Jump to content

Саопштење Светог Архијерејског Синода поводом ревизионистичке кампање о броју жртава концентрационог логора смрти Јасеновац

Оцени ову тему


Препоручена порука

Како вам изгледа, на пример, овај теолошки дискурс:

"Волећи људе који долазе овде (у православни храм у БиХ), браћу и сестре по вери, научивши се љубави у односу на те најнепосредније ближње, постајемо способни да волимо и оне који су такође иконе Божје, али на различите начине истог Бога препознају, обраћају Му се и моле се Њему."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 265
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 5 часа, Родољуб Лазић рече

Како вам изгледа, на пример, овај теолошки дискурс:

"Волећи људе који долазе овде (у православни храм у БиХ), браћу и сестре по вери, научивши се љубави у односу на те најнепосредније ближње, постајемо способни да волимо и оне који су такође иконе Божје, али на различите начине истог Бога препознају, обраћају Му се и моле се Њему."

Па класична екуменистичка парола..... :POPOcorn1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не разумем баш...људи у Босни који нису православни (значи римокатолици, муслимани, евентуално и Јевреји) препознају ИСТОГ Бога  и моле се ИСТОМ Богу, као и ми православни, али на различите начине. Да ли то значи да су, осим православља, и друга веровања спасоносна, да воде у заједницу са Богом?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 часа, Родољуб Лазић рече

Не разумем баш...људи у Босни који нису православни (значи римокатолици, муслимани, евентуално и Јевреји) препознају ИСТОГ Бога  и моле се ИСТОМ Богу, као и ми православни, али на различите начине. Да ли то значи да су, осим православља, и друга веровања спасоносна, да воде у заједницу са Богом?

То им је она екуменистичка планина на чијем врху је неки замишљени бог и многи разни путеви који воде ка врху те планине и том њиховом богу, наравно ти разни путеви су по њима различита веровања и религије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ти, наравно, знаш ко је изговорио напред цитиране речи о неправославнима који на различите начине од православних препознају и верују у истог Бога као и ми.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 50 минута, Родољуб Лазић рече

Ти, наравно, знаш ко је изговорио напред цитиране речи о неправославнима који на различите начине од православних препознају и верују у истог Бога као и ми.

Не знам тачно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ако ти кажем ко је, скочиће овде њих тројица да бране лик и дело аутора и да ме нагрде да осуђујем, да сам овакав и онакав. Знаш већ како то оде.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Родољуб Лазић рече

Ако ти кажем ко је, скочиће овде њих тројица да бране лик и дело аутора и да ме нагрде да осуђујем, да сам овакав и онакав. Знаш већ како то оде.

Знам, али ми оцењујемо шта је неко рекао и критикујемо принципијално, не нападамо на личност.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А ко смо ти и ја да размишљамо? Наше је да аминујемо и да климамо главом, да извадимо прво балван из свог ока да бисмо могли извадити трунку из нечијег другог ока.... Заборавио сам, има ту јјош сличних  аргумената, али се уздам да ће се јавити ликобранитељи и подсетити нас.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Патријарх Порфирије, пре оетнаестак дана, тј. 23. септембра у ман Житомислићу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Родољуб Лазић рече

А ко смо ти и ја да размишљамо? Наше је да аминујемо и да климамо главом, да извадимо прво балван из свог ока да бисмо могли извадити трунку из нечијег другог ока.... Заборавио сам, има ту јјош сличних  аргумената, али се уздам да ће се јавити ликобранитељи и подсетити нас.

А то је класична замена теза да је тако не би онда велики св.Агатон признавао да је велики грешник али у исто време није дозвољавао да га оптужују да није имао праву и истинску веру.

Лично решио сам да више много не обраћам пажњу на такве ствари, мислим, шта, екуменисти могу да раде шта хоће и колико хоће и да се правдају да су владике и свештеници и монаси и ако неко нешто критички и каже онда је тај неки против цркве и тај је зилот и артемијевац и слично. Јел се знало за покојног м.Зизјуласа ко је и шта је и каква је његова теологија, јел се знало за Фанар и Васељенске патријархе ко су и шта су и шта раде, све се знало још пре неколико десетина година и они који су још тада писали какво је стање и где то води проглашавани су противницима цркве и неразумним ревнитељима.

