стога у првом реду мотивисан сном о једном другачијем свету у ком би односе међу људима и народима одређивао и усмеравао дух, а не, библијским језиком речено, (антихумана) логика Вавилонске куле и (маркантилистички) култ Златног телета. У том смислу, уметност Симонове свет не представља у његовом „затеченом“ и у том виду апсолутизованом стању, већ из перспективе једне могуће, и на културно-цивилизацијском наслеђу евроазијских народа засноване будућности. Како за сан кажу да је „мала смрт“, најбољи тренуци њене уметности јесу повезани управо са тренуцима у којима дотичу ову границу коју ће свако од нас једном морати да пређе, и то су тренуци који ће својим уметничким рафинманом и „егзистенцијалном“ снагом (као, на пример, у раду „Иза“) разоружати макар отвореније међу онима који би њену уметност иначе (о)лако одбацили као сентиманталност и кич. View full Странице

У Ермитажу је пронађен портрет блажене Ксеније у техници уље на платну. Истраживачи претпостављају да је то једина слика свете заштитнице Санкт-Петербурга начињена за њеног живота. Дело је рестаурирано и изложено у јавном делу Центра музеја Ермитаж за рестаурацију и чување "Старо село". -- Када неки музеј има огромну збирку, природна је ствар да неки предмети не улазе одмах у научни оптицај. Приликом систематизације фондова запазили смо један портрет на који раније нико није обраћао посебну пажњу. -- рекао је чувар у Одељењу историје руске културе, Дмитриј Гусев. Омање платно је доспело у Ермитаж из Руског музеја, у који ју је 1930. са Смоленског гробља донео сакупљач Фјодор Морозов, у чије је радне обавезе као запосленог у Руском музеју улазило проучавање гробаља у циљу проналажења уметичких дела. Морозов је слику у документима описао као "портрет Ксеније Блажене". Лабораторијска хемијска анализа грунда показала је да је слика настала крајем XVIII или на самом почетку XIX века. -- Скидајући пажљиво слојеве слике, остављао сам трагове различитих времена, зато што су сами по себи интересантни. Такође, платно је остало неравно. Када посматрате ово дело, ви видите да оно има своју историју. Види се да је портрет био поштован и чуван. У слоју боје било је много чађи и места ухваћених пламеном, што значи да је испред слике паљена свећа или уљано кандило. Пре доласка у музеј плато је више пута чишћено од патине, освежавано новим бојама, па чак и мењано -- рекао је рестауратор Николај Малиновски. Испоставило се да је неко накнадно продужио изрез беле кошуље, изменио рамена и додао женственију фризуру, зато што се на најстаријем слоју види контура краће косе. Приликом чишћења слике показале су се проседе власи. Интересантно је да је лице осликано конкретно, а позадина, груди са крстом и кошуља условније. -- Портрет је насликан спонтано, брзо и сигурно, у једном даху. Сликар је основне контуре вероватно скицирао док је Ксенија седела. У сваком случају, портрет је крајње индивидуалан. Очи сликара су засигурно виделе насликану особу -- сматра Малиновски. Иако је, како истраживачи претпостављају, био аматер, аутор портрета је успео да дочара и мудру сигурост у погледу, и дувоу усредсређеност, па чак и унутарњу светлост којом зрачи средовечна жена, погледа упућеног испред себе. Портрет је, свакако, лице, а не симболички лик. У томе и јесте разлог сензационалности. Блажена Ксенија је канонизована релативно недавно, 1988. године (у Руској заграничој Цркви десет година раније). Тек тада посвећена јој је иконографска пажња. А с обзиром на то да је аутор портрета највероватије видео блажену Ксенију, ово је, у извесном смислу, карика која повезује сакралу фигуру и реалну особу из XVIII века. Блажена Ксенија Петроградска била је супруга дворског појца царице Јелисавете Петровне. Са 26 година остаје удовица и узима на себе подвиг јуродства: имање дели сиромашнима, почиње да се представља мужевљевим именом, носи његову одећу, лута Петроградом. Умире са 71 годином. Тача датум рођења и смрти се не зна. Лик јуродиве Ксеније саткан је од прича које су се сачувале у народу. Црква је прославља 6. фебруара. Извор оргинала: http://izvestia.ru/news/662558 За Поуке.орг превели Иван и Јелена Недић View full Странице

Блаженој Ксенији Петроградској посвећен је параклис крај цркве Свете Тројице у Мудраковцу. Сваке суботе блажена мати Ксенија, топлином своје љубави према онима који јој се моле, окупља на акатисту бројни народ у овој светињи у Мудраковцу. Након акатиста, верници учествују у духовним разговорима са свештеницима. У понедељак, 6. фебруара 2017. године, мноштво народа сабрало се да литургијски прослави Божју угодницу, Христа ради јуродиву Ксенију Петроградску. Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник крушевачки протојереј-ставрофор Будимир Којић, уз саслуживање протојереја-ставрофора Живка Којића и Ђорђа Милојковића, протојереја Мирослава Николића, Мирослава Пешића, Верољуба Благојевића и Ивана Цветковића, јереја Далибора Весића и ђакона Милана Здравковића. Пуноћу заједнице са Христом и ближњима доживели су многи верници који су се причестили. У склопу литургијског сабрања, обављен је литијски опход око цркве и ломљење славских колача. Славски колачар и домаћин на трпези љубави био је г. Милан Минић са породицом, а за следећу годину колачарство је преузео г. Драган Сакић са породицом. Колачар је припремио богато послужење за сав народ испред цркве, а у црквеној сали је приређен славски ручак. У пријатној молитвеној атмосфери, која се из цркве пренела и у црквену салу, појци цркве Свете Тројице у Мудраковцу отпојали су руску песму посвећену Блаженој Ксенији. Рецитовањем песама, присутне су поздравиле Теодора Цветковић и Милена Симић. Посебан гост из Крагујевца, на овом сабрању, био је мајстор фруле Милинко Ивановић Црни, који је музичким извођењем на фрули песме Маријо славна учинио да се сви у сали распевају. Присутни су се одушевили његовим свирањем на фрули Краљевог кола, а пријатно изненадили када је протојереј Иван Цветковић, парох мудраковачки и старешина цркве, показао своје умеће свирања на фрули кола Моравац. Извор: Епархија крушевачка Епархијске вести View full Странице