Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'развоју'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Међу бројним црквама у Србији које су посвећене Светој Петки, коју данас славе православни верници, налази се и манастир са њеним именом у селу Извор код Параћина, а надомак ове светиње смештен је Дом за децу ометену у развоју, где монахиње брину о својим штићеницима, са много љубави и пажње. "Од првих дана постојао је узајамни присни однос између монахиња и штићеница, радосно-тужни однос једноставне, најискреније љубави. Имајући заједничку покровитељку и заштитницу Свету Петку, много пута у искушењима и невољама уверивши се да се Светитељка налази на челу овог Дома и да о њему непрестано брине. И монахиње и штићенице осећају, често људима необјашњиву, радост што су баш ту, заједно, пружајући једне другима безрезервну љубав, бригу и духовну утеху", наводи се на сајту манастира Света Петка Изворска у Извору. Манастир Света Петка Изворска на реци Грзи настао је пре 1398. године када је читав овај део Поморавља био центар монашког испосничког живота. Постоји више прича о томе како је манастир настао. Према једном извору, манастир Света Петка је из 13. века и задужбина је краља Милутина, подигнут је између 1271 – 1321. године. Према другом предању, у питању је задужбина Стефана Мусића, сестрића кнеза Лазара, који је вероватно изградио када је после Косовске битке његов брат од ујака деспот Стефан Лазаревић градио манастир Манасију. Према трећем извору, манастир је настао за време владавине књегиње Милице, одмах након Косовског боја. Када је путовала у Цариград код свог зета султана Бајазита, да би оправдала сина од клевета, молила га је да јој да и мошти Преподобне Параскеве, да их из Видина пренесе у Србију. По доласку у своју земљу мошти Свете Петке почивале су у селу Извор, на путу до Љубостиње, тадашње задужбине књегиње Милице. У манастиру Свете Петке Изворске налазе се честица Часног крста и честица моштију Преподобне матере Параскеве. Када је игуманија Јерфимија дошла у манастир Свете Петке у Извору 1942. године, Комесаријат за избеглице доделио је манастиру тридесеторо избегличке деце на чување, која су боравила у том здању све до 1945. године. О деци су бринуле монахиње, а након рата игуманија Јефимија одлучила је да у дом прихвати децу ометену у развоју, на трајну негу и чување. Првих 20 година дом је био смештен при манастирском конаку. Сестре су слате у болницу на медицинске курсеве, а у дом су долазили лекари како би научили моханиње да укажу основну медицинску помоћ деци. Бригу о штићеницама водиле су монахиње, од којих су по четири стално биле дежурне. "То су биле најтеже године. Вешернице није било, сестре су ручно прале веш, а често су по целу ноћ ложиле пећ, да би што више веша осушиле. Собе за смештај болесница су биле претесне. Али ипак је владала беспрекорна чистоћа. Полагала се велика пажња о физичкој нези деце, о њиховом здравственом стању, као и о васпитачком раду са појединим девојчицама лакше ометеним у развоју, које су од монахиња училе неке лакше кућне послове...". Године 2006. обележено је 40 година од оснивања Дома у новој згради односно 60 година од оснивања првог Дома при манастиру. "Ви када видите сестре, видите у њима благост, видите лепоту, дивоту, као да су то њихова деца" Штићенице дома укључују се у богослужбени живот манастира, у зависности од свог здравственог стања, а поједине знају богослужбене песме и на Светој литургију примају причешће. Оне које нису у стању да буду на литургију, причешћују се у самом дому. Прича о Дому за незбринуту децу ометену о развоју јесте прича о истинској хуманости и љубави, али поједине приче имају и овакву позадину: "Дешавало се да родитељи донесу децу у Дом, и више се за њих не интересују", наводи се на сајту манастира. Има срећом и другачијих прича па породица посећује штићенице Дома, где су жене са посебним потребама стекле истински дом. Кола српских сестара из земље и региона пружило је раније ове године помоћ овом Дому, где се сада налази 80 штићеница. “Ви када видите те сестре доле, ви видите у њима благост, видите лепоту, дивоту, као да су то њихова деца. Е, то је оно богатство које ћу ја понети из овог дома“, рекал је за РТС Мира Станковић Ћирковић, председница Сабора Кола српских сестара. https://zena.blic.rs/lifestyle/monahinje-u-domu-pri-manastiru-sveta-petka-u-izvoru-brinu-o-zenama-sa-sa-posebnim/21gn1er?utm_source=facebook&utm_medium=social&utm_campaign=zena-page-post&fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR37JX0gOiY-wBXI_-A49VtzQZIlGghJqelqUKxG3O7ppa9FmqIm0yIIxCg_aem_C4p6d3-L5HJejxg8WrhUYQ
