Причам ти причу.... али праву и лепу...

[Срђан Ранђеловић]

 

 

 

Три жене су се окупиле око бунара. Две од њих су почеле да хвале своје

синове. Једна од њих је рекла је да је њен син лепши, јачи и паметнији

од свих. Друга – исто то о свом. А трећа је стајала поред и ћутала. Ове

две су је питале због чега ћути, а она је рекла да је њен син обичан и

нема ништа посебно.

Пошле су жене кући са тешким кофама с водом. А синови им иду у сусрет.

Син прве скаче преко главе, хода на рукама, баца тешко камење. А мајка

се радује, погледајте какав ми је син.

Син друге је стао насред пута и пева, као славуј и плеше. А мајка је

задовољна. А син треће је притрчао к мајци, узео јој кофу и понео кући.

Поред је пролазио један старац. Оне две жене су му притрчале и замолиле га да расуди чији је син најбољи. А старац је одговорио:

- А где су ваши синови, ја сам видео само једног. – и показао је на оног, који је носио кофу.

https://www.facebook.com/pages/M%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D0%93%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86/255656497844783

[Срђан Ранђеловић]

 

Један човек је дошао код мудраца и питао гa:

-Како да постанем мудар? Мудрац је одговорио:

- Отиђи иза врата и постој неко време с друге стране.

Човек се зачудио, али је урадио како му је било речено: изашао је из куће и стајао напољу. А напољу је падала киша. Тако јака, да је он сирома скроз покиснуо.

После пола сата више није могао да издржи и вратио се.

-Стајао сам напољу и шта сад с тим? - Упитао је мудраца. - Зар се тиме нешто променило?

-Кад си стајао на киши, није ли ти се нешто открило? - Упитао је старац.

-Шта је могло да ми се открије? - Збунио се човек. - Покиснуо сам на киши скроз и осећао сам се као последњи глупан!

-Дошао си до важног закључка - рекао је мудрац. - Ако човек призна да је глуп, значи постављен је почетак. То и јесте почетак мудрости.

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/01/blog-post_161.html

[Иван ♪♫]

ако човек схвати колико грешака прави и да није најпаметнији, онда ће моћи и да буде искрен према себи и да призна своју грешку, и моћи ће да напредује

а ако мисли да све зна, онда џабе и највећу мудрост да чује, неће је разумети ни прихватити

[JESSY]

Срђане, неуморан си...свака част.... :smile:

[Срђан Ранђеловић]

Срђане, неуморан си...свака част.... :smile:

 

Срђане, неуморан си...свака част.... :smile:

 

 

 

Хвала братији што постављају овакве текстове и тиме омогућавају мени да испадам паметан  :0104cheesy:

[JESSY]

[JESSY]

Bol podstiče čoveka da misli. Misao čini čoveka mudrim. Mudrost čini život podnošljivim.

HERBERT SPENSER

 

 

Mudrost se sastoji u tome da život prihvataš takvim kakav on jeste i da samo ponekad sanjaš kakv bi mogao da bude.

PERL BAK

 

Mudrac traži sve u sebi, a bezumnik sve u drugome.

KONFUČIJE

 

Mudar
je onaj koji pojave sveta oko sebe ne gleda izdvojene i usamljene, nego
povezane što je više i šire mogućno sa svim ostalim što se u svetu
javlja i dešava. To naravno, nije cela mudrost života, ali je svakako
jedan od uslova za njeno postizanje.

IVO ANDRIĆ

[Срђан Ранђеловић]

 

Рибар је превозио чамцем једног човека. Путник га је пожуривао: - Брже, касним на посао! И тада је видео да је на једном веслу написано "моли се", а на другом - "ради".

-Због чега то? 

-Ради подсећања - одговорио је рибар.

- Да не заборавим да треба да се молим и радим.

-Па свима је јасно да мора да се ради, а молити се, - човек је одмахнуо руком, - то није обавезно. Никоме то није потребно, због чега губити време на молитву. 

-Није потребно? - Упитао је рибар и извукао из воде веслом са натписом "моли се", и почео да весла само са једним веслом.