И сада многи који су тада оптуживали те људе, пишу такође слично критички и негативно против Фанара и м.Зизјуласа.

Само ако се већ неко и нешто критикује да буде на пристојном и културном нивоу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 4. 10. 2023. at 22:35, Bokisd рече

Мислим да полако пролази време толерисања и да треба одлучније и јасније и гласније причати против екуменистичких ствари и у нашим редовима, има један леп спис о тој толератности како то иде код св.Јосифа Волоцког :

@Родољуб Лазић

Изнећу овде своје став о екуменизму јасно:

- Није тешко приметити да ја износим ставове. Али увек покушавам бити опезан докле смијем ићи. Није довољна само добра воља човеке, потребно је и да је он свестан, колико може, докле треба/сме ићи са доношењен закључака.

-Поводом екуменизма - људи који много боље познају и православну и католичку еклисиологију се споре око многих ствари (=говорим о самој потреби да ли и "екуменисати" и како).

-Даље, у православној Цркви, последњих, новијих векова, постоје опречни ставови о томе - дакле да ли уопште улазити у тај процес и како.

-Католичка црква је изменила своје ставове, колико знам, радикално. Од изричитости да су тамо неки "херетици" до тога да признаје православне обреде под папом.

- И на крају моја нискост - ја! Требам ли и имам ли право имати став о свему? Генерално мислим да требам имати став о свему, али ограничен, а тиме и не изричит. Дакле: ако ишта знаш, ако си ишта прочитао, прихватио то кроз веру (а не као идеологију) - имај став Ћирко! Али, Ћирко, свој став "решетај" кроз сито спознаје да си горд човек, и да што је важнија ствар (а ствар је преважна, зли дуси су преко људи поцепали Цркву) утолико ће отпор злих духова бити врћи на свакога ко би имао став. И утоико ће они пробати да тај став, ако је исправан искриве, ако је крив да га ДОкриве!

-Такође, треба да знаш, Ћирко следеће: колико ти, човече, знаш, теоријски став Отаца о томе. Уек се на Оце морамо позиати? И дрго, битно, како тумачиш ставове Отаца о томе? И даље, Ћирко, да не претендујеш да "попујеш попу" или "будеш игуман у туђем манастиру"!

Међутим, сматрам да ТРЕБАЈУ мирјани износити свој став. ПО неким горе-написаним мерама опреза. Али са добром вољом, првенствено са добром вољом, из бриге, из осећаја да смо уд једног Тела и да нас нешто боли кад Тело страда.

 

На крају лини пристум мој свему: из свега реченом, из наведених позиција доносим ставове и НЕМАМ - став! Немам га из страха а и спознаје да је тема сложенија од мојих знања и од мог начина живота - да и тога! Сматрам да се тиме требају бавити људи за то - епископи, свештеници, високо упућени теолози. Да није довољно прочитати рецимо Оца Јустина или неки текс.

И ево мог става: мислим да ТРЕБА разоговарати и то на две основе:

1. Апсолвирати стање - дакле имамо еклисиолошки хаос око тога где ко служи и има управу. Више епископа на једном простору, а глобализација се убрзава. То значи, да ће бити још више тог хаоса, и да се људи селе. Поред тога имамо догматске поделе са НЕправославним. Дакле у једном граду више православних епископа, сваки народ свога. Затим католички бискуп. Затим протестанти, њих колико ти воља, не могу се побројати. То апсовирати и само РАДИ СУЖИВОТА општити, договарати се шта и како.

2. Међутим, то је све узрочно-последично, и неминовно је да мора да не дотакне и питање: можемо ли само једни ПОРЕД других, или треба и да видим и тражимо путеве евентуалног уједињења, једни СА другим - са свим што подразумева.