  2. Дневни боравак за децу са сметњама у развоју отворен је при храму Светог Василија Великог у Маршићу, захваљујући сарадњи Удружења за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики и Школе за основно и средње образовање „Вукашин Марковић“. Боравак деце у овом простору је бесплатан, а предвиђено је да малишани за почетак у боравку буду пет дана у недељи, по четири сата дневно. У плану је да се организује и викенд боравка до 48 сати у континуитету. Дневни боравак се простире на око 400 квадратних метара, а опремљен је квалитетом и савременом опремом. Састоји се од три просторије за радно-окупационе активности, по два купатила, кухиње и просторије за одмор, чајне кухиње, канцеларије, оставе и просторије за рекреацију. “Често родитељи читав свој живот и животе друге деце у породици подређују детету са сметњама у развоју, што ни мало није лако и једноставно, умајући у виду о каквој се деци ради. У жељи да се укључимо и помогнемо дошло се на идеју да организујемо бесплатан дневни боравак за децу са сметњама у развоју, и тако преузмемо на себе део одговорности и терета родитеља деце са сметњама у развоју, али и да духовни и друштвени живот поменуте деце подигнемо на виши ниво”, кажу у Удружењу за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики. У раду са децом ће осим стручњака из области дефектологије, педагогије, психологије учествовати и свештеници. „План рада и ритам дана је осмислила дефектолог др Татјана Симић директорка школе за децу са сметњама у развоју „Вукашин Марковић“ из Крагујевца, са тимом стручних сарадника, а у реализацији програма учествује стручни кадар из области дефектологије, педагогије, психологије, али и свештенство. У боравку ће осим времена предвиђеног за радно-окупационе активности бити и времена за забаву и рекреацију, деца ће имати оброке, а предвиђен је и инклузивни програм са ученицима Основне школе „19. Октобар“ из Маршића, у чијој реализацији ће учествовати и запослени у поменутој школи, на челу са директорком и педагогом школе“, поручују из Удружења за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики. Наглашавају и да су им конкретни циљеви пружање помоћи деци и младима са сметњама у развоју, као и њиховим породицама, кроз организовање радионица и дневног боравка у просторијама парохијског дома, едукацију, рехабилитациони третман и рекреацију, оспособљавање за што самосталнији живот и рад, подстицање и развој литургијско-духовног живота, и остваривање других пројеката у циљу подизања квалитета живота и социјалне инклузије. „Удружење има активну подршку Градске управе за здравствену и социјалну заштиту Града Крагујевца, на челу са начелником Николом Рибарићем, школе за децу са сметњама у развоју „Вукашин Марковић“ и директорком Татјаном Симић, као и сарадњу са Основном школом „19. Октобар“ из Маршића и директорком Снежаном Рајевац и педагогом школе Горданом Рапајић, а сва поменута лица активно учествују у раду Удружења и реализацији програма. Овом приликом треба истаћи изузетно добар одазив како стручних радника, тако и свих осталих који имају желју и добру волју да волонтерски учествују у реализацији овог харитативног подухвата, као и активност наше дијаспоре у САД која се на иницијативу Марине Николић укључила у релизацију наше хуманитарне делатности. Ово је и одлична могућност да наше парохијане активно укључимо у харитативни рад, јер је једна од примарних мисија Цркве управо помоћ онима који не могу да се сами старају о себи, о чему налазимо сведочанства у Делима апостолским и Посланицама, као и записима из апостолског периода живота Цркве“, кажу у Удружењу за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики. https://www.infokg.rs/info/otvoren-dnevni-boravak-za-decu-sa-smetnjama-u-razvoju-u-marsicu-foto.html
