Један дан кенијског православног свештеника у слици и речи

[Guest - . . .-]

Један дан кенијског свештеника … Христос Воскресе!

Упознајте се: пред вама је отац Филип Гатари, православни свештеник из Кеније.

Отац Филип је старешина храма светог Антонија у селу Ишамара у Централној Кенији.

Он је такође и директор школе која се налази недалеко од храма.

[Guest - . . .-]

Отац Филип има предивну породицу. Међутим, данас нећемо видети ни школски дан нити кућне обавезе свештеника.

Данас је недеља и први у храм светог Антонија стиже старешина храма.

Ускоро почињу да се окупљају и парохијани.

Становници Ишамаре и околних села долазе у храм пешке. Једини човек са аутомобилом у парохији је – отац Филип.

[Guest - . . .-]

Сасвим недавно су парохијани сакупили новац и помогли свештенику да купи стари ауто.

Као и у Русији, пред почетак свештенодејства, свештеник у олтару пере руке.

Отац Филип служи веома усрдно. Служба се одвија на три језика: свахили, кикују и енглеском језику.

Свештеник причешћује верне којих у храму има више од стотину.

[Guest - . . .-]

И јако посвећено проповеда на тему данашњег читања из Јеванђеља.

Након службе верујући остају у храму и слушају излагања парохијана који за недељу припремају проповеди и излагање.

Данас о.Филип учествује у сабрању свештенства области Нијери, у којој служи 14 православних свештеника.

На скупу се разматра проблем Сесилије Вангуи Ваириму парохијанке оца Филипа и учитељице математике у његовој школи. Сесилија машта да упише факултет али јј је за то потребан новац. Сама девојка је без родитеља, њу одгаја бака. Свештеници су одлучили да покрену сакупљање новца у свим храмовима области ради њеног уписа и школовања.

[Guest - . . .-]

Након сабрања о.Филип одлази у удаљено село да би посетио своје старе пријатеље – православну породицу у чијој кући је живео једно време.

Домаћини се радују госту, али су искрено запрепашћено што је са њим – бели човек са фотоапаратом. Бели људи у тим крајевима су јако ретки. У крајњој мери, дете на слици види „мзунгу“ („бели човек“ на свахилију) по први пут у животу.

Путем свраћамо и у школу са којом о.Филип има добре односе. Баћушка је донео хигијенска средства за девојчице у школи. Директор је јако радостан и захваљује за помоћ.

Планина Кенија – највиша планина у земљи, прати нас све време нашег путовања.

[Guest - . . .-]

Одлазимо у школу о.Филипа где он ватрено говори о томе како школа треба да изгледа.

„Ево овде треба да буду изграђене спаваонице да би школа могла да прима ученике из целе Кеније! Ми треба да постанемо најбоља школа и земљи! И постаћемо, ако, наравно, Господ помогне да нађемо новац…“

Говоримо о Сесилији. „Јако нам је важно да јој помогнемо“, говори о.Филип. „Она се јако труди, треба да упише факултет да би затим могла да подучава децу“.

Велики део новца плаћа држава, али да би био уписан, неопходно је да се плати хиљаду долара! (Православни хришћани из Русије су успели да сакупе новац тако да је Богу хвала, Сесилија уписала факултет – прим. Уредника ПМЦ „О.Данил Сисојев“)

http://www.pravmir.ru/odin-den-batyushki-iz-kenii/

Превод и труд око постављања овее предивне теме:

http://blogs.svetosavlje.org/misija/?p=19660

[Boba]

Divna tema.Pravi pastir dobri.

[Guest - . . .-]

Веома битан детаљ:

"

Становници Ишамаре и околних села долазе у храм пешке. Једини човек са аутомобилом у парохији је – отац Филип."

и

"

Сасвим недавно су парохијани сакупили новац и помогли свештенику да купи стари ауто."

Ух, шта би му ови наши набеђени атеисти и разни комунистички синови рекли...

[-Владимир-]

Какав је то ћосави поп ? То и није поп, већ нешто онако ... полупоп неки, .

[Guest]

Verovatno nema bradu a to i nije uslov da bi neko bio sveštenik .

Na primer, Japanci su po prirodi dosta ćosavi te će svako primetiti da je kod njih česti ti primeri da su sveštenici bez brade ili imaju tek nešto malo brade ili brkove, pa čak ima i episkopa , npr.pokojni arhiepiskop Nikolaj ( Sajama ) .

http://zarubezhje.na...uppl/sp_062.htm

[Guest]

I da ovo dodam ,

u našoj SPC imamo takve preimere barem su meni poznati , u mojoj eparhiji ima jedan sveštenik bez brade - čovek nema tako ga Bog darovao.

