Причам ти причу.... али праву и лепу...

[Срђан Ранђеловић]

 

Једнога дана један богаташ дао је корпу пуну смећа једном сиромаху. Сиромах му се насмеши и оде с' корпом. Испразни је, очисти и затим напуни предивним цвећем.

Врати се богаташу и врати му корпу, богаташ се зачуди и рече:

Зашто ми дајеш ту корпу, напуњену предивним цвећем, кад сам ја теби дао смеће?

А сиромах му одговори: свако даје оно што има у срцу.

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/03/blog-post_30.html

[Биљана]

[Срђан Ранђеловић]

Ево једно srcee за све чланове и госте .smesko.

[Биљана]

Ево једно srcee за све чланове и госте .smesko.

Свако даје оно шта има у срцу!

[JESSY]

U rukama držim dve kutije koje mi je dao Bog.
Rekao mi je:
"Stavi sav jad i muku u crnu kutiju, a svu svoju radost u zlatnu."
Pažljivo sam čuvala Njegove reči i oboje - radost i jad - spremala sam u kutije.
No, iako je zlatna kutija, dan za danom bivala sve teža, crna je bila jednako lagana, kao i pre!
...Želela sam saznati razlog, iz znatiželje sam otvorila crnu kutiju!
Kad tamo na dnu kutije, rupa kroz koju je, moj jad ispao iz nje.
Pokazala sam rupu Bogu i pitala ga:
"Gde bi moji jadi mogli biti."
On se blago nasmejao i rekao:
"Dete moje, oni su ovde, kod mene."
Zbunjena, upitala sam Boga, zašto mi je onda dao kutije, zlatnu i crnu s rupom!?
Odgovor je glasio:
"Dete moje, zlatna je da brojiš svoje blagoslove, a crna da pustiš i zaboraviš."

[JESSY]

Nikada se ne suocavaj sa nevoljom polovicno.Nervoza je rdja zivota;kada dodas sutrasnji teret na danasnji,njihova tezina postaje nepodnosljiva.Izbegavaj klupu za oplakivanje i zahvaljuj se,umesto toga,za svoje poraze.Ne bi ih dobio da ti nisu bili potrebni.Uvek uci od drugih.Onaj koji uci od sebe ima budalu za nastavnika.Budi oprezan.Ne preopterecuj svoju savest.Upravljaj svojim zivotom kao da ga provodis u areni punoj glodara.
Izbegavaj preterivanje.Ako primetis nesto u sebi sto te ispunjava ponosom,pogledaj bolje i naci ces vise nego sto je potrebno da se postidis.Budi mudar.Shvati da nisu svi ljudi stvoreni jednaki,jer nema jednakosti u prirodi,pa ipak,nijedan covek nije rodjen sa kojim nije rodjeno i njegovo stvaralastvo.Radi svakog dana kao da ti je prvi,ali ipak nezno postupaj sa zivotima koje dodirujes,kao da ce se svi zavrsiti u ponoc.
Voli svakog,cak i one koji te odbijaju,jer mrznja je luksuz koji ne mozes sebi da priustis.
Potrazi one kojima je potrebna pomoc.Nauci da onaj koji pruza iz jedne ruke,uvek dobija u obe.
Budi dobrog raspolozenja.Iznad svega,zapamti da je vrlo malo potrebno da bi se stvorio srecan zivot.Pogledaj gore.Pruzi ruke.Prosto ostani veran Bogu i putuj tiho svojim putem ka vecnosti sa milosrdjem i osmehom.Kada odes,svi ce reci da si u nasledstvo ostavio bolji svet od onog koji si zatekao.


Odlomak iz knjige "Akabarov dar",od autora Og Mondinoa.

[JESSY]

“I danas,pre nego što kažeš neku ružnu rec - pomisli na one koji ne mogu da govore.
Pre nego što se počnes žaliti na ukus hrane - pomisli na one koji nemaju šta da jedu.
Pre nego što se požališ na svoga muža ili ženu - pomisli na one koji mole Boga da im podari sudruga.
…I danas,pre nego što se požališ na život - pomisli na one koji su umrli prerano.
Pre nego što se požališ svoju decu - pomisli na one koji žele decu,ali ih nikad neće imati.
Pre nego što se počneš svadjati s onim ko nije očistio kuću - seti se onih ljudi koji žive na ulici.
Pre nego što se počneš žaliti za dužinu puta koji moraš preći vozeći - seti se onih koji istu tu udaljenost hodaju svojim nogama.
I kad si umoran i žališ se na svoj posao - seti se nezaposlenih,invalida,onih koji bi dali sve da imaju tvoj posao.
I pre nego što i pomisliš da uperiš prst u nekoga i počneš ga osudjivati,seti se da niko od nas nije bezgrešan.
I kada te loše misli počnu bacati u depresiju - ti stavi osmeh na svoje lice i pomisli:
Ja sam živ i još sam tu!.”

[keka]

“I danas,pre nego što kažeš neku ružnu rec - pomisli na one koji ne mogu da govore.