 

Чамац је кружио у месту. - Ево видиш какав је труд (рад) без молитве. Кружимо на једном месту и нема никаквог напретка. Дакле, јасно је: да би се успешно пливало по

бурном житејски мору треба чврсто држати у рукама два весла: молитву и рад.

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/01/blog-post_9649.html

[Драган Јашић]

САН 

Једном је један побожан човек сањао сан како бежи од лава. Човек побеже на дрво и седе на једну грану дрвета. Погледавши доле угледа лава који га чека. Затим човек погледа на страну и угледа два пацова како круже око гране, на којој је седео и једу је. Један пацов је био црн а други бели. Чинило се да ће грана ускоро пасти на земљу. Човек са страхом опет погледа доле и угледа црну змију како отвара своја велика уста тако да му се чинило да ће упасти у њих. 
Човек погледа изнад себе да види имали нешто зашто би се могао ухватити. Угледао је другу грану са саћем меда на њој. Капи меда су капале из саћа. Човек хтеде да окуша једну кап. Пружио је језик и окушао кап меда која је пала. Мед је био веома сладак. Он хтеде да окуша још једну кап. Када то уради изгуби се у сласти меда. Тако да заборави пацове који су јели његову грану, лава на земљи и змију која је седела испод њега. Нако извесног времена пробуди се из свог сна. 
Тражећи значење сна отишао је до побожног учењака. Овај му рече: „Лав којег си видио је смрт. Увек те прогони и иде за тобом куда год да идеш. Два пацова бели и црни представљају дан и ноћ. Бели представља дан а црни ноћ. Они круже један за другим, једући твоје време и приближавајући ти смрт. Велика црна змија са великим устима је твој гроб чекајући да паднеш у њега. Саће меда је овај свет а слатки мед је уживање овог света. Ми волимо да окушамо слатко уживање овог света желећи све више и више. У међувремену се изгубимо у том уживању тако да заборавимо наше време . . . нашу смрт и . . . наш крај.“

[JESSY]

                                

Majka i dečak šetaju plažom.
U jednom trenutku dečak upita:
- Mama kako se čuva ljubav?
Mama ga pogleda i odgovori:
- Zgrabi malo peska i stisni u šaku.
Dečak stisne šaku i što je više stiskao, to je više peska curilo iz nje.
- Ali mama pesak mi beži!
- Znam ali sad potpuno otvori šaku.
Dečak je posluša, ali u tom času dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana.
- Ni ovako ne uspevam zadržati pesak.
Na to majka sa smeškom na licu reče:
-
Sada uzmi opet malo peska u ruku i drži dlan kao da je u obliku kašike,
dovoljno zatvoren da ga zastitiš, a dovoljno otvoren da bude slobodan.
Dečak učini kako mu je rečeno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zaštićen od vetra, a i slobodan da ne klizi kroz prste.
- Eto kako se čuva ljubav.

                            

                        
                        
                            

                            

                            
                               

[JESSY]

 

Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma. Posto je
trebala dugo cekati, odlucila je kupiti knjigu kako bi joj vrijeme brze
proslo. Uz knjigu kupila je i paketic keksa.
Sjela je u VIP cekaonicu
kako je nitko ne bi uznemiravao. Kraj nje je bila stolica sa keksom, a
sa druge jedan gospodin koji je citao novine. Kad je ona pocela uzimati
kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se sokirala, ali nista nije rekla i
nastavila je citati knjigu. U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da
samo imam malo vise hrabrosti, do sada bih ga vec udarila... Svaki put
kad je ona uzimala jedan keks, covjek pored nje, ne obazirajuci se ni na
sta, uzimao je isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo
jedan u paketu i djevojka pomisli: bas me zanima sta ce sada
napraviti!!!
Covjek uzme posljednji i podijeli ga na dvoje!
Ovo je
zaista previse, pomisli djevojka, sokirana uzme svoje stvari, knjigu,
torbu i ode prema izlazu iz cekaonice. Kada se osjecala malo bolje,
nakon sto ju je prosla ljutnja, sjela je na mjesto gdje nije bilo nikoga
da bi izbjegla neke druge neugodne dogadjaje. Zatvori knjigu i otvori
torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda paketic keksa jos uvijek
netaknut.
Postidje se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks,
isti kao njen, bio od gospodina koji je sjedio pored nje, ali koji je,
bez sokiranja, nervoze ili prepotencije, podijelio i svoj posljednji
komad sa njom, totalno suprotno od nje, kojoj su bili povrijedjeni ponos
i osjecaji.

