Света Тајна Крштења

[JESSY]

Протојереј Велимир Јововић, парох страшевински и старотребјешко-кличевски, у суботу 1. августа 2015. године у Горњем острошком манастиру одржао је предавање „О светим тајнама Крштења и Миропомазања“.

Извор: Манастир Острог

[Данче*]

Да ли је тајна другог рођења за све?

 

Случајно сам била сведок разговора двеју другарица о томе како се одвијало Крштење сина њиховог друга из разреда. Причале су о гостима, међу којима је било много важних људи, о модерној одећи, раскошим поклонима, деликатесима и скупим алкохолним пићима. Кад сам се извинила и упитала зашто је све то предузето, једна од девојака ми је без размишљања одговорила: „Па сви крсте, за сваки случај.“ А друга је додала: „Леп је обред, чува од урока и дете је здравије...“

 

 

Нажалост, данас се одлука о Крштењу најчешће доноси као данак народној традицији (јер, још су наши преци крстили децу) и крајње ретко — по зову душе и по вери. Мали број родитеља зна шта је Крштење и зашто се ова Тајна обавља. Постоји још једно важно питање: да ли се сва деца могу крстити? Шта ако је дете родила друга жена, као у случају са сурогатним материнством? Шта да се ради у таквој ситуацији? Шта о томе кажу служитељи Цркве?

 

У име Оца, Сина и Светога Духа

 

Смисао и значај Тајне Крштења Господ је изразио следећим речима: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије (Јн. 3: 5). Зато је крштење друго рођење човека, које му помаже да расте духовно, да јача у љубави према Богу и људима.

 

Без свесне вере, без покајања за раније учињене грехове, без човекове жеље да живи по Христовим заповестима Крштење нема смисла, оно неће донети благодатне промене у човековом духовном развоју.

 

Јасно је да бебе немају, како личну веру, тако ни личне грехове. Оне још увек нису у стању ни да схвате, а тим мање да испуњавају заповести Божије. Зато се деца крштавају по вери оца, мајке и кумова, који су спремни да преузму на себе одговорност за хришћанско васпитање детета. Задатак кумова је да учине тако да дете у тренутку кад се пред њим постави питање о смислу и потреби за вером, о добру и злу, може да начини свестан избор, имајући искуство у хришћанском животу, искуство општења с Богом. Овакво васпитање могу да му дају само они кумови који воде црквени живот, који се исповедају и причешћују и који немају заблуда. Зато њиховом избору треба приступити врло озбиљно.

 

„Данас у практично свим већим храмовима свештеници држе катехизаторске разговоре с родитељима бебе и њеним будућим кумовима како би им пренели бар основна знања о Богу, — каже клирик минске саборне цркве Светог Духа протојереј Владимир Уваров. — Такође је важно да знамо ко ће васпитавати дете, ко ће га пратити у животу. Занима нас све о кумовима: како и ради чега живе, ниво њихове вере, зашто и због чега им је потребно Крштење. Треба да се уверимо у то да ће кумови васпитавати малишана у црквеној побожности. Јер, нема разлога да кријемо, чисто на Крштење долазе људи који живот проводе на погрешан начин, а што је најтужније, ни не желе да га мењају.Наравно, свештенослужитељ треба да покуша да их упути на прави пут, да им каже нешто о суштини јеванђељске вере и правилима црквене побожности. Радује нас то што после оваквих разговора људи чине прве кораке у сусрет Богу, чак и ако то није одмах.“

 

Ако је дете „из епрувете“

 

Овде није све тако просто и недвосмислено. Многи су мишљење Волоколамског митрополита Илариона схватили као одбијање да се крсте деца коју рађају сурогатне мајке. У свом реферату Богословској комисији он је изјавио: „С једне стране, свако рођено дете може бити крштено по вери оних који намеравају да га крсте. С друге стране, одговорност за хришћанско васпитавње детета преузимају родитељи и кумови. Ако родитељи не принесу јавно покајање за оно што су учинили, а кумови самом чињеницом свог учествовања у Тајни изражавају сагласност с греховним делом које је почињено, о каквом хришћанском васпитању може бити говора? Да ли у том случају треба одложити крштење детета док оно не достигне узраст кад постаје свесно?“

 

У ствари, то уопште не значи да сурогатна деца по нечему заостају, да нису пуновредна и да су недостојна крштења. Ради се о томе што је дете рођено уз помоћ ове репродуктивне технологије главни оштећени услед егоизма наручилаца, бездушности извршилаца и посредника. Јер, оно је у суштини лишено природне породице, није се родило као жељени плод љубави. Кога да сматра правом мајком? Сурогатну која га је родила, а затим продала (или дала), или ону која није живела с њим у току 9 месеци трудноће, већ је само платила за труд рођеној или туђој тети... Зато је таквој деци потребна посебна пажња.