Pre nego što se počnes žaliti na ukus hrane - pomisli na one koji nemaju šta da jedu.

Pre nego što se požališ na svoga muža ili ženu - pomisli na one koji mole Boga da im podari sudruga.

…I danas,pre nego što se požališ na život - pomisli na one koji su umrli prerano.

Pre nego što se požališ svoju decu - pomisli na one koji žele decu,ali ih nikad neće imati.

Pre nego što se počneš svadjati s onim ko nije očistio kuću - seti se onih ljudi koji žive na ulici.

Pre nego što se počneš žaliti za dužinu puta koji moraš preći vozeći - seti se onih koji istu tu udaljenost hodaju svojim nogama.

I kad si umoran i žališ se na svoj posao - seti se nezaposlenih,invalida,onih koji bi dali sve da imaju tvoj posao.

I pre nego što i pomisliš da uperiš prst u nekoga i počneš ga osudjivati,seti se da niko od nas nije bezgrešan.

I kada te loše misli počnu bacati u depresiju - ti stavi osmeh na svoje lice i pomisli:

Ja sam živ i još sam tu!.”

hvala Jess, ovo cu svakako zapamtiti 

[JESSY]

Novcem se ne moze kupiti.......

Sreću na licu nekoga kome si dala poklon.
Uživanje s prijateljicom koju baš dugo nisi vidjela.
Rečenicu: “Zdrava si!” iz usta tvog doktora.
Kad uspiješ u nečemu za šta su te uvjeravali da si nesposobna.
Osluškivanje kucanja njegovog srca.
Miris čiste posteljine nakon tuširanja i napornog dana.
Kad se neko počne smijati od srca pa i
tebe nasmije.
Piškenje u kadi.
Kad ugledaš zaljubljene starce.
Bosonogo hodanje po mokroj travi i blatu.
Kad te neko počeše po leđima tačno gdje treba.
Pucketanje vatre u hladnoj noći..

[Олимп]

СНАГА МОЛИТВЕ

Добитник Нобелове награде, проф. др. медицине Алексис Карел, назива молитву најмоћнијим обликом енергије. По њему, то је снага једнако стварна као и сила теже. Након њега је чувени амерички научник др. Х. Ј. Стовел, у једном чудесном открићу, измерио моћ молитве.

"Био сам цинични атеиста... Једног сам дана радио у великој патолошкој лабораторији једне клинике. Бавио сам се задатком како да измерим таласну дужину и јачину зрачења људског мозга.

Хтели смо истраживати шта се догађа у људском мозгу кад човек прелази из живота у смрт. Изабрали смо једну жену која је боловала од смртоносног рака мозга. Жена је била духовно, психички потпуно нормална. Гледајући уопштено, управо је изненађујућа била њена животна ведрина, при њеном безнадежном телесном стању. Знали смо да је на умору. И она је то знала. Такође смо знали да се ради о жени која је живела са вером у свог Спаситеља Христа.

Непосредно пре њене смрти, сместили смо у њену собу високо осетљив апарат за снимање. Тај апарат требало је да нам покаже шта се одиграва у њеном мозгу у последњим минутима. При томе смо још на кревет сместили мали микрофон да би смо могли чути шта говори, уколико уопште још буде могла дати какав знак живота.

За то време сместили смо се у собу до њезине. Било нас је петоро трезвених научника. Међу нама ја сам био најтрезвенији и најтврђи. Пуни исчекивања и унутрашње напетости, стајали смо испод својих инструмената. Казаљка је стајала на нули и могла је показивати све до 500 ступњева у позитивном вредновању на десно и 500 ступњева у негативном вредновању на лево. Пре неког времена, помоћу истог апарата, мерили смо емисију једне радио станице чији је програм био одашиљан у етар јачином од 50 кЊ. Радило се о поруци која је морала бити пренесена око читаве кугле земаљске. Тим мерењем установили смо вредност од девет степени позитивног мерења.

Учинило нам се да је болесници дошао последњи тренутак. Одједном смо зачули како је почела молити и славити Бога. Молила је Бога да опрости свима људима који су јој у животу учинили неправду. Тад је изразила своју чврсту веру у Бога речима: "Знам да си Ти једини поверљив извор снаге за сва Твоја створења и то ћеш остати". Захваљивала Му је за снагу којом ју је носио читав њезин живот, као и за сигурност што сме бити Његово власништво. Сведочила Му је да њена љубав према Њему упркос свој патњи, није постала мања. У тренутку кад је говорила о опроштају својих грехова кроз Исусову жртву, из њених речи одјекивала је неописива срећа. Коначно, захватила ју је радост при помисли да ће ускоро смети гледати свога Искупитеља.

Потресени стајали смо пред својим апаратом. Већ смо и заборавили да смо заправо хтели истраживати. Погледали смо се и при том се нисмо стидели својих суза. Толико сам био захваћен тиме што сам чуо, да сам морао плакати, како од свог детињства нисам чинио.

Изненада, док је жена још молила, чули смо на свом инструменту неки тон који је туцкао. Кад смо погледали, видели смо да је сказаљка показивала 500 ступњева позитивно и непрестано ударала на границу апарата.