Nekome Gospod podari bradu do zemlje a nekome ni milimetar .

No da ne spamujem temu koja je ekstra

[Orthophill]

Какав је то ћосави поп ? То и није поп, већ нешто онако ... полупоп неки, .

Па и јарац има браду, па није владика. greengrin

[Orthophill]

Веома битан детаљ:

"

Становници Ишамаре и околних села долазе у храм пешке. Једини човек са аутомобилом у парохији је – отац Филип."

и

"

Сасвим недавно су парохијани сакупили новац и помогли свештенику да купи стари ауто."

Ух, шта би му ови наши набеђени атеисти и разни комунистички синови рекли...

Слично се догодио и са парохијане мариовске области (и то комунисти ). Њихов поп је читаву “каријеру“ јахао један бели коњ. И када су га преместили у градску парохију, да не би се срамио пред колеге, мариовце су му купили југо и то црвено.

[Danijela]

http://blogs.svetosa...misija/?p=20785

Скоро милион православних хришћана живи у Кенији. Велики део њих живи у околини града Нијери. Са локалним парохијама ће нас упознати о.Филип Гатари, старешина храма светог Антонија Великог и директор локалне школе.

Путовање по Кенији почиње у њеној многољудној престоници – прљавој и негостољубивој. 1900 године за време епидемије бубонске куге град је морао у потпуности да се спали и изгради поново. Зато нема чак ни споменика колонијалне архитектуре. Туристи пролазе кроз град у транзиту – што брже, то боље. И ипак, Најроби је један од најразвијених метропола Источне Африке и управо у њему се налази мноштво међународних компанија на континенту: Google, Coca-Cola, Cisco Systems, Toyota Motors и други.

Најроби има око 3—4 милиона становника. Не може се рећи прецизније јер полиција не залази у градска гета – најсиромашнија и највећа у Африци.

Гета попуњавају многобројни становници са села који због тежине сеоског живота стреме у престоницу где не налазе ни новац, ни посао, ни храну.

Наш пут иде на север, у околину града Нијери, прелазак из града у град је посебна авантура. Понекада за воланом аутопмобила могу да се нађу одједном и по четири свештеника и још пети у гепеку. Томе се не треба чудити!

Правила кретања у саобраћају у Африци нико не поштује. Возачи иду левом странопм, десном, по сред пута – како ко воли, имајући у виду сталне саобраћајне гужве. Полиција постоји али она „лови“ све редом и тражи новац не улазећи у проблематику конкретне ситуације.

Зато је у Кенији развијен сложени систем упозоравајућих сигнала међу возачима – ако су вам аблендовали једном значи да су питали да ли је полиција испред. Треба одговорити руком (свеједно су прозори код свих отворени) – показати на земљу ако је полиција ту, а ако махнете значи да их нема. Ако вам два пута аблендују то занчи: „Буди пажљив – испред је полиција!“

Православна парохија храма светог Антонија Великог у Нијерију где служи о.Филип Гатари је један од центара Православља у Кенији. Већина свештеника који луже у разним парохијама земље управо овде су се уцрквенили. На фотографији лево је звоник, али звона нема – украдено је.

Деца из недељне школе одавно већ чекају дошљаке из Русије – мзунгу“ – беле људе.

[Danijela]

Широки просторни храм је реткост за Африку. Храм светог Антонија је други по величини у Нијерију. Он има око 300 парохијана.

За време службе мушкарци и жене се моле на различитим странама храма.

На зиду је натпис – молба да се искључе мобилни телефони које парохијани специјално доносе у храм..

…да би их напунили, пошто 80% становништва нема струју у кући.

Након читања Јеванђеља на свахилију, отац Филип њиме благосиља окупљене…

… и проповеда. Проповед у Африци је једна од најзначајнијих делова богослужења. „Овде у Африци“, погађа моје мисли отац Филип, „има јако много протестаната који немају ништа осим проповеди, зато су они јако искусни у томе. Бирајући у коју цркву да одлазе, људи пре свега слушају како и шта говори свештеник, да ли добро познаје Свето Писмо, да ли убедљиво проповеда и тек након тога се укључују у аутентични богослужбени живот.“