Света Тајна Крштења

[Grizzly Adams]

Gdje da nađem da je "nedelja novi praznik"?

 

Зар није довољно Христово васкрсење? Највећи и најрадоснији догађај у историји човечанства.

 

 

 

U Djelima 2,1 se ne spominje ni subota ni nedelja.

 

Дела 2:1 кажу "у педесети дан" (након васкрсења). По тадашњем рачунању времена рачунају се сви дани од догађаја до данас. На пример Библија каже да је Христос васкрсао "у трећи дан" (петак - субота - недеља, Дела 10:40). Тако је "педесети дан" након васкрсења недеља. Значи, апостоли су се окупили у недељу и тада је сишао св. Дух на њих.

 

 

1. Korinćanima 16,2 "Svaki prvi dan sedmice neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja, koliko može, da ne bivaju skupljanja tada, kad dođem.!" Pojasnite mi molim 1. Korinćanima 16,2.

 

Ту се говори о прикупљању прилога које се по правилу врши када се људи окупе на богослужење. Тако је у свим верским заједницама. То је сведочанство да су се први хришћани окупљали у "први дан седмице". Зашто адвентисти не сакуљају прилог "у први дан седмице" него суботом? Зато што се тада окупљају, иначе би било непрактично.

 

 

 

Koju simboliku ima subota a koju nedelja kao dan?

 

Та симболика је веома дубока још код Јевреја и може пуно да се пише о томе. Ако знаш енглески препоручујем овај њихов текст, веома лепо објашњава: http://www.ou.org/publications/kaplan/shabbat/rest.htm

 

Укратко, субота је успомена на Стварање - када је Бог створио "савршен свет" и када је све било у хармонији. Људи тада нису били "у сукобу" са Богом и природом, већ је све било у савршеном складу. То је онда падом у грех изгубљено. Христос је својим васкрсењем "обновио" тај савршени свет у духовном смислу, поново је "помирио" Бога и човека. То је, у неком смислу, "наставак стварања". Нови "дан" у смислу "дана" о којима се говори у књизи Постања (1.Мојсијева 1). То је нова "Божија реч" којом је Бог стварао, највећа од свих претходних. Зато ми недељу често симболично називамо "дан осми". Нови "дан" Стварања. Она је успомена на Христово Васрксење и уједно подсећање на "ново доба" које ће доћи када Христос поново дође.

 

Ja sam našla u NZ u Djelima 13,14.27.42-44; 15,21; 16,13; 17,2; 18,4. Pavle i njegovi pratioci su svetkovali subotu

 

Павле је био Јеврејин и он је светковао суботу због свог Јеврејства, као што је приносио жртве за очишћење (Дела 21:26) што хришћани не раде. Такође је обрезао Тимотија који је био Грк "због Јудејаца" (Дела 16:1-3), што за хришћане није потребно. То показује да је Павле држао јеврејски старозаветни закон због своје припадности јеврејском народу. Али истовремено од хришћана није захтевао да држе одредбе тог старозаветног закона - прочитај Дела 15, онда о суботи Колошанима 2:16, Галатима 4:10-11 и слично.

 

Значи, треба имати на уму да су апостоли били Јевреји и они су држали старозаветни закон једноставно зато што су морали. Живели су у окружењу где су казне за прекршај Мојсијевог закона биле веома строге. Јеврејин је морао да светкује суботу, није имао избора. Питање на које треба да одговоримо је - да ли су они тражили од хришћана да то чине? Да ли су се први хришћани окупљали суботом? И Библија је ту сасвим јасна - нису.

 

Сви цитати које си навела односе се на јеврејска окупљања где су апостоли ишли да им проповедају хришћанство. Значи то нису била окупљања хришћана, него Јевреја у њиховом храму - синагоги. Хришћани и нису могли да се окупљају да славе Христа на том месту јер су их Јевреји прогањали (на пример Стефана су убили - Дела 6 - 8). Хришћани су морали да се окупљају на другом месту и/или у друго време.

 

 

Ево направио сам списак свих цитата где се појављује субота у Новом Завету и може јасно да се види да се ни један једини пут не ради о окупљању хришћана:

 

[Dela 1:12]

"Tada se vratiše u Jerusalim sa gore zvane Maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda."