  3. У емисији Оче, да те питам протонамесник Игор Игњатов, парох при храму Преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику, говорио је о деци са потешкоћама у развоју, као и о значају молитвеног обраћања Господу. Звучни запис беседе Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  4. Прослављајући Васкрсење Христово ‒ „у Коме живимо, крећемо се и јесмо” (Дап 17, 28), руковођени пастирском бригом Цркве, по већ устаљеној благословеној пракси, а у духу пасхалне радости над радостима и славља над слављима, у Светли уторак, 30. априла 2019. лета Господњег, након Литургије служене у храму преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику, пастирска брига Цркве Божје и љубав делатно су показани посетом ветерничког Дома за децу, омладину и старе ометене у развоју. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Ову значајну установу посетило је свештенство Светосимеоновског храма: протопрезвитер Предраг Билић, презвитери Бранислав Ђурагић и Игор Игњатов, ђакон Мирослав Стојановић, као и катихета Бранислав Илић. Након појања пасхалног тропара са стиховима и сугубе јектеније, отац Бранислав, настојатељ ветерничког храма и надлежни парох ове установе, честитао је Празник над празницима запосленима и свим корисницима Дома, нагласивши да радост Васкрсења Христовог увек треба да греје наше срце, како бисмо у тој небоземној радости угодили Васкрслом Господу и постали живи и делатни сведоци Васкрсења. На крају, корисницима Дома су, уз васкршњи поздрав и благослов, подељена васкршња јаја. Посета је окончана пријатним гостопримством и разговором са запосленима ове установе. Извор: Радио Беседа
  5. Генезу Литургије Пређеосвећених Дарова научници виде у самопричешћивању, тј. у кућном причешћивању Светим Хлебом донетим из евхаристијског сабрања. Таквог мишљења се држе и Смирнов-Платонов и Малиновски, али су они постанак те благочестиве традиције датирали у апостолска времена, будући да се, по Василију Великом, та традиција јавила у условима прогонā. „Није нимало опасно“, писао је он, „ако неко у време гоњења, када нема свештеника или служашчег, мора да узима причешће својом сопственом руком – то је и непотребно доказивати, зато што нас стари обичај у ово уверава“ (Писмо 89, Кесарији). Хришћанима који, из било каквог разлога нису учествовали у Евхаристији, ђакони су доносили причешће кући већ у време Св. Јустина Мученика и Философа. Тертулијан говори о самопричешћивању као о обичној, свакодневној појави. У писму жени он је саветује да се, у случају његове смрти, не удаје за паганинаа као један од разлога за то он наводи самопричешћи-вање: „Неће ли он (то јест муж-паганин – прим. Н. У.) приметити да ти као да нешто тајно једеш пре вечери? И када сазна да је то ништа друго до хлеб, шта ће он у своме незнању помислити о теби?“ (Посланица жени). Климент Александријски извештава да се при ломљењу евхаристијског хлеба свакоме из народа дозвољавало да однесе неколико парчади кући (Стромате 1). Са престанком гоњења није престала пракса самопричешћивања. Напротив, Василије Велики је одобрава и придаје јој богословску основаност: „Добро је и прекорисно“ – пише он – „сваки се дан причешћивати и примати Свето Тело и Крв Христову зато што сам Христос каже: „Ко једе Моје тело и ко пије Моју крв има живот вечни“ … Сви монаси који живе у пустињама, где нема свештеника, чувају причешће код себе и сами себе причешћују. А у Александрији и у Египту и сваки крштени лаик углавном има причешће код себе кући и сам себе причешћује када хоће. Јер, када је јереј једном савршио и предао [= поделио верницима] Жртву, приневши је као свецелу, онај ко се свакодневно причешћује истинито мора веровати да прима и да се заиста причешћује од преданог [му]. Јер и у Цркви јереј даје парче и онај ко га прима држи га целом десном руком и на тај начин сопственом руком га приноси устима. Зато једну силу има ако неко од јереја прими једно парче или одједном много парчади“ (Писмо Кесарији). У житију Светог Василија Великог приписаном Амфилохију Иконијском говори се да се Василије, савршивши прву Евхаристију молитвама које је он сам саставио, једним парчетом Светога Хлеба причастио, друго је ставио у сасуд у облику голуба који је висио изнад престола, а треће је узео за себе, да би се њиме причестио пре смрти (Живот Светог Василија). Свети Григорије