 

„Дете није криво за то на који начин је дошло на свет, — истиче отац Владимир. — Проблем је у родитељима, по чијој вери (или без ње) се оно крштава. Ако су схватили да су прибегавши сурогатном материнству прекршили Богом утврђени поредак уређења друштва, да су исмејали брак, светост материнства, достојанство личности и покајали се, нема никаквих проблема с даљим крштавањем детета.“

 

Као што видимо, све зависи од односа родитеља према древној благочестивости Тајне Крштења. Зато неће бити сувишно да се посаветујемо са служитељем Цркве, да добијемо од њега благослов за обављање ове Тајне. Ако имате неких сумњи, ако немате искрену жељу, одложите Крштење за касније, сачекајте да дете поодрасте. Јер оно има право да само бира свој пут.

 

Мишљења

 

Јелена, домаћица:

 

„Ако сами родитељи не сматрају себе верујућима, ако не поштују Божије законе, о каквој вери детета уопште може бити говора? Због нечега многи сматрају да ће им Крштење аутоматски помоћи да васпитају ову веру. Нипошто, ову Тајну не треба доживљавати као чаробњаштво. Прво нека родитељи сами поверују у Бога, а онда нека воде дете у цркву.“

 

Евгеније, таксиста:

 

„Не разумем шта има лоше у томе да се поклони дете брачном пару без деце? Мислим да се Црква просто љути због тога што новац који је предвиђен за молитву за рођење детета сад одлази право у руке лекара...“

 

Серафим Иванович, пензионер:

 

„Иако нисам православац, у потпуности подржавам свештенослужитеље по овом питању. Крштење је постало толико приступачно да се због гриже савести крсте грешници: пијанице, наркомани, проститутке, лопови, пљачкаши, па чак и убице. Недостатак морала, савести и доброте води ка деградацији друштва, до чега смо се, заправо већ и срозали.“

 

Антон, програмерм:

 

„Било би боље да се Црква бави другим питњима, да не буде насиља и рата на свету. Дешава се занимљива ствар: сурогатну маму и наручиоца свештеници осуђују, а према мајкама које малтретирају децу, које их остављају судбини на вољу, односе се снисходљиво. Све је то чудно и погрешно...“

 

Аљона, студенткиња:

 

„Мислим да само пунолетни људи треба да се крсте, то ће бити већ човеков свестан избор. Ако неко пожели да буде ближи Богу отићи ће у цркву и замолиће да се крсти, учиниће све то по црквеним правилима и са искреном жељом. То не треба да намећу родитељи, тим пре у случају са сурогатном дечицом није јасно ко су заправо родитељи.“

 

 

 

Татјана Соколович

Извор:  Манастир Свете Jелисавете, Минск

[JESSY]

ЧАС 26 – О СВЕТОЈ ТАЈНИ КРШТЕЊА И МИРОПОМАЗАЊА

 

285. ШТА ЈЕ КРШТЕЊЕ?

Крштење је Света Тајна у којој верни, приликом трикратног погружавања тела у воду, уз призивање Бога Оца и Сина и Светога Духа, умире за телесни и греховни живот и препорађа се Духом Светим за духовни и свети живот. Ако се ко не роди водом и Духом, не може ућиу Царство Божије (Јн. 3,5).

 

286. ОДАКЛЕ КРШТЕЊЕ ВОДИ СВОЈЕ ПОРЕКЛО?

Крштење је настало на следећи начин. На Јордану Пророк и Претеча Спаситељев Јован крштавао је крштењем покајања, говорећи народу да верују Онога Који долази за њим, тј. Исуса Христа (Дап. 19, 4). Затим је Исус Христос сопственим примером осветио Крштење, примивши га од Јована. Коначно, после Васкрсења Свога, Он је Апостолима дао свечану заповест: Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у Име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28, 19).

 

287. ШТА ЈЕ НАЈВАЖНИЈЕ У СВЕТОЈ ТАЈНИ КРШТЕЊА?

Најважније у свештеном чину Крштења је – трикратно погружавање у воду уз произношење речи: „Крштава се слуга Божији (име), у Име Оца. Амин. И Сина. Амин. И Светога Духа. Амин“.

 

288. ШТА СЕ ТРАЖИ ОД ОНОГА КО ЖЕЛИ ДА ПРИМИ КРШТЕЊЕ?

Од онога ко жели да прими Крштење захтевају се покајање и вера. Стога се пре Крштења чита Символ вере. Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење грехова; и примићете дар Светога Духа (Дап. 2, 38). Који поверује и крсти се биће спасен (Мк. 16, 16).

 

289. НА КОЈОЈ ОСНОВИ КРСТЕ ДЕЦУ?

Мала деца се крштавају по вери родитеља и кумова, који су при томе обавезни да их науче вери када дођу у одговарајући узраст.

 

290. ДА ЛИ ПОСТОЈЕ ДОКАЗИ ИЗ СВЕТОГ ПИСМА ДА ДЕЦУ ТРЕБА КРСТИТИ?

Из Светог Писма може се доказати да треба крштавати (управо) малу децу. У време Старог Завета обрезање је савршавано над децом старом осам дана, а у Новом Завету уместо обрезања савршава се Крштење, те сходно томе Крштење и треба савршавати над малом децом.

