Страхови

[Тавита]

[marija]

Страх је аутоматска реакција Ега у случајевима када се он осећа угроженим, из било ког разлога.

Постоје две основне групе страхова: реални и нереални страхови

Ови страхови за узрок имају видљиву и непосредну опасност, на коју ваш Его реагује. Ово испољавање страха најчешће се изражава на следећа четири начина:

Блокираност као реакција на страх настаје уколико сте изложени изненадном и јаком страху, што доводи до одређене врсте шока вашег нервног система, па тиме код вас изостаје било каква врста реакције на страх - ("Смрз'о сам се од страха...").

- Одлагање је реакција када прво одреагујете (бекство, борба...), па тек онда дозволите себи да у потпуности доживите и осетите тај страх.

- Потискивање као реакција на страх, представља унапред изграђен мисаоно-емоционални став, при чему уопште не дозвољавате било какву појаву или испољавање страха у вашој свести или понашању. Међутим, овако потиснут страх ниуком случају не нестаје, већ се касније испољава на неки други начин, често пута и породичним насиљем.

- Прихватање је реакција на страх, при чему се он не доживљава у негативном смислу, већ се прихвата као природна и аутоматска реакција Ега. Основна идеја прихватања не састоји се у његовом побеђивању - јер ће се он у том случају појавити у неком другом облику, већ се пре свега односи на свесно разумевање његове природе, узрока који су довели до његовог настанка и утицаја који има на вас

Прихватањем допуштате страху да се свесно испољи у вама, да се кроз то испољавање ослободи енергије која му даје живот и тиме престане да постоји.

Нереални страхови

За разлику од реалних, нереални страхови су сложенији и они настају унутар вас као последица претходно доживљених негативних искустава, те иако немају реално постојећи разлог за свој настанак, могу бити врло активни.

Ови страхови за своје постојање захваљују пре свега траумама из прошлости, при чему појава било ког елемента те трауме - кога најчешће и нисте свесни, има улогу условног рефлекса који активира подсвесни страх.

Уколико нереални страх потраје дуже време, тада он прераста у фобију.

[Тавита]

"Не бој се, само веруј."
Свето Писмо

Можете ли продужити свој раст за један лакат? Можете ли једну длаку учинити белом или црном? Па, кад не можете најмање, што се бринете за остало? Бескорисне слуге, обратите бриге у молитве, као што се лед обраћа у текућу воду, и пожњећете неочекивану жетву. Молите се господару жетве, и разумећете онда колико су узалудне и убитачне биле бриге ваше. (Св. Владика Николај)

Човек који се боји, није радостан, не може да се радује животу. (О. Милош Весин)

На жалост, код православних постоји врло јак страх од грешке, а то је фарисејски, старозаветно, конзервативно. Најбоље се чува од грешке ако се ништа не ради, а ту нема напретка. Страх од грешке је већ грешка. Важно је трудити се да се не греши, али грешке нису страшне, већ чак и потребне. Ту је заједница да нам укаже на то. Однос према Богу не сме бити на страху од грешке, то није права вера, него на љубави. (Ђакон Ненад Илић)

Многе тешкоће, кроз које пролазимо, ту су да бисмо били испитани; дакле, не да би нас обесхрабриле, већ да бисмо се саздавали. (О. Серафим Роуз)

Онај ко се боји да ће пасти, све време се вуче! (Старац Порфирије Светогорац)

Шта год се дешава, само треба да кажемо: ја се не бојим, Христос је победио свет, нека буде Његова воља, а ја једино желим да будем у вечној љубави и вечној заједници са Њим. (Епископ браничевски Игњатије)

Господ је мој помоћник, и нећу се бојати, шта ми може учинити човек? (Св. цар Давид)

У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље, јер је у страху мучење, а ко се боји није се усавршио у љубави. (Св. Апостол Јован)

[Guest O.Ugrin]

Takodje, jedna od mnogo pominjanih, a nikada do kraja razjasnjenih, smernica hriscanskog nacina zivota; zapravo, napredovanja u njemu/njime. Smernica, od cije definicije zavisi i nasa pozicija, nase mesto, u svetootackoj gradaciji coveka - rob, nadnicar, sin; zapravo - stupanj naseg napretka. Mislite o tome.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[marija]

Moj strah prema Bogu, ili od Boga se sastoji u tome da ću ga izneveriti, da znanje koje sakupljam tako brižljivo ne umem svaki put da pretočim u saznanje, strah da neću imati odgovore, tj, imaću loša opravdanja za mnoge stvai koje jesam i koje nisam učinila

Ako Bog da da dosegnem pravu, istinsku, slobodu u Bogu  i strah će nestati 1312_womens

[Guest O.Ugrin]

Malo cu pomoci... - ne bi bilo lose ako biste pokusali da sagledate strah prema Bogu prizmom straha deteta prema roditelju. Kada kazem deteta mislim odojceta, koje ne zna za strah sem... Zatim, sagledajte razvoj deteta ali i razvoj straha, odnosno, njegovog izraza kao i objekta. Dakle, mislite o tome...