Subota kao mera za dužinu - "subotni dan hoda", pošto su Jevreji imali propis koliko se koraka sme napraviti subotom.

[Dela 13:14,27,42,44]

"A oni otišavši iz Perge, dođoše u Antiohiju Pisidijsku, i ušavši u sinagogu u dan subotni sjedoše... Jer oni što žive u Jerusalimu, i starješine njihove, ne poznaše Ovoga, nego osudivši ga, ispuniše proročke riječi koje se čitaju svake subote... A kad oni izlažahu iz sinagoge judejske, moljahu neznabošci da im se ove riječi i u drugu subotu govore... I u iduću subotu sabra se gotovo sav grad da čuje riječ Božiju"

Pavle i Varnava propovedaju okupljenim Jevrejima i jevrejskim prozelitima u sinagogi u Antiohiji. "Neznabošci" koji se ovde pominju su nejevreji koji su želeli da prime Judaizam, što jedino objašnjava njihovo prisustvo u jevrejskoj sinagogi. Inače ne bi imali razloga da budu tamo.

[Dela 15:21]

"Jer Mojsej ima od davnih vremena u svim gradovima one koji ga propovijedaju, pošto se u sinagogama čita svake subote."

I dalje je jasno da apostoli svetkovanje subote strogo vezuju za "sinagogu" - jevrejsku zbornicu.

[Dela 16:13]

"I u dan subotni iziđosmo van grada na rijeku, gdje se smatralo da je bogomolja; i sjednuvši govorismo ženama koje se bijahu sabrale"

Jevreji su sinagoge gradili (ako je moguće) blizu reka - zbog starozavetnih obrednih pranja. U Filipima očigledno nije bilo sinagoge, pa su se jevrejke sabrale tamo gde je verovatno bilo predvidjeno mesto za izgradnju sinagoge - pored reke. Pavle i Timotije propovedaju tim zenama, koje tada prvi put cuju za Hrista.

[Dela 17:2]

"I Pavle po svome običaju uđe k njima, i tri subote raspravljaše s njima o Pismu"

Pavle se "tri subote" raspravlja sa Jevrejima u sinagogi u Solunu. Šta je bio njegov "običaj"? Očigledno, da prvo propoveda Jevrejima koji su se okupljali subotom u sinagogi. Razlog njegovog odlaska je bio misionarski, a ne "svetkovanje". Na kraju bi obično od Jevreja dobio batine i bio oteran iz sinagoge štio Dela 17 lepo ilustruju.

[Dela 18:4]

"A raspravljaše u sinagogi svake subote, i uvjeravaše Judejce i Jeline"

Pavle se subotom raspravlja sa Jevrejima i prozelitima u sinagogi u Korintu, a ubrzo zatim odustaje od njih i odlazi da propoveda neznaboscima [Dela 18:6]. Neznabošci se svakako nisu okupljali "u sinagogi svake subote" jer im tu nije bio dozvoljen pristup...

 

Значи, ни у једном од тих цитата не говори се о окупљању хришћана и хришћанском богослужењу. Павле је ишао да проповеда Јеврејима, па за то користио када су се они окупљали на своје богослужење суботом - и тамо често био вређан, протериван, добијао батине итд. Зар би хришћани тукли апостола када дође да им проповеда о Христу? Они се уопште нису окупљали на богослужење са Јеврејима у синагоги, него на другом месту и у друго време.

 

А то време било је "у први дан седмице" - недељу, као што сведоче стихови које смо већ навели.

[Aleks7]

Potrazicu da procitam. Hvala

 

Ako nije problem, navedite mi tacno gdje to pise.

Hvala

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Ako nije problem, navedite mi tacno gdje to pise.

Hvala

 

(Isa. 1.13-14)

(Mal. 2.2-3)

(Pl. Jer. 2.6)

(Os. 2.11)

[Grizzly Adams]

"И укинућу сваку радост њезину, светковине њезине, младине њезине и суботе њезине и све празнике њезине."

(Осија 2:11)

 

"Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.

На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити."