Богослов у надгробној речи на смрт његове сестре Горгоније приповедајући о њеном чудесном исцелењу говори да се оно десило после њеног самопричешћивања (Надгробно слово Горгонији). Постоји један црквени канон који забрањује примање Светог Причешће у посудама. То је 101. правило Трулског сабора: „Човека сазданог по лику Божијем, божанствени Апостол (Павле) велегласно назива телом Христовим и храмом (1 Кор 6,19). Био је постављен изнад све живе творевине и удостојио се, Спаситељевим страдањем, небеског достојанства да једући и пијући Христа непрестано се преображава ка вечном животу освећујући душу и тело учествовањем у божанској благодати. Зато ако неко хоће у време сабрања ( – Свете Литургије) да се причести Телом и да кроз причешће буде једно са Њим, нека постави руке у виду крста, и тако да приступа и прима општење (заједницу) благодати. Има оних који праве неке посуде од злата или другог материјала за примање божанског Дара, и преко истих, уместо руку, удостојавају пречистог општења (Причешћа). Ово не одобравамо јер више поштују бездушну и ограничену материју од лика Божијег лика. Ако се ко нађе да раздаје пречисто Причешће онима који такве посуде подносе, нека буду одлучени, и овај, и онај који их подноси.“ Али, Валсамон ово правило тумачи као уперено против недопустиве праксе у Константинопољу у време тога сабора у вези употребљавања ових посуда. Некада су их хришћани правили и украшавали из осећања дубоког благовенија пред Светим Даровима, али до времена Трулског сабора оне су постале предмет којим су се богати разметали пред сиромашним који су примали Свето Тело у руке. Тако се самопричешћивање продужило и после Трулског сабора. У житију преподобне Теоктисте (упокојила се 881. год.) говори се да се она причешћивала из овакве посуде. Чак и у XV веку Симеон Солунски говори о самопричешћивању монаха који су чували Свете Дарове у дарохранилицама (εν πυξίω). При томе он допушта да и мирјани „у прекој потреби“ могу причестити умируће. Штавише, самопричешћивање је од Грка прешло и Јужним Словенима и у Руску Цркву, где је оно постојало закључно са XVII веком. Како се савршавало самопришећивање, у које доба дана – о томе је, због крајње оскудности података о њему, тешко било шта рећи. Јован Мосх у једном случају говори о жени „која је пошла сусетки да би се причестила“ (Духовни луг). Одавде је могуће закључити да самопричешћивање није имало карактер искључиво индивидуал-ног свештенодејства. Ако је код отшелника оно због карактера њиховог начина живота било индивидуално, ипак су лаици могли да га савршавају заједно. У погледу молитава које су пратиле самопричешћивања, могуће је створити неке представе на основу описа предсмртног причешћивања преподобне Марије Египћанке (упокојила се 522. год.). Када јој је старац Зосима донео Свето Причешће, она га је замолила да прочита Символ вере и Оче наш…. После тога она је пољубила старца и причестила се. Затим је подигла руке ка небу, удахнула, засузила и рекла: „Сада отпушташ слушкињу своју, Владико, по речи својој, с миром, јер су виделе очи моје спасење твоје…“. Могуће да су Символ вере и Молитва Господња били управо онај „минимум“ без ког није пролазило ниједно самопричешћивање. У току целе историје Цркве верност апостолској вери била је сматрана за критеријум делотворности тајне Евхаристије. Свети Иринеј Лионски, разобличавајући гностике који су учили да Христос није био оваплоћени Син Божји и да Његово Тело није било заиста људско, већ само привидно, каже: „Како они могу говорити да овај хлеб над којим је савршено благодарење јесте Тело њиховог Господа, и да је чаша Његова Крв, када тврде да управо Он није Син Творца света, то јест Његов Логос, кроз Којег дрво доноси плод, теку источници, земља даје прво изданке, потом класове, а на крају пуно зрно у класу? Такође, како они могу говорити да је плот подложна труљењу и да не наслеђује живот, када се на храни Телом и Крвљу Господњом? Они или нека промене своје ставове, или нека престану да приносе оно о чему смо причали. Наше је учење сагласно са Евхаристијом, и Евхаристија, са своје стрaне, потврђује наше учење…“ (Против јереси). (Извод из: Николај Успенски, Литургија Пређеосвећених Дарова (историјско-литургички оглед), Шибеник 2006.г.)
