Размишљамо ли о сопственој смрти? Како је замишљамо?

[Megas Doux]

romantično...u sto desetoj godini, dobar vid , ležim u krevetu gledam u plavo nebo i zvezde ..poželim sreću mladima i onima koji dolaze, zaželim bolji svet, jedna molitva, zatvorim oči i zaspim...i polako odem..tiho...

[lab_man]

samo vas čitam...

biće onda kada to Gospod bude rekao, na način koji on to hoće...tako da je cela ova diskusija potpuno besmislena...

[Zero]

Sto puta sam dok sam šetkao ulicom zamišljao: "Šta ako mi ova klima padne na glavu, šta ako me ova kola pokose..." (znači, uglavnom neke nasilne smrti, ne znam zašto). Listi nema kraja, ali sve je to glupo, to ostavljam Gospodu. Molim Boga da samo mirno prihvatim ono što mi sleduje i da se radujem i blagodarim dok dišem...

[lab_man]

Sto puta sam dok sam šetkao ulicom zamišljao: "Šta ako mi ova klima padne na glavu, šta ako me ova kola pokose..." (znači, uglavnom neke nasilne smrti, ne znam zašto). Listi nema kraja, ali sve je to glupo, to ostavljam Gospodu. Molim Boga da samo mirno prihvatim ono što mi sleduje i da se radujem i blagodarim dok dišem...

meni je pala saksija sa prvog sprata na glavi, propao sam kroz krov zgrade i ostao živ jer je Bog tako hteo...

[Arsenija]

meni je pala saksija sa prvog sprata na glavi, propao sam kroz krov zgrade i ostao živ jer je Bog tako hteo...

Slažem se.

Ali kako bi ti voleo da umreš onda kad Bog to odluči?

Nadam se da se na plašiš smrti.To je malo bezveze.Svi ćemo da umremo.To je kao da se plašiš izlaska sunca ili cvetanja cveća.To je noramlno,a i lepo.Zamisli da moraš da ziviš 1000 godina kao oni ljudi iz Starog Zaveta.....i da toliko čekaš na Strašni sud. Baš bi se načekao.

P.s. Ne zameri....

[Zero]

meni je pala saksija sa prvog sprata na glavi, propao sam kroz krov zgrade i ostao živ jer je Bog tako hteo...

Slava Bogu, brate! Najbliže tome što se meni dogodilo jeste da sam u krivini pao sa bicikle i udario glavom u ivičnjak. Bogu hvala, dobro sam prošao, nije bilo ni potresa mozga... 

[lab_man]

Slažem se.

Ali kako bi ti voleo da umreš onda kad Bog to odluči?

Nadam se da se na plašiš smrti.To je malo bezveze.Svi ćemo da umremo.To je kao da se plašiš izlaska sunca ili cvetanja cveća.To je noramlno,a i lepo.Zamisli da moraš da ziviš 1000 godina kao oni ljudi iz Starog Zaveta.....i da toliko čekaš na Strašni sud. Baš bi se načekao.

P.s. Ne zameri....

ma, što bih zamerio....jednostavno živim život kako mislim da treba dok me Bog ne pozove, pa kada to bude-biće...do sada nikog nije mimoišlo..

[Arsenija]

Razumem te,Brate.

Jednostavno ćeš da umreš.Ali ne zeliš da zamišljaš jer želiš da te Bog iznenadi. Neka ti je sa srećom. Želim ti lepu smrt,bez bola,nepostidnu,mirnu i da dobar odgovor daš na strašnom Hristovom sudu.

[Ненад Р.]

Све је то по Божијој Вољи и позваће ме када Он буде хтео тако да нисам размишљао на ту тему .

[Ayla]

Još samo malo, samo malo. Mogu ja to...ili ne?

Slike koje brzinom svjetlosti izbijaju pred očima. Događaji koji su davno zaboravljeni...mila lica...kao haotično složene puzle, bez reda ali opet sve na svom mjestu. Slajd koji vodi unazad...i svjetlost. Gubi se težina, sav teret nestaje...nikad lakša, mirnija. Zvuk koji do tada nisam čula...ne može ga proizvesti ni jedan instrument, i ja idem prema njemu. Blaženstvo koje je tako veliko da mile slike ostaju iza mene bez tuge, bez žala zbog rastanka, a ja idem dalje bez straha. Znam da je to ono što treba da se desi i znam da je moje mjesto tu i da je to samo dio od onoga – sve, a opet je tako divno. Kako li je tek divno – sve?

I vidim... rekli su da je Gospod velik i dobar i da nas voli...malo su rekli.

[Јефимија Крунић]

У овим зрелим годинама, човек почиње да размишља о томе, највише зато што претходна генерација полако одлази, и наш ред долази. Елем, ја кад размишљам о смрти  знам да ћу бити у страшном страху, јер сам присуствовала смрти ближњих, а и знам у каквом су страху били и неки монаси , који су читав живот провели стремећи ка Господу. Страх је огроман и неће ме сигурно заобићи, али надам се да ћу угледати Христа и да ће ме његова светлост неисказана привући. себи, и да ћу видети у њему и све моје ближње.