ZAKLJUCAK: Koliko puta u nasem zivotu cemo ili smo pojeli tudji keks, a da to nikad necemo ili nismo ni saznali?
Prije
nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i prije nego sto se pocne
misliti lose, GLEDAJ sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije
onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!

U zivotu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti:
- Kamen kada je bacen;
- Rijec nakon sto je recena;
- Mogucnost nakon sto je izgubljena;
- Vrijeme kada je proslo;
- Ljubav za koju se NE BORI.

[JESSY]

Priča
počinje na morskoj obali, u romantičnoj stjenovitoj uvali s pjeskovitim
morskim žalom. Noću je veliki talas na pjeskovitu obalu izbacio stotine
morskih zvijezda. Prekrasne su, a golemo je prirodno bogatstvo
otkriveno pogledu. No, zasjalo je sunce, žari i prži zvijezde i one
umiru. Na obali su i dva čovjeka. Svaki dolazi iz drugog smjera. Prvi,
hodajući prema sredini, gleda u to bogatstvo koje umire i tužan misli:
koja ljepota, koja dragocjenost, kolika vrijednost, a umire i nestaje.
Zar je moguće da tolika ljepota, tolika raskoš morskih dubina propada u
jednom trenutku. A koliko ih samo ima. Nepravda je to što te prekrasne
morske zvijezde moraju uginuti i nestati. A očigledno moraju. Tužan
korača dalje i razmišlja o tome kako je to stvarno velika šteta. I samo
razmišlja.
Drugi, dolazeći sa suprotne strane, šeta lagano i
zabrinutog pogleda, ali se svaki čas sagne i nešto baca prema moru. I
nešto radi. A kad su se sreli, prvi čovjek vidi da drugi u more baca
morsku zvijezdu. Prišavši mu potpuno blizu prvi čovjek upita:
“A šta to vi radite?”
Drugi odgovara:“Vraćam zvijezde moru!”
Prvi začuđeno pita: “Ali zbog čega? Pogledajte koliko ih samo ima? Za sve njih nema šanse!”
A drugi se čovjek sagne, uzme u ruke jednu zvijezdu i baci je u more odgovarajući:
“Ali za ovu ima šanse!”

[JESSY]

Šta je brak?

Drugi dan je Platon upitao učitelja: “Šta je brak? Kako ga mogu pronaći?”

Učitelj mu ovako odgovori: “Ispred tebe je bujna šuma. Kreni naprijed

ne okrećući se, i obori samo jedno drvo. Ako nađeš najviše drvo,

pronašao si brak.”

Platon je krenuo naprijed i nakon kraćeg vremena se vratio sa

drvetom. Drvo nije bilo bujno niti je bilo visoko. To je bilo samo

obično drvo.

Učitelj ga upita: “Zašto si oborio tako obično drvo?”

Platon odgovori: “Zbog mog prethodnog iskustva. Prehodao sam do pola

šume. Ovaj put sam vidio drvo i osjetio da nije tako loše, pa sam ga

posjekao i dovukao ga ovdje. Nisam htio propustiti priliku.”

Učitelj mu tada reče: “E ovo je brak.”

[JESSY]

PRAVA LJUBAV NIKAD NE UMIRE

 

Na kraju jednog polja stajaše Ljubav i Samoća i posmatraše mladi zaljubljeni par. Samoća reče Ljubavi:

- Kladim se, da ću ih rastaviti.

Ljubav uzvrati:

- Sačekaj samo malo! Daj mi šansu da provjerim samo jednu stvar kod
njih, a poslije toga možeš da odeš kod njih koliko god hoćeš puta.

Samoća se složi sa tim. A Ljubav se približi zaljubljenima, dodirnu ih, pogleda ih u oči i spazi u njima sjaj.

Vrati se nazad i reče Samoći:

- Hajde, sada je red na tebe!