  6. Србија је од самих почетака развоја ваздухопловства имала и људе и институције који су ту "свецку" новотарију пратили у стопу. Мала краљевина на Балкану је имала војно ваздухопловство пре многих већих и развијенијих земаља, док су многи ентузијасти и заљубљеници у летење, као што су Иван Сарић или др Влада Алексић, правили своје летелице у самоградњи и чинили подухвате достојне првих летова браће Рајт или Фармана... Сви ти примери, мање или више знани су ипак били на "локалном нивоу", али међу припадницима нашег народа постоји неколико људи, који су дали допринос развоју ваздухопловства и у глобалним размерама... Ово је прича о њима... Огњеслав Костовић Многи никада нису ни чули за овог изумитеља... А иза њега су остали многи проналасци, који су деценијама након његовог изума, неправедно приписани другима... Огњеслав је рођен у Аустрији, у граду Висбургу 1851. године. Његова породица је живела у Бечеју и били су познати трговци житом у том крају. Имали су поред Тисе огромне магацине у којима су складиштили откупљену пшеницу и одатле су њоме трговали и продавали ју широм Монархије. Огњеслав Костовић (1851-1916) Основну школу, Гимназију и Високу техничку школу Огњеслав је завршио у Пешти. Након тога, отац Стеван га "враћа" у Бечеј, како би се Огњеслав прикључио породичном послу у трговини житом. За почетак је тек свршени инжењер "пекао занат" водећи огромне барже са житом речним путевима до великих градова где су Костовићи имали своја трговинска представништва. За ту намену, Стеван је Огњеславу купио баржу, коју је овај назвао "Слога" и са којом је често волео да се са робом отисне пут Русије. У Одесу. Током тих вишедневних путовања, у његовом уму се родила идеја, а убрзо и план о "чамцу-риби", тј. о подморници која би могла да понесе осам људи. Упознавши у Одеси неке виђеније људе, решио је да остане тамо и убрзо се прикључује војсци, у којој је након руско-турског рата 1878. године добио и чин капетана. Поред пројекта подморнице, Огњеслав је већ имао и завршене пројекте за регулатор броја обртаја елисе за огромне пароброде, који је и спроведен у дело и који се доста дуго користио на руским пловилима с` краја 19. века. Поред тога, постојали су и нацрти за уређаје за вађење потонулих пловила путем подводних балона, као и нека решења за побољшање гњурачке опреме. Све поменуто, Огњеслав је у року од неколико година израдио у својој радионици у Санкт Петерсбургу, где је живео након рата и где је засновао породицу. Када је довршио подморницу, ту грдосију, за тадашње појмове, дугачку 22 метра и тешку 180 тона је представио руском царевићу 1887. године. За разлику од истомишљеника и ентузијаста у редовима руске војске са којима је сарађивао и који су се похвално изражавали о његовим изумима, руски Император Александар III Александрович није имао слуха за Огњеслављеве "подводне" изуме. Истине ради, треба рећи да је "камен спотицања" у преговорима са руским властима био арборит. Наиме, арборит је врста шперплоче, материјал који је Костовић вероватно открио још током боравка у Аустроугарској. Састојао се од слојева танко љуштеног фурнира који су под дејством водене паре и притиска спајани посебним лепком - цементом, што је такође био Костовићев проналазак. Захваљујући том лепку, арборит је импрегниран против труљења, упијања влаге и дејстава нафте и керозина. Поред тога што је коришћен за израду најважнијих делова дирижабла, арборит је употребљаван и за градњу чамаца, буради и понтонских мостова. По многима, арборит је први синтетички материјал на свету, а изум је "нашег" Огњеслава. А он није хтео да открије тајну како се арборит прави... Но, неуспех са подморницом није онерасположио Огњеслава. Имао је он резервни план, јер је упоредо са подморницом, радио и на пројекту неке врсте дирижабла-летећег балона, али са крилима. Костовићев балон са крилима Костовић је као што рекох, упоредо са подморницом, радио и на нацртима летелица. Имао је неке планове, претече данашњих хеликоптера, а технички најизводљивији за то време је био управо овај балон-махокрилац. Револуционарна у његовом изуму је била чињеница да је конструкцију крила и самог балона ојачао својим изумом, материјалом арборитом, те је тако та летелица била и управљива, баш као неки пра-авион. И то се све дешава две деценије пре чувеног