(Исаија 1:13-14)

 

 

 

И онда, у Новом Завету, апостол Павле каже:

 

"Да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе,

што је сјенка онога што ће доћи, а тијело је Христово (= Црква)."

(Колошанима 2:16)

[SHADOWS OF THE LIGHT]

A mogla bi i da procitas i poslanicu Varnavinu(saputnika Apostola Pavla) koja je  kruzila Crkvom i koju su mnogi ubrajali u kanonsku ..

 

 

Α још и односно суботе, написано је у десет заповести, које је говорио на гори Синају (Бог) Мојсију у лице: „И осветите суботу Господњу чистим рукама и чистим срцем". 2. И на другом месту каже: „Ако синови моји сачувају суботу, онда ћу метнути милост моју на њих".

 

3. Ο „суботи" се каже у почетку стварања (ово): „И створи Бог у шест дана дела руку Својих, и сврши у седми дан, и почину у њему и освети га". 4. Обратите пажњу, децо, шта каже овим: „заврши за шест дана". Каже ово: да ћe за шест хиљада година довршити Господ сав свет, јер код Њега дан значи хиљаду година. To ми сам Он сведочи говорећи: „Гле, дан Господњи биће као хиљаду година". Дакле, децо, „у шест дана" то јест у шест хиљада година, довршиће се сав свет.9 5. „И почину (Бог) у дан седми". Тиме (хоће) да каже: када дође Син Његов и укине време (καιρόν) оног безаконика (= ђавола), и када буде судио безбожнике и променуо (= преобразио) сунце и месец и звезде, тада ће с правом (καλώς = добро) починути у седми дан.

 

6. Тако, на крају, говори: „Осветићеш је (= суботу) чистим рукама и чистим срцем". Ако пак дан који Бог освети може неко сада осветити, будући чист срцем, онда смо ми сасвим у заблуди. 7. Α ако не (може сада), онда ћемо га осветити тада када с правом (καλώς = добро) починемо, када то будемо могли, (када) сами будемо оправдани и задобијемо обећање, и (када) не буде више безакоња, него ћe све од стране Господа бити учињено, тада ћемо га моћи осветити, будући претходно сами освећени.

 

8. На крају, пак, вели им (Бог): „He подносим више младине и суботе (њихове)". Гледајте како каже: Нису ми угодне садашње суботе, него она коју сам створио, у којој, починувши од свега, учинићу почетак осмога дана, то јест почетак другога света. 9. Зато ми и проводимо осми дан (= недељу) у радости, у који је и Исус васкрсао из мртвих, и јавивши се (ученицима) узнео се на небеса.

[Kolega2357]

​Bio sam na 5 ili 6 krštenja do sada i sva su bila ista nema razlike. U čemu je kontretno problem u ovoj temi?

[Aleks7]

 

Зар није довољно Христово васкрсење? Највећи и најрадоснији догађај у историји човечанства.

 

 

 

 

Дела 2:1 кажу "у педесети дан" (након васкрсења). По тадашњем рачунању времена рачунају се сви дани од догађаја до данас. На пример Библија каже да је Христос васкрсао "у трећи дан" (петак - субота - недеља, Дела 10:40). Тако је "педесети дан" након васкрсења недеља. Значи, апостоли су се окупили у недељу и тада је сишао св. Дух на њих.

 

 

 

Ту се говори о прикупљању прилога које се по правилу врши када се људи окупе на богослужење. Тако је у свим верским заједницама. То је сведочанство да су се први хришћани окупљали у "први дан седмице". Зашто адвентисти не сакуљају прилог "у први дан седмице" него суботом? Зато што се тада окупљају, иначе би било непрактично.

 

 

 

 

Та симболика је веома дубока још код Јевреја и може пуно да се пише о томе. Ако знаш енглески препоручујем овај њихов текст, веома лепо објашњава: http://www.ou.org/publications/kaplan/shabbat/rest.htm

 

Укратко, субота је успомена на Стварање - када је Бог створио "савршен свет" и када је све било у хармонији. Људи тада нису били "у сукобу" са Богом и природом, већ је све било у савршеном складу. То је онда падом у грех изгубљено. Христос је својим васкрсењем "обновио" тај савршени свет у духовном смислу, поново је "помирио" Бога и човека. То је, у неком смислу, "наставак стварања". Нови "дан" у смислу "дана" о којима се говори у књизи Постања (1.Мојсијева 1). То је нова "Божија реч" којом је Бог стварао, највећа од свих претходних. Зато ми недељу често симболично називамо "дан осми". Нови "дан" Стварања. Она је успомена на Христово Васрксење и уједно подсећање на "ново доба" које ће доћи када Христос поново дође.