 

Ја мислим да треба да "екуменишемо" САМО на премисама о суживоту. Остало, СВЕ остало да буде секундарно. Да, отпочети процес АЛИ поставити јесне услове и одредити методологију тих разговора. Дакле, сходно стању, морамо имати и хронологију зближавања.

Мислим да је то урађено на погрешан начин. Ако је између нас и католика ДОГМАТСКА разлика - онда је ПРИОРИТЕТ да се између правосланих речи, најпре, еклисиолошке несугласице око управе, дијаспоре, аутокефалије и др!  Даље, то не НЕмогуће без Сабора! И када се то реши такоже речити на САБОРУ питање екуменизма! Ја колико знам нема сагласја да је био у новије време неки Сабор који је решио ова пиатања! У неком Гајбургу, Франфурту, Берлину имамо више православних епископа, и масу осталих. И у том хаосу иде се на теже ствари.

Као када би добили тест из математике са 10 задатак. Имамо сат времена да га решимо. И ми одређујемо погрешну методологију: знамо 7 садатака, али ми идемо на полиноме о којима везе немамо. И онда сат времена "решавамо" то, и на крају предамо тест и добијемо јединицу. Иако смо знали 7 задатак, нисмо решили ни један.

То је  мој поглед на данашњи екуменизам. И наравно да су људи и уплашени, и у конфузији, и у дилемама и свему. Дакле мислим да је скроз погрешно ПРИСТУПИЛО од самог почетка овој важној проблематици. И , аналгно томе, како да добијеш резултат ако је сам приступ погрешан.

То је мој, мајучки, став. Колико могу пратим, али неке ствари, заиста, често забрињавају. И још - мислим да и на ЛОКАЛНИМ Саборима треба да има тзв. мирјана! Људи честитих, упућених. Али не само тако, него да Црква покуша да укључи већи дао мирјана у своју мисију, сходно томе, да се из тих укључених људи у мисију, део представника укључи у рад Сабора. Не да доноси одлуке, него да улествује у дискусијама, предлозима, извештајима, плановима.

 

Праштајте за дуг коментар.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Brojke oko Jasenovca koji kruze nasem narodu, su prenaduvane, kao cele brojke o zrtvama 2. svetskog rata u Jugoslaviji. A cemu to, da se drzi u narodu brojke koje su poznato naduvane. Broj jasenovackih zvrtva ne prelazi 200.000, a broj ubijenih od ustasa srpskih civila se krece oko 400.000 do 500.000. Jos vece su maipulacije oko ubijenih od strane cetnika koje za realnost nemaju veze, pa niko se ne drzi jugoslovenskih zvanicnih podataka kako su Cetnici pobili 100.000 muslimana (nego se u kazuje na nemogucnost nekih tvrdnji, tipa da Foca nema pad stanovnika a cetnici su genocidisali ceo grad). Tako svaki covek za matematikom osnovone skole moze da obori tvrdnje o 700.000 ubijenih u Jasenovcu.

 

Jedina brojka koja je umanjena su partizanske zlocine. 

 

Svi zivi drze prenaduvane brojke o nekim zlocinama, necu da pricam o Srebrenici  ista se sve precutkava (da velik deo zrtava su ubijeni u borbi pre 95 i kao vojnici ArBiH) i.t.d. A dobro pitate se sto da ne lazemo ko Muslimani. Zato sto osim Jevreja (koji imaju svoje razloge sto se drze 700.000 ubijenih u Jasenovcu) nas niko ne brani. Jedva cekaju svi da genocid nad Srbima obore, a mi im dajemo flanku. Jer svaki moze da tvrdi kad Srbi laze o brojki onda mozda cela prica nije tacna. 

 

Taj kult zrtve. Kako je Predrag J. Markovic reko najdraze mu bilo da se ispostavi da smo Hrvate zeznuli i da se ono nikad nije desilo. I voli kad ljudi nisu stradali (a kao Srbi naravno i kad Srbi nisu stradali.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...