Тема о нашој деци

[Milan Nikolic]

Има пуно сјајних поука и савета о поступању са децом. И све се своди на моћ вере и слободе коју треба сведочити и подстицати. Тада деца постају оно што би требало да буду, вођена промишљу Божијом.

Наравно, све се од тога темељи на љубави. Служити, жртвовати се, трпети и надати се до краја пут је до победе и остварења циља, тако и са нашом децом. И заиста, када у свему посматрамо Бога, онда налазимо пут нежности и строгоће у неопходној мери.

Молитва Оче наш одувек је указивала на један кључни детаљ, а то је избављење од злога, ако га сматрамо за себе и нашу сопствену вољу одвојену од Божије воље. Када престанемо радити по сопственој вољи, тада се има чему надати.

Теологија није ништа друго до учење о односу са Богом кроз људе, све људе. Трпети децу у цвету младости најлакше и најбоље рађа успешно одгајање, јер је темељ такав да се може лако обликовати. Са старењем то онда иде теже.

Деца треба да доживе спаситеља и жртву од нас, да им потврдимо ту стварност, да иду кроз живот знајући за то и тражећи у томе даљи пут. Ако је циљ Бог и Господ, онда се тај пут не завршава него наставља у вечност.