 

 

Павле је био Јеврејин и он је светковао суботу због свог Јеврејства, као што је приносио жртве за очишћење (Дела 21:26) што хришћани не раде. Такође је обрезао Тимотија који је био Грк "због Јудејаца" (Дела 16:1-3), што за хришћане није потребно. То показује да је Павле држао јеврејски старозаветни закон због своје припадности јеврејском народу. Али истовремено од хришћана није захтевао да држе одредбе тог старозаветног закона - прочитај Дела 15, онда о суботи Колошанима 2:16, Галатима 4:10-11 и слично.

 

Значи, треба имати на уму да су апостоли били Јевреји и они су држали старозаветни закон једноставно зато што су морали. Живели су у окружењу где су казне за прекршај Мојсијевог закона биле веома строге. Јеврејин је морао да светкује суботу, није имао избора. Питање на које треба да одговоримо је - да ли су они тражили од хришћана да то чине? Да ли су се први хришћани окупљали суботом? И Библија је ту сасвим јасна - нису.

 

Сви цитати које си навела односе се на јеврејска окупљања где су апостоли ишли да им проповедају хришћанство. Значи то нису била окупљања хришћана, него Јевреја у њиховом храму - синагоги. Хришћани и нису могли да се окупљају да славе Христа на том месту јер су их Јевреји прогањали (на пример Стефана су убили - Дела 6 - 8). Хришћани су морали да се окупљају на другом месту и/или у друго време.

 

 

Ево направио сам списак свих цитата где се појављује субота у Новом Завету и може јасно да се види да се ни један једини пут не ради о окупљању хришћана:

 

 

Значи, ни у једном од тих цитата не говори се о окупљању хришћана и хришћанском богослужењу. Павле је ишао да проповеда Јеврејима, па за то користио када су се они окупљали на своје богослужење суботом - и тамо често био вређан, протериван, добијао батине итд. Зар би хришћани тукли апостола када дође да им проповеда о Христу? Они се уопште нису окупљали на богослужење са Јеврејима у синагоги, него на другом месту и у друго време.

 

А то време било је "у први дан седмице" - недељу, као што сведоче стихови које смо већ навели.

Hvala na odgovoru. Zaista iscrpno i meni potrebno. Zaista se treba slaviti vaskrsenje Hristovo koje je bilo u nedelju. Jer da nije bilo Njegovog vaskrsenja sve bi bilo uzalud. Sva nasa vjera. Imam jos jedno pitanje, a to je - da li se može (smije) išta, bilo šta raditi nedeljom ili npr. skuvati rucak u subotu za nedelju i cijeli dan (nedelju) posvetiti molitvama tj. odlasku na bogosluzenja i proucavati Bibliju, vrijeme provoditi sa porodicom..... Kakvo je tu tumačenje?

Hvala

[Grizzly Adams]

Imam jos jedno pitanje, a to je - da li se može (smije) išta, bilo šta raditi nedeljom ili npr. skuvati rucak u subotu za nedelju i cijeli dan (nedelju) posvetiti molitvama tj. odlasku na bogosluzenja i proucavati Bibliju, vrijeme provoditi sa porodicom..... Kakvo je tu tumačenje?

 

У хришћанству не постоји тако строга заповест да се "не ради" на неки дан као што је то било у Старом Завету. Када је празник трудимо се да будемо на богослужењу, да се не бавимо светским пословима и посветимо богослужењу, молитви, породици, пријатељима колико можемо.

 

Са друге стране, нема ништа лоше ни да се скува ручак ако се није стигло раније. Или људи који имају занимања где је неопходно да се ради на тај дан - лекари, полицајци, возачи итд., исто није никакав проблем.

