Прељуба

[Natasa.]

Iz aspekta pravoslavlja je besmisleno.Iz aspekta duhovnosti je besmisleno.Mi nismo samo " biologija".

I to stoji .

[Natasa.]

Џаба све,не примам више извињења ...желим да глумим увређеност :'( .

Dear granny-killer .ko se tebi izvinio :D ?

[Raskoljnikov]

Dear granny-killer .ko se tebi izvinio :D ?

Нека,нека...читам ја између редова :P .

Наклон,госпо bendoff

[Natasa.]

Нека,нека...читам ја између редова :P .

Наклон,госпо bendoff

Citaj citaj :) :)

[Mironosica]

Па једноставно је...данас има више жена него мушкараца.Многе слободне жене немају мужа зато што су мушкарци (који су данас мањина) заузети.А када би се увела полигамија,ниједна жена не би била ускраћена задовољења мајчинског инстинкта.Жене из многих бракова често не могу да имају деце,а мушкарац зарад извештачене верности не може да оплоди другу жену која је здрава,а слободна ccvige.

blago tebi klapklap klapklap klapklap

[Зосима]

Кад мушкарац каже "не бих јој опростио", то се мисли на сасвим нешто друго... greengrin

[Natasa.]

Кад мушкарац каже "не бих јој опростио", то се мисли на сасвим нешто друго... greengrin

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha .smeha. .smeha. .smeha. greengrin greengrin greengrin

[IgorEr]

По мени опростити би требало увек, али сасвим друго питање је да ли и после тога остати у заједници (каква год да је), јер прељуба сама по себи значи нарушавање поверења, и ко је после тога спреман да опет верује свом партнеру (ако могу тако да га ословим) онда има простора за наставак такве заједнице. На једном предавању на ову тему сам чуо јако леп пример, у коме се наводи да је брак (а то важи и на везу пре или мимо брака) као рам, и када дође до прељубе тај рам се ломи. Наравно, он се може залепити, али после тога неће имати нити ону вредност нити лепоту првобитног рама. А о томе, да ли је "тежа" прељуба мушкарца или жене је субјективно, наравно да мени као мушкарцу много теже пада прељуба жене, док верујем да већина жена не деле такво мишљење.

[w.a.mozart]

većina komentara je zaista obuhvatila lični plan ili malo psiho(pato)logije... hvala Lazaru za postove koji jedini (čini mi se) zaista inkorporiraju crkvenu svest i pomenut problem

[Solomon Kane]

Кад мушкарац каже "не бих јој опростио", то се мисли на сасвим нешто друго... greengrin

Мораш, буразеру, бити пажљив са изговарањем те реченице....од "не бих јој никад опростио" мали је корак до "нећу себи никад да опростим". greengrin

[Natasa.]

većina komentara je zaista obuhvatila lični plan ili malo psiho(pato)logije... hvala Lazaru za postove koji jedini (čini mi se) zaista inkorporiraju crkvenu svest i pomenut problem

:unsure: :unsure: :unsure: :D :D

http://img1.etsystatic.com/il_fullxfull.293135709.jpg

[Јанко]

Прељубу никада и ничију не треба опростити. Она се увек чини слободно и иста је и за мушкарце и за жене, као што је подједнако тешка телесна и свака друга "подврста" која постоји.

Не бих се сложио. У наше време има пуно дезорјентисаних младих људи који и не знају шта је љубав.

Ево, колега ме пре 15-так година срео у бусу, идемо заједно на факс. Отвори се и прича да га девојка преварила "на очи" док је био на рођендану њеног брата. Тако причамо, и пита мене као неког ко редовно иде у Цркву - шта да ради. Ја га подсетим шта је све радио једној својој бившој... И да се може платити и на мосту и на ћуприји, а наше је да праштамо у мери својих моћи, да би се и нама опростило... Сретнемо се после пола године, питају ме да им кумујем. Каже-себи је рекао ако све изађе на добро да ће ме питати... Она осетила да се везује за њега, уплашила се обавеза, озбиљности...Просто-тренутак слабости. Имају троје лепотана.

Други пример-слична ствар. Човек после написао збирку песама посвећену њој. Вратила му се, он јој опростио, сада имају једно дивно дете, друго на путу...

[Natasa.]

Pa lepo, zato i kazem - to je iskljucivo izmedju parova, niko ne zna okolnosti.

[anajrim]

Током војног рока опет се пројавила сила његовог савета и доброг утицаја. Једном је видео неког војника који је испунио рок како тужан и погнуте главе седи на свом кревету у касарни. Семјон му приђе, говорећи:

- Зашто тако тужан седиш и не радујеш се као остали што си одслужио војску и сада идеш кући?

- Добио сам писмо од својих - одговори војник - и пишу ми да је моја жена у међувремену родила. Ућутавши за тренутак и климајући главом, он је тихим гласом, у коме су се осећали бол, увреда и огорченост, проговорио:

- Не знам, шта да радим са њом... Бојим се!.. Просто ми се не иде кући!

- А колико си ти пута одлазио у јавну кућу?!

- Да, дешавало се, - одговорио је војник, који се присећао понечег.

- Па, ето, видиш, ни ти ниси могао издржати - рече му Семјон. Ти мислиш да је њој било лако!.. Ти си мушкарац и теби је лако, а она од једног пута може да роди... Сети се само куда си ти одлазио!.. Можда си ти више крив пред њом, него она пред тобом... Зато јој опрости... Иди кући, прими дете као своје и видећеш да ће све бити добро...

Прође неколико месеци и Семјон добије од свога друга писмо пуно захвалности. Описао му је како су га родитељи дочекали "тужни". Жена је сва некако застиђена стајала пред кућом са дететом на рукама. Њему је после разговора са Семјоном у касарни одједном постало лако у души. Срдачно се поздравио са родитељима, радосно приђе жени, пољуби је, узе дете на руке па изљуби и њега. Сви су били радосни. Затим су пошли да обиђу рођаке и познанике у селу, а он свугде са дететом на рукама. Свима је било лепо у души. И касније су живели у слози.

Војник се у писму много захваљивао Семјону на добром савету. И доиста, не можемо а да се не сагласимо да је савет био не само добар, него и мудар. Тако је старац Силуан још у својим младим годинама схватио да је сазнање властите кривице неопходан услов за мирне односе међу људима.

iz knjige-'starac siluan'

[anajrim]

Не бих се сложио. У наше време има пуно дезорјентисаних младих људи који и не знају шта је љубав.

Ево, колега ме пре 15-так година срео у бусу, идемо заједно на факс. Отвори се и прича да га девојка преварила "на очи" док је био на рођендану њеног брата. Тако причамо, и пита мене као неког ко редовно иде у Цркву - шта да ради. Ја га подсетим шта је све радио једној својој бившој... И да се може платити и на мосту и на ћуприји, а наше је да праштамо у мери својих моћи, да би се и нама опростило... Сретнемо се после пола године, питају ме да им кумујем. Каже-себи је рекао ако све изађе на добро да ће ме питати... Она осетила да се везује за њега, уплашила се обавеза, озбиљности...Просто-тренутак слабости. Имају троје лепотана.

Други пример-слична ствар. Човек после написао збирку песама посвећену њој. Вратила му се, он јој опростио, сада имају једно дивно дете, друго на путу...

svaka cast...vi ste ustvari dali savjet nesto kao starac siluan u odlomku koji navedoh...