 

291. ОДАКЛЕ СЛЕДИ ДА ЈЕ КРШТЕЊЕ ЗАМЕНИЛО СТАРОЗАВЕТНО ОБРЕЗАЊЕ?

То, да се крштење савршава уместо обрезања види се из следећих речи Апостола, упућених вернима: Обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тела греховности обрезањем Христовим, пошто се са Њим погребосте Крштењем (Кол. 2, 1112).

 

292. ЗБОГ ЧЕГА СУ ПРИ КРШТЕЊУ НЕОПХОДНИ КУМОВИ?

Кумови су на Крштењу присутни зато да би пред Црквом посведочили за веру крштаванога и да би гa након Крштења узели под своје старање како би га утврдили у вери (Св. Дионисије Ареопагит, „О црквеној јерархији“, гл. 2).

 

293. ЗБОГ ЧЕГА СЕ НАД КРШТЕНИМ ЧИТА ЗАКЛИЊАЊЕ?

Над оним ко се крштава, савршава се заклињање ради тога да би се од њега одагнао ђаво, који је од времена Адамовог греха добио приступ људима и извесну власт над њима, као над својим заробљеницима или слугама. Апостол Павле каже да сви људи који су изван благодати ходе по духу овога света, по кнезу који влада у ваздуху, по духу који сада садејствује у синовима противљења (Еф. 2,2).

 

294. У ЧЕМУ СЕ САСТОЈИ СИЛА ЗАКЛИЊАЊА?

Сила заклињања лежи у Имену Исуса Христа које се са вером и молитвом призива. Господ Исус Христос је вернима дао обећање: Именом Мојим изгониће демоне (Мк. 16,17).

 

295. КАКВУ СИЛУ ИМА ЗНАМЕЊЕ КРСТА?

Знамење крста које се овде и у другим сличним случајевима савршава, има исту силу као и Име Распетог Исуса Христа које се са вером произноси покретом уста; исто је и са знамењем крста које се са вером изображава покретом руке, или на неки други начин.

Свети Кирил Јерусалимски пише: „Немојмо се стидети да исповедимо Распетога, него смело руком изображавајмо знамење крста на челу и свему другом: на хлебу који једемо, на чаши из које пијемо; изображавајмо га када улазимо, када излазимо, када полазимо на спавање и устајемо, када се налазимо на путу или одмарамо. Знамење крста представља велику заштиту дату сиротима на дар и слабима без муке. Јер ово је благодат Божија, знамење за верне и страх за зле духове“ (Катихеза за oглашене 13, 36).

 

296. ОД КОГ ВРЕМЕНА СЕ УПОТРЕБЉАВА ЗНАМЕЊЕ КРСТА?

Употреба крсног знамења води порекло од апостолских времена (Св. Дионисије Ареопагит, „О црквеној јерархији“, гл. 2 и 5; Тертулијан, „О венцима“, гл. 3; „О Васкрсењу“, гл. 8).

 

297. ШТА ЗНАЧИ БЕЛА ОДЕЋА КОЈА СЕ ОДЕВА НАКОН КРШТЕЊА?

Бела одећа у коју се новокрштени одевају, означава чистоту душе и хришћанског живота.

 

298. ЗБОГ ЧЕГА СЕ НА КРШТЕНОГ СТАВЉА КРСТ?

На крштенога се полаже крст да би се свагда сећао заповести Христове и видљивог указивања на њу: Ако ко хоће за Мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за Мном иде (Мт. 16, 24).

 

299. ШТА ОЗНАЧАВА ХОД КРШТЕНОГ ОКО КРСТИОНИЦЕ?

Ход крштенога око крстионице са свећом означава духовну радост сједињену са духовним просвећењем.

 

300. ЗАШТО СЕ У СИМВОЛУ ВЕРЕ ГОВОРИ ДА ЈЕ КРШТЕЊЕ ЈЕДНО?

У Символу вере заповеђено је да се признаје једно Крштење. Ово треба схватити тако, да се Крштење не понавља.

 

301. ЗАШТО СЕ КРШТЕЊЕ НЕ ПОНАВЉА?

Крштење се не понавља зато што је оно духовно рођење; човек се рађа једном, зато се и крштава једном.

 

302. ДА ЛИ ИСТУ КРИВИЦУ ИМАЈУ ОНИ КОЈИ ГРЕШЕ НАКОН КРШТЕЊА СА НЕКРШТЕНИМА?

Они који греше после Крштења, више су криви за своје грехе него некрштени за своје, јер су имали од Бога нарочиту помоћ за чињење добра а одбацили су је. Јер ако они који побегну од нечистота света познањем Господа п Спаса Исуса Христа, опет се у њих заплету и буду надвладани, бива им потоње горе од првога (2. Петр. 2, 20).

 

303. ДА ЛИ МОГУ БИТИ ОПРОШТЕНИ ГРЕХОВИ, ИЗВРШЕНИ НАКОН КРШТЕЊА?

Но, и за оне који сагреше после Крштења постоји средство да добију опроштај грехова. То је – покајање.

 

http://www.svedokverni.org/%C4%8Das-26-o-svetoj-tajni-kr%C5%A1tenja-i-miropomazanja/