[Aleks7]

​Bio sam na 5 ili 6 krštenja do sada i sva su bila ista nema razlike. U čemu je kontretno problem u ovoj temi?

Vec sam pisala da sam krstena skropljenjem a ne vodom, pa sam pitala da li trebam ponoviti krstenje koje bi bilo vodom? I da li je subota ili nedelja Dan Gospodnji. Ali vec sam dobila puno odgovora i smjernica. Dovoljan je dan vaskrsenja Hristovog (nedelja) koji je najveca radost za sve nas.

[Aleks7]

У хришћанству не постоји тако строга заповест да се "не ради" на неки дан као што је то било у Старом Завету. Када је празник трудимо се да будемо на богослужењу, да се не бавимо светским пословима и посветимо богослужењу, молитви, породици, пријатељима колико можемо.

 

Са друге стране, нема ништа лоше ни да се скува ручак ако се није стигло раније. Или људи који имају занимања где је неопходно да се ради на тај дан - лекари, полицајци, возачи итд., исто није никакав проблем.

 

Hvala. Nasla sam i ovu stranicu koja mi pomaze u shvatanju svega:

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Sekte/Lat_Crkva-I-Sekte05.htm

 

Znaci najbitniji za danasnje vrijeme je Novi Zavjet...........

[Aleks7]

 

Зар није довољно Христово васкрсење? Највећи и најрадоснији догађај у историји човечанства.

 

 

 

 

Дела 2:1 кажу "у педесети дан" (након васкрсења). По тадашњем рачунању времена рачунају се сви дани од догађаја до данас. На пример Библија каже да је Христос васкрсао "у трећи дан" (петак - субота - недеља, Дела 10:40). Тако је "педесети дан" након васкрсења недеља. Значи, апостоли су се окупили у недељу и тада је сишао св. Дух на њих.

 

 

 

Ту се говори о прикупљању прилога које се по правилу врши када се људи окупе на богослужење. Тако је у свим верским заједницама. То је сведочанство да су се први хришћани окупљали у "први дан седмице". Зашто адвентисти не сакуљају прилог "у први дан седмице" него суботом? Зато што се тада окупљају, иначе би било непрактично.

 

 

 

 

Та симболика је веома дубока још код Јевреја и може пуно да се пише о томе. Ако знаш енглески препоручујем овај њихов текст, веома лепо објашњава: http://www.ou.org/publications/kaplan/shabbat/rest.htm

 

Укратко, субота је успомена на Стварање - када је Бог створио "савршен свет" и када је све било у хармонији. Људи тада нису били "у сукобу" са Богом и природом, већ је све било у савршеном складу. То је онда падом у грех изгубљено. Христос је својим васкрсењем "обновио" тај савршени свет у духовном смислу, поново је "помирио" Бога и човека. То је, у неком смислу, "наставак стварања". Нови "дан" у смислу "дана" о којима се говори у књизи Постања (1.Мојсијева 1). То је нова "Божија реч" којом је Бог стварао, највећа од свих претходних. Зато ми недељу често симболично називамо "дан осми". Нови "дан" Стварања. Она је успомена на Христово Васрксење и уједно подсећање на "ново доба" које ће доћи када Христос поново дође.

 

 

Павле је био Јеврејин и он је светковао суботу због свог Јеврејства, као што је приносио жртве за очишћење (Дела 21:26) што хришћани не раде. Такође је обрезао Тимотија који је био Грк "због Јудејаца" (Дела 16:1-3), што за хришћане није потребно. То показује да је Павле држао јеврејски старозаветни закон због своје припадности јеврејском народу. Али истовремено од хришћана није захтевао да држе одредбе тог старозаветног закона - прочитај Дела 15, онда о суботи Колошанима 2:16, Галатима 4:10-11 и слично.

 

Значи, треба имати на уму да су апостоли били Јевреји и они су држали старозаветни закон једноставно зато што су морали. Живели су у окружењу где су казне за прекршај Мојсијевог закона биле веома строге. Јеврејин је морао да светкује суботу, није имао избора. Питање на које треба да одговоримо је - да ли су они тражили од хришћана да то чине? Да ли су се први хришћани окупљали суботом? И Библија је ту сасвим јасна - нису.