Цепелина, који је ушао у историју. Огњеслава мало ко спомиње.... Руски Император Александар је годину дана након "одбијања" подморнице, следеће 1888. године позван у једно руско бродоградилиште како би му Огњеслав представио летелицу, која је по димензијама била три пута већа од оне подморнице. Била је дугачка 60 метара. Огњелав је додуше "скинуо" крила на овом моделу, али је поред огромних димензија и ојачања арборитом, имала је још нешто што нико до тада није имао. Наиме, за њу је Огњеслав изумео бензински мотор. Додуше, у исто време и Немац Дајмлер је изумео исту ствар. Само што је Дајмлеров мотор имао 1 КС, док је Огњеслав направио мотор за погон летелице од читавих 80 "коња". Иначе тај мотор се данас чува у ваздухопловном Музеју у Моњину крај Москве Костовићев мотор Костовић у моторском одељку своје летелице Нажалост, и поред револуционарних решења, ојачања конструкције арборитом, моторног погона, чак и имена "Русија", руски владар није био заинтересован за Костовићев изум... Овако је могао да изгледа Костовићев балон на сопствени погон, две деценије пре дирижабла Немачки јесте. Две деценије касније... Али зато се не пише Костовић као изумитељ, него Фердинанд Цепелин. А Костовићев балон је чамио у неком руском магацину, док га није прогутао пожар. Но ови неуспеси нису обесхрабрили Костовића. Он је наставио и даље са радом. Није га интересовало материјално, и није хтео да икоме открије тајну својих патената. Зато и јесте заборављен. Зато се и Цепелин проглашава изуметељем ваздушног брода, а Дајмлер мотора. Крајем 19. века, радио је и на развоју система за бомбардовање далеких циљева путем балона увезаних сајлом, путем које се бомба шаље на предвиђени циљ. Изум је назван "Ваздушни торпедо" Ваздушни торпедо Ни за овај изум није било слуха код надлежних. До краја живота, посветио се изради кофера, чамаца и понтонских мостова у својој фабрици арборита у Петровграду. Ту је 1911. године настао и летећи чамац, претеча данашњих хидроавиона... Поред ових поменутих, још око 100 изума је остало иза њега. Многи нису реализовани, због више разлога. Неразумевања, новца, личних сујета. На све то је кажу, Огњеслав какав је био скроман, само одмахивао руком. Иначе, неко рече једаред да је у младим данима волео да чита Жил Верна... Умро је тихо, последњег дана 1916. године. Петовградске новине су тада писале да је нестао блистав проналазач и научник који је заслужио да га будуће генерације памте по његовој необичној судбини и научном подвигу. Ми га нажалост не памтимо. О Костовићу не пишу уџбеници, енциклопедије су штуре. О улици и споменику да и не говоримо...
  7. Ову значајну установу посетили су ветернички пароси: протопрезвитер Предраг Билић, презвитери Бранислав Ђурагић и Игор Игњатов, као и катихета Бранислав Илић. Након отпојаног тропара Васкрса са стиховима, корисницима Дома су, уз васкрсни поздрав и благослов, подељена васкршња јаја. Посета је окончана пријатним гостопримством и разговором са запосленима ове установе. Извор: Радио Беседа
  8. По већ устаљеној благословеној пракси, а у духу Пасхалног славља и радости, у Светли понедељак, 9. априла 2018. године, након Литургије служене у храму Преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику, пастирска брига Цркве и љубав делатно је показана посетом ветерничког Дома за децу, омладину и старе ометене у развоју. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Ову значајну установу посетили су ветернички пароси: протопрезвитер Предраг Билић, презвитери Бранислав Ђурагић и Игор Игњатов, као и катихета Бранислав Илић. Након отпојаног тропара Васкрса са стиховима, корисницима Дома су, уз васкрсни поздрав и благослов, подељена васкршња јаја. Посета је окончана пријатним гостопримством и разговором са запосленима ове установе. Извор: Радио Беседа View full Странице
  9. Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније посетио је Дневни боравак за децу и омладину са сметњама у развоју Сунце у селу Водице код Прокупља. Епископа су срдачно дочекали запослени у овој установи предвођени координатором Дневног боравка г. Драгољубом Петровићем и председником Удружења оболелих од мишићних и неуро мишићних болести Топличког округа г. Мирољубом Цветковићем. Овај сусрет организован је уз подршку начелника Топличког округа г. Небојше Вукадиновића. Посебна радост, као увод у долазећи Савиндан, била је представа основаца о Светом Сави којој су гости присуствовали. Извор: Епархија нишка