Наше су мисли сустизале једна другу. Техничком мерењем сад смо по први пут открили невероватну стварност: мозак умируће жене, која је била молитвом сједињена с Богом, развио је снагу која је била 55 пута јача од снаге зрачења оне светске радио станице!

У том тренутку почео се рушити мој атеистички поглед на свет. Стајао сам пред лицем свезнајућег Бога. Потпуно ми је смешном постала моја невера. Тако сам постао сретан Христов слебденик...".

Из књиге "Помоћ из оностраности - шта може молитва", Rhom Verlag, Bietigheim

 

Извор, Манастир Глоговац

[JESSY]

Bila jednom četvorica po imenu Svako, Neko, Biloko i Niko. Trebalo je obaviti jedan vrlo važan posao i Svako je mislio da će ga Neko obaviti. Biloko je to mogao učiniti, a Nitko nije htio.

Neko se zbog toga naljutio jer je to bio posao za Svakoga. Svako je opet mislio da bi ga Biloko mogao obaviti, no Niko nije shvatio da ga Neko ne želi obaviti.

Na kraju je Svako krivio Nekoga jer Niko nije učinio ono što je mogao napraviti Biloko....

[JESSY]

"Jednom mi je neko mudar rekao da je pisanje opasno
jer ne možeš uvek biti siguran da će tvoje reči biti
ispravno shvaćene.. Stoga ću biti direktna....
Žao mi je... Strašno žao..."
Želim razgovarati s tobom dok ne ostanemo bez glasa i dok više ne budemo mogli govoriti..."

Jojo Moyes

[Мара]

Прича о два брата 
 

Два брата, један ожењен, други неожењен, имали су фарму чије је плодно тло давало обилну летину. Пола је жита припадало једном брату, а друга половина другом.

На почетку је све било добро. Потом би се ожењени брат ноћу повремено будио од сна и мислио:

- То није право. Мој брат није ожењен и добива половину урода са фарме. Са мном је жена и петоро деце и тако сам осигуран за своју старост. Али, ко ће се бринути за мог брата кад остари? Он мора много више ставити на страну за будућност неголи што то чини сада.

С тим би мислима устао, прикрао би се кући свога брата и истресао би врећу жита у братову житницу.

Неожењеног брата почеле су салетати исте такве мисли. Повремено би се будио од сна и говорио би:

- Ово једноставно није поштено. Мој брат има жену и петоро деце, а добио је половину урода са земље. Ја не морам никога прехрањивати осим себе. И је ли стога праведно, да мој брат, чије су потребе очито веће од мојих, добије тачно толико колико и ја?

Тада би устао из кревета и однео пуну врећу жита у житницу свог брата.

Једне ноћи обојица су устала из кревета у исто време и наишли су један на другога с врећом жита на леђима. Много година након њихове смрти прочула се та вест. И кад су људи хтели подићи храм, изабрали су место на којем су се два брата сусрела, јер у месту нису могли наћи светије место од тога.

https://www.facebook.com/pages/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD/227307357414495?ref=stream

[JESSY]

ŠARGAREPA JE MOJA
Jedna stara žena dospela je posle svoje smrti pred Božji sud. Kopajući po registru, Sudija nije mogao da pronađe ni jedno delo milosrđa osim jedne šargarepe koju je udelila nekom prosjaku. Ipak, moć jednog jedinog čina ljubavi bila je dovoljna da je pošalje u raj. Šargarepa je doneta na sud i uručena je ženi. Kako ju je uzela, počela je da se diže uvis, kao da je vuče nevidljivi konac. U tom trenutku, neki sirotan okačio se za skut njene haljine, za njegovu nogu okačio se neko treći, i ubrzo se formirao čitav niz ljudi koji su se peli ka raju, okačeni o šargarepu. Žena nije osećala nikakav teret, a pošto nije gledala naniže, nije ni primetila šta se dešava.
Peli su se sve više i više, dok nisu stigli do samih vrata raja. U tom trenutku, žena se okrenula da baci poslednji pogled ka Zemlji i ugledala ispod sebe čitav niz ljudi, okačenih o nju.
Kako je pobesnela! Pripretila im je rukom i viknula: "Marš! Dalje od mene! Šargarepa je moja!" Dok je tako mahala rukom, šargarepa joj je ispala i ona se sunovratila sa čitavom svojom pratnjom.

Samo jedan je uzrok sveg zla na Zemlji:  "Ovo je moje!"

[Number15648]

Свађа

Била једном два монаха, који су пуних четрдесет година живели у истом манастиру а да се ниједном нису посвађали. Једног дана први монах рекао је другоме:
- Не мислиш ли да би требали бар једном да се посвађамо?
Овај други је узвратио:
- Зашто да не . Око чега ћемо се свађати?
- Могли бисмо око овог хлеба - предложи први.
- У реду, свађајмо се око хлеба. Како се то ради?
- Овако - рекао је први монах - Овај хлеб је сада мој, шта ћеш сад?
- Задржи га - рекао је други монах.

Антони де Мело