 

Сви цитати које си навела односе се на јеврејска окупљања где су апостоли ишли да им проповедају хришћанство. Значи то нису била окупљања хришћана, него Јевреја у њиховом храму - синагоги. Хришћани и нису могли да се окупљају да славе Христа на том месту јер су их Јевреји прогањали (на пример Стефана су убили - Дела 6 - 8). Хришћани су морали да се окупљају на другом месту и/или у друго време.

 

 

Ево направио сам списак свих цитата где се појављује субота у Новом Завету и може јасно да се види да се ни један једини пут не ради о окупљању хришћана:

 

 

Значи, ни у једном од тих цитата не говори се о окупљању хришћана и хришћанском богослужењу. Павле је ишао да проповеда Јеврејима, па за то користио када су се они окупљали на своје богослужење суботом - и тамо често био вређан, протериван, добијао батине итд. Зар би хришћани тукли апостола када дође да им проповеда о Христу? Они се уопште нису окупљали на богослужење са Јеврејима у синагоги, него на другом месту и у друго време.

 

А то време било је "у први дан седмице" - недељу, као што сведоче стихови које смо већ навели.

 

Hvala.

[Grizzly Adams]

Znaci najbitniji za danasnje vrijeme je Novi Zavjet

 

Да, Нови Завет је најважнији за нас.

 

Молим лепо, хвала на добрим питањима!

[Aleks7]

Да, Нови Завет је најважнији за нас.

 

Молим лепо, хвала на добрим питањима!

Hvala i Vama na odgovorima i strpljenju.

Jedino sto mi je ostalo nejasno, a to je: da li se moliti i Bogorodici (mislim da ona nije vaskrsnula?), ili samo Isusu Hristu (odnosno Bogu) koji je jedini posrednik između nas i Boga (Isus Hrist)? Ja molitvu počinjem ovako: "Dragi moj nebeski Oče. Obraćam ti se u ime tvoga Sina Isusa Hrista i zasluga Njegove prolivene krvi za nas. Molim Te da mi uračunaš Njegovu prolivenu krv za mene" Zatim - Oprosti mi sto sam Te uvrijedila svojim mislima, djelima i riječima" Kažem Mu (ispovjedim se) šta sam zgriješila tj. moja razmišljanja koja su grijeh i molim Ga da mi oprosti. Onda Ga molim za ono što mi je potreba, i na kraju završavam sa - "u Hristovo ime, Amin".

Hvala

[Justin Waters]

Hvala i Vama na odgovorima i strpljenju. Jedino sto mi je ostalo nejasno, a to je: da li se moliti i Bogorodici (mislim da ona nije vaskrsnula?), ili Isusu Hristu koji je jedini posrednik između nas i Boga?

Hvala

 

Imam osjecaj da neko ko cesto izgovara frazu "Isus Hristos je jedini posrednik izmedju Boga i ljudi"...kao da ne razumje ko je zapravo Hristos. Hristos nije samo posrednik, on jeste Bog. A kako ono bese receno: "Ja sam Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, Bog zivih a ne mrtvih, Bogu su svi zivi. 

 

Dakle ne postoji mrtvi ljudi za Boga, pa prema tome ne postoje ni molitve koje se odredjuju prema tome jel neko mrtav ili ziv. Svi su zivi.

 

Tako da je svejedno kome se molis, na tvoju zelju i aspiraciju. Bilo da je samo Hristos, ili Bogorodica ili neki drugi koga postujemo kao svetoga, svjedno je, kome god da upucujemo molitve, ono sto je jasno da te molitve cuje i Bog. kome god molitve bile upucene bilo Bogorodici ili nekogm drugom svetitelju, kranje do koga ce te molitve dopreti je sam Bog, pa prema tome svaka molitva je Bogu molitva. a onda u tome je preteznije da mislimo kako i sta molimo nego koga molimo. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ne bi bilo lose aleks da se malo posavetujes sa svestenikom oko molitvenog pravila u toku dana jer kako vidim ti imas molitveno pravilo svakodnevno.

Mislim da je tu svestenik pravi pomocnik poznaje duh parohije u kojoj se nalazis pa bi mogao da ti blagoslovi dushekorisne molitve...