- Ne, – odgovori Samoća – Sada ništa ne mogu da napravim, sada su njihova srca ispunjena ljubavlju. Doći ću malo kasnije.

 

Proteče neko vrijeme i Samoća navrati
pokraj kuće onog zaljubljenog para i vidje mladog oca i mladu majku sa
novorođenom bebom. Samoća se bila nadala, da će ih do tada napustiti
ljubav i nestrpljivo iščekujući, prekorači preko njihovog praga. No
pogledavši im u oči, ona vidje samo Zahvalnost.

Okrenu se nazad i reče:

- Doći ću kasnije…

Proteče još dosta vremena i Samoća se
pojavi ponovo pred njihovim vratima i začu dječiju vrisku. Otac se tek
vratio sa posla umoran, a majka je uspavljivala djecu. Samoća se opet
ponada, da će ovog puta moći da ih rastavi, jer kako reče:”Prošlo je
toliko vremena i Ljubav i Zahvalnost bi dosad već trebali da napuste
njihova srca.” No pogledavši im u oči, ona sada spazi u njima Poštovanje i Razumijevanje.

- Doći ću kasnije, reče i ovog puta i okrenu se i ode.

Proteče opet mnogo vremena. I Samoća se,
po običaju, još jednom pojavi pred domom zaljubljenih. Primjeti sada da
su im djeca već bila porasla. Sijedi otac je nešto objašnjavao
sinovima, a majka je pripremala večeru u kuhinji. Zagledavši im se u
oči, Samoća se još jednom razočara, vidjevši ovaj put u njima Povjerenje.

Proteče najviše vremena od tada. I
Samoća još jednom svrati u isti dom. Zapazila je sada da unučad odlaze
od kuće, a da kraj kamina ostade da sjedi rastužena i onemoćala starica. Samoća je pogleda i slavodobitno reče:

- To je to, došao je konačno i moj trenutak!

Htjede zatim da joj pogleda u oči i da se uvjeri, no istog trena starica
ustade i izađe iz kuće. Samoća krenu za njom. Uskoro, nekada mlada
djevojka, a sada stara žena, stiže do groblja i sjede pored jednog
groba. Bješe to grob njenog supruga.

- Izgleda, da sam ipak zakasnila – reče Samoća. – Vrijeme je dovršilo ono što je bio moj zadatak.

Tek tada se Samoća zagleda u rasplakane oči starice, i u njima vidje po prvi put USPOMENU: Uspomenu na Ljubav, Zahvalnost, Poštovanje, Razumijevanje i Povjerenje.

[Драган Јашић]

                                                                СМРТ ДЕЦЕ

  Некоме човеку, који је срцем био удаљен од Бога, умре син јединац. Отац је био у очајању због смрти сина. Па пошто нигде није могао наћи утеху и олакшање своме болу, он дође неком духовнику, па се поче жалити на Бога: ''Какав је то Бог који нема милости према мени?'' Одговори му духовник: ''Чуј ову истиниту причу коју ћу ти испричати. За јагњетом иде овца. Кад сам био у Светој Земљи, видео сам како чобани не иду за овцама него пред овцама. И овце гледају свога пастира и следују њему ма куд он да пође. Једнога дана видим ја како неки чобанин хоће да преведе своје стадо преко потока.Пође чобанин напред и пређе поток, али овце стоје на обали и не усућују се да загазе у воду. Чобанин с друге стране ваби овце, маше штапом, даје им знаке, да би се кренуле, али овце никако да крену преко воде. Тако је то дуго потрајало. Онда се чобанин досети, па се врати овцама и узме једно јагње на руке, па опет пође преко потока. Заблеји јагње на рукама чобановим, а овца, мајка онога јагњета, одговори блеком, и одмах крочи у воду, а за њом кретоше и све остале овце. – О мој брате! Можеш ли извући за себе поуку из ове приче? Колико и колико је пута Бог давао теби знаке да би му се приближио, али ти ниси зато хајао. Гледај сада за сином и приближи се ономе који ти је узео сина. Није то Његова немилост, него једини преостали начин, да теби отвори очи и да те спесе.''