  10. Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније посетио је Дневни боравак за децу и омладину са сметњама у развоју Сунце у селу Водице код Прокупља. Епископа су срдачно дочекали запослени у овој установи предвођени координатором Дневног боравка г. Драгољубом Петровићем и председником Удружења оболелих од мишићних и неуро мишићних болести Топличког округа г. Мирољубом Цветковићем. Овај сусрет организован је уз подршку начелника Топличког округа г. Небојше Вукадиновића. Посебна радост, као увод у долазећи Савиндан, била је представа основаца о Светом Сави којој су гости присуствовали. Извор: Епархија нишка View full Странице
  11. Божићни пријем владике шумадијског ПЕТАК, 05. ЈАН 2018, 16:42 -> 16:47 Његово преосвештенство епископ Шумадијски Јован, приредио је божићни пријем за представнике јавног живота Крагујевца. Уз подсећање да је Епархија шумадијска прошле године обележила 70 година постојања, владика је истакао да је, под њеним покровитељством, у Маршићу онован Центар за децу са сметњама у развоју. Заједница "Земља живих", за ресоцијализацију особа оболелих од болести зависности у Брајковцу код Лазаревца, обележила је 10 година постојања. Организоване су и друге хуманитарне активности. Током прошле године, одржани су и бројни научни и стручни скупови. Епархија шумадијска има око две стотине парохија са 216 храмова. У последњих петнаест година изграђене су 82 нове цркве, истиче владика шумадијски Јован, додајући да наше цркве остају као сведоци - да говоре о вери и снази нашег народа. Владика Јован честитао је грађанима Божић и пожелео да празник унесе радост, срећу и мир у наша срца јер, како је истакао, само се миром све постиже.
  12. Божићни пријем владике шумадијског ПЕТАК, 05. ЈАН 2018, 16:42 -> 16:47 Његово преосвештенство епископ Шумадијски Јован, приредио је божићни пријем за представнике јавног живота Крагујевца. Уз подсећање да је Епархија шумадијска прошле године обележила 70 година постојања, владика је истакао да је, под њеним покровитељством, у Маршићу онован Центар за децу са сметњама у развоју. Заједница "Земља живих", за ресоцијализацију особа оболелих од болести зависности у Брајковцу код Лазаревца, обележила је 10 година постојања. Организоване су и друге хуманитарне активности. Током прошле године, одржани су и бројни научни и стручни скупови. Епархија шумадијска има око две стотине парохија са 216 храмова. У последњих петнаест година изграђене су 82 нове цркве, истиче владика шумадијски Јован, додајући да наше цркве остају као сведоци - да говоре о вери и снази нашег народа. Владика Јован честитао је грађанима Божић и пожелео да празник унесе радост, срећу и мир у наша срца јер, како је истакао, само се миром све постиже. View full Странице
  13. Коптски православни папа-патријарх Тавадрос II одлучио је да се ометенима у развоју стави на располагање 5% радних места у египатским црквеним установама. Ово јавља Фондација „Про Оријенте“ позивајући се на сајт „Copts United“. Овај пропис тиче се и подручја социјалног рада, школа и привредних установа које послују са Коптском Црквом. Одељење ове Цркве задужено је са рад са омладином већ је почело да приступа младим ометеним људима нудећи им одговарајући посао. Одлука Патријарха Тавадроса II подигла је углед ове Цркве из разлога што је ситуација са ометеним лицима у овој земљи нарочито тешка и њихова егзистенција је често на ивици. Извор: Катпрес Хришћански свет |
  14. Коптски православни папа-патријарх Тавадрос II одлучио је да се ометенима у развоју стави на располагање 5% радних места у египатским црквеним установама. Ово јавља Фондација „Про Оријенте“ позивајући се на сајт „Copts United“. Овај пропис тиче се и подручја социјалног рада, школа и привредних установа које послују са Коптском Црквом. Одељење ове Цркве задужено је са рад са омладином већ је почело да приступа младим ометеним људима нудећи им одговарајући посао. Одлука Патријарха Тавадроса II подигла је углед ове Цркве из разлога што је ситуација са ометеним лицима у овој земљи нарочито тешка и њихова егзистенција је често на ивици. Извор: Катпрес Хришћански свет | View full Странице
×
×
  • Креирај ново...