[Volim_Sina_Bozjeg]

   SMRT

 

 

Verujem ja tebi smrti, da ti dolazis ali ti ne verujem da zauvek ostajes.

 

Verujem ja tebi smrti , da imas bezbroj razlicitih ogrtaca ali ti ne verujem da si odevena i u haljinu vecnosti.

 

Verujem ja tebi smrti, da si zlima cak i spas ali ti ne verujem da si nama poslednja realnost.

 

Verujem ja tebi smrti, da ti postojis ali i ti meni verujes da te ne primecujem.

 

 

                                        by Marko

[Arsenija]

Ja mislim da je smrt budjenje iz života na zemlji za život večni.

Svi koji ne veruju biće iznenadjeni ,jer Bog postoji.I prva misao će im biti-To je On,Bog postoji,u crkvi je istina,trebalo je da verujem,jesam,čitao sam Sveto Pismo u mladosti,ali samo da ne ispadam glup,i da nisam pročitao najčitaniju knjigu na svetu....  Zatim će poželeti da pobegnu od sebe i od stida koji osećaju,ali neće moći da urade ništa osim da spustie pogled...i biće im žao,taj bol će da ih obuzme u potpunosti,jer sada pouzdano znaju da je kraj i da su pali .Pred samim licem Gospodnjim oni stoje ,sve je nevažno,oni su mrtvi,nema više ničeg,samo večnost.

Zatim će doći neko zao i pokušaće da uništi svu dobrotu koju nosi Hristos,a to su svi vaši gresi koje je trebalo da ispovedimo svešteniku u najbližoj crkvi . Vi ćete možda jasno videti kako ta crkva izgleda iako nikad u njoj bili niste,ili samo neki detalj koji je upečatljiv,jer tamo ne postoje pravila ovozemaljska....

Poželećete da zaštitite Hrista,jer ga volite,nemoguće je ne voleti Ga,nemoguće je ne diviti mu se,a onda ćete potrčati ka njemu,jer vidite da ga neko napada,i nećete žaliti sebe ni u jednom trenutku.Vi postajete borac ,pobedjujete sebe,mrzite zlo ,hrabri ste ,ali je kasno...

I samo svemogući Bog vas može spasiti,jer on pobedjuje svet.Podići će Sveto Pismo iznad svoje svete glave ...Vi ćete samo začuti zvona .....Probudićete se možda i možda ćete plakati ,možda će vaš život zadobiti sasvim drugačiji oblik  i vi ćete dobiti novu šansu da svedočite svoju ljubav i požrtvovanje,mrzeći svaki greh i voleći vrlinu,a istina je u pravoslavlju.

Ili će vaša duša otići nekuda .Možda ćete biti dete koje će Gospod uzeti za ruku i povesti u Svoje Carstvo ili će vas zgrabiti tama.Ili ...   To samo Sveti Bog zna.

Ne treba se čovek plašiti smrti,treba da se plaši lenjosti i odlaganja,bežanja od sebe i od suočavanja sa problemima.Ne treba se plašiti ničeka,jer Bog je dobar i ljubi one koji su mu verni...

P.s.Ovako ja zamišljam kraj.    Dinamičan. Borba dobra i zla.

To je neko moje razmišljanje,a možda su Sveti Oci imali neki jedinstven stav,ali ja o tome ne znam mnogo.

Mislim i to da je jako važno,skoro neophodno da se stalno sećamo smrti.Jer smrt je jedino neizbežno.Ali s druge strane ,ako kažemo umrećemo svi,nema veze ,sada samo čekamo da dodje i taj trenutak i skrstimo ruke,nećemo moći da se razvijamo i napredujemo u svakoj vrlini. Umrećemo,ali dok se to ne desi,mi moramo da se radujemo životu i ovom na zemlji,i onom večnom,jer nam je oba Bog darivao.

I tako.... da ne dužim više,srećan svima početak Velikog posta,koji počinje sutra....Budite dobri.I praštajte.  

[Megas Doux]

Slava Bogu, brate! Najbliže tome što se meni dogodilo jeste da sam u krivini pao sa bicikle i udario glavom u ivičnjak. Bogu hvala, dobro sam prošao, nije bilo ni potresa mozga... 

Ja sam isto bajsom dva puta dotakao smrt, jednom sam udario u auto na cesti, drugi put sam manevrišući izmedju tezgi na pjaci u brzini udario glavom u željezni stub to je bilo baš.. sreća spasila su me dva američka vojnika i jedna naša devojka, na brzinu me odveli u hitnu, uvek ću im ostati zahvalan na tome.

[Manolis]

Какаву сам само сарану смислио, сарана века! :Д