Mir Vam - Ugrin

[marija]

čega se deca najviše boje - da će biti ostavljena,

da nisu zaslužila da budu voljena...

da nisu dovoljno dobra i dovoljno vredna

crvenilo

no može li Bog napustiti nas klapklap

pre bih rekla da se čovek, možda i nesvesno boji da će on sam napustiti Boga

[zlata]

Ojacaj Gospode strah u meni!

Covecija priroda je takva..

Cim se puno oslanja na ljubav i milosrdje,jos punije pocinje da gresi,cast izuzecima...

pa onda  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/cmizdrenje.gif

pa pokajanje,pa sve u krug  0311_womens 

koliko li krugova tako obrnemo tokom zivota?

Bog zna  klapklap :( ( zaista me nekada oduseve narodne izreke  0110_hahaha)

[konstantin]

Meni terba straha od Boga...dok ga je bilo, pravo sam hodio, sad kad ga nema valjam se u blatu 0311_womens https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/cmizdrenje.gif

[Guest O.Ugrin]

Da li ste se ikada zapitali o ontoloskoj pozadini straha Bozijeg, kojom prevazilazimo etickojuridicku, utemeljivsi svoj zivot u egzistencijalnoj primeni ostvarujuci se na taj i takav nacin u Ljubavi, to ce reci, zajednici, odnosno Crkvi, dakle, u Hristu. Mislite o tome.

Mir Vam - Ugrin

[antoneta]

Мислим да је отворена већ нека тема о страху Божијем... По мени, нема ни казне, нема ни награде, већ сами бирамо... Мада је више волим да кажем страхопоштовање, у смислу да ми волимо Господа и желимо да смо у Њему, уз Њега и са Њим, али свесни смо да је Он у сваком погледу од нас виши, и свесни смо да смо ми у сваком погледу нижи, и плашимо се да нас не одбаци зато што смо нижи... и онда дајемо све од себе да не грешимо јер Га волимо и желимо да се никад не одвојимо од Њега, и тај труд око наше душе који дајемо произвела је љубав према Њему а не страх...  На ступњу роба постоји страх од казне, да нас због греха не стигне казна, ту ми још увек не волимо Бога, ми се плашимо казне... на ступњу надничара ми се плашимо да грешећи не испустимо из руку награду коју заслужују чисти и идаље не волимо Бога, волимо награду.... на ступњу детета ми волимо Бога, као што дете воли родитеља, и из љубави према Њему трудимо се да не грешимо, јер га волимо, не да би избегли казну, не да би добили награду већ зато што не желимо да Њега ражалостимо.... у основи тог личносног односа је љубав, неусловљена, неприморана, слободна....ми Га се не плашимо, ми Господа волимо, и све чинимо или не чинимо управо зато што Га волимо..... ја тако некако мислим... crvenilo

[Guest O.Ugrin]

Izmedju ostalog, Hristos je i zbog toga rekao - ako li se ne preumite/pokajete i ne budete kao deca, necete uci u Carstvo Bozije... - dakle, ta beskompromisna teznja za odnosom jeste ona lekcija koju od dece moramo nauciti, svojim zivotom ostvariti, tim nacinom ljubav posvedociti... njome pozivati/misionariti, recima - erhu ke ide; temeljeci svoje iskustvo u radosnom uskliku/nadi - maran ata; strepeci sa suzom u oku, tugom zbog odvojenosti u ovoj dolini placa, strahom, za osobe koje cine nase okruzenje, kada ce taj cas, i do tog casa, vec jednom - doci.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[domestos]

ja mislim da bih resio dosta toga kada bih saznao svoje strahove!

[Маша]

Невреме у Земуну 

Један од мојих највећих страхова.

[Баба]

Бојим се раслабљених православаца и расрбљених Срба...